DZYORDZY ORWEL
            1984

          ROMAN

       DRUGO IZDANJE


          Preveo

      VLADA STOJILJKOVICJ

  PRVI DEO







   1.


Bio je vedar i hladan aprilski dan; na cyasovnicima je
izbijalo trinaest. Vinston Smit, brade zabijene u nedra
da izbegne ljuti vetar, hitro zamacye u staklenu kapiju
stambene zgrade <1Pobeda,>1 no nedovoljno hitro da bi
sprecyio jednu spiralu osytre prasyine da udje zajedno s
njim.
  Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otiracye.
Na jednom kraju je bio prikacyen plakat u boji, preveliki
za zatvoreni prostor. On je predstavljao samo jedno
ogromno lice, visye od metra u syirinu: lice cyoveka od
svojih cyetrdeset pet godina, sa gustim crnim brkovima i
crtama lepim na neki surov nacyin. Vinston krete ka
stepenicama. Pokusyati liftom nije vredelo. On je i u
najboljim prilikama radio retko, a trenutno je struja
bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije sytednje u
pripremama za Nedelju mrzynje. Stan je bio na sedmom
spratu, i Vinston, koji je imao trideset devet godina i
prosyirenu venu iznad desnog cylanka, peo se sporo,
odmorivsyi se putem u nekoliko navrata. Na svakom
odmorisytu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo
ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih
koje su tako udesyene da ocyi na njoj prate posmatracya iz
svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis <1VELIKI BRAT>1
<1TE POSMATRA.>1
  U stanu je cyuo milozvucyan glas kako cyita listu cifara
koje su se odnosile na proizvodnju sirovog gvozydja.
Glas je dolazio iz pravougaone metalne plocye nalik na

                                       [5]
zamucjeno ogledalo koja je sacyinjavala deo povrsyine
zida na desnoj strani. Vinston okrete prekidacy i glas se
malo utisya, mada su se recyi mogle i dalje razabrati.
Instrument (zvao se telekran) se mogao utisyati, ali
nikada potpuno iskljucyiti. On pridje prozoru: omalena,
slabacyka figura, cyiju je mrsyavost plavi kombinezon -
partijska uniforma - samo isticao. Kosa mu je bila
veoma plava, lice po prirodi crveno, a kozya ogrubela od
osytrog sapuna, tupih brijacya i hladnocje zime koja se
upravo bila zavrsyila.
  Svet je napolju cyak i kroz zatvoren prozor izgledao
hladno. Na ulici su vrtlozyicji vetra uvrtali prasyinu i
pocepanu hartiju u spirale; sunce je sijalo a nebo bilo
osytro plavo, no i pored toga se sve cyinilo bezbojno sem
plakata koji su bili izlepljeni svuda. Sa svakog domi-
nantnog ugla posmatralo je crnobrko lice. Jedno se
nalazilo na fasadi pravo prekoputa. <1VELIKI BRAT>1
<1TE POSMATRA,>1 pisalo je na plakatu, dok su tamne
ocyi gledale pravo u Vinstonove. Nizye, u visini ulice,
drugi plakat, otkinut na jednom uglu, leprsyao je sa
svakim udarom vetra i naizmenicyno pokrivao i otkri-
vao jednu jedinu recy: <1ENGLSOC>1. U daljini se jedan
helikopter obrusyi medju krovove, zalebde za trenutak
kao muva zunzara, i ponovo odlete krivuljom. To je
bila policijska patrola koja je sypijunirala ljude kroz
prozor. No patrole nisu bile strasyne. Strasyna je bila
samo Policija misli.
  Iza Vinstonovih ledja onaj glas sa telekrana je i dalje
blebetao o sirovom gvozydju i premasyivanju devetog
trogodisynjeg plana. Telekran je istovremeno primao i
emitovao. Mogao je uhvatiti svaki zvuk - jacyi od vrlo
tihog syapata -  koji bi Vinston proizveo; sytavisye,
Vinston se, sve dok je ostajao u vidnom polju kojim je
dominirao metalni pravougaonik, mogao ne samo cyuti
nego i videti. Naravno, niko nije mogao znati da li ga u
ovom ili onom trenutku nadziru ili ne. Koliko se cyesto,
ili po kom sistemu, Policija misli ukljucyivala na pojedi-
nacyne kanale moglo se samo nagadjati. Cyak je bilo
mogucje i to da ona neprekidno nadzire svakoga. No, u

           [6]
svakom slucyaju, mogla se ukljucyivati na svacyiji kanal kad
god zazyeli. Moralo se zyiveti - i zyivelo se, po navici koja je
prerasla u instinkt - pretpostavljajucji da se svaki zvuk
cyuo i, sem u mraku, svaki pokret video.
   Vinston je stajao okrenut telekranu ledjima. Tako je
bilo bezbednije; iako i ledja, kao syto je dobro znao,
mogu da otkriju dosta. Na kilometar odatle Ministar-
stvo istine, ustanova u kojoj je radio, uzdizalo se
ogromno i belo nad prljavim predelom. Ovo, pomisli
on sa neodredjenim gadjenjem - ovo je London, glavni
grad Piste jedan, trecje po stanovnisytvu provincije
Okeanije. On pokusya da iscedi kakvu uspomenu iz
detinjstva koja bi mu rekla da li je London uvek bio
takav. Da li su uvek postojale ove vedute trosynih kucja iz
devetnaestog veka, cyije su fasade bile poduprte greda-
ma, prozori zakrpljeni kartonom, krovovi talasastim
limom, a basytenski zidovi ispucali i nagnuti na sve
strane? I rusyevine od bombardovanja gde se prasyina od
maltera kovitlala po vetru a vrbovica vukla preko
gomila syuta; i mesta gde su bombe rasycyistile malo visye
zemljisyta pa na njemu iznikle prljave i ruzyne kolonije
drvenih baraka nalik na kokosyinjce? Ali nisyta nije
vredelo, nije se mogao setiti; od detinjstva mu nije bilo
ostalo nisyta sem niza zyivo osvetljenih slika koje su se
javljale bez ikakve pozadine i najcyesycje bile nerazum-
ljive.
   Ministarstvo istine - u Novogovoru: Ministin -
osytro se razlikovalo od svega ostalog na vidiku. To je
bila ogromna piramidalna gradjevina od svetlucavo
belog betona koja se uzdizala, terasa za terasom, tri
stotine metara u nebo. Sa mesta na kome je Vinston
stajao mogle su se tek razabrati, ispisane elegantnim
slovima na belom zidu, tri parole Partije:

   <1RAT JE MIR>1
   <1SLOBODA JE ROPSTVO>1




                                        [7]
   <1NEZNANJE JE MOCJ>1

Ministarstvo istine imalo je, kako se govorilo, tri
hiljade prostorija nad zemljom i odgovarajucji broj
ogranaka pod zemljom. U Londonu su se nalazile josy
samo tri zgrade slicynog izgleda i velicyine. One su toliko
nadvisyavale okolnu arhitekturu da su se sa krova
stambene zgrade <1Pobeda>1 mogle u isto vreme videti sve
cyetiri. To su bile zgrade cyetiri ministarstva koja su
sacyinjavala celokupni aparat drzyavne vlasti. Ministar-
stvo istine, koje se bavilo informacijama, zabavom,
prosvetom i kulturom; Ministarstvo mira, koje se
bavilo ratom; Ministarstvo ljubavi, koje je odrzyavalo
zakon i javni poredak; i Ministarstvo obilja, koje je bilo
odgovorno za privredne poslove. Imena su im bila, u
Novogovoru: Ministin, Minimir, Miniljub i Miniob.
   Ministarstvo ljubavi je bilo jedino koje je zaista
ulivalo strah. Na njemu uopsyte nije bilo prozora.
Vinston nikad nije bio u njemu, niti mu prisyao blizye od
pola kilometra. Tamo se moglo ucji samo poslom, pa i
tada tek posyto se prodre kroz lavirint bodljikave zyice,
cyelicynih kapija i skrivenih mitraljeskih gnezda. Cyak su i
ulice kojima se isylo do njega vrvele od cyuvara lica kao u
gorila, u crnim uniformama i naoruzyanih pendrecima
na zglob.
   Vinston se naglo okrete. Besye navukao na lice izraz
smirenog optimizma koji je bilo pozyeljno imati pred
telekranom. Zatim predje preko sobe i udje u majusynu
kuhinju. Izisyavsyi iz Ministarstva u to doba dana,
zyrtvovao je svoj rucyak u kantini, a znao je da u kuhinji
nije bilo nikakve hrane sem komada crnog hleba koji je
trebalo sacyuvati za sutrasynji dorucyak. On uze sa police
bocu bezbojne tecynosti sa obicynom belom etiketom na
kojoj je pisalo DZYIN <1POBEDA.>1 Dzyin je syirio otuzyan,
uljast miris, kao kineski alkohol od pirincya. Vinston
nasu do vrha punu syolju za cyaj, pribra se da izdrzyi syok, i
proguta ga kao lek.
   Tog trenutka lice mu dobi skerletnu boju a iz ocyiju
podosye suze. Picje je bilo nalik na azotnu kiselinu; osim

             [8]
toga, dok ga je cyovek gutao, osecjao se kao de je udaren
gumenom palicom u potiljak. U iducjem trenutku,
medjutim, izgoreli zyeludac se smiri i svet dobi vedriji
izgled. On izvadi jednu cigaretu iz zguzyvane kutije na
kojoj je pisalo CIGARETE <1POBEDA>1 i nepazyljivo je
okrete uspravno, pri cyemu se duvan istrese na pod. Sa
sledecyom je bio bolje srecje. Zatim se vrati u dnevnu
sobu i sede za mali sto smesyten levo od telekrana. Iz
fioke izvadi drzyalju, bocyicu mastila i debelu praznu
svesku kvarto-formata sa crvenom poledjinom i korica-
ma cyiji dezen je podsecjao na syare u mramoru.
   Telekran u dnevnoj sobi je zbog necyeg bio u neobicy-
nom polozyaju. Umesto da bude smesyten, kako je bilo
normalno, na zid u dnu, odakle je mogao dominirati
celom sobom, on se nalazio na duzyem zidu, naspram
prozora. S jedne strane telekrana nalazio se plitak alkov
u kome je Vinston tog trenutka sedeo i koji je, kad su se
stanovi zidali, verovatno bio namenjen za police s
knjigama. Sedecji u alkovu, dobro uvucyen, Vinston je
bio van dohvata telekrana utoliko syto se nije mogao
videti. Razume se, mogao se cyuti, ali dokle god bi ostao
u istom polozyaju za telekran je bio nevidljiv. Upravo ga
je ova neobicyna geografija sobe delimicyno podstakla na
ono syto je tog trenutka smerao.
   No na to ga je bila podstakla i sveska koju je upravo
izvadio iz fioke. Bila je neobicyno lepa. Njen gladak beli
papir, nesyto pozyuteo od vremena, bio je od one vrste
koja se nije proizvodila najmanje cyetrdeset godina.
Medjutim, nije mu bilo tesyko pogoditi da je sveska josy
starija. Bio ju je spazio u izlogu zapusytene male
starinarnice u jednoj od siromasynih cyetvrti grada (nije
se tacyno secjao kojoj) i smesta ga je zahvatila neodoljiva
zyelja da je poseduje. Cylanovi partije nisu smeli da ulaze
u obicyne radnje (to se zvalo >>pazarenje na slobodnom
trzyisytu<<), ali taj propis se nije sprovodio strogo, posyto se
do raznih stvari kao syto su pertle ili zyileti nije nikako
drukcyije moglo docji. Tada se hitro osvrnuo po ulici,
uleteo u radnju i kupio svesku za dva i po dolara. U tom
trenutku nije bio svestan da je zyeli za neku odredjenu

                                        [9]
svrhu. Kucji ju je odneo u tasyni, sa osecjanjem krivice.
Cyak i praznu, svesku je bilo opasno imati uza se.
   Sedecji za stolom, spremao se da pocyne pisati dnev-
nik. To nije bilo protivzakonito (nisyta nije bilo protiv-
zakonito, jer zakona visye nije bilo), ali ako bi ga
uhvatili, mogao je prilicyno sigurno da ocyekuje smrtnu
kaznu, ili u najmanju ruku dvadeset pet godina u logoru
za prisilni rad. Vinston uglavi pero u drzyalju i liznu ga
da skine masnocju. Pero je bilo arhaicyan instrument,
retko korisycjen i za potpisivanje; on ga je nabavio,
krisyom i sa dosta tesykocja, samo zato syto je osecjao da lep
gladak papir zasluzyuje da se po njemu pisye pravim
perom, a ne grebe hemijskom olovkom. On u stvari nije
bio ni navikao da pisye rukom. Obicyaj je bio da se sve,
sem vrlo kratkih belezyaka, diktira u diktograf, syto je,
razume se, za ovu priliku bilo iskljucyeno. On umocyi
pero u mastilo i zastade samo trenutak. Utrobom mu
besye prosyao drhtaj. Obelezyiti papir predstavljalo je
odlucyujucji cyin. Sitnim, nezgrapnim slovima, on ispisa:

   <14. april 1984.>1

   Potom se zavali u stolicu. Obuzelo ga je osecjanje
potpune bespomocjnosti. Pre svega, nije ni bio siguran
da je godina <1zaista>1 1984. Morala je biti tu negde, posyto
je bio prilicyno siguran da ima trideset devet godina, a
verovao je da se rodio 1944. ili 1945; ali precizirati
datum u okviru jedne ili dveju godina bilo je nemogucje.
   Za koga, odjednom mu dodje pitanje, za koga on to
pisye ovaj dnevnik? Za buducjnost, za nerodjene. Misao
mu se za trenutak zadrzya nad sumnjivim datumom na
stranici, a zatim nalete na novogovorsku recy <1dvomisao.>1
Prvi put postade svestan velicyine onog syto je preduzeo.
Kako se mozye saobracjati sa buducjnosycju? To je po
prirodi nemogucje. Buducjnost cje ili licyiti na sadasynjost, i
u tom slucyaju ga necje ni slusyati, ili se razlikovati od nje, i
tada bi njegova muka ostala neshvacjena.
   Neko vreme je sedeo i tupo gledao u papir. Sa
telekrana se cyula tresytava vojna muzika. Bilo je cyudno

             [10]
syto je ne samo izgubio mocj da se izrazi nego cyak i
zaboravio syta je prvobitno zyeleo da kazye. Za ovaj
dogadjaj se bio pripremao nedeljama, i ni u jednom
trenutku mu nije padalo na pamet da bi mu bilo
potrebno isyta sem hrabrosti. Pisati je bilo lako, kako
mu se cyinilo. Trebalo je samo da prenese na papir onaj
neprekidni i nesmireni monolog koji mu se doslovno
godinama odvijao u glavi. Medjutim, u tom trenutku je
cyak i monolog bio prestao. Sem toga, prosyirena vena
ga pocye nepodnosyljivo svrbeti. Nije se usudjivao da se
pocyesye, da se ne bi zapalila. Sekunde su prolazile. On
nije primecjivao nisyta do belinu stranice pred sobom,
svrab iznad cylanka, tresytanje muzike i blagu opijenost
od dzyina.
   Odjednom pocye pisati u panicynom strahu, samo
delimicyno shvatajucji syta pisye. Sitan ali decyje nezgrapan
rukopis mu je glavinjao po stranici, ispusytajucji prvo
velika slova, a najzad cyak i tacyke.

   <14. april 1984. Sinocj bioskop. Sve ratni filmovi. Jedan>1
<1vrlo dobar o brodu punom izbeglica bombardovanom>1
<1negde u Sredozemnom moru. Publiku veoma zabavljali>1
<1kadrovi u kojima neki krupni debeljko pokusyava da>1
<1otpliva od broda a helikopter ga prati, prvo se video>1
<1kako se valja u vodi kao morska kornjacya, onda kroz>1
<1nisyan mitraljeza na helikopteru, onda sav izbusyen a>1
<1more oko njega ruzyicyasto i najzad, kako tone tako>1
<1naglo kao da je kroz te rupe prodrla voda. publika>1
<1urlala od smeha kad je potonuo. onda se video cyamac>1
<1za spasavanje pun dece i helikopter kako lebdi nad>1
<1njim. u cyamcu zyena srednjih godina mozyda jevrejka>1
<1sedela na pramcu sa musykarcyicjem oko tri godine u>1
<1narucyju. dete vrisytalo od straha i krilo glavu medju>1
<1njene dojke kao da hocje da se uvucye u nju a ona ga>1
<1grlila i umirivala mada je i sama bila sva modra od>1
<1straha, pokrivala ga syto je visye mogla kao da je mislila>1
<1da cje joj se meci odbiti od ruku. onda helikopter izbacio>1
<1bombu od 20 kila usred njih strasyan bljesak i cyamac sav>1
<1u komade. onda divan kadar jedne decyje ruke kako leti>1

                                      [11]
<1uvis uvis uvis sve visye u vazduh mora da je u kljunu>1
<1helikoptera bila kamera i pratila tu se cyuo jak pljesak>1
<1odakle su sedeli cylanovi partije ali jedna zyena iz onog>1
<1dela sale odredjenog za prole odjednom digla dreku>1
<1vikala nisu trebali to da prikazuju pred decu to je>1
<1pokvareno take stvari pred decu sve dok je policija nije>1
<1izbacila neverujem dasu joj nesyto uradili niko se ne>1
<1sekira syta proli govore tipicyna prolska reakcija oni>1
<1nikad>1. . .

Vinston prestade da pisye, delom zato syto ga besye
uhvatio grcy. Nije znao syta ga je to nagnalo da istrese
ovaj niz besmislica. No cyudno je bilo to syto mu se, dok je
pisao, u glavi osvetlila jedna sasvim razlicyita uspomena,
i to do te mere da se osetio sposobnim da je prenese na
papir. Upravo je zbog tog dogadjaja, shvati on u tom
trenutku, i bio najednom resyio da ode kucji i pocyne pisati
dnevnik.
   To se desilo tog jutra u Ministarstvu, ako se za nesyto
do te mere nebulozno mozye recji da se zaista dogodilo.
   Bilo je skoro jedanaest nula-nula, i sluzybenici arhive,
gde je Vinston radio, vecj su dovlacyili stolice iz svojih
sobicyaka i smesytali ih u sredinu sale, naspram velikog
telekrana, pripremajucji se za Dva minuta mrzynje.
Vinston je upravo sedao na stolicu u jednom od
srednjih redova kad jedan cyovek i jedna devojka, koje je
poznavao iz vidjenja ali s kojima nije nikad razgovarao,
neocyekivano udjosye u salu. Devojku je cyesto sretao po
hodnicima. Nije joj znao ime, ali je znao da je radila u
odeljenju proze. Verovatno - posyto ju je ponekad vidjao
sa rukama prljavim od ulja i francuskim kljucyem u ruci
- verovatno se bavila kakvim mehanicyarskim poslom
na jednoj od masyina za pisanje romana. To je bila
devojka ponositog izgleda, od oko dvadeset sedam
godina, guste crne kose, pegavog lica i brzih, sportskih
pokreta. Struk joj je nekoliko puta obavijala tanka
skerletna esyarpa, amblem Omladinske lige protiv seksa,
pritegnuta taman toliko da istakne divan oblik bokova.
Vinston ju je zamrzeo od prvog vidjenja. Znao je zasyto.

             [12]
Mrzeo ju je zbog atmosfere terena za hokej, hladnih
tusyeva i opsyte moralne cyistote koju je uspevala da syiri
oko sebe. Mrzeo je skoro sve zyene, osobito mlade i lepe.
Uvek su upravo zyene, i to najpre one mlade, bile
najbigotnije pristalice Paitije, gutacyice parola, spi-
junke-amateri i razoblicyiteljke neortodoksnih shva-
tanja. No ova mu se devojka cyinila opasnija od vecjine
drugih. Jednom mu je, kad su se mimoisyli u hodniku,
dobacila kos pogled koji kao da je prodro u njega i za
trenutak ga ispunio crnim uzyasom. Cyak mu je palo na
pamet da je ona mozyda agent Policije misli. To je,
dodusye, bilo malo verovatno. No on je i dalje uvek
osecjao cyudnu nelagodnost, u kojoj je bilo i straha i
neprijateljstva, kad god bi se ona nasyla u njegovoj
blizini.
   Cyovek se zvao O'Brajen. Bio je cylan Uzye partije i
zauzimao neki polozyaj toliko vazyan i udaljen da je
Vinston imao samo bledu predstavu o njegovoj prirodi.
Gomila se, videvsyi kako se priblizyava crni kombinezon
cylana Uzye partije, besye utisyala za trenutak. O'Brajen je
bio visok i krupan, debelog vrata i grubog, raspolozye-
nog, brutalnog lica. I pored zastrasyujucjeg izgleda, imao
je izvesnog syarma u ponasyanju. Umeo je da podizye
naocyare pokretom koji je na neki cyudan nacyin obezoru-
zyavao - na neki cyudan nacyin, neodredjeno, odavao
kulturu. To je bio pokret kojim bi, da su icyije misli isyle
tim pravcem, podsecjao na plemicja iz osamnaestog veka
kako nudi sagovornika svojom burmuticom. Vinston je
O'Brajena video desetak puta za skoro isto toliko
godina. Osecjao je da ga ovaj duboko privlacyi, i to ne
samo suprotnosycju izmedju svojih kulturnih manira i
bokserske gradje. Posredi je daleko visye bilo Vinstonovo
potajno uverenje - ili cyak ne ni uverenje no prosto nada
- da O'Brajenova politicyka ispravnost nije savrsyena.
Nesyto na njegovom licu neodoljivo je navodilo na tu
misao. S druge strane, mozyda mu na licu nije bila
ispisana neispravnost, nego prosto inteligencija. Bilo
kako bilo, odavao je cyoveka s kojim bi se moglo lepo
razgovarati ako bi se nasylo nacyina da se telekranu

                                      [13]
podvali i s njim ostane nasamo. Vinston nije nikad
ucyinio ni najmanji napor da proveri svoje nagadjanje;
uostalom, nije imao ni nacyina da to uradi. Uto O'Brajen
baci pogled na svoj rucyni sat, vide da je skoro jedanaest
nula-nula, i ocyigledno resyi da za Dva minuta mrzynje
ostane u arhivi. On se smesti u istom redu u kome je
sedeo Vinston, dva-tri mesta udaljen od njega. Izmedju
njih je sedela neka sitna zyenica pepeljaste kose koja je
radila u kancelariji do Vinstonove. Crnokosa devojka
je sedela odmah iza nje.
   Sledecjeg trenutka sa velikog telekrana u dnu sale
grunu odvratan, sykripav zvuk, kao od kakve ogromne
nepodmazane masyine. Od tog zvuka su trnuli zubi i
kostresyile se dlake na potiljku. Mrzynja besye pocyela.
   Kao i obicyno, na ekranu se pojavilo lice Narodnog
neprijatelja, Emanuela Goldsytajna. U publici se ovde-
-onde zacyusye zvizyduci. Zyenica pepeljave kose oglasi se
cikom straha pomesyanog sa gadjenjem. Goldsytajn je bio
renegat i izdajnik koji je nekad davno (niko se tacyno nije
secjao kada) bio jedan od najvisyih partijskih rukovodila-
ca, skoro jednak Velikom Bratu, a onda se pocyeo baviti
kontrarevolucionarnim aktivnostima, bio osudjen na
smrt i misteriozno pobegao i nestao. Programi Dva
minuta mrzynje menjali su se iz dana u dan, ali nije bilo ni
jednoga u kome glavna licynost nije bio Goldsytajn. On je
bio prvi izdajica, prvi koji je ukaljao cyistotu Partije. Svi
kasniji zlocyini protiv Partije, sve izdaje, sabotazye, jeresi,
skretanja, poticali su neposredno iz njegovog ucyenja.
On je josy bio zyiv, neznano gde, i josy uvek kovao svoje
planove: negde s one strane mora, pod zasytitom svojih
stranih gospodara, a mozyda cyak - kako su se ponekad
pronosile glasine - skriven i u samoj Okeaniji.
   Vinstonova dijafragma se besye zgrcyila. Kad god bi
video Goldsytajnovo lice skolila bi ga mesyavina bolnih
osecjanja. To je bilo usko jevrejsko lice, sa ogromnim
cyupavim oreolom sede kose i bradicom ispod donje
usne - lice bistro, a ipak nekako samo po sebi odvratno,
sa nekom senilnom nedotupavnosycju u dugom tankom
nosu pri cyijem su vrhu cyucyale naocyari. Bilo je nalik na

             [14]
ovcyju glavu; necyeg ovcyjeg je bilo cyak i u glasu. Goldsytajn
je na ekranu upravo vrsyio svoj otrovni napad na
doktrinu Partije - napad toliko preteran i pokvaren da
bi ga i dete moglo prozreti, a ipak taman toliko
prihvatljiv da cyoveka ispuni bojazni da bi se neko manje
pametan mogao josy i prevariti njime. On je vredjao
Velikog Brata, napadao diktaturu Partije, zahtevao da
se sa Evroazijom smesta zakljucyi mir, zastupao slobodu
govora, slobodu sytampe, slobodu zbora i dogovora,
slobodu misli, histericyno uzvikivao da su revoluciju
izdali - i sve to u brzom govoru punom visyeslozynih recyi
koji je bio svojevrsna parodija na uobicyajeni stil
partijskih govornika i cyak sadrzyao novogovorske recyi -
cyak i visye novogovorskih recyi no syto je bilo koji cylan
Partije normalno upotrebljavao u stvarnosti. A celo
vreme, da ne bi ko makar za trenutak posumnjao u
stvarnost koju su Goldsytajnove fraze sakrivale, iza
njegove glave se na ekranu videla beskrajna kolona
evroazijske vojske u marsyu - stroj za strojem snazynih
ljudi sa bezizraznim azijatskim licima koji su se pribli-
zyavali sve do same povrsyine telekrana, a zatim nestajali
da na njihovo mesto dodju drugi, potpuno slicyni njima.
Tupi ritam vojnicykih cokula sacyinjavao je pozadinu za
Goldsytajnov blejavi glas.
   Nije prosylo ni trideset sekundi Mrzynje, a od polovine
gledalaca se pocyesye otimati nekontrolisani povici gne-
va. Samozadovoljno ovcyje lice na ekranu i strahobna
snaga evroazijske vojske iza njega bili su nepodnosyljivi;
sem toga, prizor Goldsytajnovog lica, pa cyak i sama
pomisao na njega, automatski su proizvodili strah i bes.
Kao predmet mrzynje, on je bio stalniji nego bilo
Evroazija bilo Istazija, posyto je Okeanija, kad je bila u
ratu sa jednom od ovih sila, obicyno bila u miru sa
drugom. No cyudno je bilo to syto, iako su Goldsytajna svi
mrzeli i prezirali, iako su svakog dana i hiljadu puta
dnevno na govornicama, na telekranima, u novinama,
u knjigama, njegove teorije bile pobijane, razbijane,
ismevane, pokazivane ocyima javnosti da se vidi kakva
su bedna blebetanja bile - syto uprkos svemu tome

                                       [15]
njegov uticaj kao da nije uopsyte opadao. Uvek je bilo
novih syupljoglavih zyrtava koje su samo cyekale da ih on
zavede na pogresyan put. Nije prolazio ni jedan dan a da
Policija misli ne raskrinka nekog od sypijuna i sabotera
koji su radili po njegovim uputstvima.  On je bio
komandant ogromne tajanstvene vojske, podzemne
mrezye zaverenika koji su se zarekli da obore drzyavni
poredak. Ona se navodno zvala Bratstvo. Takodje su se
syapatom pronosile glasine o nekoj strasynoj knjizi,
zborniku svih jeresi, cyiji je autor bio Goldsytajn i koja je
ilegalno kruzyila. Nije imala naslova. Kad se pricyalo -
ukoliko se uopsyte i pricyalo - o njoj, govorilo se
jednostavno <1ona knjiga.>1 No za tako syta se saznavalo
samo preko neodredjenih glasina. Ni Bratstvo ni <1ona>1
<1knjiga>1 nisu bili tema o kojoj bi bilo koji cylan Partije rado
razgovarao.
   U drugom minutu Mrzynja naraste do pomame. Svi
su poskakivali na stolicama i vikali iz sveg glasa ne bi li
kako nadjacyali odvratni blejavi glas koji se cyuo sa
ekrana. Ona zyenica pepeljaste kose bila je sva porume-
nela, a usta su joj se otvarala i zatvarala kao u ribe na
suvu. Cyak je i O'Brajenovo grubo lice bilo podliveno
krvlju. On je sedeo veoma uspravno dok su mu se
snazyne grudi nadimale i podrhtavale, kao da se odupire
napadu talasa. Crnokosa devojka iza Vinstona besye
pocyela da uzvikuje na sav glas: >>Svinjo! Svinjo! Svi-
njo!<<; ona najednom dohvati tezyak recynik Novogovora
i baci ga na ekran. Recynik udari Goldsytajna po nosu i
odbaci se: glas je i dalje neumoljivo terao svoje. U
jednom lucidnom trenutku Vinston se zatecye kako i
sam vicye zajedno s ostalima i zyestoko udara petom u
precyagu svoje stolice. Kod Dva minuta mrzynje stravicy-
no je bilo to syto cyovek nije bio primoravan da se
pretvara; naprotiv, bilo je nemogucje ne ucyestvovati. U
roku od trideset sekundi visye nije bilo potrebno pre-
tvarati se. Odvratna ekstaza straha i osvetoljublja,
zyelja za ubijanjem, za mucyenjem, za razbijanjem tudjih
lica maljevima, pocyela bi da struji kroz celu grupu kao
elektricitet, pretvarajucji cyoveka i protiv njegove volje u

             [16]
ludaka koji se kezi i vrisyti. Pa ipak je taj bes bio
apstraktna, neusmerena emocija koja se mogla skrenuti
s jednog predmeta na drugi kao plamen acetilenske
lampe. Tako je u jednom trenutku Vinstonova mrzynja
bila upravljena ne na Goldsytajna nego, naprotiv, na
Velikog Brata, Partiju i Policiju misli; u takvim trenuci-
ma on je bio svim srcem uz usamljenog, ismejavanog
jeretika na ekranu, jedinog zatocynika istine i logike u
svetu lazyi. No ipak bi odmah sledecjeg trenutka bio
ujedinjen sa ljudima oko sebe i tada bi mu se cyinilo da je
sve syto se kazye za Goldsytajna istina. U tim trenucima se
njegova potajna mrzynja prema Velikom Bratu pretva-
rala u obozyavanje, i Veliki Brat se uzdizao, nepobedivi,
neustrasyivi zasytitnik, koji se kao stena odupire azijskim
hordama; Goldsytajn je tada, i pored svoje usamljenosti,
svoje bespomocjnosti, i sumnje koja je natkriljavala i
samo njegovo postojanje, postajao mracyni bajacy, spo-
soban da golom snagom svoga glasa razori svu kon-
strukciju civilizacije.
   Bilo je cyak mogucje, u nekim trenucima, svesno
usmeravati svoju mrzynju. Odjednom, sa zyestokim na-
porom s kojim spavacy u kosymaru otrzye glavu od
jastuka, Vinston uspe da svoju mrzynju prenese sa lica na
ekranu na crnokosu devojku koja je sedela iza njega.
Zyive, divne halucinacije prohujasye mu kroz glavu.
Prebicje je nasmrt gumenim pendrekom. Privezacje je
golu za stub i nacyicykati je strelama kao svetog sebastija-
na. Silovacje je i presecji joj grkljan u trenutku orgazma.
Sad je bolje nego ikad shvatao <1zasyto>1 je mrzi. Mrzeo ju je
jer je bila mlada, lepa i bespolna, jer je zyeleo da spava s
njom a necje mocji nikad, jer joj je oko sladjanog gipkog
struka, koji kao da je zvao cjoveka da ga obgrli, bila
samo ona odvratna skerletna esyarpa, agresivni simbol
kreposti.
   Mrzynja poraste do vrhunca. Goldsytajnov glas se
pretvorio u istinsko ovcyje blejanje; za trenutak mu se i
lice pretvori u ovcyju glavu. Potom se ovcyja glava pretopi
u figuru evroazijskog vojnika koji se priblizyavao,
ogroman i grozan, s pusykomitraljezom koji je neprekid-

                                      [17]
no sytektao, sve dok se nije ucyinilo kao da silazi sa
povrsyine ekrana u salu, tako da se neki iz prvog reda
odista trgosye i pribisye uz naslone svojih stolica. No
upravo u tom trenutku, izmamivsyi dubok uzdah olak-
syanja od svih prisutnih, neprijateljska figura se pretopi
u lice Velikog Brata, crne kose, crnih brkova, puno
snage i tajanstvenog mira, i tako veliko da je skoro
ispunjavalo ceo ekran. Niko ne cyu syta Veliki Brat
govori. Bilo je to samo nekoliko recyi ohrabrenja,
onakvih kakve se izgovaraju u buci bitke, koje se
pojedinacyno ne daju razabrati, ali koje vracjaju sigur-
nost samim tim syto su izgovorene. Zatim lice Velikog
Brata ponovo izblede, a na njegovo mesto dodjosye tri
parole Partije ispisane masnim velikim slovima:

   <1RAT JE MIR>1
   <1SLOBODA JE ROPSTVO>1
   <1NEZNANJE JE MOCJ>1

No lice Velikog Brata se josy nekoliko sekundi zadrzya na
ekranu, kao da je dejstvo koje je proizveo na ocyne
jabucyice svih prisutnih bilo previsye snazyno da bi smesta
prosylo. Zyenica pepeljaste kose besye se presamitila preko
naslona stolice pred sobom. Sa drhtavim mrmorom
koji je zvucyao kao >>Spasiocye moj!<<, ona pruzyi ruke ka
ekranu. Zatim zagnjuri lice u syake. Bilo je ocyigledno da
je izgovarala nekakvu molitvu.
   Tog trenutka cela grupa ljudi pocye skandirati, dubo-
ko, lagano i ritmicyki: >>V-B! ... V-B! ... V-B<<, bez pre-
stanka, vrlo lagano, sa dugom pauzom izmedju V i B -
tezyak, mrmorav zvuk, nekako cyudno divljacyan, za koji
se cyinilo da mu pozadinu sacyinjavaju toptanje bosih no-
gu i pulsiranje tam-tama. To potraja skoro celih trideset
sekundi. Taj refren se cyesto mogao cyuti u trenucima
nesavladljive emocije. On je bio delom neka vrsta himne
mudrosti i velicyanstvu Velikog Brata, ali, pre svega, cyin
samohipnoze, namerno gusyenje svesti putem ritmicykih
zvukova. Vinstonova utroba se sledi. U seansama Dva
minuta mrzynje nije mogao a da ne ucyestvuje u opsytem

             [18]
delirijumu, ali ovo zyivotinjsko >>V-B! ... V-B!<< ga je
uvek ispunjavalo uzyasom. Razume se, skandirao je
zajedno s ostalima: drukcyije se nije moglo. Kamuflirati
osecjanja, kontrolisati lice, cyiniti syto i svi ostali, bila je
instinktivna reakcija. No za vreme od dve-tri sekunde
izraz koji je imao u ocyima mogao je lako da ga oda. I
upravo se u tom trenutku ono znacyajno desilo - ako se
uopsyte i desilo.
   Za trenutak je uhvatio O'Brajenov pogled. O'Brajen
besye ustao, skinuo naocyare i ponovo ih namesytao
svojim karakteristicynim pokretom. No ocyi im se u
jednom delicju sekunde sretosye, i dok se to desyavalo
Vinston je znao - da, <1znao je!>1 - da O'Brajen misli isto syto
i on. Besye prenesena poruka o cyijem sadrzyaju nije bilo
sumnje. Bilo je kao da su se njihove dve svesti otvorile i
misli tocyile iz jedne u drugu kroz ocyi. >>Ja sam uz tebe<<,
kao da mu je rekao O'Brajen. >>Znam tacyno syta osecjasy.
Znam sve o tvom preziru, tvojoj mrzynji, tvom gadjenju.
Ali ne brini, na tvojoj sam strani!<< A onda bleska
inteligencije nestade i O'Brajenovo lice postade zatvo-
reno kao i u svih ostalih.
   Toje bilo sve; Vinston vecj nije bio siguran da li se to
uopsyte i desilo. Takvi dogadjaji su uvek bili bez
nastavka. Cyinili su mu jedino to syto su ga podrzyavali u
verovanju, ili nadi, da ima i drugih koji su neprijatelji
Partije. Mozyda su glasine o ogromnoj podzemnoj
zaveri ipak istinite - mozyda Bratstvo zaista postoji! Nije
se moglo pouzdano doznati, uprkos beskrajnim hapsye-
njima, priznanjima i pogubljenjima, da Bratstvo nije
prosto mit. Ponekad je verovao da ono postoji, a
ponekad ne. Dokaza nije bilo; jedino stvari vidjene u
magnovenju, koje su mogle znacyiti svasyta i nisyta:
odlomci razgovora uhvacjenih u prolazu, bledi natpisi
na zidovima klozeta - jednom, cyak, kad su se dva
neznanca srela, mali pokret dlanom koji je izgledao,
mozyda, kao znak raspoznavanja. Sve su to bila nagadja-
nja: lako je bilo mogucje da mu se sve ovo bilo samo
pricyinilo. On se tada vratio u kancelariju ne pogledavsyi
visye O'Brajena. Jedva da mu je i palo na pamet da

                                      [19]
nastavi njihov trenutni kontakt.  Tako syta bi bilo
nepojmljivo opasno cyak i da je znao kako bi. Za sekund,
dva sekunda, njih dvojica behu razmenili dvosmislen
pogled, i tu je pricyi bio kraj. No cyak je i to bio vredan
dogadjaj, u samocji i zatvorenosti u kojoj se moralo
zyiveti.
   Vinston se trzye i uspravi u stolici. Zatim podrignu. Iz
zyeluca mu se dizao popijeni dzyin.
   Ocyi mu se ponovo usredsredisye na papir. On otkri da
je, dokje sedeo zadubljen u bespomocjne misli, bio nesyto
napisao, kao automat. I to ne visye onim ranijim krutim i
nespretnim rukopisom. Pero mu je bilo sa uzyivanjem
klizilo po glatkom papiru i ostavljalo za sobom,
krupnim i urednim velikim slovima:

   <1DOLE VELIKI BRAT>1
   <1DOLE VELIKI BRAT>1
   <1DOLE VELIKI BRAT>1
   <1DOLE VELIKI BRAT>1
   <1DOLE VELIKI BRAT>1

sve jedno za drugim, i tako ispunilo pola strane.
   Nije mogao a da ne oseti ubod panike. To je bilo
besmisleno, jer ispisati te recyi nije bilo nisyta opasnije
nego to syto je pocyeo da pisye dnevnik; no za trenutak
oseti iskusyenje da istrgne upropasycjene strane i napusti
ceo poduhvat.
   Medjutim, on to ne uradi; znao je da nije vredelo
truda. Nikakve razlike nije bilo u tome je li napisao
DOLE VELIKI BRAT ili se uzdrzyao od toga. Nikakve
razlike nema u tome vodi li on dnevnik i dalje ili ne.
Policija misli cje ga uhvatiti, bilo kako bilo. Pocyinio je
pocyinio bi i da nije uopsyte stavio pero na papir - onaj
susytinski zlocyin koji je u sebi sadrzyao sve ostale. To se
zvalo zlomisao. Zlomisao se nije mogla sakriti zauvek.
Cyovek je neko vreme, ponekad cyak i godinama, mogao
uspesyno izmicati, ali pre ili posle su ga uvek hvatali.
   I to uvek nocju - bez izuzetka hapsili su nocju.
Iznenadni trzaj koji cyupa iz sna, gruba ruka koja cyoveka

             [20]
drma za rame, svetlo koje bije u ocyi, krug tvrdih lica oko
kreveta. U ogromnoj vecjini slucyajeva nije bilo sudjenja,
nije bilo izvesytaja o hapsyenju. Ljudi su prosto nestajali, i
to uvek nocju. Ime bi se brisalo iz svake evidencije, svaki
pisani trag bilo cyega syto je cyovek ucyinio bio je uklanjan, i
njegovo nekadasynje postojanje poreknuto a potom
zaboravljeno. Cyovek bi bio ukinut, unisyten; uobicyajena
recy za to bila je <1isparen.>1
   Za trenutak ga zahvati neka histerija. Pocye pisati
zyurnim neurednim rukopisom:

   <1streljacjeme basyme briga streljacjeme upotiljak basyme>1
<1briga doleveliki brat uvek streljaju upotiljak basyme>1
<1briga doleveliki brat>1

Zavali se u stolici, malo postidjen, i spusti pero.
Trenutak zatim zyestoko se trzye. Neko je kucao na vrata.
   Vecj! Sedeo je mirno kao misy, u uzaludnoj nadi da cje
taj neko koji je kucao oticji posle prvog pokusyaja. Ali ne,
kucanje se ponovi. Odlagati bi bilo najgore od svega.
Srce mu je lupalo kao dobosy, ali mu je lice, po dugoj
navici, verovatno bilo bezizrazno. On ustade i tesykim
korakom podje vratima.



   2.


Stavljajucji ruku na kvaku, Vinston vide da je ostavio
dnevnik otvoren na stolu. Po njemu je pisalo <1DOLE>1
<1VELIKI BRAT,>1 slovima koja su se skoro mogla procyi-
tati sa drugog kraja sobe. Nezamisliva glupost! No on
shvati da cyak ni u onom panicynom strahu nije hteo da
umrlja lepi glatki papir zatvorivsyi svesku dok je mastilo
josy bilo mokro.
   Udahnu duboko i otvori vrata. Smesta ga obli topao
talas olaksyanja. Pred vratima je stajala bezbojna zyena
zgnjecyenog izgleda, rasycyupane kose i naborana lica.

                                       [21]
   >>Ovaj, druzye<<, pocye ona bezyivotnim cviljavim gla-
som, >>cyula sam vas kako ulazite. Da l' biste posyli do nas
da vidite syta nam je sa sudoperom u kuhinji. Nesyto se
zapusyio, pa. . .<<
   To je bila gospodja Parsons, zyena Vinstonovog
suseda sa istog sprata. (Partija nije sasvim odobravala
recy <1gospodja>1 - svakoga je trebalo zvati <1druzye>1 ili <1dru->1
<1garice>1 - ali za neke zyene cyovek ju je upotrebljavao
instinktivno.) Imala je oko trideset godina, ali je
izgledala mnogo starija. Dobijao se utisak da u borama
na njenom licu ima prasyine. Vinston podje za njom kroz
hodnik. Te amaterske opravke bile su skoro svako-
dnevna glavobolja. Stambena zgrada <1Pobeda>1 bila je sta-
ra, sagradjena negde oko 1930. godine, i sva se raspada-
la. Sa tavanica i zidova vecyito se krunio malter, cevi su
pucale od svakog jacyeg mraza, krov je prokisynjavao
kad god je bilo snega, centralno grejanje je radilo samo
sa pola snage kad nije bilo potpuno iskljucyeno radi
sytednje. Opravke, sem onoga syto je cyovek mogao da
uradi sam, trebalo je da odobre neki daleki odbori koji
su bili u stanju da jedno obicyno namesytanje stakla na
prozor resyavaju po dve godine.
   >>Naravno, ja samo zato syto Tom nije kod kucje<<,
nevezano recye gospodja Parsons.
   Stan Parsonsovih bio je vecji od Vinstonovog i zapu-
syten na drugi nacyin. Sve u njemu se cyinilo stucyeno,
izgazyeno, kao da je u stanu nedavno boravila kakva
velika i ratoborna zyivotinja. Delovi opreme za razne
igre - sytapovi za hokej, bokserske rukavice, probusyena
fudbalska lopta, par znojavih sportskih gacjica izvrnu-
tih naopako - lezyali su razbacani na podu, a na stolu su
u neredu stajali prljavi sudovi i sveske za domacje
zadatke sa magarecjim usyima. Na zidovima su visile
skerletne zastavice Omladine i Sypijuna, i ogroman
plakat sa likom Velikog Brata. Osecjao se uobicyajeni
miris kuvanog kupusa zajednicyki celoj zgradi, no kroz
njega se probijao osytriji zadah znoja, i to - osecjalo se iz
prve, mada bi tesyko bilo objasniti kako - znoja nekog
ko je trenutno odsutan. U drugoj sobi neko je pokusya-

             [22]
vao da na cyesylju i toalet-papiru prati vojnu muziku koja
je i dalje izvirala iz telekrana.

   >>Deca<<, recye gospodja Parsons, bacivsyi polubojazyljiv
pogled na vrata. >>Danas su ceo dan bila unutra. I
naravno...<<
   Imala je naviku da svoje recyenice prekida na polovi-
ni. Kuhinjski sudoper je bio skoro do vrha pun prljave
zelenkaste vode koja je gore nego ikad smrdela na
kupus. Vinston klecye i ispita koleno odvodne cevi. Nije
voleo da radi rukama; nije voleo ni da se saginje, posyto
je time uvek reskirao napade kasylja. Gospodja Parsons
je stajala i bespomocjno posmatrala.
   >>Naravno, da je Tom kod kucje, popravio bi ga
zacyas<<, recye ona. >>On to voli. Vesyt je on u tim
poslovima.<<
   Parsons je bio Vinstonov kolega u Ministarstvu
istine, debeljusyan ali energicyan cyovek, toliko glup da je
to paralisalo, gomila imbecilnih odusyevljenja -jedan od
onih potpuno predanih, odanih teglecjih konja na
kojima je, daleko visye nego na Policiji misli, pocyivala
stabilnost Partije. Cyovek od trideset pet godina, on je
upravo bio napustio, preko volje, Omladinu, a pre nego
syto je presyao u Omladinu, bio je uspeo da u Sypijunima
ostane godinu dana preko gornje granice. U Ministar-
stvu je radio na nekom podredjenom polozyaju za koji se
nije trazyila inteligencija, ali, s druge strane, bio je
vodecja licynost u Sportskoj sekciji i svim ostalim
sekcijama koje su se bavile organizovanjem kolektivnih
izleta, spontanih demonstracija, kampanja sytednje, i
dobrovoljnih aktivnosti uopsyte. Imao je obicyaj da s
tihim ponosom objavi, izmedju dva dima na luli, da se u
Domu kulture i odmora pojavljivao svako vecje za
poslednje cyetiri godine. Zagusyljiv zadah znoja, svojevr-
sno nehoticyno svedocyanstvo o zyivotu ispunjenom fizicy-
kim naporima, pratio ga je svuda, i zadrzyavao se cyak i
posyto bi on otisyao.
   >>Imate li francuski kljucy?<< recye Vinston, cyacykajucji
oko zavrtnja na kolenu cevi.

                                       [23]
   >>Francuski kljucy<<, recye gospodja Parsons, smesta se
pretvorivsyi u beskicymenjaka. >>Ne znam, pravo da vam
kazyem. Mozyda deca. ..<<
   Zacyu se topot dubokih cipela i josy jedan pisak na
cyesylju, i u sobu rupisye deca. Gospodja Parsons donese
francuski kljucy. Vinston ispusti vodu i sa gadjenjem
izvucye gomilu uvaljanih dlaka iz kose koja je bila
zapusyila cev. Opra prste, koliko je mogao, hladnom
vodom iz slavine i vrati se u drugu sobu.
   >>Ruke uvis!<< uzviknu divljacyan glas.
   Iza stola besye iskrsnuo lepusykast devetogodisynji de-
cyacyicj, mrka lica i pretio mu automatskim pisytoljem-
igracykom, dok je njegova sestrica, oko dve godine mla-
dja, ponavljala isti pokret drzyecji u ruci komad drveta.
Oboje su imali na sebi kratke plave pantalone, sive ko-
syulje i crvene marame: uniformu Sypijuna. Vinston dizye
ruke iznad glave, ali sa nelagodnim osecjanjem - toliko
je decyakovo drzyanje bilo zlo - da u pitanju nije samo
decyja igra.
   >>Ti si izdajnik!<< dreknu decyko. >>Ti si zlomislitelj! Ti
si evroazijski sypijun! Ubicju te, isparicju te, bacicju te u
rudnik soli!<<
   Odjednom se oboje zaskakasye oko njega, uzvikujucji
>>Izdajnicye!<< i >>Zlomislitelju!<<, pri cyemu je devojcyica
podrzyavala svaki bratovljev pokret. To je pomalo i
zastrasyivalo; bilo je nalik na igru tigricja koji cje uskoro
porasti i postati tigrovi ljudozyderi. U decyakovim ocyima
videla se neka proracyunata krvozyednost, neka sasvim
ocyigledna zyelja da udari ili syutne Vinstona, i svest da je
maltene dovoljno odrastao da to i uradi. Dobro je syto
pisytolj nije pravi, pomisli Vinston.
   Ocyi gospodje Parsons su nervozno skakale sa Vinsto-
na na decu i natrag. U jacyoj svetlosti dnevne sobe on s
radoznalosycju vide da joj u borama lica zaista ima
prasyine.
   >>Toliko su nemirni<<, recye ona. >>Krivo im je syto nisu
isyli da vide vesyanje, eto syta je. Ja nisam mogla da ih
povedem, imala sam posla, a Tom se necje vratiti na
vreme iz kancelarije.<<

             [24]
   >>A zasyto ne mozyemo da gledamo vesyanje?<< gromo-
glasno zaurla decyak.
   >>'Ocju da vidim vesyanje! 'Ocju da vidim vesyanje!<< pocye
da ponavlja devojcyica, skakucjucji i dalje.
   Vinston se seti da je te vecyeri u Hajd parku trebalo da
bude vesyanje nekih evroazijskih zarobljenika proglasye-
nih krivim za ratne zlocyine. To se desyavalo otprilike
jednom mesecyno, i predstavljalo omiljeni spektakl.
Deca su uvek trazyila od roditelja da ih tamo vode. On se
oprosti od gospodje Parsons i podje vratima. No nije
presyao ni syest koraka niz hodnik kad ga sa zaslepljuju-
cjim bolom nesyto udari u potiljak. Ucyini mu se da mu je
neko zario u meso crveno usijanu zyicu. On se okrete,
taman na vreme da vidi gospodju Parsons kako vucye
sina u kucju, dok je decyak stavljao pracjku u dzyep.
   >>Goldsytajne! << razdra se ovaj dok su se vrata zatvara-
la pred njim. No Vinstona najdublje pogodi izraz
bespomocjnog straha na sivkastom licu decyakove maj-
ke.
   Vrativsyi se u stan, on hitro prodje pored telekrana i
ponovo sede za sto, i dalje trljajucji vrat. Muzika iz
telekrana besye prestala. Umesto nje je odsecyan, vojnicyki
glas cyitao, sa nekim brutalnim uzyivanjem, opis naoru-
zyanja na novoj Plovecjoj tvrdjavi koja je upravo bila
usidrena izmedju Islanda i Faroskih ostrva.
   S ovakvom decom, pomisli on, ta jadna zyena mora
biti da zyivi u vecyitom strahu. Josy godinu-dve i oni cje je
posmatrati dan i nocj ne bi li naisyli na kakav trag
ideolosyke neispravnosti. Gotovo sva deca su bila isto
tako nemogucja. Najgore je od svega bilo to syto su ih
organizacije kao syto su Sypijuni sistematski pretvarale u
nepokorne divljacyicje, a ipak nisu u njima proizvodili
nikakvu sklonost da se pobune protiv partijske discipli-
ne. Naprotiv, ona su obozyavala Partiju i sve syto je bilo s
njom u vezi. Pesme, procesije, zastavice, izleti, vezybe sa
drvenim pusykama, izvikivanje parola, obozyavanje Ve-
likog Brata - sve je to za njih bila velicyanstvena igra.
Sva njihova mrzynja i zyestina bile su okrenute upolje,
protiv neprijatelja drzyave, protiv stranaca, izdajnika,

                                      [25]
sabotera, zlomislitelja. Bilo je skoro normalno da se
ljudi iznad tridesete godine plasye svoje sopstvene dece. I
to s dobrim razlogom, jer retko bi prosyla nedelja dana a
da <1Tajms>1 ne donese noticu o tome kako je neko podlo
malo njusykalo - obicyno se upotrebljavao izraz <1dete->1
-<1heroj>1 - prislusykivalo i cyulo kakvu kompromitujucju
primedbu i prijavilo roditelje Policiji misli.
   Bol od zrna iz pracjke besye prosyao. On preko volje uze
pero, pitajucji se da li mozye smisliti josy nesyto syto bi
mogao uneti u dnevnik. Odjednom se ponovo seti
O'Brajena.
   Pre nekoliko godina - koliko? sigurno sedam -
sanjao je da prolazi kroz sobu u potpunom mraku.
Tada mu je neko ko je sedeo po strani rekao dok je
Vinston prolazio pored njega: >>Sresycjemo se tamo gde
nema mraka.<< To je bilo recyeno vrlo tiho, skoro uzgred
- kao konstatacija, ne kao naredjenje. On je produzyio ne
zaustavljajucji se. Cyudno je bilo to syto u tom trenutku, u
snu, te recyi nisu na njega ostavile neki osobit utisak.
Pocyele su da dobijaju znacyenje tek kasnije, i postepeno.
Sad se nije mogao setiti da li je pre ili posle tog sna prvi
put video O'Brajena; nije se mogao ni setiti kad je prvi
put prepoznao glas kao O'Brajenov. No bilo kako bilo,
prepoznao ga jeste. O'Brajen je bio taj koji mu se
obratio iz mraka.
   Vinston nikad nije mogao da sa sigurnosycju zakljucyi -
biti siguran bilo je nemogucje cyak i posle jutrosynjeg miga
- da li mu je O'Brajen prijatelj ili neprijatelj. Izmedju
njih je postojala veza razumevanja, vazynija nego simpa-
tija ili osecjanje pripadnosti istoj stranci. >>Sresycjemo se
tamo gde nema mraka<<, besye rekao O'Brajen. Vinston
nije znao syta to znacyi; znao je samo da cje se to na ovaj ili
onaj nacyin ostvariti.
   Glas sa telekrana zastade za trenutak. Trubni znak,
lep i jasan, proplovi ustajalim vazduhom. Glas, sada
hrapav, nastavi:
   >>Pazynja, pazynja! Ovog trenutka smo dobili flesy vest
sa malabarskog fronta. Nasye snage u Juzynoj Indiji
postigle su velicyanstvenu pobedu. Ovlasycjen sam da

             [26]
objavim da cje ova pobeda, o kojoj sledi izvesytaj,
verovatno privesti rat kraju. Evo izvesytaja. ..<<
   Losye vesti, pomisli Vinston. I naravno, posle brutal-
nog opisa pobede nad evroazijskom vojskom, sa stra-
vicyno visokim brojem ubijenih i zarobljenih, naidje
obavesytenje da cje od sledecje nedelje sledovanje cyokola-
de biti smanjeno sa trideset grama na dvadeset.
   Vinston ponovo podrignu. Dzyin je isparavao, osta-
vljajucji za sobom osecjanje praznine i bezvoljnosti. Sa
telekrana - mozyda da proslavi pobedu, mozyda da
nadjacya pomisao na izgubljenu cyokoladu - grunu
himna. Na to se moralo stati mirno. Medjutim, on je u
svom trenutnom polozyaju bio nevidljiv.
   Himna se povucye pred laksyom muzikom. Vinston
ode do prozora, okrenut ledima telekranu. Dan je i
dalje bio vedar i hladan. Negde u daljini eksplodira
raketna bomba s tupim treskom koji se odbijao od
zidova. U to vreme ih je na London padalo dvadeset do
trideset nedeljno.
   Dole, na ulici, vetar je mahao zacepljenim plakatom
gore-dole, te se recy ENGLSOC na mahove pojavljivala
i nestajala. Englsoc. Sveti principi Englsoca. Novogo-
vor, dvomisao, menjanje prosylosti. On se osecjao kao da
luta po syumama na morskom dnu, izgubljen u cyudovi-
synom svetu u kome je on sam bio cyudovisyte. Bio je sam.
Prosylost je bila mrtva, buducjnost nezamisliva. S ka-
kvom je sigurnosycju mogao recji da je i jedno trenutno
zyivo ljudsko bicje na njegovoj strani? I na koji nacyin
znati da vladavina Partije necje potrajati <1zauvek?>1 Kao
odgovor, vratisye mu se tri parole na beloj fasadi
Ministarstva istine:

   <1RAT JE MIR>1
   <1SLOBODA JE ROPSTVO>1
   <1NEZNANJE JE MOCJ>1

On izvadi iz dzyepa novcyicj od dvadeset pet centi. Tu su,
takodje, sitnim slovima, bile ispisane te iste parole; s
druge strane je bila glava Velikog Brata. Njegove ocyi su,

                                      [27]
cyak i sa novcyicja, pratile cyoveka. Na novcu, na marka-
ma, na koricama knjiga, na zastavicama, na plakatima i
na kutijama za cigarete - svuda. Uvek te ocyi koje
posmatraju i glas koji obavija. Bio cyovek budan ili
spavao, radio ili jeo, u kucji ili van kucye, u kupatilu ili u
krevetu - izbecji se nije moglo. Niko nije imao nisyta
svoje do onih nekoliko kubnih santimetara u lobanji.
   Sunce besye odmaklo svojim putem, i hiljade prozora
na Ministarstvu istine, sad kad svetlost nije bila u njih,
izgledale su mrko i odbojno, kao pusykarnice na tvrdjavi.
Pred ogromnim piramidalnim oblikom Vinstonu zadr-
hta srce. Zgrada je bila previsye jaka, nije se mogla
zauzeti na jurisy. Ne bi je srusyilo ni hiljadu raketnih
bombi. On se ponovo upita za koga pisye dnevnik. Za
buducjnost, za prosylost - za neko zamisyljeno doba. A
pred njim nije stajala smrt nego unisytenje. Dnevnik cje
biti pretvoren u prah i pepeo, a on sam u paru. Jedino cje
Policija misli procyitati syta je napisao, pre nego syto
zbrisyu dnevnik iz postojanja i iz secjanja. Kako se
obratiti buducjnosti kad ni trag cyoveka, cyak ni bezimena
recy nazyvrljana na komadu papira necje mocji da fizicyki
prezyivi?
   Sa telekrana izbi cyetrnaest. Morao je da ode u roku
od deset minuta. Morao se vratiti na posao u cyetrnaest i
trideset.
   Izbijanje sata mu zacyudo dade snage. Visye nije bio
samotna utvara syto izgovara istinu koju niko nikad
necje cyuti. No dokle god ju je izgovarao, trajnost je na
neki nejasan nacyin bila obezbedjena. Nasledje cyovekovo
se ne prenosi saopsytavanjem svojih misli nego cyuva-
njem duhovnog zdravlja. On se vrati do stola, umocyi
pero u mastilo i napisa:

   <1Buducjnosti ili prosylosti, vremenu u kome je misao>1
<1slobodna, u kome se ljudi razlikuju medju sobom i ne>1
<1zyive usamljeni - vremenu u kome postoji istina i u kome>1
<1se ono syto je ucyinjeno ne mozye povucji.->1
   <1Iz doba jednoobraznosti, iz doba samocje, iz doba>1
<1Velikog Brata, iz doba dvomisli>1 - <1pozdrav!>1

             [28]
ja sam vecj mrtav, pomisli on. Ucyini mu se da je tek sad,
sad kad je pocyinjao bivati sposoban da uoblicyi svoje
misli, tek sad preduzeo odlucyujucji korak. Posledice
svakog cyina sadrzyane su u samom cyinu. On napisa:

   <1Zlomisao ne povlacyi sobom smrt: zlomisao JESTE>1
<1smrt.>1

Sad kad je shvatio sebe kao mrtvaca, postalo je vazyno
odrzyati se syto duzye u zyivotu. Dva prsta desne ruke bila
su mu umrljana mastilom. Upravo takve sitnice izdaju.
Neko nadobudno njusykalo u Ministarstvu (verovatno
kakva zyena: ona sa pepeljastom kosom ili ona crnoma-
njasta iz odeljenja za prozu) moglo bi se cyuditi zasyto je
pisao za vreme prekida za rucyak, zasyto je upotrebljavao
staromodno pero, <1syta>1 je to pisao - i onda kazati recy-dve
na odgovarajucjem mestu. On ode u kupatilo i pazyljivo
opra mastilo osytrim mrkim sapunom koji je strugao
kozyu kao symirglpapir te tako bio pogodan za tu svrhu.
   Zatim stavi dnevnik u fioku. Bilo je sasvim beskori-
sno pomisyljati da ga sakrije, no mogao je bar da
ustanovi da li je otkriven ili ne. Dlacyica zataknuta medju
listovima bila bi previsye ocyigledna. Vrhom prsta, on
podizye jedno prepoznatljivo belicyasto zrnce prasyine i
stavi ga u kraj korica, odakle bi moralo spasti ako bi ko
pokrenuo knjigu.




   3.



Vinston je sanjao majku.
   Moralo mu je biti, kako je mislio, deset ili jedanaest
godina kad je ona nestala. Bila je to visoka, dostojan-
stvena i prilicyno cjutljiva zyena sporih pokreta i velicyan-
stvene plave kose. Oca se secjao nejasnije kao crnoma-
njastog i mrsyavog, uvek odevenog u uredno tamno

                                      [29]
odelo (Vinston se osobito secjao vrlo tankih djonova na
ocyevim cipelama) i sa naocyarima. Njih dvoje je ocyigled-
no progutala jedna od prvih cyistki.
   U tom trenutku sna, majka je sedela negde daleko
nizye od njega, sa njegovom mladjom sestrom u narucyju.
Sestre se uopsyte nije secjao sem kao sitne, slabasyne,
vecyito cjutljive bebe, krupnih, pazyljivih ocyiju. Obe su ga
posmatrale odozdo. Nalazile su se na nekom podzem-
nom mestu - na dnu bunara, na primer, ili kakvog
veoma dubokog groba - no to mesto, iako je vecj bilo
duboko ispod njega, i samo je propadalo u dubinu. Bile
su u salonu broda koji tone i posmatrale odozdo kroz
sve tamniju vodu. U salonu je josy bilo vazduha, josy uvek
su one mogle videti njega i on njih, ali sve vreme su
tonule, tonule u zelenu dubinu koja cje mu ih za
trenutak zauvek sakriti s ocyiju. On je bio gore, na
svetlosti i vazduhu dok su one tonule u dubinu i smrt, a
tonule su u dubinu <1zato syto je on bio gore.>1 On je to znao,
njih dve takodje; video im je to po licu. Nisu imale
prekora ni u ocyima ni u srcu, jedino saznanje da one
moraju umreti da bi on ostao zyiv, i da je to deo
neizbezynog reda stvari u zyivotu.
   Nije se secjao syta se zaista desilo, ali u snu je znao da
su na neki nacyin majcyin i sestrin zyivot bili zyrtvovani za
njegov. To je bio jedan od onih snova koji su, u stvari,
iako zadrzyavaju karakteristicyni ambijent sna, nastavak
cyovekovog intelektualnog zyivota, i u kome cyovek
shvata cyinjenice i misli koje mu se cyine nove i vredne cyak
i kad se probudi. Vinstona besye sada pogodilo to syto je
majcyina smrt, pre skoro trideset godina, bila tragicyna i
tuzyna na neki nacyin koji visye nije bio mogucj. On shvati
da tragedija pripada starim vremenima, vremenima
kad je josy uvek bilo privatnog zyivota, ljubavi i prijatelj-
stva, i kad su cylanovi porodice priticali u pomocj jedno
drugom ne pitajucji se zasyto. Secjanje na majku paralo
mu je srce, jer ona je umrla volecji ga kad je bio previsye
mali i sebicyan da tu ljubav uzvrati, i posyto se nekako -
nije mogao da se seti kako - zyrtvovala pojmu odanosti
koji je bio njen licyni i neizmenjiv. Tako syta se, shvati on,

             [30]
danas visye ne mozye desiti. Danas postoji strah, mrzynja i
bol, ali ne i dostojanstvo osecjanja, ne i duboka i slozyena
zyalost. Sve to mu se sad cyinilo da vidi u majcyinim i
sestrinim ocyima koje su ga gledale kroz zelenu vodu,
stotine metara duboko a josy uvek nepotonule.
   Odjednom se vide kako stoji na mekoj utrini, u letnje
vecye kad suncyevi zraci pozlacjuju zemlju. Predeo koji je
posmatrao toliko mu se puta vracjao u snovima da
nikad nije bio sasvim siguran da li ga je video ili ne i na
javi. U mislima, kad je bio budan, nazivao ga je >>zlatni
kraj<<. To je bio stari pasynjak koji su zecyevi sav obrstili;
preko njega je vijugala putanja, a naokolo se ovde-onde
videli krticynjaci. U nazubljenoj zyivici na suprotnoj
strani poljane, brestove grane su se blago povijale na
povetarcu, a lisycje je, gusto kao zyenska kosa, jedva
primetno treperilo. Negde u blizini, mada se nije video,
bio je bistar, tih potocyicj u cyijim su se virovima ispod
vrba igrale sicjusyne ribice.
   Preko poljane mu je u susret isyla ona crnokosa
devojka. Pokretima slivenim u jedan, ona strzye svoju
odecju i prezrivo je odbaci u stranu. Telo joj je bilo belo i
glatko, ali nije mu budilo nikakvu zyelju; jedva da ga je i
pogledao. Bilo ga je sveg obuzelo divljenje prema
pokretu kojim je odecju odbacila u stranu. Graciozan i
bezbrizyan, taj pokret kao da je srusyio celu jednu
kulturu, ceo jedan sistem misyljenja, kao da se Veliki
Brat, Partija i Policija misli mogu zbrisati jednim
jedinim velicyanstvenim pokretom ruke. Taj pokret je
takodje pripadao davnim vremenima. Vinston se probu-
di sa recyju >>Syekspir<< na usnama.
   Sa telekrana se zacyu prod|oran pisak koji se na istoj
noti odrzya punih trideset sek|undi. Bilo je nula sedam-
-petnaest, vreme kad sluzybenici treba da ustaju. Vin-
ston se otrzye od kreveta - go, posyto su cylanovi Syire par-
tije dobijali tri hiljade kupona za tekstil godisynje, a pi-
zyama je stajala syest stotina - i dohvati sa stolice izno-
syenu majicu i sportske gacjice. Kroz tri minuta pocyinja-
la je jutarnja fiskultura. Iducjeg trenutka, on se presa-
miti od zyestokog napada kasylja koji ga je skoro uvek

                                      [31]
hvatao ubrzo posle budjenja. Kasyalj mu toliko isprazni
plucja da je do daha mogao docji samo legavsyi na pod i
duboko i grcyevito udahnuvsyi nekoliko puta. Od napora
mu se behu nadule vene, a ona prosyirena na nozi pocye
da ga svrbi.
   >>Grupa od trideset do cyetrdeset godina!<< zasytekta
prodoran zyenski glas. >>Grupa od trideset do cyetrdeset
godina! Na svoja mesta! Trideset do cyetrdeset!<<
   Vinston skocyi pred telekran i ukruti se u stavu mirno.
Na ekranu se vecj besye pojavila zyena mladalacykog
izgleda, suvonjava ali misyicjava, odevena u trenerku i
patike.
   >>Odrucyi!<< kresnu ona. >>Drzyite se mog tempa. <1Je'n,>1
dva, tri, cyetr! <1Je'n,>1 dva, tri, cyetr! Hajde, drugovi, zyivlje
malo! <1Je'n,>1 dva, tri, cyetr! <1Je'n,>1 dva, tri, cyetr! . . .<<
   Bol od napada kasylja ne besye sasvim izbacio iz
Vinstonove svesti secjanje na san. Ono se sad josy i malo
pojacya s ritmicykim pokretima vezybe. Dok je mehanicyki
savijao i ispruzyao ruke, i odrzyavao na licu izraz sumor-
nog uzyivanja koji se smatrao pogodnim za jutarnju
gimnastiku, on se borio da se u mislima vrati do
maglovitog doba svog ranog detinjstva. To je bilo
izvanredno tesyko. Svi dogadjaji od pre dvadeset pet
godina i visye bledeli su i cyileli. Kad nije bilo nikakvih
pisanih tragova na koje se cyovek mogao pozvati,
rasplinjavale su se cyak i konture sopstvenog zyivota.
Pamtili su se veliki dogadjaji koji se najverovatnije nisu
ni odigrali, pamtili su se detalji sitnih svakodnevnih
dogadjaja, ali se njihova atmosfera nije dala uhvatiti;
postojali su dugi prazni periodi u koje se nije moglo
smestiti nisyta. U prosylosti je sve bilo drugacyije. Cyak su i
imena zemalja, i njihovi oblici na mapi, bili drugacyiji.
Pista jedan, na primer, imala je drugo ime: zvala se
Engleska ili Britanija, mada se, po njegovom prilicyno
cyvrstom uverenju, London oduvek zvao London.
   Vinston se nije sa sigurnosycju secjao nijednog razdo-
blja u kome njegova zemlja nije bila u ratu, no bilo je
ocyigledno da je tokom njegovog detinjstva postojao
poduzyi interval mira: naime, jedna od njegovih najrani-

             [32]
jih uspomena bila je vezana za neki napad iz vazduha
koji je u to vreme svakoga iznenadio. To je moglo biti u
vreme kad je na Kolcyester pala atomska bomba. Samog
napada se nije secjao, ali pamtio je ocyevu ruku koja ga je
stezala dok su hitali nanizye, nanizye, nanizye, nekuda
duboko pod zemlju, niz neke spiralne stepenice koje su
mu odzvanjale pod nogama i od kojih su mu se na kraju
toliko zamorile noge da je pocyeo cvileti te su morali da
stanu i odmore se. Majka, onako spora i sanjiva, bila je
daleko izostala. Nosila je u narucyju njegovu sestricu - ili
mozyda samo cjebad; nije bio siguran da li mu se u to
vreme sestra vecj bila rodila. Na kraju izbisye na neko
mesto, bucyno i prepuno sveta, koje on prepoznade kao
stanicu metroa.
   Neki ljudi su sedeli svuda naokolo po kamenim
plocyama; drugi su, tesno zbijeni, sedeli na metalnim
krevetima na sprat. Vinston i njegovi roditelji nadjosye za
sebe mesta na podu; pored njih, na krevetu, sedeli su
jedno pored drugoga neki starac i starica. Starac je
imao na sebi pristojno tamno odelo i sytofani kacyket
zabacyen na potiljak, te mu se videla veoma seda kosa;
lice mu je bilo skerletnocrveno, a ocyi plave i pune suza.
Zaudarao je na dzyin. Cyinilo se kao da mu dzyin izbija na
pore umesto znoja, a sa malo masyte moglo se zamisliti
da su mu suze u ocyima cyisti dzyin. No iako je bio pri picju,
videlo se da trpi neki istinski i nepodnosyljivi jad. Onako
mali, Vinston shvati da se starcu upravo desilo nesyto
neoprostivo i nepopravljivo. Ucyini mu se josy i da zna syta
je to. Bio je poginuo neko koga je starac voleo, mozyda
njegova mala unuka. Starac je svakih nekoliko minuta
ponavljao:
   >>Nismo trebali da im verujemo. Rek'o sam ja da
nismo trebali, je l' se secjasy? Eto sad syta se desilo. Ma
govorio sam ja uvek, nismo trebali da verujemo tim
dripcima.<<
   Ali kojim to dripcima nije trebalo da veruju Vinston
se visye nije secyao.
   Otprilike od tog vremena, rat je doslovno trajao bez
prekida, mada, strogo uzev, nije uvek bio u pitanju isti

                                       [33]
rat. Nekoliko meseci tokom njegovog detinjstva, u
samom London je bilo zapletenih ulicynih borbi kojih se
jasno secjao. Ali istrazyivati istoriju celog tog perioda,
recji ko se borio protiv koga u ovom ili onom trenutku,
bilo je potpuno nemogucje, jer nijedan zapis, i nijedna
recy, nisu pominjali bilo kakvo opredeljenje sem postoje-
cjeg. Trenutno je, 1984. godine (ako je godina zaista bila
1984), Okeanija bila u ratu sa Evroazijom a u savezu sa
Istazijom. Nikad i nigde, ni privatno ni javno, nije se
priznavalo da su ove tri sile ikad bile drugacyije svrstane.
U stvari, kao syto je Vinston vrlo dobro znao, bilo je
prosylo samo cyetiri godine otkako je Okeanija bila u ratu
sa Istazijom a u savezu sa Evroazijom. No to je samo
bio mali, krisyom cyuvani podatak koji je Vinston drzyao u
glavi jer josy nije umeo da dobro kontrolisye svoje
pamcjenje. Zvanicyno, do te promene partnera nikad nije
dosylo. Okeanija je momentalno bila u ratu sa Evroazi-
jom: dakle Okeanija je oduvek bila u ratu sa Evroazi-
jom. Trenutni neprijatelj je uvek predstavljao apsolut-
no zlo, a iz toga je proizlazilo da je bilo kakva nagodba s
njim, bilo u prosylosti ili u buducjnosti, nemogucja.
   Stravicyno je to, pomisli on po desetohiljaditi put dok
je s mukom zabacivao ramena (drzyecji ruke na kukovi-
ma, sad su svi opisivali telom krugove, pokrecjucji se
samo od pojasa navisye; ta je vezyba navodno bila dobra
za misyicje ledja) - stravicyno je to syto sve to mozye i biti
istina. Ako Partija mozye da gurne ruku u prosylost i kazye
za ovaj ili onaj dogadjaj: <1to i to se uopsyte nije desilo,>1 tako
syta je svakako uzyasnije od mucyenja i smrti.
   Partija je govorila da Okeanija nikad nije bila u
savezu sa Evroazijom. On, Vinston Smit, zna da je
Okeanija bila u savezu sa Evroazijom pre svega cyetiri
godine. Ali gde to saznanje postoji? Samo u njegovoj
svesti, koja cje u svakom slucyaju za kratko vreme biti
unisytena. A ako svi prihvataju lazy koju Partija namecje -
ako svi zapisi pricyaju istu pricyu - onda lazy prelazi u
istoriju i postaje istina. <1Ko kontrolisye prosylost,>1 glasila je
parola Partije, <1kontrolisye buducjnost,- ko kontrolisye sa->1
<1dasynjost, kontrolisye prosylost.>1 A ipak se prosylost, iako po

             [34]
prirodi izmenjiva, nije ni izmenila. Sve syto je istina
danas, istina je od prapocyetka do vecynosti. Stvar je bila
vrlo prosta. Potreban je bio samo beskrajan niz pobeda
nad svojim pamcjenjem.  To se zvalo <1kontrola nad>1
<1stvarnosycju,->1 na Novogovoru <1dvomisao.>1
   >>Na mestu voljno!<< kresnu instruktorka, nesyto do-
brodusynije.
   Vinston opusti ruke niz slabine i polako napuni plucja
vazduhom. Misao mu se izgubi u lavirintskom svetu
dvomisli. Znati i ne znati, biti svestan potpune istinito-
sti izgovarajucji pazyljivo konstruisane lazyi, imati isto-
vremeno dva misyljenja koja su se medjusobno iskljucyi-
vala, znajucji da su protivrecyna a ipak verujucji u oba;
sluzyiti se logikom protiv logike, odbacivati moral
zahtevajucji ga, verovati da je demokratija nemogucjna a
da je Partija cyuvar demokratije; zaboravljati sve syto je
trebalo zaboraviti a onda to ponovo vratiti u pamcjenje
u potrebnom trenutku pa ga zatim smesta ponovo
zaboraviti; i, pre svega, istom postupku podvrgnuti i
sam taj postupak. To je bila vrhunska finesa: svesno se
dovesti u stanje nesvesnosti, a onda, postati nesvestan
upravo izvrsyenog cyina samohipnoze. Cyak i sama recy
<1dvomisao,>1 da bi se shvatila, zahtevala je upotrebu
dvomisli.
   Instruktorka im besye ponovo komandovala >>mir-
no<<. >>A sad da vidimo ko mozye iz stava spetnog
pretklon do poda<<, izbaci ona s puno entuzijazma.
>>Pravo iz kukova, drugovi. <1Je'n>1 - dva! <1Je'n ->1 dva! ...<<
   Vinstonu je bila odvratna ova vezyba, od koje su mu
bolovi sevali od peta do zadnjice i vrlo cyesto na kraju
ponovo dolazio napad kasylja. Iz njegovih meditacija
nestade ono poluzadovoljstvo. Prosylost je, razmisyljao je
on, ne samo izmenjena nego upravo unisytena. Jer kako
se mozye ustanoviti ma i najocyiglednija cyinjenica ako van
cyovekovog pamcjenja nije bilo nikakve evidencije? On
pokusya da se seti kad je prvi put cyuo za Velikog Brata.
Ucyini mu se da je to moralo biti negde syezdesetih
godina, ali nije bio sasvim siguran. Po istorijskim
spisima Partije Veliki Brat je, razume se, bio vodja i

                                      [35]
cyuvar Revolucije josy od najranijih njenih dana. Njegovi
poduhvati postepeno su bili gurani u prosylost, tako da
su se na kraju pruzyali unatrag sve do fantasticynog sveta
cjetrdesetih i tridesetih godina, kad su se kapitalisti u
svojim cyudnim cilindricynim syesyirima vozili londonskim
ulicama u velikim blistavim automobilima ili konjskim
fijakerima sa staklenim vratima. Do koje je mere ta
legenda bila istinita a do koje izmisyljena, nije se moglo
znati. Vinston se cyak nije secjao ni samog datuma kad je
Partija postala. Koliko je znao, za recy <1englsoc>1 nije cyuo
pre 1960. godine, no mogucje je bilo da je ona u
starogovorskom obliku - >>engleski socijalizam<< - i
ranije bila u upotrebi. Sve se topilo u maglu. Ponekad se
dodusye moglo tacyno utvrditi da je ovo ili ono lazy. Na
primer, tvrdnja partijskih istorijskih spisa da je Partija
izmislila avion bila je neistinita. On se secjao aviona josy
iz najranijeg detinjstva. Ali dokazati se nije moglo nisyta.
Nikad i ni za syta nije bilo dokaza. Jedan jedini put u
zyivotu, Vinston je u ruci drzyao neporeciv dokumentarni
dokaz da je jedna istorijska cyinjenica bila falsifikovana.
A u toj prilici...
   >>Smit!<< izdra se goropadnicyki glas sa telekrana.
>>6079 Smit V.! Jeste, <1vi!>1 Nizye se sagnite! Umete vi i
bolje. Samo syto se ne zalazyete. <1Tako,>1 druzye, tako je vecj
bolje. Sad stanite svi na mestu voljno i gledajte mene.<<
   Vinstona besye najednom oblio vreo znoj. Lice mu
ostade potpuno bezizrazno. Nikad ne pokazuj strah!
Nikad ne pokazuj mrzynju! Jedan treptaj oka mozye da
izda. Stajao je i posmatrao instruktorku kako podizye
ruke iznad glave i - ne bi se moglo recji elegantno, ali
zato primetno uredno i efikasno - saginje i doticye prvim
zglobovima prstiju pod izmedju stopala.
   >>Eto tako, drugovi! <1To>1 hocju da vidim! Gledajte me
josy jedanput. Meni je trideset devet godina; imam
cyetvoro dece. Sad gledajte.<< Ona se ponovo sazye.
>>Vidite da ne savijam kolena. Svi vi mozyete to isto ako
hocjete<<, dodade ona ispravljajucji se. Svako ko je mladji
od cyetrdeset pet godina mozye da u pretklonu dodirne
pod. Nismo svi toliko povlasycjeni da se mozyemo boriti u

             [36]
prvim redovima, ali bar mozyemo da odrzyavamo dobru
kondiciju. Pomislite na nasye momke na malabarskom
frontu! I na mornare u plovecjim tvrdjavama! Samo
pomislite kako je tek njima. A sad pokusyajte ponovo.
Sad je vecj bolje, druzye, tako je <1mnogo>1 bolje,<< dodade
ona da obodri Vinstona kad ovaj, uz zyestok napor, uspe
da dotakne prste na nogama ne savijajucji kolena, prvi
put posle nekoliko godina.



   4.


S dubokim, nesvesnim uzdahom koji na pocyetku rad-
nog dana ni blizina telekrana nije sprecyavala, Vinston
privucye diktograf, oduva prasyinu s mikrofona i stavi
naocyari. Zatim odmota i sastavi spajalicom cyetiri doku-
menta savijena u trubu koja su vecj bila ispala iz
pneumaticyne cevi na desnoj strani stola.
   Na zidovima kancelarije bila su tri otvora. Desno od
diktografa, mala pneumaticyna cev za pismene poruke;
levo, nesyto syiri otvor za novine; a na zidu sa strane,
sasvim nadohvat ruke, veliki cyetvrtast prorez zasyticjen
poklopcem od zyice. Taj je sluzyio za bacanje upotreblje-
nih papira. Slicynih proreza je u zgradi bilo na hiljade,
ako ne i na desetine hiljada, ne samo u svakoj kancelari-
ji nego, u kratkim razmacima, i u svakom hodniku.
Zbog necyega su se u zyargonu zvali <1rupe za pamcjenje.>1 Ko
god bi imao u ruci dokument koji je trebalo unisytiti, ili
video makar komadicj papira na zemlji, mahinalno bi
podigao poklopac najblizye rupe za pamcjenje i ubacio ga
unutra, na syta bi ga zahvatila struja toplog vazduha i
odnela do ogromnih pecji, skrivenih negde u zabitnim
delovima zgrade.
   Vinston pregleda cyetiri komada hartije koja je upra-
vo odmotao. Svaki je sadrzyao poruku od svega jednog
ili dva reda, u skracjenom zyargonu - ne sasvim novogo-
vorskom, ali uglavnom sastavljenom od novogovor-

                                       [37]
skih recyi - koji se upotrebljavao u Ministartvu ze
interne svrhe. Poruke su glasile:

  <1tajms  7. 3. 84 lazyiran govor vb pogr odn afrika koriguj>1
  <1tajms 19. 12. 83 prognoza troletke 4. kvartal 83 gresyke>1
  <1kompariraj kurentni broj>1
  <1tajms 14. 2.84 miniob lazyiran cyokolada koriguj->1
  <1tajms 3. 12.83 report dnevzap vb dvaputvisyenedobar>1
  <1odn. nelica rediguj celosno prearhiviraj postodobreno>1

S blagim osecjanjem zadovoljstva, Vinston odlozyi cyetvr-
tu poruku u stranu. Bio je to komplikovan i odgovoran
posao koji je najbolje bilo ostaviti za kraj. Ostale tri
stvari bile su rutinske, mada je druga znacyila da cje
verovatno biti zamornog gacanja kroz cifre.
   Vinston pozva lokal >>stari brojevi<< na telekranu i
zatrazyi odgovarajucje brojeve <1Tajmsa,>1 koji vecj kroz
nekoliko minuta izletesye iz pneumaticyne cevi. Poruke
koje je bio primio ticale su se cylanaka ili vesti koje je iz
ovog ili onog razloga trebalo izmeniti, ili, kako je glasio
zvanicyan izraz, korigovati. Na primer, u <1Tajmsu>1 od
sedamnaestog marta pisalo je da je Veliki Brat u govoru
odrzyanom prethodnog dana prorokovao da cje juzynoin-
dijski front ostati miran, ali da cje u Severnoj Africi
uskoro docji do evroazijske ofanzive. Medjutim, evroa-
zijska vrhovna komanda je upravila ofanzivu na Juzynu
Indiju, a ostavila Severnu Afriku na miru. Stoga je bilo
potrebno preraditi odgovarajucji pasus u govoru Veli-
kog Brata tako da sadrzyi predskazanje onoga syto se
zaista i dogodilo. Ili: <1Tajms>1 od devetnaestog decembra
bio je doneo zvanicyna predvidjanja koja su se odnosila
na proizvodnju raznih vrsta robe syiroke potrosynje
tokom cyetvrtog tromesecyja 1983. godine, koje je isto-
vremeno bilo i syesto tromesecyje devete troletke. Danasy-
nji broj je medjutim bio doneo podatke o stvarnoj
proizvodnji, iz kojih se videlo da su predvidjanja za
svaki artikal bila uveliko pogresyna. Vinstonov posao je
bio da popravi prvobitne cifre, tako da odgovaraju
stvarnima. Syto se ticye trecye poruke, u njoj je bilo recyi o

             [38]
vrlo jednostavnoj gresyci koja se mogla popraviti za dva-
tri minuta. U februaru, dakle pre nepuna dva meseca,
Ministarstvo obilja bilo je objavilo obecjanje (zvanicyna
formula je bila <1kategoricyka obaveza)>1 da se sledovanje
cyokolade u 1984. godini necje smanjivati. Vinston je,
medjutim, znao da cje se u stvari, vecj krajem tekucje
nedelje, sledovanje smanjiti sa trideset grama na dvade-
set. Bilo je potrebno samo zameniti prvobitno obecjanje
upozorenjem da cje u aprilu verovatno biti potrebno
smanjiti sledovanje.
   Kako je s kojom porukom bio gotov, Vinston je
spajao diktografisane ispravke sa odgovarajucjim bro-
jem <1Tajmsa>1 i ubacivao u pneumaticynu cev. Zatim je,
pokretom skoro potpuno nesvesnim, guzyvao poruku i
sve belesyke koje je usput napravio, i ubacivao ih u rupu
za pamcjenje da ih proguta vatra.
   Syta se desyavalo u nevidjenom lavirintu kuda su vodile
pneumaticyne cevi, nije znao podrobno; imao je samo
opsytu predstavu. Cyim bi se sve ispravke potrebne za
ovaj ili onaj broj <1Tajmsa>1 skupile, taj broj bi se
presytampao, prvobitni primerak unisytio, a popravljeni
primerak unosio na njegovo mesto u arhivu. Tom
postupku stalne izmene bile su podvrgnute ne samo
novine nego i knjige, cyasopisi, brosyure, plakati, leci,
filmovi, magnetofonske trake, karikature, fotografije -
sve vrste knjizyevnosti i dokumentacije koja bi ma na
koji nacyin mogla imati politicykog ili ideolosykog znacya-
ja. Prosylost se azyurirala iz dana u dan, skoro iz minuta u
minut. Na taj nacyin se za sva predvidjanja Partije moglo
dokumentima dokazati da su bila tacyna; a nije se
dopusytalo da ijedna vest, ijedna izrazyena misao u
suprotnosti sa momentanim potrebama ostane na ma
koji nacyin zapisana. Sveukupna istorija besye postala
palimpsest sa koga se, upravo onoliko puta koliko je
bilo potrebno, grebao stari tekst i upisivao novi. Ni u
kom slucyaju ne bi bilo mogucje posle takvog ispravljanja
dokazati da je isyta bilo falsifikovano. Najvecji odsek
Odeljenja dokumentacije, daleko vecji od onoga u kome
je radio Vinston, sacyinjavali su ljudi cyija je duzynost

                                       [39]
jednostavno bila da pronalaze i skupljaju sve primerke
knjiga, novina i ostalih dokumenata koji su bili neispra-
vljeni te ih je stoga trebalo unisytiti. Ovaj ili onaj broj
<1Tajmsa>1 koji je, zbog promena u politici ili pogresynih
predvidjanja Velikog Brata, bio i po desetinu puta
preradjivan, stajao je onako preradjen, ali sa originalnim
datumom, u arhivi, i nije postojao nijedan drugi njegov
primerak koji bi ga mogao uterati u lazy. Knjige su se
isto tako povlacyile i u nekoliko navrata preradjivale, a
zatim se ponovo izdavale a da se nicyim nije priznavalo
da su ucyinjene ikakve izmene. Cyak se ni u pisanim
uputstvima koja je Vinston primao i bez izuzetka
unisytavao cyim bi bio gotov nije pominjalo niti nagove-
sytavalo da treba pocyiniti bilo kakav falsifikat; uvek se
govorilo o gresykama, omasykama, sytamparskim gresyka-
ma ili pogresyno navedenim podacima koje je u interesu
tacynosti trebalo popraviti.
   U stvari, mislio je on ispravljajucji cifre Ministarstva
obilja, tu i nije u pitanju falsifikat. Posredi je prosto
unosyenje jedne besmislice umesto druge. Najvecji deo
materijala s kojim se radilo nije imao nikakve veze sa
stvarnosycju, cyak ni onakve veze kakva postoji u direkt-
noj lazyi. Statisticyki podaci su i u prvobitnom i u
doteranom obliku bili cyista fantazija. Vrlo cyesto je
trebalo izmisliti ih sam. Na primer, Ministarstvo obilja
je bilo predvidelo da cje se u cyetvrtom tromesecyju 1983.
proizvesti sto cyetrdeset i pet miliona pari cipela. Posle-
dnja vest je glasila da je stvarno proizvedeno syezdeset i
dva miliona. Vinston medjutim unese u redigovanu
verziju cifru od pedeset i sedam miliona, da bi se kasnije
mogla opravdati uobicyajena tvrdnja da je norma pre-
masyena. No bilo kako bilo, cifra od syezdeset i dva
miliona nije bila nisyta blizya istini no cifra od pedeset i
sedam, ili sto cyetrdeset i pet miliona. Vrlo je verovatno
bilo da nije proizveden ni jedan par. Josy verovatnije da
niko nije ni znao koliko je proizvedeno, a kamoli da mu
je do toga stalo.  Svako je znao samo to da su
astronomske kolicyine proizvedenih cipela za svako
tromesecyje postojale samo na papiru, a da je dobra

             [40]
polovina stanovnisytva Okeanije bosa. Tako je bilo i sa
svim evidentiranim cyinjenicama, bile one male ili velike.
Sve je bledelo i prelazilo u svet senki u kome na kraju
cyovek nije mogao biti siguran ni syto se ticye datuma u
godini.
   Vinston baci pogled na drugu stranu hodnika. U
boksu prekoputa marljivo je poslovao neki Tilotson,
cyovek malog rasta, precizno izvucyenih crta i jake brade
od koje su mu obrijani obrazi izgledali crni. On je drzyao
savijene novine na kolenu i nesyto govorio u diktograf,
ustima sasvim uz mikrofon, kao da zyeli da mu recyi
ostanu tajna izmedju njega i aparata. U jednom trenu-
tku podizye pogled i sa naocyara mu se odbi neprijateljski
sjaj u Vinstonovom pravcu.
   Vinston je Tilotsona jedva i poznavao i nije imao
pojma kojim se poslom ovaj bavi. Sluzybenici Odeljenja
dokumentacije nisu rado govorili o svom poslu. U
dugoj sali bez prozora, sa dva reda boksova i beskonacy-
nim syusytanjem papira i zvukom glasova koji mrmolje u
diktograf, bilo je tuce ljudi koje Vinston cyak ni po
imenu nije znao, iako ih je svakog dana vidjao kako zyure
hodnicima gore-dole ili gestikuliraju tokom Dva minu-
ta mrzynje. Znao je da u boksu odmah do njegovog
zyenica pepeljaste kose argatuje iz dana u dan trazyecji u
sytampi i izbacujucji iz nje imena ljudi koji su bili ispareni
i za koje se stoga smatralo da nisu uopsyte ni postojali. U
tome je bilo neke logike, jer je i sam njen muzy bio
isparen pre dve ili tri godine. A nekoliko boksova dalje,
jedno blago, povucyeno, sanjalacyko stvorenje po imenu
Emplfort, cyovek veoma dlakavih usyiju i zacyudjujucjeg
talenta za zyongliranje rimama i metrom proizvodilo je
izopacyene verzije - definitivne tekstove, kako se zvanicy-
no govorilo - pesama koje su bile postale ideolosyki
opasne no koje je ko zna zasyto trebalo zadrzyati u
antologijama. A ova sala sa svojih pedesetak sluzybeni-
ka bila je samo jedna od podsekcija, cjelija tako recji, u
preogromnosti Odeljenja dokumentacije. Ispred, iza,
iznad i ispod nje bilo je drugih rojeva sluzybenika koji su
radili na nezamislivom mnosytvu raznih poslova. Tu su

                                      [41]
bile ogromne sytamparije sa redaktorima, strucynjacima
za tipografiju i bogato opremljenim laboratorijama za
falsifikovanje fotografija. Tu je bila televizijska sekcija
sa tehnicyarima, producentima i ekipama glumaca po-
sebno odabranim po talentu za imitiranje glasova. Tu
su bile armije evidenticyara cyija je duzynost bila da
sastavljaju spiskove knjiga i cyasopisa koje je trebalo
povucji. Tu su bili ogromni trezori gde su se cyuvali
popravljeni dokumenti i skrivene pecji gde su se spalji-
vali originalni primerci. A negde, neznano gde, potpu-
no bezimeni, tu su bili i rukovodecji mozgovi koji su
koordinirali sve te poslove i stvarali politiku po kojoj je
bilo potrebno da se ovaj deo prosylosti sacyuva, ovaj
falsifikuje, a onaj unisyti.
   Pa i samo Odeljenje dokumentacije je bilo samo
jedan od ogranaka Ministarstva istine, cyiji je glavni
posao bio ne da rekonstruisye prosylost, nego da gradjane
Okeanije snabdeva novinama, filmovima, udzybenici-
ma, telekranskim programima, dramama, romanima -
svim mogucjim vrstama informacija, prosvete i zabave,
od skulptura do parola, od lirskih pesama do biolosykih
traktata, i od decyjih cyitanki do recynika Novogovora.
Ministarstvo se staralo ne samo za mnogostruke potre-
be Partije nego je ponavljalo celu operaciju na nizyem
nivou, za potrebe proletarijata. Postojao je cyitav niz
posebnih odeljaka koji se bavio stvaranjem knjizyevno-
sti, muzike, drame i svih vrsta zabave za proletere. Tu
su se proizvodili bulevarski listovi koji su pisali gotovo
iskljucyivo o sportu, zlocyinima i astrologiji, senzacional-
ni petparacyki romani, filmovi prepuni seksualnih izyiv-
ljavanja, i sentimentalni sylageri koje je od pocyetka do
kraja komponovao jedan posebni aparat slicyan kalei-
doskopu, nazvan versifikator. Postojala je cyak i cela
podsekcija - u Novogovoru nazvana <1Pornosekcija>1 -
koja je proizvodila najnizyu vrstu pornografije i slala je u
zapecyacjenim paketima; njene proizvode cylanovi Partije,
sem onih koji su na njima radili, nisu smeli da vide.
   Dok je Vinston radio, iz pneumaticyne cevi behu
ispale josy tri poruke; u pitanju su, medutim, bili

            [42]
jednostavni poslovi, tako da je s njima bio gotov pre no
syto je dosylo vreme za Dva minuta mrzynje. Kad se
Mrzynja zavrsyila, on se vrati u svoj boks, dohvati sa
police recynik Novogovora, odgurnu diktograf u stranu,
obrisa naocyare i spremi se za najvazyniji posao koji je
imao tog jutra.
   Najvecje zadovoljstvo u zyivotu Vinston je nalazio u
svom poslu. Najvecjim delom je to bila zamorna rutina,
no bilo je i zadataka tako tesykih i komplikovanih da se
cyovek u njima mogao izgubiti kao u dubinama kakvog
matematicykog problema - delikatni falsifikati gde su
jedini putokazi bili poznavanje principa englsoca i
sposobnost da se oceni syta Partija zyeli da se kazye. U
tome je Vinston bio dobar. Desyavalo se cyak i da mu
povere ispravljanje <1Tajmsovih>1 uvodnika, koji su od
pocyetka do kraja bili pisani Novogovorom. On odmota
poruku koju je ranije tog jutra bio odlozyio u stranu.
Glasila je:

   <1tajms 3. 12. 83 dnevzap vb dvaputvisyenedobra odn>1
<1nelica rediguj celosno prearhiviraj postodobreno>1

Na Starogovoru (ili standardnom engleskom), to bi
otprilike znacyilo:

   <1Izvesytaj o dnevnoj zapovesti Velikog Brata iz Tajmsa>1
<1od trecjeg decembra 1983. krajnje losy. U njemu se>1
<1pominju nepostojecja lica.  Preraditi u celini i pre>1
<1odlaganja u arhivu podneti pretpostavljenima na odo->1
<1brenje.>1

Vinston procyita inkriminisani cylanak. Dnevna zapovest
Velikog Brata sastojala se uglavnom od pohvala orga-
nizaciji zvanoj SPPT koja je posade plovecjih tvrdjava
snabdevala cigaretama i ostalim sitnim potrepsytinama.
Neki drug Viders, ugledni cylan Uzye partije, bio je
posebno pohvaljen i odlikovan Ordenom drugog reda
za izvanredne zasluge.

                                       [43]
   Tri meseca kasnije, SPPT je najednom bila raspusyte-
na, a da se nije navelo zasyto. Moglo se lako pretpostavi-
ti da su Viders i njegovi saradnici pali u nemilost, no o
toj aferi u sytampi i na telekranu nije bilo ni recyi. Tako
syta je trebalo i ocyekivati jer politicyki krivci po pravilu
nisu bili izvodjeni na sud pa cyak ni javno raskrinkavani.
Velike cyistke koje su zahvatale hiljade ljudi, sa javnim
sudjenjima izdajnicima i zlomisliteljima koji su skrusyeno
priznavali sve svoje zlocyine i posle toga bivali osudjeni
na smrt predstavljale su posebne spektakularne pred-
stave, i nisu se priredjivale cyesycje do jednom u dve-tri
godine. Najcyesycje se desyavalo to da ljudi koji su na neki
nacyin izazvali nezadovoljstvo Partije nestanu i da se za
njih visye i ne cyuje. O tome syta im se desyavalo nije se
mogla saznati ni najmanja sitnica. Poneki put cyak nisu
ni bili mrtvi. Vinston je licyno poznavao tridesetak ljudi,
ne racyunajucji roditelje, koji su kasnije, u ovo ili ono
vreme, nestali.
   Vinston se blago pocyesya po nosu spajalicom za papir.
U boksu prekoputa njegovog drug Tilotson je i dalje
bio zaverenicyki nagnut nad svoj diktograf. On za
trenutak podizye glavu: ponovo neprijateljski blesak
naocyara. Vinston se pitao da li drug Tilotson radi na
istom zadatku na kome i on. Tako nesyto bilo je savrsyeno
mogucje. Zadatak tako delikatne prirode nikad se ne bi
poverio jednom jedinom cyoveku; s druge strane, poveri-
ti ga grupi ljudi znacyilo bi otvoreno priznati falsifikat.
Najverovatnije je celo tuce ljudi u tom trenutku obradji-
valo isti cylanak, s tim syto je svako pravio svoju verziju.
Kasnije cje neki od rukovodilaca iz Uzye partije odabrati
ovu ili onu verziju, izredigovati je i pokrenuti kompli-
kovani proces obavezno potrebnog ispravljanja teksto-
va vezanih za ovaj; kad to bude gotovo, odabrana lazy cje
ucji u stalnu arhivu i postati istina.
   Vinston nije znao zasyto je Viders pao u nemilost.
Mozyda zbog korupcije ili nesposobnosti. Mozyda se
Veliki Brat jednostavno oslobadjao previsye popularnog
potcyinjenog. Mozyda je Viders ili neko blizak njemu bio
osumnjicyen za jereticyke sklonosti. Ili je, najverovatnije

             [44]
od svega, do svega toga dosylo zato syto su cyistke i
isparivanja bile nerazdvojni deo sistema. Jedini pouz-
dani trag se mogao nacji u recyima <1odn nelica,>1 koje su
znacyile da je Viders vecj mrtav. Dodusye, to nije uvek
moralo biti istina. Ponekad su ih pusytali i ostavljali na
slobodi po celu godinu, pa i dve, pre nego syto bi nad
njima izvrsyili smrtnu kaznu. Ovde-onde bi se neko za
koga se verovalo da je odavno mrtav pojavio kao
utvara na nekom od javnih sudjenja gde bi okrivio
stotine drugih pre nego syto bi nestao, ovaj put zauvek.
Viders je, medjutim, vecj bio <1nelice.>1 Ne postoji - nije
uopsyte ni postojao. Vinston zakljucyi da necje biti
dovoljno jednostavno preokrenuti smisao govora Veli-
kog Brata. Bicje najbolje napisati novi govor, o necyemu
potpuno nepovezanom sa prvobitnom temom.
   Mogao je da sastavi jedan od uobicyajenih napada na
izdajnike i zlomislitelje, no tako syta bi bilo krajnje
neoriginalno; s druge strane, izmisliti kakvu pobedu na
frontu ili kakav blistav uspeh u prebacivanju norme
devete troletke, znacyilo bi isuvisye komplikovati posao
oko sastavljanja dokumentacije. Najbolja bi bila neka
cyista izmisyljotina. U glavi mu najednom iskrsnu, kao
unapred pripremljena, slika izvesnog druga Ogilvija,
koji je nedavno herojski poginuo u ratu. Veliki Brat je
ponekad posvecjivao svoju dnevnu zapovest uspomeni
na kakvog skromnog, obicynog cylana Partije, cyiji bi zyivot
i smrt iznosio kao primer za ugled. Dakle, za ovu
priliku cje slaviti uspomenu na druga Ogilvija. Uistinu,
drug Ogilvi nije uopsyte ni postojao, no nekoliko
sytampanih redova i dve-tri lazyne fotografije cje mu zacyas
udahnuti zyivot.
   Vinston razmisli za trenutak, zatim privucye diktograf
i pocye diktirati uobicyajenim stilom Velikog Brata,
vojnicykim i cepidlacykim u isto vreme, koji je zbog
posebnog manira govornikovog da postavlja pitanja i
smesta na njih odgovara (>>Kakvu pouku, drugovi,
mozyemo iz ovoga izvucji? Pouku - koja je u isto vreme i
jedan od osnovnih principa englsoca - da...<< itd. itd.)
bilo lako imitirati.

                                      [45]
   Kad mu je bilo tri godine, drug Ogilvi je odbijao sve
igracyke sem dobosya, pusykomitraljeza i modela helikop-
tera. U syestoj godini - godinu dana pre roka, u
njegovom slucyaju se izuzetno odstupilo od pravila -
postao je cylan Sypijuna; u devetoj je vecj bio komandir
odreda. U jedanaestoj je odao rodjenog strica Policiji
misli. U sedamnaestoj je postao predsednik Okruzynog
komiteta Lige protiv seksa. U devetnaestoj je pronasyao
rucynu bombu novog tipa koju je kasnije prihvatilo
Ministarstvo mira i koja je na prvoj probi ubila trideset
jednog evroazijskog zarobljenika odjednom. U dvade-
set i trecjoj je poginuo na duzynosti. Dok je leteo nad
Indijskim okeanom nosecji vazyne depesye, napali su ga
neprijateljski mlaznjaci; nemajucji izlaza, privezao je za
sebe pusykomitraljez kao balast i iskocyio iz helikoptera
zajedno sa depesyama - syto je, po recyima Velikog Brata,
predstavljalo smrt na kojoj se samo mozye zavideti.
Veliki Brat je josy dodao nekoliko primedbi o kreposti i
doslednosti druga Ogilvija. Ogilvi je bio potpuni apsti-
nent i nepusyacy, nije znao ni za kakvu rekreaciju sem
svakodnevnih jednocyasovnih vezybi u gimnasticykoj sali,
i bio se zakleo na celibat, smatrajucji da su brak i
porodica nespojivi sa nacyinom zyivota aktiviste koji je
dvadeset i cyetiri cyasa dnevno odan duzynosti.  Nije
razgovarao ni o cyemu sem o principima englsoca, niti
imao drugog cilja do pobede nad evroazijskom armi-
jom i hvatanja sypijuna, sabotera, zlomislitelja i izdajni-
ka uopsyte.
   Vinston se premisyljao da li da druga Ogilvija odlikuje
Ordenom za izvanredne zasluge, drugog reda; najzad
zakljucyi da ne bi trebalo, jer bi to povuklo za sobom
unosyenje novih podataka u ostala dokumenta.
   Zatim baci josy jedan pogled na suparnika u boksu
prekoputa. Nesyto mu je govorilo da Tilotson radi na
istom zadatku na kome i on. Nije se moglo znati cyiji cje
tekst biti prihvacjen, ali on je bio duboko siguran da cje
ovog puta to biti njegov. Ucyini mu se cyudno da cyovek
mozye stvarati mrtvace, ali ne i zyive ljude. Drug Ogilvi.
koji u sadasynjosti nikad nije postojao, sad je postojao u

             [46]
prosylosti; kad sam cyin falsifikovanja bude zaboravljen,
postojacje isto onoliko autenticyno, i po istim dokazima,
kao i Karlo Veliki i Julije Cezar.



   5.


U menzi, niskoj i smesytenoj duboko pod zemljom, red
za rucyak se sporo pomicao napred. Prostorija je vecj bila
prepuna sveta i zaglusyne buke. Sa pecji iza pulta syirila se
para s mirisom cyorbe, nakiselim i ponesyto metalnim,
koji ipak nije sasvim nadjacyavao isparenja dzyina <1Pobe->1
<1da.>1 Na suprotnoj strani sobe nalazio se mali syank, u
stvari samo rupa u zidu, gde se mogao dobiti dzyin po
ceni od deset centi za veliki gutljaj.
   >>Taman onaj koga trazyim<<, recye neko iza Vinstono-
vih ledja.
   On se okrete. To je bio njegov prijatelj Sajm, koji je
radio u istrazyivacykom odeljenju. >>Prijatelj<< mozyda i nije
bila prava recy. Nisu postojali prijatelji, postojali su
drugovi; no bilo je drugova s kojima je bilo prijatnije
biti u drusytvu nego s drugima. Sajm je bio filolog,
specijalista za Novogovor. Bio je cylan ogromne ekipe
koja je radila na sastavljanju jedanaestog izdanja
recynika Novogovora. Niska rasta, nizyi od Vinstona,
imao je crnu kosu i krupne izbuljene ocyi, istovremeno
tuzyne i podsmesyljive, koje kao da su ispitivale sagovor-
nikovo lice.
   >>Hteo sam da te pitam imasy li koji zyilet<<, recye on.
   >>Nijedan!<< recye Vinston uzyurbano i s nekim osecja-
njem krivice. >>Trazyio sam ih svuda. Visye ih nema.<<
   Svi su trazyili zyilete. On je, u stvari, imao josy dva
neupotrebljena koja je pazyljivo cyuvao. Vecj mesecima je
vladala glad za zyiletima. Uvek je postojao poneki
potreban artikal koji se nije mogao nacji u prodavnica-
ma za cylanove Partije. Nekad su to bila dugmad, nekad
vuna za krpljenje, nekad pertle; sada su to bili zyileti.

                                       [47]
Mogli su se nabaviti, pa i to tesyko, jedino posle manje-
-visye konspirativne potrage na >>slobodnom<< trzyisytu.
   >>Vecj syest nedelja se brijem istim zyiletom<<, slaga on.
   Red se pomeri za josy jedno mesto napred. Kad
zastadosye, on se okrete i ponovo sucyeli sa Sajmom.
Obojica uzesye po jedan masni metalni posluzyavnik sa
gomile na ivici pulta.
   >>Jesi li isyao jucye da gledasy vesyanje zarobljenika?<<
upita Sajm.
   >>Radio sam<<, ravnodusyno recye Vinston. >>Bicje u
zyurnalu, verovatno.<<
   >>To je vrlo slaba zamena<<, recye Sajm.
   Njegove podsmesyljive ocyi prosypartasye Vinstonovim
licem. Cyinilo se da govore >>Znam ja tebe. Cyitam te. Vrlo
dobro znam zasyto nisi isyao da gledasy kako ih vesyaju.<<
Sajm je, na neki intelektualni nacyin, bio otrovno
ispravan. Umeo je da govori sa ogavnim sladostrasnim
zadovoljstvom o napadima helikoptera na neprijatelj-
ska sela, o sudjenjima i priznanjima zlomislitelja, o
izvrsyenju smrtnih kazni u podrumima Ministarstva
ljubavi. Razgovarati s njim uglavnom je znacyilo odvra-
cjati ga od tih tema i navoditi, ukoliko je mogucje, na
strucyni razgovor o Novogovoru, za syta je bio strucynjak i
o cyemu je govorio zanimljivo. Vinston okrete glavu
malo u stranu da izbegne krupne crne ocyi koje su ga
ispitivale.
   >>Dobro je bilo<<, zamisyljeno recye Sajm. >>Samo mislim
da gresye syto im vezuju noge. Volim da ih gledam kako se
dzyilitaju. A iznad svega, na kraju, kad isplaze jezik,
onako modar - sasvim svetlo modar. Taj mi je detalj
posebno privlacyan.<<

   >>Sledecji! << povika servirka u beloj kecelji sa kutlacyom
u ruci.
   Vinston i Sajm gurnusye svoje posluzyavnike prema
pecji. Servirka im tresnu na njih propisani rucyak -
metalnu syerpicu ruzyicyasto-sivkaste cyorbe, komad hleba,
kocku sira, syolju kafe <1Pobeda>1 bez mleka, i tabletu
saharina.

             [48]
   >>Eno jednog stola, tamo pod telekranom<<, recye
Sajm.>>Usput mozyemo da uzmemo po jedan dzyin.<<
   Dzyin dobisye u syoljama od fajansa bez drsyke. Probisye
se kroz pretrpanu prostoriju i istovarisye jelo s posluzyav-
nika na sto sa metalnom plocyom, u cyijem je jednom uglu
neko ostavio baricu cyorbe, prljave tecynosti sa izgledom
bljuvotine. Vinston podizye svoju syolju dzyina, zastade za
trenutak da napregne zyivce, i srucyi u grlo tecynost
uljastog ukusa. Kad je iscedio suze iz ocyiju, najednom
otkri da je gladan. Pocye gutati kasyiku za kasyikom cyorbe
u kojoj je sem gustisya bilo i kockica neke ruzyicyaste
sundjeraste mase - verovatno kakvog preparata mesa.
Ni jedan ni drugi ne progovorisye dok nisu ispraznili
svoje syerpice. Za stolom levo od Vinstona neko je
govorio uzyurbano i bez prekida, osytrim brbljavim
tonom nalik na pacyje gakanje koji je probijao opsytu
vrevu u prostoriji.
   >>Kako napreduje recynik?<< upita Vinston podizyucji
glas da nadjacya buku.
   >>Sporo<<, recye Sajm. >>Ja radim na pridevima. Neopi-
sivo privlacyan posao.<<
   Cyim se pomenuo Novogovor, lice mu je zasijalo. On
odgurnu svoju syerpicu u stranu, podizye jednom tankom
rukom komad hleba a drugom kocku sira i nazye se
preko stola da ne bi morao vikati.
   >>Jedanaesto izdanje je definitivno<<, recye on. >>Sada
dajemo jeziku konacyni oblik - oblik koji cje imati kad
visye niko ne bude govorio drugacyije. Kad budemo
gotovi, ljudi kao syto si ti moracje da ga ucye iz pocyetka.
Verovatno mislisy da nam je najvecji posao pronalaziti
nove recyi. Ali ni govora o tome! Mi unisytavamo recyi - na
desetine, na stotine svakog dana. Svodimo jezik na sam
kostur. U jedanaestom izdanju nema nijedne recyi koja
cje zastareti pre 2050 godine.<<
   On halapljivo zagrize svoj komad hleba, proguta
nekoliko zalogaja, zatim nastavi, sa strasycju cepidlake.
Mrsyavo i tamno lice mu besye ozyivelo, a ocyi izgubile
svoju podsmesyljivost i dobile skoro sanjalacyki izgled.

                                       [49]
   >>Divna stvar, to unisytavanje recyi. Razume se, najvisye
se izbacuju glagoli i pridevi, ali ima na stotine imenica
kojih se isto tako mozyemo osloboditi. I to ne samo
sinonima, nego i antonima. Najzad, s kojim pravom da
postoji recy koja nije nisyta drugo do suprotnost nekoj
drugoj? Svaka recy u sebi sadrzyi i svoju suprotnost. Uzmi
na primer recy ,dobar'. Ako takva recy postoji, cyemu
onda recy ,losy"? ,Nedobar' bi vredela isto toliko - cyak i     -
visye, jer predstavlja potpunu suprotnost, za razliku od
recyi ,losy". Ili, ako hocjesy jacyu verziju recyi ,dobar", cyemu
ceo taj niz nepotrebnih i nepreciznih recyi kao syto su
,odlicyan' ili ,izvrstan' i sve ostale? To se sve mozye
iskazati recyju, ,visyedobar'; ili ,dvaputvisyedobar', ako
hocjesy nesyto josy jacye. Razume se, te recyi su vecj u
upotrebi, ali u konacynoj verziji Novogovora necje se
upotrebiti nijedna od onih drugih. Nakraju cje celu
pojmovnu oblast dobra i zla obuhvatiti samo syest recyi -
u stvari samo jedna. Zar ne vidisy koliko lepote ima u
tome? Razume se, prvobitnu ideju je dao Veliki Brat<<,
dodade on posle jednog trenutka.
   Na pomen Velikog Brata, Vinstonu prelete preko lica
izraz mlake revnosti. Sajm i pored toga otkri nedosta-
tak odusyevljenja kod svog sagovornika.
   >>Ti josy uvek ne shvatasy dovoljno pravu vrednost
Novogovora<<, recye on gotovo tuzyno. >>Cyak i kad pisyesy
novogovorski mislisy na Starogovoru. Ja sam cyitao neke
od onih cylanaka koje povremeno objavljujesy u <1Tajmsu.>1
Nisu losyi; samo vidi se da su to u stvari prevodi. U
dubini dusye ti se i dalje drzyisy Starogovora i sve one
njegove nepreciznosti, svih onih beskorisnih nijansi u
znacyenju. Ti ne shvatasy kakva lepota lezyi u unisytavanju
recyi. Znasy li da je Novogovor jedini jezik na svetu cyiji se
recynik svake godine smanjuje?<<
   Vinston to, razume se, nije znao. On se osmehnu,
nadajucji se da mu osmeh deluje kao saglasnost; nije se
usudjivao da progovori. Sajm odgrize josy jedan komad
mrkog hleba, za trenutak pozyvaka, pa nastavi:
   >>Zar ne shvatasy da je cilj Novogovora upravo u tome
da smanji opseg misyljenja? Na kraju cjemo uspeti to da

             [50]
zlomisao postane doslovno nemogucja, jer necje biti recyi
kojima bi se mogla izraziti. Svaki pojam koji i dalje
bude potreban mocji cje da se izrazi <1samo jednom>1 recyju
cyije cje znacyenje biti osytro omedjeno a sva ostala znacyenja
izbrisana i zaboravljena. Vecj sad, u jedanaestom izda-
nju, nismo daleko od toga. No taj cje proces trajati josy
dugo posle nasye smrti. Svake godine sve manje recyi, sve
manji obim svesti. Razume se, ni sad nema razloga - ni
opravdanja - za zlomisao.  Sve je to samo pitanje
samodiscipline, kontrole nad stvarnosycju. Ali na kraju
necje biti potrebe ni za tim. Kad jezik bude usavrsyen,
Revolucija cje biti gotova. Novogovor je englsoc, a
englsoc je Novogovor<<, dodade on s nekim misticynim
zadovoljstvom. >>Je li ti kad palo na pamet da do 2050.
godine, ako ne i pre, necje visye postojati niko ko bi
mogao razumeti ovakav razgovor kakav mi vodimo?<<
   >>Sem...<< sumnjicyavo pocye Vinston, pa zastade.
   Bilo mu je na vrh jezika da kazye >>Sem prola<<, ali se
zaustavio; nije bio sasvim siguran da li bi takva
primedba bila ideolosyki potpuno na mestu. Medjutim,
Sajm besye pogodio syta je on hteo recji.
   >>Proli nisu ljudi<<, bezbrizyno recye on. >>Do 2050.
godine - a verovatno i ranije - Starogovor cje se
potpuno izgubiti. Cela knjizyevnost prosylosti bicje uni-
sytena. Cyoser, Syekspir, Milton, Bajron - svi cje oni
postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo izme-
njeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. Cyak cje se i
knjizyevnost Partije izmeniti. Cyak i parole. Kako da se
odrzyi parola kao syto je ,sloboda je ropstvo' kad necje
postojati cyak ni pojam slobode? Cela klima misyljenja cje
biti drugacyija. Misyljenja, u danasynjem smislu te recyi, u
stvari necje ni biti. Biti ideolosyki ispravan znacyi ne misliti
- nemati potrebe da se misli. Biti ideolosyki ispravan
znacyi biti nesvestan.<<
   Jednog dana, pomisli Vinston s iznenadnim dubokim
ubedjenjem, jednog dana Sajm cje biti isparen. Previsye je
inteligentan. Vidi suvisye jasno i govori suvisye otvoreno.
Partija takve ne voli. Jednog dana cye nestati. To mu se
vidi na licu.

                                       [51]
   Vinston besye dovrsyio svoj hleb i sir. Okrete se malo
postrance na stolici da popije syolju kafe. Za stolom levo
onaj cyovek metalnog glasa i dalje je nemilice pricyao.
Slusyala ga je neka devojka, mozyda njegova sekretarica,
koja je sedela ledja okrenutih Vinstonu i, po svemu
sudecji, revnosno se slagala sa svim syto je govorio.
Vinston bi s vremena na vreme uhvatio kakvu primed-
bu kao <1>>Potpuno>1 ste u pravu, <1potpuno>1 se slazyem s
vama<<, izgovorenu mladalacykim i prilicyno cjurkastim
zyenskim glasom. No onaj drugi glas nije zastajao ni za
trenutak, cyak ni kad bi devojka progovorila. Vinston je
njegovog vlasnika poznavao iz vidjenja, mada mu nije
bilo poznato nisyta visye do to da on ima neku vazynu
funkciju u Odeljenju proze. To je bio cyovek tridesetih
godina, misyicjavog grla i velikih, pokretljivih usta.
Glava mu je bila malo zabacyena, te mu se u naocyare,
zbog ugla pod kojim je sedeo, uhvati svetlo i Vinston
vide dva prazna kruga umesto ocyiju. Bilo je necyeg
uzyasavajucjeg u tome syto je u bujici zvuka koja mu je
isticala iz usta bilo skoro nemogucje razabrati jednu
jedinu recy. Vinston samo jednom uhvati frazu - >>potpu-
na i konacyna likvidacija goldsytajnizma<< - izbacyenu
munjevitom brzinom, i to tako da se imao utisak da je
to jedna recy, kao deo sytamparskog sloga izliven ujedno.
Ostalo je bilo prosto buka, gakanje. Pa ipak, mada se u
stvari nije moglo cyuti syta taj cyovek govori, nije moglo
biti nikakve sumnje o prirodi njegovog monologa. To je
mogao biti napad na Goldsytajna, zahtev za osytrijim
merama protiv zlomislitelja i sabotera, erupcija gneva
povodom zlocyina evroazijske vojske, pohvala Velikom
Bratu ili herojima na malabarskom frontu - svejedno,
razlike nije bilo. Ma o cyemu taj cyovek govorio, bilo je
jasno da je svaka recy cyista ideologija, cyist englsoc. Dok
je posmatrao bezoko lice sa vilicom koja se brzo
pokretala gore-dole, Vinstonu dodje cyudno osecjanje da
to nije pravo ljudsko bicje nego neka lutka. Taj cyovek
nije govorio iz mozga, nego iz grkljana. Ono syto mu je
izlazilo iz usta sastojalo se od recyi, no to nije bio pravi
govor: to su bili samo zvuci proizvedeni u nesvesnom
stanju, kao pacyje gakanje.

            [52]
   Sajm se besye ucjutao za trenutak i drsykom kasyike
izvlacyio linije po barici cyorbe. Glas sa drugog stola je
uzyurbano gakao, lako cyujan uprkos sveopsyte buke.
   >>U Novogovoru postoji jedna recy,<< recye Sajm. >>Ne
znam da li je znasy: <1patkogovoriti,>1 gakati kao patka. To
je jedna od onih interesantnih recyi koje imaju dva
suprotna znacyenja. Primenjena na protivnika, ona
predstavlja uvredu; primenjena na istomisyljenika, po-
hvalu.<<
   Sajm cje bez daljnjega biti isparen, ponovo pomisli
Vinston. Ta ga misao malo rastuzyi, iako je znao da ga
Sajm nipodasytava i pomalo prezire, i da je savrsyeno
sposoban da ga prokazye kao zlomislitelja ako nadje i
najmanji razlog. Sa Sajmom neka nijansa, nesyto ne-
uhvatljivo, nije bilo u redu. Nesyto mu je nedostajalo:
diskretnost, povucyenost, izvesna spasonosna doza glu-
posti. Za njega se ne bi moglo recyi da je ideolosyki
neispravan. Verovao je u principe englsoca, obozyavao
Velikog Brata, uzyivao u pobedama, mrzeo jeretike, i to
ne samo iskreno, nego i sa nekim nesustalim zyarom,
izuzetno dobrom obavesytenosycju kojoj obicyni cylanovi
Partije nisu bili ni blizu. A ipak je nad njim uvek bila
neka senka zlog glasa. On je govorio stvari koje je bolje
precjutati, bio previsye nacyitan, cyesto odlazio u kafanu
<1Pod kestenom,>1 sastajalisyte slikara i muzicyara. Nije
postojao nikakav zakon, cyak ni nepisan, protiv odlazye-
nja u kafanu <1Pod kestenom,>1 no ona je ipak nekako bila
na zlu glasu. Bivsyi, sada diskreditovani partijski ruko-
vodioci su se okupljali u toj kafani pre nego syto ih je
zahvatila definitivna cyistka. Govorilo se da je tamo
nekad, pre godina i decenija, bio vidjan i sam Goldsytajn.
Sajmovu sudbinu nije bilo tesyko predvideti. A ipak je
bila neoboriva cyinjenica da bi Sajm ako bi ma i za tri
sekunde uspeo da shvati prirodu Vinstonovih tajnih
misyljenja, ovoga smesta prokazao Policiji misli. To bi
uostalom, uradio svako - ali Sajm pre nego ostali.
Nadobudost nije bila dovoljna. Biti ideolosyki ispravan
znacyi biti nesvestan.
   Sajm podizye pogled. >>Evo Parsonsa<<, recye on.

                                      [53]
   Nesyto u tonu njegovog glasa kao da je izmedju ove
dve recyi ubacilo >>one budale<<. Parsons, Vinstonov
sused u stambenoj zgradi <1Pobeda,>1 odista im se priblizya-
vao, probijajucji se kroz gomilu - zdepast, plavokos
cyovek zyabljeg lica. U trideset petoj godini, on je vecj
imao naslage sala na vratu i u pasu, ali pokreti su mu
ipak bili odsecyni i decyacyki. Cela njegova pojava odavala
je utisak okrupnjalog decyaka, i to u tolikoj meri da ga je,
iakoje nosio propisni kombinezon, bilo skoro nemogu-
cje ne zamisyljati odevenog u kratke plave pantalone,
sivu kosyulju i crvenu maramu Sypijuna. Dozivajucji
njegovu sliku u secjanje, cyovek bi neminovno video
bucmaste obraze i rukave zavrnute sa punacykih dolak-
tica. A Parsons je odista uvek oblacyio kratke pantalone
kad god bi mu kolektivni izlet ili kakva druga fizicyka
aktivnost dali za to makar i malo razloga. Pozdravivsyi
ih obojicu jednim raspolozyenim >>Zdravo, zdravo!<<, on
sede za njihov sto, syirecji oko sebe jak miris znoja.
Rumeno lice mu je bilo prekriveno kapljicama. Uopsyte,
njegova sposobnost da se znoji bila je izvanredno
velika. U kolektivnom centru za rekreaciju uvek se
moglo pogoditi, po vlazynosti drsyke na reketu, da je on
igrao ping-pong. Sajm besye izvadio iz dzyepa traku
papira na kojoj je bila duga kolona recyi i zadubio se u
nju drzyecji hemijsku olovku u ruci.

   >>Vidi ga kako radi i za vreme prekida<<, recye Parsons,
podgurkujucji Vinstona. >>Vredan momak, a? Syta ti je to,
bacjo? Sigurno nesyto tesyko za moj mozak. Smite bacjo,
recji cju ti zasyto te ganjam. Zaboravio si onaj prilog.<<

   >>Za syta?<< upita Vinston, automatski se masyajucji
novca. Oko cyetvrtine plate uvek je odlazilo na dobro-
voljne priloge, kojih je bilo tako mnogo da se nisu mogli
svi ni popamtiti.

   >>Za Nedelju mrzynje. Znasy, onaj fond iz kucjnih
priloga. Ja sam blagajnik za nasy blok. Znasy kako smo
svi zapeli - cyuda cjemo ucyiniti. I mogu ti recji da necje biti
moja krivica ako nasya <1Pobeda>1 ne istakne najvisye
zastava od cele ulice. Obecjao si mi dva dolara.<<

             [54]
   Vinston pronadje i predade dve izguzyvane, prljave
novcyanice, koje Parsons upisa u notes urednim rukopi-
som nepismenih.
   >>Josy nesyto, bacjo<<, recye on. >>Cyujem da te je jucye onaj
moj mangup gadjao iz pracjke. Dobro sam mu ocyitao.
Rekao sam mu da cju mu je uzeti ako mu se josy jednput
desi.<<
   >>Verovatno mu je bilo krivo syto nije mogao da gleda
vesyanje<<, recye Vinston.
   >>E pa, znasy kako je, vidi se dobro vaspitanje.
Nemirni k'o cyigre, oboje, ali ne da su pametni! Ni na syta
i ne misle sem na Sypijune; i na rat, naravno. Znasy syta je
ona moja devojcyica uradila u subotu kad joj je odred
bio na marsyu, dole u Berkemstedu? Uhvatila josy dve
curice, pobegla s marsya i celo popodne pratila nekog
nepoznatog cyoveka. Pratile su ga dva sata, kroz celu
syumu, a kad su dosyle u Ejmersyem predale ga patroli.<<
   >>A zasyto su to uradile?<< upita Vinston, ne shvatajucji
sasvim. Parsons pobednicyki nastavi:
   >>Moja curicaje bila sigurna da je neprijateljski agent
- ubacyen padobranom, na primer. Ali gledaj, bacjo, syta
je najvazynije. Syta mislisy, zasyto joj je uopsyte palo na
pamet da ga prati? Videla ga je da nosi neke cyudne
cipele - kazye, nikad nije videla takve. Znacyi, sigurno
stranac. Pametna mala, a? A svega joj sedam godina.<<
   >>Syta se desilo s onim cyovekom?<< upita Vinston.
   >>E to ne znam, naravno. Samo ne bi me nisyta
zacyudilo da su ga...<< Parsons ucyini pokret kao da
nisyani, i coknu jezikom podrazyavajucji pucanj.
   >>Dobro je<<, zamisyljeno recye Sajm, ne dizyucji glave sa
svoje trake papira.
   >>Razume se, ne smemo reskirati<<, disciplinovano se
slozyi Vinston.
   >>Znasy kako je, u ratu smo<<, recye Parsons.
   Kao u potvrdu ovoga, sa telekrana nad njihovim
stolom se razlezye trubni signal. Medjutim, ovog puta u
pitanju nije bilo obavesytenje o pobedi na frontu, nego
samo saopsytenje Ministarstva obilja.

                                       [55]
   >>Drugovi!<< povika energicyan mladalacyki glas. >>Pa-
zynja, drugovi! Imamo velicyanstvene vesti za vas. Pri-
mljeni podaci o proizvodnji svih vrsta robe syiroke
potrosynje pokazuju da je zyivotni standard porastao za
nisyta manje nego dvadeset odsto u odnosu na prosylu
godinu. Danas je u celoj Okeaniji dosylo do neobuzda-
nih spontanih manifestacija; radnici su izisyli iz svojih
fabrika i kancelarija i marsyirali ulicama, masyucji zasta-
vicama i klicyucji Velikom Bratu u znak zahvalnosti za
bolji, srecjniji zyivot kojim nas je obdarilo njegovo mudro
rukovodstvo. Evo sada nekoliko brojcyanih podataka o
porastu proizvodnje. U prehrambenoj industriji...<<
   Fraza >>bolji, srecjniji zyivot<< ponovi se nekoliko puta.
Ona je od nedavno bila postala veoma omiljena u
Ministarstvu obilja. Pretvorivsyi se u uvo josy na prvi
trubni znak, Parsons je sedeo i slusyao s nekom izbecye-
nom pobozynosycju, nekom uzvisyenom dosadom. On nije
bio sposoban da prati podatke, no znao je da su oni, na
ovaj ili onaj nacyin, uzrok zadovoljstva. Bio je izvadio
ogromnu, prljavu lulu koja je vecj bila dopola puna
nagorelog duvana. Posyto je sledovanje duvana bilo sto
grama nedeljno, retko je bilo mogucje napuniti lulu do
vrha. Vinston je pusyio <1Pobedu,>1 koju je pazyljivo drzyao
vodoravno. Novo sledovanje se izdavalo tek sutradan,
a ostale su mu bile samo cyetiri cigarete. Za trenutak besye
iskljucyio udaljenije zvuke i slusyao syta se tocyilo iz
telekrana. Ispadalo je da su cyak bile organizovane
manifestacije u znak zahvalnosti Velikom Bratu zato
syto je sledovanje cyokolade povecjano na dvadeset grama
nedeljno. A koliko jucye, razmisyljao je, bilo je objavljeno
da cje se sledovanje cyokolade <1smanjiti>1 na dvadeset
grama nedeljno. Da li je mogucje da svi ovi ljudi mirno
gutaju takvu lazy, posle svega dvadeset cyetiri sata? Da,
gutaju je. Parsons ju je progutao bez tesykocja, sa
zyivotinjskom gluposycju. Bezoki stvor sa susednog stola
progutao ju je fanaticyki, strastveno, s razbuktalom
zyeljom da pronadje, prokazye i ispari svakog ko bi samo
nagovestio da je prosyle nedelje sledovanje iznosilo
trideset grama. Cyak i Sajm - na neki komplikovaniji

            [56]
nacyin, uz upotrebu dvomisli, cyak ju je i Sajm progutao.
Je li onda on <1jedini>1 koji to pamti?
   Basnoslovni statisticyki podaci i dalje su lili iz telekra-
na. U poredjenju sa prosylom godinom, bilo je visye hrane,
visye odecje, visye kucja, visye namesytaja, visye lonaca, visye
goriva, visye brodova, visye helikoptera, visye knjiga, visye
dece - visye svega sem bolesti, zlocyina i ludila. Godinu za
godinom, minut za minutom, sve i svasyta se pelo
vrtoglavom brzinom. Kao i Sajm malopre, Vinston
besye uzeo kasyiku i umakao je u anemicyni gustisy razliven
po stolu, izvlacyecji syare iz duguljaste barice. Razmisyljao
je sa gadjenjem o fizicykoj sadrzyini zyivota. Je li uvek bilo
ovako? Je li hrana uvek imala ovakav ukus? On se
osvrte po menzi. Prostorija niske tavanice, pretrpana,
zidova uprljanih od dodira bezbrojnih ljudskih tela;
olupani metalni stolovi i stolice, tako zbijeni da su se
ljudi doticali laktovima; iskrivljene kasyike, ulubljeni
posluzyavnici, grube debele syolje; sve povrsyine masne,
sve pukotine pune prljavsytine; i svuda kiselkast miris
losyeg dzyina, losye kafe, metalastog cyorbuljaka i prljave
odecye. U zyelucu i u kozyi vecyito neki protest, neko
osecjanje da je cyoveku prevarom uskracyeno nesyto na syta
ima pravo. Dodusye, niko se nije ni secjao vremena u
kome se zyivot osetnije razlikovao od danasynjeg. Ni u
jedno doba kojeg se sa kakvom-takvom sigurnosycju
secjao, nije nikad bilo dovoljno hrane, nikad cyarapa i
rublja koji nisu bili puni rupa, namesytaj je uvek bio
olupan i rasklimatan, sobe hladne, podzemna zyeleznica
prepuna, kucye maltene raspadnute, hleb mrke boje, cyaj
retkost, kafa odvratnog ukusa, cigareta malo - i nicyega
dosta i jeftinog sem sinteticykog dzyina. I mada, razume
se, sve ide nagore sa starenjem tela, nije li ipak znak da
<1nije>1 prirodan red stvari kad se cyoveku gadilo od
neudobnosti, prljavsytine i nemasytine, od beskrajnih
zima, cyarapa lepljivih od nepranja, liftova koji nikad ne
rade, hladne vode, osytrog sapuna, cigareta koje se
raspadaju, hrane cyudnog i ogavnog ukusa? Zasyto bi
cyovek sve to smatrao nepodnosyljivim sem ako ga nije
drzyalo neko iskonsko secjanje da je jednom bilo druga-
cyije?

                                      [57]
   On se ponovo osvrte po menzi. Gotovo svi u njoj bili
su ruzyni, i to ne samo zato syto su nosili jednoobrazne
plave kombinezone. Na suprotnoj strani menze sedeo je
sam za stolom neki sitan, cyudno insektolik cyovek i pio
kafu, a iz ocyiju su mu vrcali sumnjicyavi pogledi na sve
strane. Kako je lako, pomisli Vinston, verovati, ako
cyovek ne gleda oko sebe, da fizicyki tip koji Partija
smatra idealom - visoki misyicjavi mladicji, devojke
krupnih grudi, svi plavokosi, vitalni, pocrneli, bezbrizyni
- zaista postoji. U stvari, koliko je on mogao da oceni,
vecjina stanovnisytva Piste jedan sastojala se od ljudi
niska rasta, crnomanjastih i nerazvijenih. Cyudno je bilo
kako je taj insektoliki tip ljudi bio rasprostranjen po
ministarstvima: mali, zdepasti ljudi koji se vrlo brzo
ugoje, kratkonogi, brzih, nervoznih pokreta i ugojenih
bezizraznih lica s vrlo sitnim ocyima. Takav tip je
najbolje cvetao pod upravom Partije.
   Saopsytenje Ministarstva obilja se zavrsyi josy jednim
trubnim znakom i ustupi mesto bleh-muzici. Parsons,
kome bombardovanje ciframa besye ulilo nesyto mlitavog
odusyevljenja, izvadi lulu iz usta.
   >>Dakle, Ministarstvo obilja se ove godine stvarno
pokazalo kako treba<<, recye, znalacyki klimajucji glavom.
>>Uzgred da te pitam, bacjo, nemasy li kojim slucyajem da
mi pozajmisy neki zyilet?<<
   >>Nijedan<<, recye Vinston. >>Vecj syest nedelja se brijem
jednim istim.<<
   >>Pa sad, syta da se radi - hteo sam da te pitam za svaki
slucyaj. <<
   >>Izvini<<, recye Vinston.
   Pacyji glas sa susednog stola, privremeno ucjutkan
tokom saopsytenja, besye ponovo pocyeo, bucyno kao i
uvek. Vinston se zbog necyeg zatecye kako misli o gospodji
Parsons onako rasycyupanoj i sa prasyinom u borama na
licu. Za dve godine ona njena deca cje je vecj prokazati
Policiji misli. Gospodju Parsons cje ispariti. Sajma cje
ispariti.  Vinstona cje ispariti. O'Brajena cje ispariti.
Parsonsa, medutim, necje ispariti. Bezokog stvora s
pacyjim glasom takodje necje ispariti. One male ljude

            [58]
nalik na bubasyvabe - ni njih necje ispariti. A onu
devojku crne kose, onu iz odeljenja za prozu - ni nju
necje nikad ispariti.  Cyinilo mu se da instinktivno
raspoznaje ko cje prezyiveti, a ko nestati; mada nije bilo
lako odrediti syta je upravo to zbog cyega cje ovi prvi
ostati u zyivotu.
   U tom trenutku ga zyestok trzaj izvucye iz masytarija.
Devojka sa susednog stola besye se upola okrenula, i
posmatrala ga je. To je bila ona crnokosa. Posmatrala
ga je postrance, ali sa cyudnom usredsredjenosycju. U
trenutku kad im se pogledi sretosye, ona okrete glavu.
   Vinstonu izbi znoj po kicymi. Zapara ga jezovita
kandzya straha, i nestade skoro u istom trenutku, no za
njom ostade neka uporna nelagodnost. Zasyto ga po-
smatra? Zasyto ga stalno prati? Na svoju zyalost, nije se
mogao setiti da li je vecj bila za tim stolom kad je on
dosyao ili je naisyla kasnije. No u svakom slucyaju ona je
jucye, za vreme Dva minuta mrzynje, sela odmah iza njega
iako za to nije bilo nikakve vidljive potrebe. Najpre cje
biti da je htela da ga prislusykuje i proveri da li vicye
dovoljno glasno.
   Zatim mu se vrati ranija misao: da ona verovatno nije
iz Policije misli; no upravo su sypijuni-amateri bili
najopasniji od svih. Nije znao koliko ga je posmatrala;
mozyda i celih pet minuta; mozyda mu lice i nije bilo
sasvim pod kontrolom. Bilo je strasyno opasno dopustiti
mislima da odlutaju kad se cyovek nalazio na bilo kom
javnom mestu ili na dohvatu telekrana. Mogla je izdati
najmanja sitnica. Neki tik, ili nesvestan izraz zebnje, ili
mrmljanje sebi u bradu - bilo syta syto navodi na pomisao
da u cyoveku ima necyeg nenormalnog, da on u sebi nesyto
krije. U svakom slucyaju, imati nepodesan izraz na licu
(izraz neverice, na primer, u trenutku kad se na
telekranu objavljuje kakva pobeda) bilo je samo po sebi
kazynjivo. Za tako nesyto je cyak postojala i recy u
Novogovoru. <1Zloizraz.>1
   Devojka mu besye ponovo okrenula ledja. Mozyda ga
zaista i ne prati; mozyda je pukim slucyajem dva dana
uzastopce sela do njega. Cigareta mu se besye ugasila; on

                                      [59]
je pazyljivo polozyi na ivicu stola.  Sopusyicje je posle rada,
ako uspe da sacyuva duvan u njoj. Devojka za susednim
stolom je vrlo verovatno sypijun u Policiji misli, i on cje se
vrlo verovatno u roku od tri dana nacji u podrumima
Ministarstva ljubavi, ali polovina cigarete je polovina
cigarete, i treba je sacyuvati.  Sajm besye smotao svoju
traku papira i gurnuo je u dzyep.  Parsons se besye ponovo
respricyao.
   >>Bacjo; jesam li pricyao ja tebi<<, recye on, smesykajucji se
i grickajucji kamisy svoje lule, <<kako su ona moja dva
derisyteta potpalila suknju onoj matoroj piljarki na
pijaci kad su je videli kako uvija kobasice u plakat sa
slikom V.B.? Dobila je gadne opekotine. Mangupcyicji,
a? Ali ne da imaju klikere! Vidisy kako ih u Syijunima
obucyavaju. Prvoklasno! Cyak bolje nego u moje vreme.
Znasy syta su im sad najnovije dali? Trube za uvo, kad
prislusykuju kroz kljucyaonice! Moja curica preksinocj
donela jednu i isprobala na vratima dnevne sobe; kazye,
cyuje dvaput bolje nego golim uvetom. Jasno, to je samo
igracyka, nemoj da zaboravisy; ali upicjuje na pravi
put, a?<<
   Tog trenutka iz telekrana se cyu prodoran zvizyduk
pisytaljke, signal za povratak na posao. Sva trojica
skocyisye na noge da se umesyaju u guzyvu oko liftova, i iz
Vinstonove cigarete ispade preostali duvan.


   6.


Vinston je upisivao u svoj dnevnik:

  <1To se desilo pre tri godine, u jednoj uzanoj sporednoj>1
  <1ulici blizu jedne od velikih zylelznicykih stanica. Ona je>1
  <1stajala pored neke kapije, ispod ulicyne sijalice koja je>1
  <1jedva svetlela.  Imala je mladalacyko lice, veoma na->1
  <1syminkano. Pricukla me je upravo ta syminka, njena>1
  <1belina kao u maske, sa jarko crvenim usnama. Cylanice

  [60]
   <1Partije nikad se ne syminkaju. Na ulici nije bilo nikoga;>1
<1nije bilo ni telekrana. Zatrazyila je dva dolara. Pro->1
<1syao.>1 . .

Za trenutak se oseti nemocjnim da nastavi. Zatvori ocyi i
pritisnu kapke prstima, da iscedi iz njih viziju koja mu
se uporno vracjala. Besye ga obuzela gotovo neodoljiva
zyelja da na sav glas izvikuje skaredne recyi. Ili da udara
glavom o zid, da preturi sto i zavitla mastionicu kroz
prozor - da ucyini bilo syta zyestoko, glasno ili bolno syto
bi moglo zaseniti uspomenu koja ga je kinjila.
   Najgori neprijatelj cyovekov, razmisyljao je on, jeste
upravo njegov nervni sistem. Svakog trenutka postoji
opasnost da se unutrasynja napetost pretvori u neki
vidljiv simptom. On se seti cyoveka s kojim se pre
nekoliko nedelja mimoisyao na ulici: cyoveka sasvim
svakodnevnog izgleda, cylana Partije, od svojih trideset
pet - cyetrdeset godina, visokog i mrsyavog, sa torbom u
ruci. Razdvajalo ih je svega nekoliko metara kad se levi
obraz tog cyoveka iznenada iskrivio od nekog grcya. U
samom trenutku kad su se mimoisyli, grcy se ponovio:
trenutan trzaj, brz kao blenda na fotografskom apara-
tu, ali ocyigledno prirodjen. Vinston se seti da je u tom
trenutku pomislio: ovaj ga je siromasyak ugasio. No
najstrasynije je bilo to syto je grcy, po svemu sudecji, bio
nesvestan. Najpogibeljnija opasnost je bila buncanje,
ali on nije video nacyina da se cyovek od nje sacyuva.
   Udahnu i nastavi da pisye:

   <1Prosyao sam s njom kroz kapiju, preko zadnjeg dvori->1
<1syta, i usyao u kuhinju u podrumu. Uza zid je stajao>1
<1krevet, a na stolu lampa koja je bila u prilicynoj meri>1
<1zasencyena. Ona...>1

Zubi su mu trnuli. Dodje mu da pljune. Mislio je
istovremeno o zyeni iz podruma i svojoj zyeni Ketrin. Bio
je ozyenjen - ili tacynije, zyenjen; verovatno je josy uvek bio
ozyenjen, posyto mu je zyena, koliko je mogao znati, bila
josy zyiva. Ucyini mu se da ponovo udisye onaj topli

                                       [61]
zagusyljivi vonj kuhinje u podrumu, vonj sastavljen od
bubasyvaba, prljave odecje i ogavnog jeftinog parfema,
no ipak zavodljiv jer nijedna cylanica Partije nije upotre-
bljavala parfem, niti se mogla zamisliti da to radi.
Parfem su upotrebljavale samo prolovke. U glavi mu je
miris parfema bio neraskidivo povezan sa bludom.
   Odlazak toj zyeni bio mu je prvi greh za oko dve
godine. Razume se, odlazyenje prostitutkama je bilo
zabranjeno, no to je bila jedna od onih zabrana koju je
cyovek mogao ponekad, skupivsyi hrabrost, da prekrsyi.
Bilo je opasno, ali ne toliko da se za to gubila glava. Biti
uhvacjen sa prostitutkom moglo je znacyiti pet godina u
logoru za prinudni rad; ako nije bilo nijednog drugog
prekrsyaja, to je bilo sve. A docji do prostitutke bilo je
lako; jedino je trebalo paziti da se ne bude uhvacjen na
delu. Siromasynije cyetvrti vrvele su od zyena spremnih da
se prodaju. Neke su se cyak mogle kupiti i za bocu dzyina,
picja koje je za prole bilo zabranjeno. Partija je precjutno
bila cyak i sklona da podsticye prostituciju, kao odusyak
nagonima koji se nisu mogli sasvim ugusyiti. Sama
raspusnost nije se uzimala za zlo, sve dok je bila
skrivena i lisyena radosti, i sve dok su u pitanju bile samo
zyene iz najnizye, prezrene klase. Neoprostivi zlocyin bio je
promiskuitet izmedju samih cylanova Partije. Medjutim -
iako je to bio jedan od zlocyina koje su optuzyeni u
velikim cyistkama bez izuzetka priznavali da su pocyinili
- zamisliti tako syta u stvarnosti bilo je tesyko.
   Cilj Partije nije bio samo da sprecyi musykarce i zyene da
zasnivaju veze vernosti koje ona ne bi bila u stanju da
kontrolisye. Njen stvarni, neizrecyeni cilj bio je da ukloni
svako zadovoljstvo iz seksualnog cyina. Neprijatelj nije
bila toliko Ljubav koliko erotika, bilo u braku bilo van
braka. Svaki brak izmedju dvoje cylanova Partije trebalo
je da odobri poseban odbor, a to odobrenje je bilo uvek
uskracjivano - mada princip nikad nije bio jasno izrecyen
- ako se sticao utisak da izmedju njih postoji fizicyka
privlacynost. Jedina priznata svrha braka bila je radjanje
dece za sluzybu Partiji.  Seksualni odnos je trebalo
smatrati kakvom manjom operacijom, malcyice odvrat-

            [62]
nom, kao syto je klistiranje. Ni ta ideja nikad nije bila
jasno izrecyena, ali se posrednim putem tuvila svakom
cylanu Partije josy od detinjstva. Postojale su cyak i
organizacije kao Omladinska liga protiv seksa koja je
zastupala potpuni celibat za oba pola, s tim syto je svu
decu trebalo zacyinjati vesytacykim osemenjavanjem (syto
se na Novogovoru zvalo <1vesytosem)>1 i odgajati u dru-
sytvenim institucijama. Vinstonu je bilo jasno da se to ne
misli ozbiljno, ali da se ipak uklapa u opsytu ideologiju
Partije. Partija je isyla na to da ugusyi seksualni nagon ili,
ako to ne mozye, da ga deformisye i ukalja. Nije znao
zasyto je tako, ali mu se cyinilo prirodno da tako bude. A
syto se ticye zyena, napori Partije su imali velikog uspeha.
   On ponovo pomisli na Ketrin. Otkako su se rastali
prosylo je sigurno devet, deset - skoro jedanaest godina.
Zacyudo je o njoj mislio malo. Desyavalo mu se da se po
nekoliko dana uzastopce cyak i ne seti da je uopsyte bio
zyenjen. Bili su zajedno svega nekih petnaest meseci.
Partija nije dopusytala razvod, ali je ipak u prilicynoj meri
odobravala rastavu u slucyajevima kad nije bilo dece.
   Ketrin je bila visoka, plavokosa, vrlo uspravnog
drzyanja i velicyanstvenih pokreta. Imala je gordo, orlov-
sko lice, lice koje se moglo smatrati aristokratskim sve
dok cyovek ne bi shvatio da iza njega nema gotovo
nikakve inteligencije. Josy prvih dana braka, Vinston je
bio dosyao do zakljucyka - mada je razlog mogao biti
prosto u tome syto je Ketrin poznavao blizye nego vecjinu
ostalih - da je ona najgluplje, najprostije, najprazno-
glavije ljudsko bicje za koje zna. Nije imala nijednu
misao koja nije bila parola; nije bilo nijedne nedotu-
pavne misli, apsolutno nijedne, koju nije mogla pro-
gutati ako je poticala od Partije. U sebi ju je zvao >>zyivi
magnetofon<<. No i pored svega bi izdrzyao s njom da
nije bilo jedne jedine stvari: seksa.
   Cyim bi je dotakao, ona se trzala i kocyila. Zagrliti nju
bilo je kao zagrliti pokretnu drvenu figuru. Najcyudnije
je bilo to syto je imao utisak da ga, cyak i kad ga stezye uza
se, svom snagom istovremeno i odbija od sebe, toliko su
joj u tim trenucima misyicji bili kruti. Ona bi prosto lezyala

                                      [63]
i zymurila, i nije se ni opirala ni saradjivala, nego <1po->1
<1dnosila.>1 To mu je bilo izvanredno neprijatno; na kraju
je postalo uzyasno. No cyak i tad je bio spreman da pod-
nese zyivot s njom da su se mogli saglasati da ne spava-
ju zajedno, ali Ketrin zacyudo to nije htela. Govorila je
da moraju zacyeti dete ako je ikako mogucje. I tako se
farsa nastavljala, redovno, jednom nedeljno, kad god
nije bilo neizvodljivo. Cyak je imala obicyaj da ga ujutru
odredjenog dana podsecja na to, kao na kakvu obavezu
koja se dovecye mora ispuniti i koja se ne sme zabo-
raviti. U tim prilikama upotrebljavala je dva izraza.
Jedan je bio >>napraviti dete<<, a drugi >>izvrsyiti nasyu
duzynost prema Partiji<< (da, odista je upotrebljavala tu
frazu). Vrlo brzo je pocyeo da se istinski uzyasava kad bi
se odredjeni dan priblizyio. Srecjom nisu rodili dete; ona
je najzad pristala da obustavi dalje pokusyaje, i ubrzo
su se rastali.
   Vinston necyujno uzdahnu. Zatim ponovo uze pero i
napisa:

   <1Ona se bacila na krevet i smesta, bez ikakvog uvoda, na>1
<1najgrubiji, najuzyasniji nacyin koji se mozye zamisliti>1,
<1podigla suknju. Ja sam>1 . . .

Vide se ponovo kako stoji u mutnom svetlu stone
lampe, sa vonjem bubasyvaba i jeftinog parfema u nosu,
i osecjanjem poraza i odvratnosti u srcu, pomesyanim cyak
i u tom trenutku sa secjanjem na Ketrinino belo telo,
sledjeno zauvek hipnoticykom mocji Partije. Zasyto uvek
mora da bude tako? Zasyto ne mozye da stekne zyenu
umesto ovih prljavih petljanja u razmacima od po
nekoliko godina? No imati istinsku ljubavnicu bilo je
bezmalo nezamislivo. Cylanice Partije bile su sve iste.
Krepost se u njihovo bicje upila isto tako duboko kao i
odanost Partiji. Pazyljiva obrada u detinjstvu, sportske
igre i hladni tusyevi, budalasytine utalambasane u sykoli,
Sypijunima i omladinskoj organizaciji, predavanja, pa-
rade, pesme i vojna muzika - sve je to iz njih istislo
prirodna osecjanja. Razum mu je govorio da mora biti

            [64]
izuzetaka, ali dusya nije verovala. Sve su one bile
neprobojne, kao syto cylanice Partije i treba da budu. A
on je hteo ne toliko da bude voljen koliko da srusyi taj zid
vrline, makar samo jednom u zyivotu. Seksualni cyin,
uspesyno izveden, predstavljao je pobunu. Zyelja je bila
zlomisao. Da nije nisyta drugo ucyinio no probudio
Ketrin - kad bi to bilo mogucje - znacyilo bi da ju je
zaveo, iako mu je bila zyena.
   No trebalo je staviti na papir i ostatak pricye. On
napisa:

   <1Ja sam odvrnuo fitilj u lampi. Kad sam je video na>1
<1svetlu...>1

Posle one tame, svetlo parafinske lampe izgledalo je
blesytavo. On ju je tek tada prvi put zaista video. Bio je
zakoracyio prema njoj, a onda zastao, ispunjen pohotom
i uzyasom. Bilo mu je do bolajasno syta reskira time syto je
dosyao ovamo. Bilo je savrsyeno mogucje da ga patrola
uhvati dok izlazi; uostalom, mogucje je da ga vecj cyekaju
pred vratima. Ako ode ne uradivsyi ono radi cyega je
dosyao...!
   To se moralo napisati, to se moralo priznati. Tek na
svetlosti je primetio, odjednom, da je ta zyena <1stara.>1 Sloj
syminke na licu bio joj je tako debeo da se cyinilo da cje
popucati, kao maska od lepenke.  U kosi je imala
mnogo sedih; ali najjezovitije je bilo to syto su joj usta
bila poluotvorena, a u njima nije bilo nicyeg do pecjin-
skog mraka. Uopsyte nije imala zuba.

On zyurno napisa, rukopisom vecj obezlicyenim:

   <1Na svetlu sam video daje vrlo stara, najmanje pedeset>1
<1godina. Ali ono sam ipak obavio.>1

Ponovo pritisyte kapke prstima. Najzad je sve bilo
napisano, ali olaksyanje nije dolazilo. Terapija nije
uspela. Potreba da iz sveg glasa izvikuje skaredne recyi
bila je isto onoliko zyestoka koliko i ranije.

                                      [65]
   7.



<1Ako uopsyte ima nade,>1 pisao je Vinston, <1ona je u prolima.>1
   Ako uopsyte ima nade, ona <1mora>1 biti u prolima, jer se
samo u tim uzmuvanim, zanemarenim masama, koje su
sacyinjavale 85 odsto stanovnisytva Okeanije, mogla
proizvesti energija koja cje razoriti Partiju. Partija se nije
mogla oboriti iznutra. Njeni neprijatelji, ako je imala
neprijatelja, nisu imali nacyina da se skupe, pa cyak ne ni
da jedan drugog prepoznaju. Cyak i kad bi ono legendar-
no Bratstvo postojalo, syto je bilo jedva mogucje, bilo je
nezamislivo da se njegovi pripadnici mogu skupljati u
grupe vecje od dvoje ili troje. Buntovnisytvo se izrazyavalo
izrazom ocyiju, intonacijom glasa; u najboljem slucyaju,
nekom prosyaputanom recyi. Ali proli, ako bi samo kojim
slucyajem postali svesni svoje snage, ne bi imali potrebe
da se kriju. Bilo bi dovoljno samo da se podignu i stresu,
kao konj kad strese muve. Da hocje, mogli bi Partiju
razneti u komade koliko sutra. Valjda im jednog dana
mora docji na pamet da se dignu. Pa ipak...!
   On se seti kako je jednom isyao nekom ulicom
prepunom sveta kad je najednom iz poprecyne ulicyice
malo ispred njega eksplodirao strahovit urlik stotina
glasova - zyenskih. To je bio zaglusyan, gromoglasan krik
besa i ocyajanja, duboko, glasno >>O-o-o-o-o-o-o!<< koje
je odjekivalo kao zvuk zvona kad se odbija od zidova.
Srce mu je podskocyilo. Pocyelo je! pomislio je. Ulicyni
neredi! Proli su se najzad podigli! Kad je stigao do
mesta odakle se cyula buka, video je samo gomilu od
dve-tri stotine zyena koje su se gurale oko pijacynih tezgi,
sa tako tragicynim izrazima lica kao da su na brodu koji
tone. No u tom trenutku opsyti ocyaj se raspade na
mnosytvo pojedinacynih svadja. Posredi je bilo to syto su se
za jednom od tih tezgi prodavale plehane syerpe - bedna,
krhka roba ali veoma trazyena, jer je do kuhinjskog
posudja bilo tesyko docji. Sad se ispostavilo da je zalihe

             [66]
neocyekivano nestalo. Pobednice u guzyvi, izgurane i
izgazyene, pokusyavale su da odmagle sa svojim syerpama
dok su desetine ostalih zyagorile oko tezge, optuzyujucji
prodavca da sprovodi protekciju i da negde u rezervi
cyuva josy syerpi. U jednom trenutku se razlezye nova
eksplozija uzvika. Dve podbule zyene, od kojih je jednoj
kosa bila rasycyupana, bile su dohvatile jednu syerpu i
otimale se za nju. Jedan trenutak su vukle svaka na
svoju stranu, a zatim se drsyka odlomi. Vinston ih je
posmatrao s gadjenjem. A ipak je, samo za trenutak, u
tom kriku iz svega nekoliko stotina grla zazvucyala
takva strasyna snaga! Kako to da nikad ne vicyu tako
zbog drugih, vazynih stvari?

On napisa:

   <1Dok ne postanu svesni, necje se nikad pobuniti, a dok se>1
<1ne pobune, necje mocji da postanu svesni.>1

Ova recyenica, pomisli on, kao da je prepisana iz nekog
partijskog udzybenika. Razume se, Partija je tvrdila da je
oslobodila prole ropstva. Pre Revolucije su ih kapitali-
sti besramno izrabljivali, gladovali su, bili bicyevani,
zyene prisiljavane da rade u rudnicima (zyene su u stvari
josy uvek radile u rudnicima), syestogodisynja deca proda-
vana da rade u fabrikama. No u isto vreme, drzyecji se
principa dvomisli, Partija je ucyila da su proli po prirodi
nizya bicja koja se primenom nekoliko jednostavnih
pravila moraju drzyati u pokornosti, kao zyivotinje. U
stvari se o prolima znalo veoma malo. Nije bilo ni
potrebno znati mnogo. Sve dok su radili i razmnozyavali
se, ostale njihove aktivnosti su bile nevazyne. Ostavljeni
samima sebi, kao stoka pusytena na argentinske ravnice,
oni su se bili vratili nacyinu zyivota koji kao da im je bio
urodjen, kao da je preostao od iskoni. Radjali su se, rasli
na ulici, u dvanaestoj godini pocyinjali da rade, prolazili
kroz kratak procvat lepote i seksualne zyelje, vencyavali
se u dvadesetoj, postajali sredovecyni u tridesetoj, umi
rali najcyesycje u syezdesetoj. Tezyak fizicyki rad, briga o

                                      [67]
kucji i deci, sitne svadje sa susedima, filmovi, fudbal,
pivo i, iznad svega, kocka, ispunjavali su njihov duhov-
ni horizont. Drzyati ih pod kontrolom nije bilo tesyko.
Medju njima se uvek kretalo nekoliko agenata Policije
misli, syirecji lazyne glasine i likvidirajucji ono malo
pojedinaca za koje se smatralo da mogu postati opasni;
ali nije bilo ni pokusyaja da se zadoje ideologijom
Partije. Nije bilo pozyeljno da proli imajo cyvrste politicy-
ke poglede. Od njih se trazyio jedino izvestan primitivni
patriotizam na koji se moglo osloniti kad god bi
zatrebalo privoleti ih na duzye radno vreme ili smanjena
sledovanja. Cyak i kad su postajali nezadovoljni, kao syto
se koji put desyavalo, njihovo nezadovoljstvo nije vodilo
nikuda jer su ga, nemajucji opsytih predstava, mogli
usredsrediti samo na sitne pojedinacyne trzavice. Vecja
zla po pravilu nisu primecjivali. Znatna vecjina prola cyak
nije ni imala telekran u kucji. Cyak se i obicyna policija
retko mesyala u njihove poslove. U Londonu je bilo
neverovatno mnogo kriminala; postojao je ceo jedan
podzemni svet lopova, razbojnika, prostitutki, proda-
vaca droga i varalica svih vrsta; no sve je to bilo
nevazyno jer se desyavalo samo medju prolima. U pitanji-
ma morala bilo im je dozvoljeno da se drzye obicyaja
svojih predaka. Seksualni puritanizam Partije nije im
bio nametan. Promiskuitet se nije kazynjavao, razvod je
bio dopusyten. Syto se toga ticye, bila bi dozvoljena i
religija da su proli pokazali bilo kakav znak potrebe ili
zyelje za njom. Bili su ispod svake sumnje. Kao syto je
govorila partijska parola: >>Proli i zyivotinje su slobod-
ni.<<
   Vinston podje rukom nanizye i oprezno se pocyesya po
otecyenoj veni. Bila ga je ponovo zasvrbela. Ono na syta
se covek redovno vracjao bila je nemogucjnost da se
sazna kakav je zaista bio zyivot pre Revolucije. On izvadi
iz fioke udzybenik istorije za decu, koji je bio uzajmio
od gospodje Parsons, i pocye odatle da prepisuje jedan
pasus u svoj dnevnik:



             [68]
   <1U prosylosti, pre nasye slavne Revolucije, London nije bio>1
<1ovaj lepi grad koji danas poznajemo. On je tada bio>1
<1mracyno, prljavo, bedno mesto gde gotovo niko nije>1
<1imao dovoljno da jede i gde je stotine hiljada siroma->1
<1synih ljudi zyivelo bez obucje na nogama, pa cyak bez krova>1
<1nad glavom. Deca vasyih godina morala su da rade>1
<1dvanaest cyasova dnevno za svirepe gospodare koji su ih>1
<1tukli bicyevima ako nisu radila dovoljno brzo i hranili ih>1
<1samo mrvama ustajalog hleba i vodom. Ali usred ove>1
<1strasyne bede postojalo je samo nekoliko velikih i lepih>1
<1kucja gde su zyiveli bogatasyi koji su imali i po trideset>1
<1slugu. Bogatasyi su se zvali kapitalisti. To su bili debeli,>1
<1ruzyni ljudi zlobnih lica, kao ovaj naslikan na sledecjoj>1
<1strani. Na slici se vidi da je odeven u dug crn kaput koji>1
<1se zvao frak, i sjajan syesyir neobicynog izgleda, nalik na>1
<1sulundar, koji se zvao cilindar. To je bila uniforma>1
<1kapitalista, i niko je drugi nije smeo nositi. Kapitalisti>1
<1su posedovali sve na svetu, a svi ostali su bili njihove>1
<1sluge. Oni su posedovali svu zemlju, sve kucje, sve>1
<1fabrike, sav novac. Ako ih neko nije slusyao, oni su ga>1
<1mogli baciti u zatvor ili mu oduzeti posao te bi umro od>1
<1gladi. Kad bi govorio sa kapitalistom, obicyan cyovek je>1
<1morao da se ulaguje i klanja pred njim, da skida kapu i>1
<1da mu se obracja sa >>gospodine<<.  Poglavar svih>1
<1kapitalista zvao se kralj. On...>1

Ali Vinston je vecj znao syta dalje stoji u katalogu.
Biskupi u talarima, sudije u hermelinskim ogrtacyima,
sramni stub, akcije, mlin koji pokrecju robovi, >>macyka
sa devet repova<<, gradonacyelnikov banket, i obicyaj da
se papa celiva u prst na nozi. Zatim nesyto zvano <1jus>1
<1primae noctis,>1 o cyemu verovatno decyji udzyebnici ne
govore. To je bio zakon po kome je svaki kapitalista
imao pravo da spava sa svakom zyenom zaposlenom u
ovoj ili onoj njegovoj fabrici.
   Kako saznati koliko je od svega toga lazy? Mozyda i
<1jeste>1 istina da obicyan cyovek sada zyivi bolje nego pre
Revolucije. Jedino svedocyanstvo nasuprot toj tvrdnji
bio je nemi protest u kostima, instinktivno osecjanje da

                                       [69]
su uslovi pod kojima se zyivi neizdrzyljivi i da su nekad
morali biti drukcyiji. U glavi mu sinu da istinska
karakteristika savremenog zyivota nije svirepost i nesi-
gurnost, no jednostavno golotinja, zaparlozyenost, rav-
nodusynost. Zivot, ako bi se cyovek osvrnuo oko sebe,
nije imao slicynosti ne samo sa lazyima koje su kuljale s
telekrana nego ni sa idealima koje je Partija tezyila da
dostigne. Velike oblasti tog zyivota, cyak i za cylanove
Partije, bile su neutralne i nepoliticyke: otaljavati mu-
cyne poslove, boriti se za mesto u podzemnoj zyelezni-
ci, krpiti cyarape, iskamcyiti tabletu saharina, sacyuvati
polovinu cigarete. Ideal koji je Partija sebi postavila bio
je nesyto ogromno, stravicyno i sjajno - svet betona i
cyelika, cyudovisynih masyina i zastrasyujucjih oruzyja -
narod ratnika i fanatika marsyira u savrsyenom jedinstvu
a svi misle iste misli, izvikuju iste parole, neprekidno,
rade, bore se, trijumfuju, progone - trista miliona ljudi,
i svi sa istim licem. Stvarnost su bili rastocyeni, zaparlo-
zyeni gradovi gde su se nedohranjeni ljudi vukli gore-
-dole u cipelama koje propusytaju, u pokrpljenim kucja-
ma iz devetnaestog veka koje su uvek smrdele na kupus
i pokvarene klozete. Prikaza mu se slika Londona,
ogromnog i rusyevnog, grada miliona kanti za djubre; u
nju je bila upletena i slika gospodje Parsons, zyene
izborana lica i raskusytrane kose koja bespomocjno
petlja oko zapusyene cevi na sudoperu.
   Vinston ponovo pocyesya zglob na nozi. Danju i nocju,
telekran je tukao po usyima statisticykim podacima koji
su dokazivali da ljudi danas imaju visye hrane, visye
odecje, bolje kucje, bolju razonodu - da zyive duzye, da
imaju kracje radno vreme, da su vecji, zdraviji, jacyi,
srecjniji, inteligentniji, obrazovaniji nego ljudi koji su
zyiveli pre pedeset godina. Od toga se nijedna recy nije
mogla ni pobiti ni dokazati. Partija je, na primer,
tvrdila da je 40 odsto prola pismeno, u poredjenju sa
svega 15 odsto pre Revolucije. Partija je tvrdila da je
stopa smrtnosti kod dece svega sto syezdeset na hiljadu,
a da je pre Revolucije iznosila tri stotine - i tako dalje, i
tako dalje. To je licyilo na resyavanje problema sa dve

             [70]
nepoznate, pri cyemu je data samo jedna jednacyina. Bilo
je lako mogucje da je doslovno svaka recy u udzybenicima
istorije, cyak i ono syto se prihvatalo bez pitanja, cyista
fantazija. Zakoni kao syto su <1jus primae noctis,>1 bicja kao
syto su kapitalisti i delovi odecje kao syto je cilindar mogli
su i ne postojati; on nije imao nacyina da to utvrdi.
   Sve se topilo i maglilo. Prosylost je bila izbrisana, cyin
brisanja zaboravljen, i lazy je postala istina. On je samo
jednom u zyivotu posedovao - i to <1posle>1 dogadjaja, to je
bilo vazyno - konkretan, nepobitan dokaz o jednom
cyinu falsifikata.  Drzyao ga je u ruci celih trideset
sekundi. To se desilo negde 1973 - bilo kako bilo, negde
u vreme kad su se on i Ketrin rastali. No onaj datum
koji je vazyan u celoj stvari prethodio je tome kojih
sedam ili osam godina.
   Pocyetak pricye je u stvari padao u sredinu syezdesetih
godina, u period velikih cyistki u kojima su prvobitni
vodji Revolucije bili likvidirani jednom zauvek. U 1970.
od svih njih ostao je jedino Veliki Brat. Svi ostali su
dotle vecj bili raskrinkani kao izdajnici i kontrarevolu-
cionari. Goldsytajn je bio u bekstvu i krio se neznano
gde; syto se ticye ostalih, nekolicina je prosto nestala, dok
je vecjina bila pogubljena posle spektakularnih procesa
na kojima su priznali sve svoje zlocyine. Medju onima ko-
ji su najduzye ostali u zyivotu bila su trojica vodja po ime-
nu Dzyons, Aronson i Raterford. Oni su bili uhapsyeni po
svemu sudecji 1965. godine. Kao syto se cyesto desyavalo,
prvo su nestali, i godinu dana ili nesyto duzye nije se znalo
jesu li zyivi ili ne, a zatim najednom izvedeni pred javnost
da optuzye sami sebe na uobicyajeni nacyin. Priznali su
sypijuniranje u korist neprijatelja (neprijatelj je i tada
bila Evroazija), proneveru drzyavnih sredstava, ubistvo
raznih partijskih funkcionera, intrige protiv Velikog
Brata koje su datirale iz vremena mnogo pre Revolucije
i sabotazye koje su prouzrokovale smrt stotina hiljada
ljudi. Posyto su to priznali, bili su pomilovani, vracjeni u
Partiju i postavljeni na polozyaje koji su u stvari bili
sinekure, ali su izgledali kao vazyne funkcije. Sva trojica
su u <1Tajmsu>1 objavila duge, pokajnicyke cylanke u kojima

                                      [71]
su analizirali razloge za svoju izdaju i obecjavali da cje se
popraviti.
   Neko vreme posyto su bili pusyteni na slobodu,
Vinston ih je svu trojicu video u kafani <1Pod kestenom.>1
Secjao se strave i opcyinjenosti koju je osecjao posmatra-
jucji ih krajicykom oka. Oni su bili mnogo stariji od
njega, ostaci jednog davnog sveta, gotovo poslednje
velike figure preostale iz herojskih ranih dana Partije. Iz
njih je josy uvek, jedva primetno, izbijala cyar ilegalne
borbe i gradanskog rata. Vinston je imao osecjanje,
mada su cyinjenice i datumi vecj u to doba pocyeli da se
zamagljuju, da je za njih cyuo godinama pre Velikog
Brata. No oni su sad bili i van zakona, neprijatelji,
nedodirljivi, neopozivo osudjeni na konacyan nestanak
za godinu ili dve. Ko bi jednom pao syaka Policiji misli
na kraju se nikad ne bi izvukao. Oni su bili lesyevi koji
cyekaju da budu ponovo poslati u grob.
   Svi stolovi oko njihovog bili su prazni. Nije bilo
pametno cyak ni biti vidjen u blizini takvih ljudi. Oni su
sedeli u tisyini nad cyasyama dzyina zacyinjenog karanfili-
cjem, syto je bio specijalitet kafane. Od sve trojice,
Vinstona je najvisye impresionirao Raterford. On je
nekad bio cyuveni karikaturista, cyije su brutalne karika-
ture doprinosile potpaljivanju javnog mnenja pre i za
vreme Revolucije. Cyak su se i sada u <1Tajmsu>1 pojavljiva-
le, u dugim razmacima, njegove karikature. One su sad
bile samo imitacija njegovog ranijeg stila, cyudnovato
bezyivotne i neubedljive. Uvek su u pitanju bile stare
teme, podgrejane za novu priliku - siromasyne stambene
cyetvrti, izgladnela deca, ulicyne borbe, kapitalisti u
cilindrima - kapitalisti su se izgleda cyak i na barikada-
ma drzyali svojih cilindara - beskrajan, beznadezyan na-
por za vracjanjem u prosylost. On je bio ogromnog rasta,
sa grivom masne sede kose, buhavim licem i debelim,
crnacykim usnama. U svoje vreme je morao biti izvan-
redno snazyan; sad je njegovo ogromno telo bilo opusyte-
no, povijeno, podbulo, rasklimano na sve strane. Cyinilo
se da se na ocyigled slama, kao planina koja se raspada.
   Bilo je petnaest cyasova; samotno doba dana. Vinston

            [72]
se visye nije secjao kako se u to doba zadesio u kafani.
Ona je bilo gotovo prazna. Iz telekrana se cedila muzika
metalenog zvuka. Njih trojica su sedeli u svom uglu
skoro nepokretno, ne govorecji ni recyi. Nepozvan,
kelner im donese novu turu dzyina. Na stolu pored njih
bila je syahovska tabla; figure su bile namesytene, ali niko
nije pocyinjao igru. A zatim se, za kojih pola minuta,
nesyto desi sa telekranima. Melodija koju su svirali
promeni se; promeni se cyak i ton: u njemu se pojavi - ali
to je bilo tesyko opisati. Bila se pojavila jedna cyudna,
sykripava, reska, podrugljiva, nota; Vinston ju je u sebi
nazivao zyutom notom. A onda na telekranu zapeva
neki glas:

   <1Pod kestenom senke duge>1
   <1Prodadosmo jedno drugo,>1
   <1Jedno drugo bez kapare>1
   <1Prodadosmo za dve pare.>1

Njih trojica se i ne pomakosye. No kad je josy jednom
bacio pogled na Raterfordovo ruzyno lice, Vinston vide
da su mu ocyi pune suza. I prvi put primeti, s nekom
unutrasynjom drhtavicom, ne znajucji cyak ni zbog cyega je
uzdrhtao, da je i Aronsonu i Raterfordu nos bio
slomljen.
   Nesyto kasnije sva trojica su bili ponovo uhapsyeni.
Ispostavilo se da su od samog trenutka kad su prvi put
pusyteni pocyeli kovati nove zavere. Na drugom procesu
ponovo su priznali sve stare zlocyine, i josy ceo spisak
novih. Posle toga su bili pogubljeni, a njihova sudbina
zabelezyena u istorijat Partije kao opomena buducjim
generacijama.  Nekih pet godina posle toga, 1973,
Vinston je razvijao svezyanj dokumenata koji mu je
upravo bio pao iz pneumaticyne cevi na sto i naisyao na
komad papira koji je ocyigledno bio ubacyen medju ostale
pa zaboravljen. U trenutku kad ga je poravnao, on
shvati njegov znacyaj. To je bila polovina jedne strane
<1Tajmsa>1 starog nekih deset godina - gornja polovina
strane, na kojoj se nalazio datum - na kojoj je bila

                                      [73]
fotografija grupe delegata na nekom partijskom kon-
gresu u Njujorku. U sredini grupe stajali su Dzyons,
Aronson i Raterford. Gresyke nije moglo biti; u svakom
slucyaju, u legendi ispod fotografije bila su njihova
imena.
   Znacyaj fotografije bio je u tome syto su na oba procesa
sva trojica priznala da su tog dana bili na evroazijskom
tlu. Bili su odleteli, sa nekog tajnog aerodroma u
Kanadi, na mesto sastanka koje je bilo negde u Sibiru i
sastali se sa cylanovima generalsytaba evroazijske armije,
kojima su odali vazyne vojne tajne. Vinstonu se taj
datum zadrzyao u secjanju, jer je tog dana bio Ivanjdan;
no cela ta pricya svakako je bila zabelezyena na bezbroj
mesta. Zakljucyiti se moglo samo jedno: sva priznanja su
bila lazy.

   Razume se, tako nesyto nije samo za sebe predstavlja-
lo neko otkricje. Vinston cyak ni u to vreme nije verovao
da su ljudi likvidirani u cyistkama zaista pocyinili sve
zlocyine za koje su bili optuzyeni. Ali fotografija je
predstavljala konkretan dokaz, ona je bila deo ukinute
prosylosti, kao fosil koji, pronadjen u nepredvidjenom
sloju, obara geolosyku teoriju. Ona je bila dovoljna da
razbije Partiju u atome, kad bi se samo nekako mogla
objaviti i njeno znacyenje razglasiti.

   Nastavio je rad i ne zastavsyi. Cyim je video syta je na
fotografiji i kakvo joj je znacyenje, pokrio je listom
papira. Ona se na srecju, kad ju je odvio, sa telekrana
videla naopacyke.

   Zatim je stavio blok za belesyke na koleno i gurnuo
stolicu unazad, da bi se syto je mogucje visye odmakao od
telekrana. Ne pokazivati nisyta na licu nije bilo tesyko; s
izvesnim naporom moglo se kontrolisati cyak i disanje,
ali kucanje srca se nije moglo regulisati, a telekran je bio
taman dovoljno osetljiv da uhvati otkucaje. Pustio je da
prodje, kako je ocenio, deset minuta, celo vreme mucyen
strahom da cje ga neka slucyajnost - na primer, dasyak
promaje preko stola - odati. Zatim je, fotografiju, ne
otkrivajucji je, ubacio u rupu za pamcjenje, zajedno sa

             [74]
josy nekim nepotrebnim papirima. Ona se tamo za
nepun minut pretvorila u pepeo.
   To se desilo pre deset jedanaest godina. Danas bi
verovatno tu fotografiju sacyuvao. Cyudio se syto mu se
cyini da to syto ju je drzyao u ruci nesyto menja stvar cyak i
sad kad su i fotografija i snimljeni dogadjaj bili samo
secjanje. Je li mocj Partije nad prosylosycju slabija, upita se
on, zato syto je jedan dokaz koji visye ne postoji <1nekad>1
<1postojao ?>1
   No ta fotografija, cyak i kad bi je bilo mogucje
uskrsnuti iz pepela, danas visye ne bi predstavljala
nikakav dokaz. U vreme kad ju je pronasyao, Okeanija
visye nije bila u ratu sa Evroazijom, tako da je Istazija
bila ta kojoj su ona tri mrtva cyoveka izdala svoju
zemlju. Kasnije je bilo novih optuzybi - dve, tri, visye se
nije secjao koliko. Lako je mogucje bilo da su priznanja
bila preradjivana i preradjivana sve dok prvobitni datu-
mi i cyinjenice nisu izgubili svaki znacyaj. Prosylost nije
samo jedanput menjana nego neprestano. Najvisye ga je
mucyilo, na neki kosymaran nacyin, to syto nikad nije jasno
shvatio <1cyemu>1 taj ogromni sistem obmane. Neposredne
prednosti koje daje falsifikovanje prosylosti bile su
ocyigledne, ali krajnji motiv je bio nedokucyiv. On
ponovo uze pero i napisa:

   <1Jasno mi je KAKO; nije mi jasno ZASYTO.>1

Zapita se, kao syto se mnogo puta pre toga pitao, da nije
on sam lud. Mozyda biti lud znacyi samo biti u manjini
koja se sastoji od samo jednog cyoveka. Nekad je znak
ludila bilo verovanje da se zemlja okrecje oko sunca;
danas je to verovanje da je prosylost neizmenjiva. Mozyda
je on <1jedini>1 koji to veruje; ako je jedini, onda je lud. No
pomisao da je lud nije ga mnogo uznemiravala; uzyasno
je bilo to syto je isto tako mogao i ne biti u pravu.
   On uze u ruke udzybenik istorije i pogleda sliku
Velikog Brata koja je zauzimala celu prvu stranu.
Hipnoticyke ocyi zagledasye se u njegove. Ljudi su zyiveli
ceo zyivot pod pritiskom neke ogromne sile - necyega syto

                                      [75]
prodire u unutrasynjost lobanje, tucye po mozgu, stra-
hom isteruje verovanja, navodi cyoveka maltene da
poricye svedocyanstvo svojih cyula. Na kraju cje Partija
objaviti da su dva i dva pet. Bilo je neizbezyno da pre ili
posle iznese tu tvrdnju: to je zahtevala logika njenog
polozyaja. Njena filozofija je precjutno poricala ne samo
vrednost iskustva nego i samo postojanje spoljne
stvarnosti. Zdrav razum bio je jeres nad jeresima.
Medjutim, nije porazyavalo to syto se za drukcyije misyljenje
kazynjavalo smrcju; porazyavala je pomisao da je Partija
mozyda ipak u pravu. Jer, najzad, otkud znamo da su
dva i dva zaista cyetiri? Ili da Zemljina tezya zaista
dejstvuje? Ili da je prosylost neizmenljiva? Ako i prosylost
i spoljni svet postoje samo u svesti a svest je podlozyna
kontroli - syta onda?
   Ne! Hrabrost mu skocyi sama od sebe. Pred ocyi mu
izidje, nedozvano nikakvom neposrednom asocijaci-
jom, O'Brajenovo lice. Bio je sigurniji nego ikad da je
O'Brajen na njegovoj strani.  Dnevnik je bio za
O'Brajena - <1upucjen>1 O'Brajenu; kao beskrajno pismo
koje niko necje procyitati, ali koje je adresirano na jednu
odredjenu osobu i iz te cyinjenice dobija svoju boju.
   Partija nalazye da se svedocyanstvo ocyiju i usyiju mora
odbaciti. To je njena konacyna, najsusytinskija naredba.
Vinstonu se srce stezye od pomisli na ogromnu silu
podignutu na njega, na lakocju s kojom bi ga svaki
partijski intelektualac pobedio u debati, na suptilne
argumente koje on ne bi mogao da shvati, a kamoli da
na njih odgovori. A ipak je u pravu! Oni gresye, a u pravu
je on. Mora se braniti sve syto je ocyigledno, syto je glupo,
syto je istinito. Ocyigledne istine su istinite, toga se
pridrzyavaj! Stvarni svet postoji, njegovi se zakoni ne
menjaju. Kamenje je tvrdo, voda je mokra, predmeti
koji nisu poduprti padaju prema sredisytu zemlje. S
osecjanjem da se obracja O'Brajenu, i, u isto vreme, da
iznosi vazyan aksiom, on napisa:

   <1Sloboda, to je sloboda recji da su dva i dva cyetiri. Ako je>1
<1to dato, sve ostalo dolazi samo po sebi.>1

             [76]
   8.


Odnekud, sa dna nekog prolaza, na ulicu doplovi miris
kafe koja se przyi - prave kafe, ne kafe <1Pobeda.>1 I protiv
svoje volje, Vinston zastade. Za sekund-dva ponovo se
nadje u poluzaboravljenom svetu svog detinjstva. Onda
se neka vrata zalupisye i ucjutkasye miris kao zvuk.
   Bio je presyao nekoliko kilometara trotoarima; u
prosyirenoj veni mu je pulsiralo. To je bio vecj drugi put u
tri nedelje kako nije proveo vecye u Centru kulture i
odmora - nepromisyljen potez, jer se svacyije prisustvo
brizyljivo proveravalo. U principu, cylan Partije nikad
nije imao slobodnog vremena i nije nikad bio sam osim
u krevetu. Kad ne radi, jede ili spava, trebalo je da
ucyestvuje u kakvoj kolektivnoj rekreaciji; cyiniti bilo syta
syto je odavalo sklonost ka usamljivanju, cyak i syetati
sam, uvek je bilo pomalo opasno. U Novogovoru je i za
to postojala recy: <1svojezyivot,>1 syto je oznacyavalo individua-
lizam i ekscentricynost. Ali te vecyeri, kad je izisyao iz
Ministarstva, blagi aprilski vazduh ga besye zaveo. Nebo
je bilo toplije plavo nego ikad ranije te godine; dugo,
bucyno vecye u Centru, dosadne, zamorne igre, predava-
nja, sykripavo drugarstvo podmazano dzyinom najed-
nom mu se ucyinisye nepodnosyljivim. Povodecji se za
impulsom, okrenuo je ledja autobuskoj stanici i odlutao
u lavirint Londona, prvo na jug, zatim na istok, zatim
na sever, gubecji se u nepoznatim ulicama i skoro ne
hajucji u kom pravcu ide.
   <1Ako uopsyte ima nade,>1 bio je zapisao u dnevnik, <1ona je>1
<1u prolima.>1 Te recyi su mu se neprestano vracjale, konsta-
tacija misticyne istine i ocyiglednog besmisla. Nalazio se
negde u kvartu najamnih stracjara, severoistocyno od
mesta koje se nekad zvalo zyeleznicyka stanica Sent
Pankras. Isyao je kaldrmisanom ulicom izmedju malih
dvospratnica olupanih kapija koje su izlazile pravo na
trotoar i na neki cyudan nacyin podsecjale na pacovske
rupe. Ovde-onde medju kockama kaldrme videle su se

                                      [77]
bare prljave vode.  Na kapije je ulazilo i izlazilo,
nestajalo niz prolaze koji su se odvajali s obe strane, i
vrvelo trotoarima zacyudjujucje mnosytvo sveta - devojke
u punom cvatu, sa grubo nasyminkanim ustima, mladicji
koji su ganjali devojke, debele rasklimatane zyene po
kojima se videlo kako cje devojke izgledati kroz deset
godina, starci koji su se vukli na iskrivljenim nogama,i
dronjava bosonoga deca koja su se igrala u barama i
rasturala na ljutite krike svojih majki. Skoro cyetvrtina
prozora u toj ulici bilo je razbijeno i pokrpljeno
kartonom ili furnirom. Na Vinstona skoro niko nije
obracjao pazynju; samo nekoliko njih posmatralo ga je s
nekom uzdrzyljivom radoznalosycju. Ispred jedne kapije
stajale su i razgovarale dve cyudovisyno debele zyene sa
rukama crvenim kao cigla prekrsytenim preko kecelja.
Dok se priblizyavao, Vinston uhvati nekoliko mrvica
njihovog razgovora.
   >>Jeste, reko' ja njoj, sve je to, reko', lepo i krasno. Al'
da si ti na mom mestu, pitala bi' ja tebe syta bi' radila.
Lako je, reko', tebi da mi solisy pamet, al' da su tebi moje
brige, i ti bi tako isto.<<
   >>Jes', vala<<, recye druga, >>to i jeste ono.<<
   Reski glasovi se namah prekidosye. Dok je prolazio,
zyene ga odmerisye u neprijateljskom cjutanju. No posredi
u stvari nije bilo neprijateljstvo: jednostavno neki
oprez, neko trenutno kocyenje, kao pri prolasku kakve
nepoznate zyivotinje. Plavi kombinezon cylana Partije u
ovakvoj ulici nije mogao biti svakodnevni prizor. U
stvari, biti vidjen na takvom mestu nije bilo preporucylji
vo, sem ako cyovek nije imao odredjenog posla. Ako bi
naleteo na patrolu, ona bi ga lako mogla zaustaviti.
>>Druzye, molim vas vasya dokumenta. Syta radite u ovom
kraju? U koje vreme ste izisyli s posla? Je li ovo vasy
uobicyajeni put do kucje?<< - i tako dalje, i tako dalje.
Dodusye, nijedno pravilo nije zabranjivalo povratak
kucji neuobicyajenim putem; ali tako nesyto je bilo
dovoljno da cyovek skrene na sebe pazynju Policije misli.
   Odjednom se cela ulica uzbuni. Sa svih strana se
zacyusye povici upozorenja. Ljudi su uletali u kapije kao

             [78]
zecyevi. Nesyto ispred Vinstona, neka mlada zyena iskocyi
iz kapije, dohvati dete koje se igralo u bari, zavi ga u
kecelju i ponovo uskocyi u kapiju, sve ujednom pokretu.
U istom trenutku cyovek u crnom odelu naboranom kao
harmonika, koji se besye pojavio iz jednog od pobocynih
prolaza, potrcya prema Vinstonu, uzbudjeno pokazujucji
na nebo.
   >>Ladja!<< povika on. >>Cyuvaj se, syefe! Eno je gore! Brzye
lezi!<<
   >>Ladjom<< su zbog necyega proli nazivali raketne
bombe. Vinston se smesta baci potrbusyke. Proli su
skoro uvek bili u pravu kad su davali ova upozorenja.
Cyinilo se da imaju neki instinkt koji im je nekoliko
sekundi unapred govorio da raketa dolazi, iako su
rakete navodno bile brzye od zvuka. Vinston sastavi
ruke nad glavom. Zacyu se tresak od koga se ucyini da se
plocynik podizye; po ledjima mu se prosu kisya necyega
lakog. Kad je ustao, vide da je pokriven komadicjima
stakla od najblizyeg prozora.
   Podje dalje. Bomba besye srusyila grupu kucja na dvesta
metara od njega. U vazduhu je visila crna perjanica
dima, a ispod nje oblak prasyine od maltera, u kome se
vecj oko rusyevina okupljala gomila. Ispred njega je na
ulici lezyala gomilica maltera u cyijoj se sredini video
svetlocrveni potocyicj. Kad se priblizyio, vide da tu lezyi
syaka odsecyena u zglobu. Sem svetlocrvene rane, ruka je
bila toliko pobelela da je licyila na gipsani odlivak.
   On je syutnu u slivnik, a zatim, da bi izbegao guzyvu,
skrete desno u poprecynu ulicyicu. Posle tri-cyetiri minuta
nadje se van oblasti koju je zahvatila bomba; prljavi
gamizavi zyivot tekao je dalje kao da se nisyta nije ni
desilo. Bilo je skoro dvadeset cyasova, i prodavnice picja
za prole (>>krcyme<<, kako su ih zvali) bile su dupke pune.
Kroz njihova umazana vrata koja su se neprekidno
otvarala i zatvarala, prodirao je zadah mokracje, stru-
gotine i kiselog piva. U uglu koji je cyinila izbacyena
fasada jedne kucje tri cyoveka su stajala zbijeni jedan uz
drugog; srednji je drzyao u ruci savijene novine, koje su
ostala dvojica proucyavala preko njegovog ramena. Josy

                                      [79]
pre no syto se dovoljno priblizyio da im razazna izraz lica,
Vinston je u svakoj crti njihovih tela jasno video
duboku zanesenost. Ocyigledno su cyitali neku ozbiljnu
vest. Kad je stigao na nekoliko koraka od njih, grupica
se odjednom rasturi a dva cyoveka se pocyesye zyestoko
prepirati. Za trenutak se cyak cyinilo da tek syto se nisu
potukli.
   >>Ama slusyaj kad ti lepo govorim! Kad ti kazyem, ima
visye od cyetrn'es' meseci kako nije izisyla sedmica!<<
   >>Jes', djavola nije!<<
   >>Nije, bre! Ja kucji cyuvam sve rezultate od poslednje
dve godine, sve imam zapisano. Cyim koje vucyenje, ja
zapisyem; kao sat. I, kad ti kazyem, ima visye od cyetrn'es'
meseci . . . <<
   >>E basy je izisyla! I broj cju da ti kazyem. Cyetristo sedam,
zavrsyavao se na cyetristo sedam.
To ti je bilo u februaru mesecu - druga nedelja u
februaru. <<
   >>Evo ti ga syto je bilo u februaru! Sve ja to kucji imam
zapisano, crno na belo. I kad ti kazyem, ima visye od . . .<<
   >>Dosta, bre, ljudi, ako boga znate!<< viknu trecji.
   Razgovarali su o lutriji. Kad je presyao trideset
metara, Vinston se osvrte. Josy uvek su se raspravljali,
ozyivelih, zapaljenih lica. Lutrija, koja je svake nedelje
isplacjivala ogromne zgoditke, bila je jedini vid drusytve-
nog zyivota za koji su proli pokazivali ozbiljno intereso-
vanje. Verovatno ih je bilo na milione kojima je lutrija
predstavljala glavni, ako ne i jedini razlog da i dalje
zyive. Ona je bila njihova radost, njihova ludost, njihov
melem, njihov duhovni podstrek. Kad je lutrija bila u
pitanju, jedva pismeni ljudi bili su sposobni za kompli-
kovane racyunske radnje i nevidjene podvige memorije.
Postojalo je celo jedno pleme ljudi koji su zaradjivali
sebi za zyivot prosto prodajom sistema, prognoze i
amajlija. Vinston nije imao veze sa organizacijom lutrije
- to je bila nadlezynost Ministarstva obilja - ali je znao
(kao, uostalom, i svaki cylan Partije) da su zgodici u
vecjini slucyajeva izmisyljeni. Zaista su se isplacjivale samo
manje sume, a dobitnici premija bili su nepostojecje

             [80]
licynosti. U odsustvu pravog saobracjaja unutar Okeani-
je, to nije bilo tesyko udesiti.
   Ali ako je uopsyte bilo nade, ona je bila u prolima.
Cyovek se toga morao drzyati. Iskazano recyima, to je
delovalo razumno; a kad je cyovek posmatrao ljudska
bicja koja prolaze pored njega, postajalo je cyin vere.
Ulica u koju besye skrenuo vodila je nizbrdo. Zbog necyeg
mu se cyinilo da je u toj ulici vecj bio, i da je nedaleko od
nje jedan od vecjih bulevara. Odnekud ispred njega
razlezye se vika. Ulica je zavijala pod osytrim uglom i
zavrsyavala se stepenicama koje su vodile u uvucyeni
prolaz gde je nekoliko piljara prodavalo sparusyeno
povrcje. U tom trenutku Vinston se seti gde je. Prolaz je
vodio u glavnu ulicu, a iza sledecjeg ugla, ni pet minuta
odatle, nalazila se antikvarnica gde je kupio praznu
svesku koja mu je sad bila dnevnik. A nedaleko od te
radnje, u maloj knjizyari, bio je kupio pero i mastilo.
   Na vrhu stepenica zastade za trenutak. Na suprotnoj
strani prolaza nalazio se neki mali cjumez od krcyme, cyije
prozore kao da je pokrilo inje; u stvari, bili su prekrive-
ni slojem prasyine. Neki starac, pogrbljen ali zyivahan, sa
belim brkovima koji su se kostresyili napred kao u raka,
gurnu vrata i udje. Dok je stajao i posmatrao, Vinstonu
pade na pamet da je starac, kome je bilo najmanje
osamdeset godina, u vreme Revolucije vecj morao biti
cyovek srednjih godina. On i josy nekolicina njegovih
vrsynjaka bili su poslednja preostala veza sa nestalim
svetom kapitalizma. U samoj Partiji visye nije bilo
mnogo ljudi koji su u zrelo doba usyli pre Revolucije.
Starija generacija je najvecjim delom bila likvidirana u
velikim cyistkama syezdesetih godina, a syacyica prezyivelih
bila je zastrasyena do potpune intelektualne predaje.
Ako je postojao iko zyivi ko mu mozye recji istinu o prvoj
polovini veka, to je morao biti neki prol. Vinstonu
odjednom prodje kroz glavu onaj pasus iz udzybenika
istorije koji je bio prepisao u dnevnik; na to ga obuze
neki ludacyki impuls. Ucji cje u krcymu, nekako se
upoznati sa starcem, i raspitati se kod njega. Recji cje
mu: >>Pricyajte mi o zyivotu u vreme kad ste bili decyak.

                                       [81]
Kako je bilo u to vreme? Je li bilo bolje ili gore nego
danas?<<
   Na brzinu, da ne bi imao vremena da se uplasyi, on
sidje stepenicama i predje uzanu ulicyicu. Razume se, ceo
poduhvat je bio nerazuman. Kao i obicyno, nije postojao
nikakav propis koji bi izricyito zabranjivao razgovor sa
prolima ili posetu njihovim krcymama, no i jedno i
drugo je bilo pojava previsye neobicyna da bi prosyla
neprimecjena.  Ako se pojavi patrola, mogao bi se
pravdati da mu je pozlilo, no to bi mu tesyko poverovali.
On gurnu vrata; u lice ga udari odvratan sirasti zadah
kiselog piva. Dok je ulazio, buka u krcymi opade za
plovinu. Za ledjima oseti kako svi posmatraju njegov
plavi kombinezon. Ljudi koji su u dnu sale igrali
<1strelice>1 prekidosye igru za cyitavih trideset sekundi.
Starac je stajao za syankom i oko necyega se prepirao sa
kelnerom, krupnim gojaznim mladicjem kukasta nosa i
ogromnih dolaktica. Grupica ostalih stajala je oko njih
sa cyasyama u rukama i posmatrala prizor.
   >>Syta 'ocjesy, lepo sam te pitao<<, recye starac, ratoborno
ispravljajucji ramena. >>'Ocjesy da kazyesy da u celoj ovoj
rupi ne mo'sy nadjesy kriglu od pinte?<<
   >>Pinta? Syta ti je sad pa to?<< upita kelner, naginjucji se
prema starcu i oslanjajucji se vrhovima prstiju na syank.
   >>Vidi ga! Kobajagi kelner a ne zna syta je pinta. Pinta
ti je pola kvarta, a cyet'ri kvarta, to je galon. 'Ocyesy josy i
azbuku da te ucyim?<<
   >>Nikad cyuo nisam<<, odreza kelner. >>Litar i pola litra
- drugo ne sluzyimo. Eno ti tamo cyasye na polici.<<
   >>Ja pijem na pinte<<, nije se predavao starac. >>Basy si
mog'o da mi natocyisy pintu. Kad sam ja bio mlad nije
bilo nisyta na taj tvoj litar.<<
   >>Kad si ti bio mlad ljudi su josy zyiveli na drvecju<<, recye
kelner, namigujucji ostalim gostima.
   Odjeknu smeh, i nelagodnosti od Vinstonovog ula-





             [82]
ska kao da nestade. Starcyevo lice prekriveno belim
cyekinjama besye porumenelo. On se okrete, gundjajucji
nesyto za sebe, i sudari se s Vinstonom. Vinston ga blago
uhvati za ruku.
   >>Jeste li za jedno picje?<< upita ga.
   >>Vi ste gospodin cyovek<<, recye starac, ponovo ispra-
vljajucji ramena. On kao da nije primecjivao Vinstonov
plavi kombinezon. >>Daj jednu pintu!<< dobaci on kelne-
ru, agresivno. >>Pintu pivcyuge.<<
   Kelner im natocyi po pola litre tamnosmedjeg piva u
debele krigle koje je bio isprao u kofi ispod syanka. U
prolskim krcymama moglo se dobiti jedino pivo. Oni
nisu smeli da piju dzyin, ali su do njega ipak mogli docji
bez mnogo muke.  Igra <1strelica>1 nastavi se punom
parom, a ljudi za syankom pocyesye razgovarati o lutriji.
Vinstonovo prisustvo za trenutak besye zaboravljeno.
Pored prozora je stajao cyamov sto; tu je mogao
razgovarati sa starcem ne plasyecji se da cje ga ko cyuti.
Opasnost je bila velika, ali u krcymi bar nije bilo
telekrana, syto je proverio josy kad je usyao.
   >>Basy je mog'o da mi natocyi pintu<<, zagundja starac
sedajucji. >>Pola litra mi je malo. Od pola litra ne mogu
da se zadovoljim. A ceo litar mnogo. Ako popijem litar,
svaki cyas me tera u klozet. Basyka cena.<<
   >>Mora biti da ste videli velikih promena u zyivotu<<,
recye Vinston za probu.
   Starcyeve bledoplave ocyi skretosye sa mete za strelice
na syank, a sa syanka na vrata musykog klozeta, kao da je
mislio da su se promene desile u samoj krcymi.
   >>Pivo je bilo bolje<<, recye on najzad. >>I jeftinije! Kad
sam ja bio mlad, pivo je kosytalo - mi smo govorili
,pivcyuga' - cyet'ri penija pinta. Josy pre rata, naravno.<<
   >>Koji je to rat bio?<< upita Vinston.
   >>Svi ratovi<<, rasejano odgovori starac. On podizye
cyasyu; ramena mu se ponovo ispravisye. >>E pa, zyiveli; u
vasye zdravlje!<<
   Osytra jabucyica na mrsyavom grlu odskocyi, spusti se
zaprepasycjujucjom brzinom i piva nestade. Vinston ode
do syanka i vrati se sajosy dve politrice. Starac je, reklo bi

                                      [83]
se, bio zaboravio svoju predrasudu protiv celog litra.
  >>Vi ste mnogo stariji od mene<<, recye Vinton.  >>Po
svemu sudecji bili ste odrastao cyovek josy pre nego syto
sam se ja rodio. Vi josy pamtite kako je bilo u starim
vremenima, pre Revolucije. Ljudi mojih godina, u
stvari, ne znaju nisyta o tom dobu. Mi o tome mozyemo
samo cyitati u knijgama, a ono syto un njima pisyte mozye i ne
biti istina. Zato bih voleo da cyujem syta vi mislite. U
udzybenicima istorije pisye da je zyivot pre Rovolucije bio
potpuno rezlicyit od danasynjeg, da je tada postojala
stravicyna tiranija, nepravda, siromasyto - gore nego syto
i mozyemo zamisliti. Ovde u Londonu masa sveta nije
celog zyvota imala dovoljno za jelo. Polovina njih nije
imala ni obucje. Radili su dvanaest sati dnevno, napu-
sytali sykolu sa devet godina, spavali po desetoro. A u isto
vreme postojala je jedna syacyica ljudi, svega nekoliko
hiljada - kapitalisti, tako su se zvali - koji su bili bogati i
mocjni. Oni su posedovali sve syto se moglo posedovati.
Zyiveli su u velikim, raskosynim kucjama sa trideset slugu,
vozili su se automobilima i kocyijama sa cyetiri konja, pili
su syampanjac, nosili cilindre...<<
  Starac najednom sinu.
  >>Cilindre! Basy cyudno syto i' pomenuste. A mislio sam
koliko jucye na cilindre, ni sam ne znam zasyto. Basy sam
mislio: majkumu, evo vecj ko zna kol'ko godina kako
nisam vid'o cilinder. Nestali dibiduz. Poslednji put sam
nosio cilinder kad ni je umrla svastika. A to vam je bilo,
to vam je bilo - ne umem tacyno da vam kazyem, al' bicje
dobri' pedeset godina. Naravno, da se rezumemo, nije
bio moj, bio sam ga uz'o pod kiriju.<<
  >>Cilindri nisu toliko vazyni<< strpljivo cje Vinston. >>U
pitanju je ovo: to kapitalisti - oni i josy nekoliko
advokata, svesytenika i slicynih koji su zyiveli na njihov
recyun - bili su gospodari svega. Sve syto je postojalo,
postojalo je za njih. A vi - obicyni ljudi, radnici - vi ste
bili njihovi robovi. S vama su mogli raditi syta su hteli.
Mogli su vas otpremiti u Kanadu kao stoku. Mogli su
spavati s vasyim cjerkama ako im se prohtelo. Mogli su

  [84]
narediti da budete bicyevani jednom spravom koja se
zvala macyka sa devet repova. Morali ste da im skidate
kapu. Svakog kapitalistu pratilaje cyitava gomila lakeja
koji su. . .<<

   Starac ponovo sinu.

   >>Lakeji!<< recye on. >>E vala tu recy nisam cyuo vecj
boktepita otkad. Lakeji! Sad ste me basy podsetili na
mlade dane. Ja sam nekad - u, bestraga odavno - isy'o
nedeljom u Hajd park da slusyam one ljude syto su drzyali
govore. Vojska spasa, katolici, Jevreji, Indusi - ko sve
tu nije drzy'o govore. E, tu je bio jedan - sad vecj ne bi'
umeo da vam kazyem kako se zvao, al' taj ne da je
govorio! Kako je taj syibao ,Lakeji!', tako je govorio.
,Lakeji burzyoazije! Udvorice vladajucje klase!' Paraziti -
i to je govorio. Isto i ,hijene' - jeste, basy tako: hijene.
Naravno, da se razumemo, to je on o laburistima.<<
   Vinston je osecjao da se ne razumeju.
   >>Evo syta sam ja, u stvari, hteo da znam<<, recye.
>>Smatrate li da ste danas slobodniji nego u ono vreme?
Da li se prema vama bolje postupa? U stara vremena, ti
bogatasyi, ljudi na vrhu...<<
   >>Gornji dom<<, recye starac zadubljen u uspomene.
   >>Dobro, Gornji dom, ako hocjete. Samo hocju da vas
pitam ovo: da li su ti ljudi mogli da se prema vama
ponasyaju kao prema nizyima, samo zato syto ste vi bili
siromasyni a oni bogati? Na primer, je li istina da ste im
se morali obracjati sa ,gospodine' i skidati kapu kad ste
prolazili mimo njih?<<
   Starac kao da se bio duboko zamislio. Pre no syto je
odgovorio, on otpi oko cyetvrtinu svog piva.
   >>Jeste<<, recye. >>Voleli su da se cyovek do'vati za kapu
pred njima. Iz posytovanja. Ja licyno, ja to nisam voleo,
al' eto, puno puta sam i ja skid'o kapu. Moralo se, eto.<<
   >>A da li je bio obicyaj -- ja vam samo navodim syta sam
procyitao u udzybenicima istorije -- da li je bio obicyaj da
vas ti ljudi i njihove sluge guraju sa trotoara u kanal?<<
   >>Jedan me je gurnuo<<, recye starac. >>Secjam se k'o da
je jucye bilo. To se basy dogodilo uvecye na dan veslacyke

                                       [85]
trke -- a na taj dan su uvek zyestoko lumpovali -- i
sudarim se ja s jednim mladicjem. Basy gospodin --
svilena kosyulja, cilinder, crn iberciger. Ide on tako i
tetura se, i ja naletim na njega, onako slucyajno. Kazye on
meni ,Syto ne gledasy', kazye, ,kud idesy?' Kazyem ja njemu
,Syta 'ocjesy', kazyem, ,nije valjda trotoar tvoj?' Kazye on
meni ,Nemoj da si bezobrazan, glavu cju da ti otkinem.'
Kazyem ja njemu ,Ti si pijan', kazyem ,sa'cju da pozovem
pandura.' A on, zamislite vi to, on mene gurne u grudi i
malte nisam pao pod autobus. E sad, znate, ja sam tad
bio mlad; pokaz'o bi ja njemu da nije...<<
   Vinstona zahvati osecjanje bespomocjnosti. Starcyevo
pamcjenje nije bilo nisyta drugo do gomila nevazynih
detalja. Cyovek bi ga mogao ispitivati ceo dan, pa opet
ne saznati nisyta znacyajno. Partijski istorijski spisi mogli
su u izvesnom smislu i biti istiniti; mozyda cyak i potpuno
istiniti. On ucyini poslednji pokusyaj.
   >>Mozyda se nisam jasno izrazio<<, recye. >>Hocju da
kazyem ovo. Vi ste zyivi vecj veoma dugo; polovinu zyivota
prozyiveli ste pre Revolucije. Vecj 1925. godine vi ste bili
odrastao cyovek. Smatrate li, sudecji po onome cyega se
secjate, da je zyivot tada bio bolji nego danas? ili gori?
Kad biste mogli da birate, da li biste radije zyiveli u ono
vreme ili danas?<<
   Starac se zamisyljeno zagleda u metu za strelice. Zatim
otpi pivo, sporije nego prvi put. Kad je progovorio, u
glasu mu se oseti neka trpeljiva, filozofska nota, kao da
ga je pivo bilo omeksyalo.
   >>Znam syta bi 'teli da vam kazyem<<, recye on. >>'Teli bi
da vam kazyem da bi' radije bio mlad. To bi vam skoro
svako rek'o. Ko je mlad, on je i zdrav, i jak. A ko dodje u
moje godine, njemu nikad nije dobro. Noge me bole da
vam ne mogu recji, a besyika: ubi bozye. Dizye me nocju po
pe'-syes' puta. A opet, kad pogledate, nije ni losye kad je
cyovek star. Nema visye one iste brige. Nema nisyta da se





             [86]
majmunisye oko zyena, a to vam je velika stvar. Ja nisam
bio sa zyenom evo skoro tri'es' godina, ako mi verujete,
nit' mi je na pamet palo.<<
   Vinston se navali na prozorski okvir. Nije vredelo
produzyavati. Htede da uzme josy piva, kad se starac
najednom dizye i zyurno odgega do smradnog pisoara na
drugom kraju prostorije. Onih naknadnih pola litra vecj
je delovalo. Vinston ostade da sedi josy minut ili dva,
zagledan u svoju praznu kriglu, i skoro ne primeti kad
ga noge ponovo iznesosye na ulicu. Najkasnije za
dvadeset godina, razmisyljao je on, na ogromno i
jednostavno pitanje >>Da li je zyivot pre Revolucije bio
bolji nego danas?<< visye se nikako necje mocji odgovoriti.
Uostalom, na njega se vecj sada nije moglo odgovoriti,
posyto ono nekoliko rasytrkanih ljudi koji su prezyiveli iz
tih davnih vremena visye nije bilo u stanju da jedno doba
uporedi s drugim. Oni su se secjali miliona beskorisnih
stvari i dogadjaja: svadje sa drugom na poslu, potrage za
izgubljenom pumpom za bicikl, vrtloga prasyine u neko
vetrovito jutro pre sedamnaest godina, izraza na licu
odavno umrle sestre; ali stvari od znacyaja bile su van
njihovog vidnog polja. Bili su nalik na mrave, koji male
predmete vide, ali velike ne. A kad je pamcjenje izdalo a
zapisi bili falsifikovani -- kad se to dogodilo, tvrdnja
Partije da je popravila uslove ljudskog zyivota morala se
prihvatiti jer nije postojalo, niti cje ikad ponovo postoja-
ti, bilo kakvo merilo pomocju koga bi se to moglo
proveriti.
   U tom trenutku tok njegovih misli se naglo zaustavi.
On stade i podizye pogled. Nalazio se u uzanoj ulici, sa
nekoliko mracynih radnji rasytrkanih medju stambenim
zgradama. Odmah iznad njegove glave visile su tri
bezbojne metalne kugle koje su izgledale kao da su
nekad bile pozlacjene. Mesto mu se ucyini poznato. Pa
da! Stajao je ispred antikvarnice gde je bio kupio
dnevnik.
   Prodje ga drhtaj straha. Kupovina sveske vecj je sama
po sebi bila nepromisyljeno delo; bio se zakleo da se visye
nikad i ne priblizyi toj radnji. Pa ipak, cyim je dopustio

                                       [87]
mislima da odlutaju, noge su ga same dovele ovamo.
Dnevnik je pocyeo da pisye u nadi da cje se zasytititi od
upravo takvih samoubilacykih impulsa. U isto vreme
primeti da je radnja josy uvek otvorena, iako je vecj bio
skoro dvadeset i jedan cyas. Mislecji da cje biti manje
upadljiv unutra nego ako se vrzma po trotoaru, on
predje preko praga. Ako ga ko bude ispitivao, mocji cje
opravdano da kazye da je trazyio zyilete.
   Vlasnik besye zapalio visecju petrolejsku lampu, od
koje se syirio necyist, ali prijateljski miris. To je bio cyovek
od svojih syezdeset godina, krhak i povijen, duga,
dobrocjudna nosa i blagih ocyiju deformisanih kroz
debela stakla naocyara. Kosa mu je bila gotovo potpuno
seda, no obrve su bile cyupave i josy uvek crne. Sa svojim
naocyarima, svojim blagim, nemirnim pokretima i sta-
rim sakoom od crnog somota izgledao je na neki nacyin
intelektualno, kao da je kakav cyovek od pera, ili
muzicyar. Glas mu je bio mek, kao izbledeo, a jezik
manje iskvaren nego u vecjine prola.
   >>Prepoznao sam vas na trotoaru<<, recye on smesta.
>>Vi ste gospodin koji je kupio onaj damski album. A, to
vam je bio divan papir, zaista. Pergament-papir, tako se
zvao. Ja mislim da ima sigurno pedeset godina otkako
se visye ne pravi.<< On se zagleda u Vinstona preko svojih
naocyara. >>Da li vam treba nesyto odredjeno? Ili biste
samo da malo razgledate?<<
   >>Samo sam prolazio<<, neodredjeno recye Vinston, >>pa
sam pogledao. Nisam trazyio nisyta narocyito.<<
   >>Basy dobro<<, recye antikvar. >>Ne verujem da bih vam
mogao udovoljiti.<< On okrete svoj meki dlan navisye,
pokajnicykim pokretom. >>Vidite i sami: prazna radnja.
Medju nama recyeno, trgovini antikvitetima je prosylo
vreme. Nema visye potrazynje, nema ni zaliha. Namesytaj,
staklo, porculan -- sve se to polomilo, malo-pomalo. A
vecj metalne stvari su vecjinom pretopljene. Mesingan
svecjnjak nisam video vecj godinama.<<
   Unutrasynjost radnjice bila je u stvari do neudobnosti
puna, ali nije bilo nicyega od iole kakve vrednosti.
Praznog prostora na podu bilo je vrlo malo, jer je svuda

            [88]
uza zidove bilo naslagano bezbroj ramova za slike. U
izlogu je bilo nekoliko podmetacya sa zavrtnjima i
navrtkama, istrosyenim dletima, perorezima slomljenih
secyiva, oksidisanim dzyepnim cyasovnicima koji se nisu
cyak ni pravili da su ispravni, i ostalim raznovrsnim
krsyom. Jedino je na stocyicju u uglu bila jedna gomila
sitnica -- lakiranih burmutica, brosyeva od ahata i
slicynog --  u kojoj se, cyinilo se, mozye nacji nesyto
zanimljivo. Dok se priblizyavao stocyicju, Vinston spazi
neki okrugao, gladak predmet koji se meko presijavao
na svetlosti lampe, i podizye ga.
   To je bio tezyak komad stakla, s jedne strane zaobljen
a s druge gladak, tako da je gotovo bio polulopta. I boja
i faktura stakla imali su neku cyudnu mekotu, kao
kisynica. U samom sredisytu, uvelicyan zaobljenom po-
vrsyinom, nalazio se neki cyudan, ruzyicyast, izuvijan
predmet koji je podsecjao na ruzyu ili morsku sasu.
   >>Syta je ovo?<< upita Vinston, zacyaran.
   >>To vam je koral<<, recye starac. >>Najverovatnije iz
Indijskog okeana. U ono vreme su ga stavljali u staklo.
Ovo nije napravljeno pre manje od sto godina. Po
izgledu bi se reklo da ima i visye.<<
   >>Lepa stvar<<, recye Vinston.
   >>Zaista lepa<<, recye starac sa razumevanjem. >>Ali
nema ih mnogo koji bi to danas rekli.<< On kasyljucnu.
>>Ovaj, ako ste zainteresovani da ga kupite, kosytalo bi
vas cyetiri dolara. Secjam se kad su ovakve stvari bile i po
osam funti, a osam funti vam je bilo -- ne bih mogao da
preracyunam u danasynje pare, ali bilo je mnogo. Ali syta
cjete, kome je danas stalo do pravih starinskih predmeta
-- makar i do one syacyice koja je preostala?<<
   Vinston smesta isplati cyetiri dolara i stavi zyudjeni
predmet u dzyep. Zadivila ga je bila ne toliko njegova
lepota, nego to syto je na neki nacyin izgledalo kao da
pripada dobu sasvim drugacyijem od sadasynjeg. Meko
staklo boje kisynice nije licyilo ni na jedno staklo koje je
dotad video. Predmet je bio dvostruko privlacyan zato
syto se ocyigledno nije mogao upotrebiti ni za syta, mada je
Vinston nagadjao da je to nekad trebalo da bude

                                       [89]
pritiskacy za papir. Bio mu je tezyak u dzyepu, no srecjom
nije pravio veliku izbocyinu. Bilo je neobicyno, cyak i
rizicyno, da cylan Partije poseduje tako syta. Sve syto je bilo
staro, uostalom i sve syto je bilo lepo, uvek je na neki
neodredjen nacyin bilo sumnjivo. Starac se besye primetno
raspolozyio posyto je primio cyetiri dolara. Vinston shvati
da bi on pristao i na tri, pa cyak i na svega dva.
   >>Gore na spratu ima josy jedna soba; mozyda bi vas
interesovalo da pogledate<<, recye on. >>Dodusye, ni tamo
nema mnogo; samo nekoliko stvari. Tu cje nam vecj
trebati svetlo.<<
   On zapali josy jednu lampu i pogrbljen, podje ispred
Vinstona uza strme i istrosyene stepenice, kroz uzan
kratak prolaz, i uvede ga u sobu koja nije gledala na
ulicu nego na poplocyano dvorisyte i syumu dimnjaka.
Vinston primeti da je namesytaj tako rasporedjen kao da
je soba josy uvek namenjena za stanovanje. Na podu je
lezyala staza tepiha, na zidovima su visile dve ili tri slike,
a uz kamin je bila privucyena duboka, prasynjava naslo-
njacya. Na komodi je tiktakao starinski stakleni sat sa
brojcyanikom izdeljenim na dvanaest cyasova. Ispod
prozora se nalazio ogroman krevet, na kome je josy uvek
stajao dusyek, i koji je zauzimao gotovo cyetvrtinu sobe.
   >>Ovde smo zyiveli dok mi zyena nije umrla<<, recye
starac, tonom kao da se izvinjava. >>Malo-pomalo, eto,
rasprodajem namesytaj. A evo ovaj krevet, to vam je
divan komad od mahagonija -- to jest bio bi, kad bi
cyovek mogao da istera buve iz njega. Samo, ipak mislim
da bi vam bio previsye kabast.<<
   Drzyao je lampu visoko podignutu, da osvetli celu
sobu; u toplom prigusyenom svetlu, ona je zacyudo
delovala veoma primamljivo. Vinstonu prolete kroz
glavu misao da bi sobu verovatno bilo sasvim lako
iznajmiti za nekoliko dolara nedeljno, kad bi se usudio
da rizikuje. Zamisao je bila luda, nemogucja, od one
vrste koju treba izbaciti iz glave cyim udje; no soba besye u
njemu probudila neku nostalgiju, neko pradavno secja-
nje. Ucyini mu se da tacyno zna kako izgleda sedeti u
takvoj sobi, u naslonjacyi pokraj vatre na otvorenom

             [90]
ognjisytu, sa nogama na resyetki i cyajnikom na polici
kamina; do krajnosti sam, do krajnosti bezbedan,
neposmatran ni od koga, neprogonjen nicyijim glasom,
u tisyini gde se cyuje samo mrmorenje cyajnika i prijatelj-
sko tiktakanje sata.
   >>Nema telekrana!<< ne uzdrzya se da promrmlja.
   >>Ah<<, recye starac, >>nisam nikad ni imao, znate.
Skupo je to. A pravo da vam kazyem, nekako nisam ni
osecjao potrebu. Nego pogledajte onaj sto na rasklapa-
nje tamo u uglu. Mada, razume se, ako biste hteli da ga
rasklapate, morali biste prvo da promenite syarke.<<
   U drugom uglu stajao je orman za knjige; Vinston se
vecj bio uputio prema njemu kao privucyen magnetom.
No unutra je bilo samo smecja. Lov na knjige i unisytenje
knjiga bili su u prolskim cyetvrtima obavljeni isto tako
temeljito kao i svuda drugde. U celoj Okeaniji tesyko da
je postojala ijedna knjiga sytampana pre 1960. godine.
Starac je, i dalje drzyecji lampu, stajao ispred neke slike u
okviru od ruzyinog drveta koja je visila s druge strane
kamina, prekoputa kreveta.
   >>Ovaj, a ako vas interesuju stare gravire...<< diskret-
no pocye on.
   Vinston pridje da razgleda sliku. To je bila gravira
neke ovalne zgrade sa cyetvrtastim prozorima i malom
kulom u prvom planu. Kulu je opasivala ograda, a na
zadnjem kraju stajalo je nesyto nalik na skulpturu.
Vinston se nekoliko trenutaka zagleda u graviru.
Zgrada mu se cyinila neodredjeno poznata, mada se
skulpture nije secjao.
   >>Ram je pricyvrsycjen za zid<<, recye starac, >>ali ako
hocjete, ja cju ga odsyrafiti.<<
   >>Ovu zgradu poznajem<<, naposletku recye Vinston.
>>Sad je porusyena. Nalazi se nasred ulice ispred Palate
pravde.<<
   >>Tako je. Ispred Sudnice. Bombardovali su je -- o,





                                       [91]
josy odavno. Neko vreme je bila crkva. Crkva Svetog
Simona, tako se zvala.<< On se opet osmehnu kao da se
pravda, kao da je svestan da je rekao nesyto syto izaziva
podsmeh, i dodade: >>narandzye i limun, kazye sveti
Syimun.<<
   >>Kako?<< upita Vinston.
   <1>>Narandzya i limun, kazye sveti Syimun.>1 To je bila kao
jedna pesmica kad sam bio mali. Ne znam kako dalje
ide; znam samo da se zavrsyava: <1Evo ide svecjar da zapali>1
<1svecje, evo ide dzyelat da ti glavu secye.>1 To je isylo uz neku
igru. Deca stanu u dva reda i ispruzye ruke, a vi prolazite
ispred njih; kad dodju do ,evo ide dzyelat da ti glavu secye',
oni spuste ruke i uhvate vas. To je bila kao neka
brojanica o tome syta kazyu zvona raznih crkava. Pomi-
njale su se sve londonske crkve -- to jest. one najvazyni-
je.<<
   Vinston je povrsyno pitao iz kog veka poticye ta crkva.
Odrediti starost neke zgrade u Londonu bilo je uvek
tesyko. Za svaku vecju i impresivniju zgradu, ako bi se
imalo moglo smatrati da je novijeg datuma, automatski
se tvrdilo da je podignuta posle Revolucije, dok se sve
syto je ocyigledno bilo ranijeg datuma pripisivalo nekom
nejasno odredjenom periodu nazvanom srednji vek.
Zvanicyno se smatralo da iz vekova kapitalizma nije
proizisylo nisyta od vrednosti. Kao syto se nije mogla
doznati iz knjiga, istorija se nije mogla doznati ni iz
arhitekture. Kipovi, zapisi, spomen-plocye, imena ulica
-- sve syto je moglo osvetliti prosylost bilo je sistematski
izmenjeno.
   >>Nisam ni znao da je to bila crkva<<, recye on.
   >>U stvari, ostalo ih je puno<<, recye starac, >>samo sad
se koriste za druge stvari. Cyekajte, kako besye isyla ona
pesmica? Aha! Setio sam se!

   <1Narandzya i limun, kazye sveti Syimun.>1
   <1Dugujesy mi farting, kazye sveti Martin.>1 . .

eto, toliko se secjam. Farting vam je bio bakarni novcyicj,
nalik na jedan cent.<<

             [92]
  >>A gde je crkva Svetog Martina?<< upita Vinston.
   >>Svetog Martina? Josy postoji. Na Trgu pobede,
pored galerije slika. To je ona zgrada sa trouglastim
predvorjem i stubovima, znate ona sa velikim stepeni-
sytem.<<
   Vinston ju je dobro znao. U toj zgradi se nalazio
muzej koji se koristio za razne vrste propagandnih
izlozybi -- maketa raketnih bombi i plovecjih tvrdjava,
vosytanih figura koje su predstavljale zverstva neprijate-
lja, i slicynog.
   >>Zvala se <1Sveti Martin u poljima,>1 dodade starac,
>>mada se ne secyam da sam igde blizu video neko polje.<<
   Vinston ne kupi sliku. Posedovati je bilo bi josy vecji
rizik no imati onaj stakleni pritiskacy, a odneti kucji
nemogucje, sem ako bi je izvadio iz rama. On se ipak
zadrzya josy nekoliko minuta u razgovoru sa starcem, cyije
ime, kako je otkrio, nije bilo Viks -- kao syto se moglo
zakljucyiti po natpisu iznad ulaza -- nego Cyerington.
Ispostavilo se da je Cyerington udovac od syezdeset i tri
godine koji je u toj radnji stanovao trideset godina.
Celo to vreme nameravao je da izmeni ime na firmi, ali
nikako nije stizao. Dok su razgovarali, Vinstonu se
neprestano vracjala poluzaboravljena decyja pesmica.
<1Narandzya i limun, kazye sveti Syimun, dugujesy mi farting,>1
<1kazye sveti Martin!>1 Cyudno, ali ponavljajucji to u sebi,
imao je iluziju da stvarno cyuje zvona, zvona izgubljenog
Londona koja su josy uvek, negde, postojala, prerusyena i
zaboravljena. Cyuo ih je kako zvone sa jednog utvarnog
tornja za drugim. Pa ipak, koliko se secjao, nikad u
stvarnom zyivotu nije cyuo zvonjavu crkvenih zvona.
   On se oprosti od Cyeringtona i sidje sam niza stepenice,
da ga starac ne bi video kako izvidja ulicu pre no syto cje
izicji. Bio je vecj resyio da posle odgovarajucjeg intervala
-- od, recimo, mesec dana -- ponovo reskira i poseti
radnju. To mozyda ne bi bilo opasnije nego jedan
izostanak uvecye iz Centra. Ozbiljna ludost je bila u
tome syto se uopsyte vratio ovamo, posyto je vecj kupio
dnevnik, a nije znao da li se vlasniku mozye verovati. Pa
ipak...!

                                      [93]
   Da, docji cje opet. Kupicje josy lepih otpadaka. Kupicje
graviru crkve Svetog Syimuna, izvaditi je iz rama, i
odneti kucji sakrivenu ispod bluze. Izvucji cje ostatak one
decyje pesmice iz Cyeringtonovog secjanja. Cyak mu i onaj
ludi plan: da sobu na spratu uzme pod kiriju, za
trenutak ponovo sevnu kroz glavu. Kojih pet sekundi
bio je bezbrizyan od odusyevljenja, te iskoracyi na trotoar a
da prethodno cyak ni pogled nije bacio kroz izlog. Besye
cyak pocyeo da pevusyi na neku improvizovanu melodiju:

   <1Narandzya i limun, kazye sveti Syimun.>1
   <1Dugujesy mi farting, kazye sveti Martin...>1

Najednom mu se ucyini da mu se srce pretvorilo u led, a
creva u vodu. Trotoarom se priblizyavala neka figura u
plavom kombinezonu, ni deset metara od njega. To je
bila ona devojka iz Odeljenja proze, ona crnomanjasta.
Dnevna svetlost je gasnula, ali on je prepoznade bez
tesykocja. Ona ga pogleda pravo u ocyi, zatim zyurno
produzyi, kao da ga nije ni videla.
   Vinston je nekoliko sekundi bio paralizovan. Zatim
se okrete na desno i udalji tesykim koracima, ne
primetivsyi odmah da se uputio u pogresynom pravcu. U
svakom slucyaju, odgovor na jedno pitanje sad je bio
poznat. Visye nije bilo sumnje da ga ta devojka uhodi.
Mora biti da ga je pratila dovde, jer nije bilo verovatno
da se pukim slucyajem zadesila iste vecyeri u istoj mracynoj
zabacyenoj ulici, kilometrima daleko od bilo kog kvarta
u kome zyive cylanovi Partije. Slucyajnost je bila prevelika.
Da li je bila zaista agent Policije misli, ili prosto
sypijunka-amater pokrenuta nadobudnosycju, gotovo ni-
je ni bilo vazyno. To syto ga je drzyala na oku bilo je
dovoljno. Verovatno ga je isto tako videla i kad je
ulazio u krcymu.
   Hodao je s naporom. Na svaki korak, po butini bi ga
udario komad stakla koji je nosio u dzyepu, te mu skoro
dodje da ga izvadi i baci. Najgori je bio bol u stomaku.
Dva ili tri minuta mislio je da cje umreti ako ubrzo ne
stigne do klozeta. Medjutim, u ovakvim kvartovima nije

             [94]
ih ni bilo. Zatim grcy prodje, ostavivsyi za sobom tupo
tisytanje.
   Ulica je bila cjorsokak. Vinston se zaustavi, postaja
nekoliko sekundi nepovezano se pitajucji syta da radi,
zatim se okrete i podje istim putem natrag. Kad se
okrenuo, pade mu na pamet da se s devojkom mimoi-
syao tek pre tri minuta i da bi verovatno mogao da je
stigne ako potrcyi. Onda bi mogao da je prati u stopu
dok se ne nadju na nekom tihom mestu, pa da joj razbije
glavu kockom iz kaldrme. Onaj komad stakla u dzyepu
bio bi dovoljno tezyak. No on smesta odustade, zato syto
mu je i sama pomisao na ikakav fizicyki napor bila
nepodnosyljiva. Ne bi mogao da potrcyi, ne bi mogao da
zada udarac. Sem toga, ona je bila mlada i jaka; branila
bi se. Pomisli takodje da pozyuri u Centar i ostane tamo
do zatvaranja, da bi za to vecye stvorio delimicyan alibi.
No i to je bilo nemogucje. Obuze ga smrtna malaksalost.
Zyeleo je jedino da syto pre stigne kucji, a onda sedne i
miruje.
   Kad je stigao u svoj stan, bilo je prosylo dvadeset dva
cyasa. Svetlo se gasilo u dvadeset tri i trideset. On ode u
kuhinju i proguta gotovo punu cyajnu syolju dzyina
<1Pobeda.>1 Zatim ode do stola u alkovu, sede i izvadi
dnevnik iz fioke.  Ali nije ga odmah otvorio. Na
telekranu je metalni zyenski glas vrecyao neku patriotsku
pesmu. On je sedeo zurecji u mramoraste syare na
koricama sveske, trudecji se bez uspeha da iskljucyi taj
glas iz svesti.
   Uvek su nocju dolazili da hapse, uvek nocju. Najpa-
metnije je bilo ubiti se pre nego syto im se padne u ruke.
Neki su bez sumnje tako i radili. Mnogi od nestalih u
stvari su bili izvrsyili samoubistvo. No bila je potrebna
ocyajnicyka hrabrost da bi se cyovek ubio u svetu gde se do
vatrenog oruzyja i bilo kakvog brzog i sigurnog otrova
nije nikako moglo docji. S nekim zaprepasycjenjem on
pomisli o biolosykoj beskorisnosti straha, i bola, o izdaji
tela koje se uvek kocyi upravo u trenutku kad se trazyi
poseban napor. Da je delovao dovoljno brzo, mogao je
ucjutkati crnomanjastu devojku; ali je basy prevelika

                                      [95]
opasnost u kojoj se nalazio ucyinila da je izgubio mocj da
dela. Sinu mu da se u trenucima krize niko ne bori
protiv spoljnog neprijatelja, nego uvek protiv svog
sopstvenog tela. Cyak i sad, uprkos dzyinu, tupi bol u
stomaku onemogucjavao je povezano misyljenje. A tako
je isto, shvati on, i u svim na izgled herojskim i
tragicynim situacijama. Na bojnom polju, u sobi za
mucyenje, na brodu koji tone, stvari za koje se cyovek bori
uvek se zaboravljaju zato syto se telo syiri dok ne ispuni
celu vasionu; pa cyak i u onim trenucima kad cyovek nije
paralisan od straha ili ne vrisyti od bola, zyivot postaje
borba, iz trenutka u trenutak, sa gladju ili hladnocjom ili
neispavanosycju, sa kiselinom u stomaku ili bolesnim
zubom.
   On otvori dnevnik. Bilo je vazyno napisati nesyto. Zyena
na telekranu je pocyela novu pesmu. Vinstonu se njen
glas zabadao u mozak kao komadje razbijenog stakla.
Pokusya da misli na O'Brajena, za koga je, ili kome je,
pisao svoj dnevnik, no umesto njega pocye da misli o
tome syta cje mu se desiti kad ga Policija misli odvede. Ne
bi bilo strasyno ako bi ga ubili odmah. Cyovek i ocyekuje
da bude ubijen. Ali pre smrti (o tome niko nije govorio,
a ipak su svi znali) morala se procji rutina priznanja:
uvijanje na podu i vrisytanje za milost, pucanje slomlje-
nih kostiju, izbijeni zubi, usirena krv u kosi. Zasyto to
mora da podnosi, kad je kraj ionako bio uvek isti?
Zasyto se ne mozye iz zyivota izbaciti nekoliko dana ili
nedelja? Niko nije ostao neuhvacjen; niko nije prosyao
bez priznanja. Kad cyovek podlegne zlomisli, sigurno je
da cje u izvesnom roku biti mrtav. Zasyto onda buducj-
nost mora da sadrzyi taj uzyas, koji nije menjao nisyta?
   On pokusya, sa malo visye uspeha nego ranije, da
dozove sliku O'Brajena. >>Sastacjemo se na mestu gde
nema tame<<, bio mu je rekao ovaj. Znao je syta to znacyi,
ili mu se bar cyinilo da zna. Mesto gde nema tame bila je
zamisyljena buducjnost, koju cyovek nikad necje videti ali
u kojoj, znajucji unapred za nju, mozye da ucyestvuje. Ali
od glasa sa telekrana koji ga je grebao po usyima nije
mogao da sledi dalje tok svojih misli. On stavi cigaretu

             [96]
u usta. Iz nje mu smesta ispade najezik polovina
duvana, gorka prasyina koju je bilo tesyko ispljuvati. Pred
ocyi mu izidje lik Velikog Brata, izbacujucji O'Brajenov.
Basy kao i pre nekoliko dana, izvadi novcyicj iz dzyepa i
pogleda ga. Ono lice je gledalo u njegovo, krupno,
smireno, zasytitnicyko: ali kakav su to osmeh krili crni
brkovi? Kao olovni zvon vratisye mu se recyi:

   <1RAT JE MIR>1
   <1SLOBODA JE ROPSTVO>1
   <1NEZNANJE JE MOCJ>1
     [97]
   DRUGI DEO







   1.


Bila je sredina jutra; Vinston besye izisyao iz svog boksa
da ode u klozet.

   S drugog kraja dugog, sjajno osvetljenog hodnika
priblizyavala mu se jedna usamljena figura. To je bila
ona crnomanjasta devojka. Od one vecyeri kad je naisyao
na nju ispred antikvarnice bilo je prosylo cyetiri dana.
Kad mu se priblizyila, on vide da joj je desna ruka u
zavoju, neprimetnom izdaleka posyto je bio iste boje kao
i njen kombinezon. Verovatno je zgnjecyila ruku okrecju-
cji jedan od onih velikih kaleidoskopa na kojima su se
sizyei romana >>uoblicyavali<<. Takvi nesrecjni slucyajevi bili
su svakodnevna stvar u Odeljenju proze.

   Razdvajalo ih je mozyda cyetiri metra kad se devojka
spotacye i pade gotovo na nos. Pad je natera da osytro
krikne od bola. Mora biti da je pala pravo na povredje-
nu ruku. Vinston se zaustavi na mestu. Devojka se besye
podigla na kolena. Lice joj dobi mlecyno zyutu boju na
kojoj su joj se usta isticala crvenija nego ikad. Ocyi su joj
bile upravljene u njegove, sa molecjivim izrazom koji je
visye odavao strah nego bol.

   U Vinstonovom srcu se pokrete neko cyudno uzbudje-
nje. Pred njim se nalazio neprijatelj koji je imao nameru
da ga ubije; pred njim se isto tako nalazilo ljudsko bicje,
u bolu, mozyda i sa slomljenom kosti. On se vecj besye
instinktivno pokrenuo da joj pritekne u pomocj. U
trenutku kad ju je video kako pada na zavijenu ruku,

             [98]
bilo mu se ucyinilo da bol od toga osecja u svom
sopstvenom telu.
   >>Povredili ste se?<<
   >>Nije nisyta. Samo ruka. Odmah cje procji.<<
   Govorila je kao da je imala lupanje srca. U svakom
slucyaju, bila je veoma pobledela.
   >>Niste nisyta slomili?<<
   >>Ne, u redu je. Samo me je za trenutak zabolelo, nisyta
visye.<<
   Ona ispruzyi zdravu ruku, i on joj pomozye da ustane.
Bilo joj se vecj povratilo nesyto boje; izgledala je mnogo
bolje.
   >>Nije nisyta<<, kratko ponovi ona. >>Samo sam se malo
udarila po zglobu. Hvala, druzye!<<
   I na to produzyi svojim putem, brzim i odsecynim
koracima, kao da se zaista nisyta i nije desilo. Ceo
dogadjaj nije mogao potrajati visye od pola minuta. Ne
pokazivati osecjanja na licu bilo je navika koja je stekla
status instinkta; a ionako su se zadesili odmah ispred
telekrana kad se slucyaj dogodio. No i pored toga bilo je
vrlo tesyko ne odati trenutno iznenadjenje, jer mu je
devojka, u one dve-tri sekunde dok joj je pomagao da
ustane, bila tutnula nesyto u ruku. Nije bilo nikakve
sumnje da je to uradila namerno. To nesyto bilo je malo i
pljosnato. Prolazecji kroz vrata klozeta, on ga premesti
u dzyep i opipa vrhovima prstiju. To je bio komad papira
presavijen u kvadraticj.
   Dok je stajao u pisoaru, uspe, uz josy malo pipkanja
prstima, da odmota. Ocyigledno je na njemu bila neka
poruka. Za trenutak mu dodje iskusyenje da ga odnese u
jednu od kabina i smesta procyita. No to bi bila krajnja
ludost -- to je dobro znao. Ako se ijedno mesto
neprekidno kontrolisalo preko telekrana, to su bile
klozetske kabine.
   On se vrati u svoj boks, sede, nehatno baci komad
papira medu dokumenta na stolu, stavi naocyare i
privucye diktograf. >>Pet minuta<<, recye u sebi, >>naj-
najmanje pet minuta!<< Srce mu je u grudima tuklo
zastrasyujucje glasno. Na srecju je posao pred njim bio

                                      [99]
cyisto rutinski -- ispravljanje dugog niza cifara, syto nije
zahtevalo veliku koncentraciju.

   Syta god da je pisalo na papiru, moralo je imati nekog
politicykog znacyenja. Koliko je mogao videti, postojale
su dve mogucjnosti. Jedna, daleko verovatnija, da je
devojka agent Policije misli, kao syto se i plasyio. Nije
znao zasyto Policija misli nalazi za shodno da svoje
poruke dostavlja na takav nacyin, ali mozyda su imali
svojih razloga. Tekst na papiru mogao je biti pretnja,
poziv, neka zamerka, naredjenje da izvrsyi samoubistvo.
No postojala je i druga, bezumna mogucjnost koja je
neprestano podizala glavu iako je uzalud pokusyavao da
je potisne. Ta je mogucjnost bila da poruka i nije od
Policije misli nego od kakve podzemne organizacije.
Mozyda Bratstvo ipak postoji! Mozyda je ta devojka
njegov pripadnik! Ta je pomisao van svake sumnje bila
apsurdna, ali mu je u glavu bila uletela onog trenutka
kad je u ruci osetio komadicj papira. Ono drugo,
verovatnije objasynjenje palo mu je na pamet tek
nekoliko minuta kasnije. Pa ipak cyak ni sad, mada mu
je intelekt govorio da ta poruka verovatno znacyi smrt
-- cyak ni sad u to nije verovao; nerazumna nada je bila
uporna u njemu; srce mu je lupalo; sa tesykocjom je
uspevao da mu glas ne zadrhti dok je mrmljao svoje
cifre u diktograf.

   Smota gotove papire u trubu i gurnu ih u pneumaticy-
nu cev. Bilo je prosylo osam minuta. Popravi naocyare na
nosu, uzdahnu i privucye preda se sledecju gomilu papira,
sa onim komadicjem na vrhu. Ispravi ga. Na njemu je,
krupnim nevesytim slovima pisalo:

   <1Ja te volim.>1

   Nekoliko sekundi bio je toliko prenerazyen da se nije
setio ni da baci papiricj, koji je kompromitovao, u rupu
za pamcjenje. Pre nego syto je to ipak uradio, nije se
mogao uzdrzyati, mada je vrlo dobro znao koliko je
opasno pokazivati previsye interesovanja, a da josy
[100]
jednom ne procyita syta pisye, samo da bi se uverio da su
one recyi josy tu.
   Tokom preostalog dela popodneva bilo mu je veoma
tesyko da radi. Josy tezye od potrebe da se koncentrisye na
niz tricyavih poslova koje je imao pred sobom padalo mu
je to syto svoju uzbudjenost mora da skriva pred
telekranom. Osecjao se kao da mu u stomaku gori vatra.
Rucyak u pregrejanoj, pretrpanoj, bucynoj menzi bio je
mucyenje. Nadao se da cje tokom prekida za rucyak mocji
da malo bude sam, ali zla srecja natera imbecilnog
Parsonsa da trupne na stolicu pored njega, syirecji miris
znoja koji je skoro nadjacyavao metalni miris cyorbe, i
razveza pricyu o pripremama za Nedelju mrzynje. Narocyi-
to ga je odusyevljavao model glave Velikog Brata, dva
metra syirok, koji je od papirne kasye pravio odred
Sypijuna cyiji je cylan bila njegova cyerka. Vinstona je
razdrazyivalo to syto je u opsytoj buci slabo cyuo syta
Parsons govori, te je stalno morao trazyiti da mu ovaj
ponovi kakvu nedotupavnu primedbu.  Devojku je
uspeo da spazi samo jednom, kako sa josy dve devojke
sedi za stolom na suprotnom kraju prostorije. Reklo bi
se da ga nije videla; visye nije ni gledao u tom pravcu.
   Popodne je bilo podnosyljivije. Odmah posle rucyka
stizye mu delikatan, tezyak posao na kome je trebalo
raditi nekoliko sati i koji je zahtevao da se sve ostalo
odlozyi. Sastojao se od toga syto je trebalo falsifikovati
jedan niz izvesytaja o proizvodnji koji su datirali od pre
dve godine, i to na takav nacyin da se narusyi ugled jednog
od poznatijih cylanova Uzye partije koji je trenutno bio
pod sumnjom. U tim poslovima Vinston je bio dobar, i
podje mu za rukom da devojku potpuno iskljucyi iz svoje
svesti visye od dva sata. Onda se secjanje na njeno lice
vrati, a s njim i zyestoka, neizdrzyljiva zyelja da bude sam.
Dok ne bude sam, necje nikako mocji da sazyvacje ovaj
novi dogadjaj. Taj dan je bio jedan od onih kada je
odlazio u Centar kulture i odmora. On proguta josy
jedan neukusan obrok, pohita do Centra, uze ucyesycja u
svecyanoj ludoriji >>diskusione grupe<<, odigra dve partije
stonog tenisa, ispi nekoliko cyasa dzyina i odsede pola

                                      [101]
sata na predavanju nazvanom <1Englsoc u odnosu na syah.>1
Od dosade mu se grcyila dusya, ali bar jednom nije imao
impuls da izostane iz Centra u ono vecye kad mu je
dolazio red. Kad je video recyi <1Ja te volim,>1 u njemu je
nabujala zyelja da ostane zyiv, te mu se najednom ucyinilo
glupo da rizikuje u sitnicama. Tek kad je dosylo dvadeset
tri cyasa, kad je bio kod kucje i u krevetu -- u mraku, gde
je cyovek siguran od telekrana ako cjuti -- tek je tad bio u
stanju da povezano misli.
   Radilo se o fizicykom problemu koji se morao resyiti:
kako docji u dodir s devojkom i zakazati sastanak. Visye
nije uzimao u obzir mogucjnost da mu ona mozyda
priprema zamku. Znao je da nije tako: kad mu je
predala papiricj, bila je nesumnjivo uzbudjena. Ocyigled-
no se bila raspametila od straha, syto nije ni bilo cyudo.
Josy manje mu je padalo na pamet da je odbije. Pre svega
pet nocji smisyljao je da joj razbije lobanju kockom iz
kaldrme, no to nije znacyilo nisyta. On pomisli na njeno
nago, mlado telo, onakvo kakvo ga je video u snu.
Ranije mu se cyinilo da je zaludjena kao i sve ostale, glave
nabijene lazyima i mrzynjom, trbuha punog leda. Na
pomisao da mozye da izgubi, da belo mlado telo mozye da
mu izmakne, zahvati ga neka groznica. Od svega se
najvisye bojao da cje se ona jednostavno predomisliti ako
mu ne uspe da uskoro uspostavi vezu s njom. No fizicyke
prepreke su bile neopisive. Bilo mu je kao cyoveku koji je
matiran a hocje da povucye potez. Kuda god da se
okrene, naletao je na telekran. U stvari, njemu su svi
mogucji nacyini stupanja u vezu vecj bili prosyli kroz glavu
pet minuta posyto je procyitao poruku; ali sad, kad je
imao vremena da razmisli o svemu, on ih ispita jedan po
jedan, kao da redja instrumente po stolu.
   Onakav susret do koga je dosylo tog prepodneva
ocyigledno se nije mogao ponoviti. Da je radila u
Odeljenju dokumentacije bilo bi relativno lako, ali on je
imao samo bledu predstavu o tome u kom je delu
zgrade smesyteno Odeljenje proze, a nije imao ni izgovo-
ra da se tamo pojavi. Kad bi znao gde ona stanuje i u
koje vreme izlazi s posla, mogao bi udesiti da je sretne

             [102]
na putu do kucje; ali pokusyati da je otprati kucji nije bilo
sigurno: morao bi stajati pred Ministarstvom bespo-
slen, a to bi smesta palo u ocyi. Da joj pisye preko posyte
nije dolazilo u obzir. Po pravilu koje cyak nije ni bilo
tajno, sva su pisma bila otvarana. U stvari je vrlo malo
ljudi i pisalo pisma. Za poruke koje je katkad bilo
potrebno poslati postojale su sytampane dopisnice sa
dugim listama fraza; nepotrebne su se precrtavale. Bilo
kako bilo, on joj nije znao ni ime, a kamoli adresu.
Najzad zakljucyi da je menza najsigurnija. Ako bi je
zatekao samu za stolom, negde u sredini prostorije, ne
previsye blizu telekrana, i uz dovoljno glasan zyagor
okolnih razgovora -- ako bi ti uslovi potrajali svojih
trideset sekundi, postojala bi mogucjnost da izmene
nekoliko recyi.
   Celu nedelju dana posle te vecyeri zyivot je bio kao
nemiran san. Prvog dana se pojavila u menzi tek kad je
on izlazio, posyto se pisytaljka vecj bila oglasila. Verovat-
no je bila prebacyena u neku kasniju smenu. Mimoisyli su
se bez ijednog pogleda. Sledecjeg dana je bila u kantini u
uobicyajeno vreme, ali sa tri devojke i neposredno ispod
telekrana. Zatim se tri strasyna dana uopsyte nije pojavi-
la. Njemu su i duh i telo trpeli od nepodnosyljive
osetljivosti, od neke vrste providnosti, koja je svaki
pokret, svaki zvuk, svaki dodir s okolinom, svaku recy
koju je morao izgovoriti ili saslusyati, pretvarala u
agoniju. Cyak ni u snu nije mogao sasvim da pobegne od
njene slike. Tih dana nije ni doticao dnevnik. Ako je
nalazio ikakvog olaksyanja, to je bilo u radu, gde je kat-
kad mogao da se zaboravi i po deset minuta. Apsolut-
no ni po cyemu nije mogao da sazna syta joj se desilo. Nije
mogao da se raspita ni na koji nacyin. Mozyda je bila
isparena, mozyda je izvrsyila samoubistvo, mozyda je
premesytena u sasvim drugi kraj Okeanije; a najgore i
najverovatnije od svega, mozyda se jednostavno predo-
mislila i resyila da ga izbegava.
   Sledecjeg dana se pojavila. Ruka joj visye nije bila u
zavoju; sad je oko zgloba imala traku flastera. Njegovo
olaksyanje je bilo tako veliko da se nije mogao uzdrzyati a

                                      [103]
da se za nekoliko sekundi ne zagleda pravo u nju. Dan
zatim zamalo mu nije posylo za rukom da stupi u
razgovor s njom. Kad je dosyao u menzu, ona je sedela za
stolom prilicyno udaljenim od zida, sasvim sama. Bilo je
rano; menza josy nije bila sasvim puna. Red se polako
pomicao napred sve dok se Vinston ne nadje skoro pred
samim pultom, zatim se zadrzyao dva minuta posyto je
neko ispred njega protestovao da nije dobio svoju
tabletu saharina. Kad je Vinston podigao posluzyavnik i
uputio se njenom stolu, bila je josy uvek sama. On je
nemarno isyao prema njoj, trazyecji ocyima mesto za nekim
stolom iza nje. Delilo ih je ne visye od tri metra. Josy dve
sekunde, i sve cje biti u redu. Uto neki glas iza njega
pozva >>Smite!<< On se ucyini da nije cyuo. >>Smite!<< ponovi
glas nesyto jacye. Nije vredelo. On se okrete. Plavokos
mladicj priglupa lica, po imenu Vilsyer, koga je Vinston
povrsyno poznavao, pozivao ga je s osmehom na
slobodno mesto za svojim stolom. Bilo je opasno
odbiti. Prepoznat, nije mogao da produzyi i sedne za sto
sa devojkom koja nije u drusytvu. Previsye bi bolo ocyi. On
sede s prijateljskim osmehom. Glupavo plavokoso lice
zasija. Vinston za trenutak vide sebe kako usred tog lica
udara pijukom. Posle nekoliko minuta, devojcyin sto se
popuni.
   Ali nije ga mogla ne videti kad joj se priblizyavao;
verovatno je shvatila syta je posredi. Sledecjeg dana, on se
postara da dodje rano. I, naravno, ona je sedela za
stolom na skoro istom mestu, opet sama. Neposredno
ispred njega u redu je stajao cyovecyuljak slicyan bubasyva-
bi, brzih pokreta, ravna lica i sitnih sumnjicyavih ocyiju.
Odmicyucji se od pulta sa svojim posluzyavnikom, Vin-
ston vide da se cyovecyuljak uputio pravo devojcyinom
stolu. Nada mu ponovo splasnu. Za malo udaljenijim
stolom bilo je jedno slobodno mesto, no nesyto je u
cyovecyuljkovom izgledu govorilo da cje on dovoljno
paziti na svoju udobnost i izabrati sto sa najvisye
slobodnih mesta. S ledom u srcu, Vinston podje za njim.
Morao je biti sam s njom, inacye nisyta ne vredi. U tom
trenutku odjeknu jak tresak. Cyovecyuljak je lezyao koliko

             [104]
je dug, posluzyavnik mu besye odleteo iz ruku, a po podu
su tekla dva potocyicja od supe i kafe. On se podizye na
noge sa zlobnim pogledom prema Vinstonu; ocyigledno
je sumnjao da ga je ovaj sapleo. Sve se ipak zavrsyi
dobro. Pet sekundi kasnije, dok mu je srce gromoglasno
tuklo, Vinston je sedeo za devojcyinim stolom.

   Nije je gledao. Istovari svoje porcije s posluzyavnika i
smesta pocye jesti. Bilo je krajnje presyno da progovori
odmah, pre nego syto neko naidje, ali ga je bio uhvatio
uzyasan strah. Otkako mu je ona pristupila bilo je prosylo
nedelju dana. Mozyda se predomislila, sigurno se predo-
mislila! Bilo je nemogucje da se ovo uspesyno zavrsyi; tako
syta se ne dogadja u stvarnom zyivotu. Mozyda ne bi uopsyte
ni progovorio da tog trenutka nije spazio Emplforta,
poetu dlakavih usyiju, kako se smusyeno vrzma po menzi
sa svojim posluzyavnikom, trazyecji gde cje sesti. Onako
izgubljen, Emplfort je bio privrzyen Vinstonu, i svakako
bi seo za njegov sto ako bi ga spazio. Da se predje u
akciju preostao je josy mozyda minut. I Vinston i devojka
jeli su neprekidno i ravnomerno. Splacyina koju su jeli
bila je tanka cyorba, u stvari supa, od boranije. Vinston
progovori tihim mrmorom. Ni jedno ni drugo nisu
dizali ocyiju; ravnomerno su zahvatali kasyikom vodnji-
kave splacyine i prinosili ustima, a izmedju kasyika
izmenjivali ono nekoliko neophodnih recyi tihim bezboj-
nim glasom.

   >>U koliko izlazisy s posla?<<
   >>Osamnaest i trideset.<<
   >>Gde se mozyemo nacji?<<
   >>Trg pobede, kod spomenika.<<
   >>Prepun je telekrana.<<
   >>Ako je guzyva, ne smeta.<<
   >>Treba neki znak?<<

   >>Ne. Nemoj mi pricji dok me ne vidisy u gomili. I
nemoj me gledati. Samo budi negde pored mene.<<
   >>U koliko?<<
   >>U devetnaest.<<
   >>U redu.<<

                                      [105]
   Emplfort ne vide Vinstona i sede za drugi sto. Njih
dvoje ne progovorisye visye ni recyi; koliko je to mogucje
dvoma ljudima koji sede jedno nasuprot drugom za
istim stolom, nisu se ni pogledali. Devojka brzo zavrsyi
sa svojim rucykom i ode. Vinston ostade da popusyi
cigaretu.
      Vinston se nadje na Trgu pobede pre dogovorenog
vremena. Vrzmao se neko vreme oko postolja ogrom-
nog okruglog stuba na cyijem je vrhu kip Velikog Brata
gledao na jug prema nebu gde je pobedio evroazijske
avione (pre nekoliko godina bili su istazijski) u Bici za
Pistu jedan. Na slici ispred njega nalazio se kip cyoveka
na konju, navodno Olivera Kromvela. U devetnaest
nula pet devojke josy nije bilo. Uzyasan strah ponovo
zahvati Vinstona. Necje docji, predomislila se! On se
uputi sporim koracima do severne strane trga i oseti
neko bledo zadovoljstvo kad je prepoznao crkvu
Svetog Martina cyija su zvona, u vreme kad je imala
zvona, zvonila <1Dugujesy mi farting.>1 Tada spazi devojku
kako stoji pored postolja spomenika i cyita, ili se
pretvara da cyita, plakat koji je bio spiralno uvijen oko
stuba. Bilo je opasno pricji joj dok se ne skupi josy sveta.
Svuda oko podnozyja bili su postavljeni telekrani. No
uto se zacyu prolom uzvika i zvuk tesykih motora
odnekud sleva. Odjednom svi potrcyasye preko trga.
Devojka lakonoga optrcya oko lavova na postolju
spomenika i pridruzyi se trci. Vinston podje za njom.
Dok je trcyao, cyu nekoga kako vicye da to prolazi konvoj
evroazijskih zarobljenika.
 Juzyni kraj trga vecj je bila zaposela gusta masa sveta.
Vinston, u normalnim situacijama cyovek koji se drzyi
prikrajka u svakoj guzyvi, sad pocye da se gura, lakta,
probija do sredisyta gomile. Uskoro se nadje nadohvat
ruke devojke, ali put su mu preprecyavali jedan prol
ogromnog rasta i jedna zyena, skoro isto toliko krupna,
verovatno njegova supruga, koji su sacyinjavali skoro
neprobojan zid mesa. Vinston se izvi postrance i,
navalivsyi svom snagom, uspe da uglavi rame medju njih.
Za trenutak mu se ucyini da mu se utroba melje u kasyu

            [106]
izmedju dva misyicjava kuka, a zatim se probi, malo
oznojen. Nadje se pored same devojke. Stajali su rame
uz rame i oboje gledali pravo preda se.
  Ulicom je lagano prolazio dugi niz kamiona, sa
strazyarima kamenih lica koji su stajali u svakom uglu s
automatima u ruci. U kamionima su, tesno zbijeni,
cyucyali zyuti ljudi malog rasta u iznosyenim zelenkastim
uniformama. Njihova tuzyna, mongolska lica zurila su
preko ograde kamiona, potpuno nezainteresovana.
Ponekad bi se, kad bi koji kamion trucnuo, cyula zveka
metala: svi zarobljenici imali su okove na nogama.
Tuzyna lica su prolazila kamion po kamion. Vinston je
znao da su tu, ali primecjivao ih je samo s prekidima.
Devojcyino rame, i ruka do lakta, bilo je pritisnuto uz
njegovo. Obraz joj je bio toliko blizu da mu je skoro
osecjao toplotu. Ona smesta uze situaciju u svoje ruke,
kao ranije u menzi. Pocye govoriti onim istim bezbojnim
glasom, gotovo ne pokrecjucji usne, jedva cyujnim mrmo-
rom koji se lako gubio u buci glasova i tutnjavi
kamiona.
  >>Cyujesy li me?<<
  >>Da.<<
  >>Jesi li slobodan u nedelju popodne?<<
  >>Da.<<
  >>Onda slusyaj dobro. Moracjesy da zapamtisy. Idi na
stanicu Pedington...<<
  S nekom vojnicykom preciznosycju koja ga je zapanji-
vala, ona mu objasni kojim putem da ide. Pola sata
vozom; od stanice levo; dva kilometra putem; kapija
bez gornje precyage; staza preko livade; put zarastao u
travu; puteljak izmedju zybunja; oboreno drvo obraslo
mahovinom. Cyinilo se da ima mapu u glavi. >>Mozyesy da
zapamtisy?<<, promrmlja ona najzad.
  >>Mogu.<<
  >>Okrenesy levo, pa desno, pa opet levo. A na kapiji fali
gornja precyaga.<<
  >>Dobro. U koliko?<<
  >>Oko petnaest. Ako me nema, cyekaj me. Ja cju
drugim putem. Jesi li sigurno zapamtio?<<

                                    [107]
>>Jesam. <<
>>Onda se smesta odmakni od mene.<<
To mu nije ni morala recji. No za trenutak se nisu
mogli izvucji iz gomile. Kamioni su i dalje prolazili, rulja
i dalje nezasito buljila. U pocyetku se cyulo nekoliko >>ua<<
i zvizyduka, ali samo od cylanova Partije koji su bili u go-
mili, pa i to je ubrzo prestalo. Osecjanje koje je preo-
vladavalo bilo je jednostavno radoznalost. Stranci su,
kako iz Evroazije tako i iz Istazije, bili neka vrsta retke
zveri. Nisu se mogli videti doslovno nikako sem kao
zarobljenici, pa cyak i tada samo za trenutak. Niti se
znalo syta se s njima desyava, sem one nekolicine koji su
bili vesyani kao ratni zlocyinci; ostali su se jednostavno
gubili, verovatno su ih slali u logore za prisilni rad.
Okrugle mongolske fizionomije behu ustupile mesto
licima evropskijeg tipa, prljavim, obradatelim i iscrpe-
nim. Preko ispalih jabucyica gledale su ocyi u Vinstonove,
pokoji put veoma prodorno, i gubile se. Vecj su prolazili
poslednji kamioni konvoja. U poslednjem Vinston vide
postarijeg cyoveka, sveg u sedoj kosi i bradi, kako stoji
uspravno, zglobova prekrsytenih pred sobom, kao da je
navikao da mu budu vezani. Vinstonu i devojci vecj se
priblizyavalo vreme rastanka. No u poslednjem trenu-
tku, dok ih je gomila josy uvek pritiskala, njena ruka
potrazyi njegovu i nakratko je stezye.
  Stisak potraja najvisye deset sekundi, a ipak mu se
ucyini da su im ruke bile stegnute veoma dugo. Imao je
vremena da sazna svaki detalj njene syake. Ispitao je
duge prste, lepo uoblicyene nokte, ogrubeli dlan i red
zyuljeva na njemu, meko meso ispod zgloba. Iako ju je
upoznao samo dodirom, mogao bi je prepoznati ocyima.
U tom istom trenutku pade mu na pamet da ne zna koje
su boje devojcyine ocyi. Verovatno smedje, ali crnomanja-
sti ponekad imaju plave. Okrenuti glavu i pogledati je
bila je nezamisliva ludost. Drzyecji se za ruke, nevidljive
medju zbijenim telima, gledali su samo pravo, a umesto
devojcyinih ocyiju Vinstona su zyalobno posmatrale, iz
naviljaka kose i brade, ocyi postarijeg zarobljenika.


        [108]
  2.



Vinston se probijao putem kroz syaru svetlosti i senki,
gazecji po baricama zlacjanog svetla gde god su se grane
razdvajale.  Levo od njega, ispod drvecja, zemlju je
pokrivalo bezbroj zvoncyicja. Vazduh kao da je ljubio po
kozyi. Bio je drugi maj . Odnekud dublje iz syume dopiralo
je gukanje divljih golubova.
  Bio je stigao malo rano. Put mu je prosyao bez
tesykocja; devojka je tako ocyigledno imala iskustva da ga
je bilo manje strah nego inacye. Sva je prilika bila da se
na nju moglo osloniti da cje nacji kakvo sigurno mesto.
Uopsyte uzev, u okolini nije bilo mnogo sigurnije nego u
samom Londonu. Razume se, telekrana nije bilo, no
uvek je postojala opasnost da su naokolo sakriveni
mikrofoni tako da se cyovekov glas mogao uhvatiti i
prepoznati; sem toga, nije bilo lako putovati sam a da
cjovek ne skrene pazynju na sebe. Za rastojanja do
stotinu kilometara nije bilo potrebno overavati pasosy,
ali ponekad su se po zyeleznicykim stanicama motale
patrole koje su proveravale dokumenta svakog cylana
Partije na koga naidju i postavljale neugodna pitanja.
Medjutim, patrola ovom prilikom nije bilo, a na putu od
stanice bio je proverio, oprezno bacajucji poglede
unatrag, da ga niko ne prati. Voz je bio pun prola, u
praznicynom raspolozyenju zbog lepog vremena. Drveni
vagon u kome je putovao ispunjavala je i prepunjavala
jedna jedina porodica, od bezube prababe do jednome-
secyne bebe, koja je isyla da provede popodne u >>tazbini<<
i, kako su otvoreno objasnili Vinstonu, da nabave malo
butera ispod ruke.
  Put se prosyiri; josy minut, i on stizye do puteljka koji mu
je pomenula, obicyne stocyne staze kojaje ronila u zybunje.
Sata nije imao, ali petnaest cyasova sigurno josy nije bilo.
Zvoncyicji su bili tako gusti da ih je bilo nemogucje ne
gaziti. On klecye i pocye da ih bere, delom da mu prodje
vreme, ali delom i zbog nejasne zyelje da devojci da buket

                                    [109]
cvecja kad dodje. Bio je nakupio veliki buket i udisao
slabi, pomalo otuzyni miris, kad ga jedan zvuk otpozadi
ukocyi: nesumnjivo krckanje grancyica pod nogom. On
nastavi da bere zvoncyicje. To je bilo najbolje syto je
mogao da cyini. Mozyda su koraci bili devojcyini, a mozyda
ga je neko ipak pratio. Okrenuti se znacyilo bi pokazati
osecjanje krivice. On ubra josy jedan, i josy jedan. Neka
ruka mu lako dodirnu rame.

  Podizye pogled. Bila je devojka. Ona odmahnu gla-
vom, ocyigledno upozoravajucji ga da cjuti, zatim razdvo-
ji zybunje i hitro pode ispred njega uzanim puteljkom u
syumu. Ocyigledno je tim putem vecj prolazila, jer je
mocyvarna mesta obilazila kao po navici. Vinston je isyao
za njom, josy uvek stezyucji buket zvoncyicja. Prvo syto je
osetio bilo je olaksyanje, no dok je posmatrao cyvrsto
vitko telo kako se krecje pred njim, sa skerletnom
esyarpom zategnutom taman toliko da istakne oblinu
bokova, pritisnu ga tesyko osecjanje nizye vrednosti. Cyak i
sad mu se cyinilo da cje se devojka, kad se okrene i
pogleda ga, predomisliti i oticji. Blagost vazduha i
zelenilo lisycja zastrasyivali su ga. Josy na putu od stanice,
pod majskim suncem osetio se prljav i ubledeo, bicje
zatvorenog prostora, sa londonskom cyadji u porama.
Pade mu na pamet da ga ona verovatno nikad nije ni
videla u punoj dnevnoj svetlosti na otvorenom prosto-
ru.  Dodjosye do oborenog drveta koje mu je bila
pomenula. Devojka preskocyi i rastavi zybunje u kome na
izgled nije bilo prolaza. Posyavsyi za njom, Vinston vide
da su se nasyli na prirodnoj cyistini, maloj travnatoj
uzvisyici okruzyenoj visokim mladim drvecjem koje ju je
potpuno skrivalo. Devojka stade i okrete se.

  >>Evo nas<<, recye.
  Posmatrao ju je sa razdaljine od nekoliko koraka. Josy
uvek se nije usudjivao da joj pridje blizye.
  >>Nisam ti smela nisyta recji na onom putu<<, produzyi
ona, >>za slucyaj da ima mikrofona. Ne verujem da ima,
ali ko zna. A uvek mozye da se desi da ti neko od onih
svinja pozna glas. Ovde smo sigurni.<<

            [110]
  Josy uvek nije imao hrabrosti da joj se priblizyi. >>Ovde
smo sigurni?<< glupo ponovi on.
  >>Jesmo. Pogledaj drvecje.<< To su bili tanki jasenovi,
koji su nekad bili posecyeni pa ponovo izrasli u syumu
mladica od kojih nijedna nije bila deblja od zgloba na
ruci. >>Tu nigde nema mesta da se sakrije mikrofon. Sem
toga, ovde sam vecj bila.<<
  Govorili su tek da nesyto kazyu. On besye uspeo da joj
pridje malo blizye. Ona je stajala pred njim vrlo usprav-
no, s osmehom koji je izgledao blago ironicyan, kao da se
cyudila zasyto je tako spor da predje na delo. Zvoncyicji
behu popadali na zemlju. Izgledalo je kao da su pali
sami. On je uze za ruku.
  >>Da li mi verujesy<<, recje, >>da do ovog trenutka nisam
znao kakve su ti boje ocyi?<< Smedje su; primeti on, prilicyno
svetla nijansa smedjeg, sa crnim trepavicama. >>A sad
kad si videla na syta stvarno licyim, mozyesy li i dalje
podneti da me gledasy?<<
  >>Mogu vrlo lako.<<
  >>Imam trideset godina. Imam zyenu koje se ne mogu
osloboditi. Imam otecyene vene. Imam pet lazynih zuba.<<
  >>To mi je savrsyeno svejedno<<, recye devojka.
  Sledecjeg trenutka, neznano cjijim delom, ona mu se
nadje u zagrljaju. U pocyetku nije osecjao nisyta do cyiste
neverice. Mlado telo je bilo pripijeno uz njegovo, masa
crne kose padala mu je po licu -- da! bila je zaista
podigla lice i on je ljubio puna crvena usta. Bila mu je
stegla ruke oko vrata, nazivala ga dragim, milim,
voljenim. Bio ju je povukao na tlo, ona se ni najmanje
nije opirala, mogao je s njom raditi syta hocje. No uistinu
nije imao nikakvog fizicykog osecjaja, sem golog dodira.
Osecjao je samo nevericu i ponos. Bilo mu je drago syto je
do ovoga dosylo, ali nije osecjao nikakvu fizicyku zyelju.
Sve je dosylo prebrzo, njena mladost i lepota behu ga
poplasyili, bio je previsye navikao da zyivi bez zyena -- nije
znao syta je bilo razlog. Devojka se podizye i izvadi
zvoncyicj iz kose. Sede uz njega i zagrli ga oko struka.
  >>Ne brini, dragi. Ne moramo da zyurimo. Imamo celo
popodne. Zar nije ovo divno skrovisyte? Pronasyla sam

                                    [111]
ga jedanput kad sam se izgubila na kolektivnom marsyu.
Ko god da dodje, cyuo bi se na sto metara.<<
  >>Kako se zovesy?<< upita Vinston.
  >>Dzyulija. A ja znam kako se ti zovesy. Vinston --
Vinston Smit.<<
  >>Otkud znasy?<<
  >>Izgleda, dragi, da ja bolje saznajem nego ti. Reci mi,
syta si mislio o meni pre nego syto sam ti dala onu
cedulju?<<
  On ne oseti nikakvo iskusyenje da je slazye. Recji odmah
ono najgore cyinilo se cyak kao neka ljubavna zyrtva.
  >>Nisam mogao ocyima da te vidim<<, recye. >>Hteo sam
da te silujem a posle ubijem. Pre dve nedelje ozbiljno
sam razmisyljao da ti razbijem glavu kamenom. Ako basy
hocjesy da znasy, mislio sam da imasy veze sa Policijom
misli.<<
  Devojka se odusyevljeno nasmeja, ocyigledno shvata-
jucji ovo kao priznanje svojoj izvrsnoj sposobnosti
pretvaranja.
  >>Zar basy sa Policijom misli? Nisi valjda ozbiljno?<<
  >>Pa dobro, mozyda ne basy sasvim; ali znasy -- tako si
izgledala -- tako mlada, svezya, zdrava... razumesy --
mislio sam da si verovatno...<<
  >>Mislio si da sam dobra cylanica Partije. Cyista na recyi i
delu. Zastavice, parade, parole, igre, kolektivni marsyevi
-- sve te budalasytine. A ti syta? mislio si: da joj se samo
pruzyi prilika, izdala bi me kao zlomislitelja pa bi me
ubili?<<
  >>Tako nesyto. Znasy, mnogo je takvih devojaka.<<
  >>To sve zbog ovog sranja<<, recye ona, strzye skerletnu
esyarpu Omladinske lige protiv seksa i prebaci je preko
grane. Zatim, kao da se necyega setila kad se dotakla
struka, gurnu ruku u dzyep i izvadi plocyicu cyokolade.
Prelomi je na dva dela i dade jedan Vinstonu. Josy pre
nego syto ga je uzeo, Vinston oseti po mirisu da je to
veoma neobicyna cyokolada. Bila je tamna i sjajna, i
uvijena u staniol. Cyokolada je obicyno bila mrtve tamno-
mrke boje, lako se krunila, i imala ukus koji je, ukoliko
se uopsyte dao opisati, podsecjao na dim zapaljenog

            [112]
djubreta. Ali cyokoladu slicynu ovoj koju je dobio od
Dzyulije vecj je okusio, nekad u prosylosti. Prvi dasyak
njenog mirisa besye pokrenuo neko secjanje koje nije
mogao odrediti u vremenu, no koje je bilo snazyno i
uznemiravalo ga.
  >>Odakle ti ovo?<< upita on.
  >>Crna berza<<, ravnodusyno recje ona. >>U stvari i
jesam takva, na izgled. Isticyem se u igrama. U Sypijuni-
ma sam bila komandir odreda. Tri vecyeri nedeljno
dobrovoljno radim za Omladinsku ligu protiv seksa.
Sate i sate sam ja izgubila lepecji one njihove blesave
plakate po celom Londonu. U paradama uvek drzyim
jedan kraj zastave. Uvek izgledam dobro raspolozyena i
nikad nisyta ne izbegavam. Syta drugi, to i ti, to je moja
deviza. Jedino se tako mozye biti siguran.<<
  Vinstonu se prvi komadicj cyokolade vecj besye istopio
na jeziku. Ukus je bio predivan. Ali ono secjanje nije
odlazilo; kruzyilo mu je po samoj ivici svesti, duboko i
snazyno, ali neodredivo, kao kakav predmet vidjen samo
krajicykom oka. On ga odbaci od sebe, svestan samo da
je to secjanje na neko delo kojeg bi se rado odrekao kad
bi mogao.
  >>Ti si vrlo mlada<<, recye on. >>Od mene si mladja
sigurno deset-petnaest godina. Syta si to mogla nacji
privlacyno na cyoveku kao syto sam ja?<<
  >>Nesyto na tvom licu. To me je navelo da reskiram.
Umem da primetim ko nije njihov. Cyim sam te videla,
znala sam da si protiv <1onih<<.>1
  <1Oni>1 je znacyilo Partija, pre svega Uzya partija, o kojoj je
govorila s otvorenom zajedljivom mrzynjom zbog cyega
se Vinston osecjao nelagodno, iako je znao da su, ako
igde mogu biti bezbedni, bezbedni basy tu. Nesyto ga je na
njoj bilo zaprepastilo: njen vulgarni recynik. Cylanovi
Partije nisu smeli da psuju; Vinston je i sam retko
psovao, ili bar retko naglas. Dzyulija, medjutim, nije
mogla da pomene Partiju, narocyito Uzyu partiju, a da se
ne posluzyi recyima koje se obicyno vidjaju ispisane po
zidovima klozeta. To ga nije ljutilo. Bio je prosto jedan
od simptoma njenog revolta protiv Partije i svega syto je

                                     [113]
ona propisivala, nesyto syto je na izvestan nacyin bilo
prirodno i zdravo, kao syto konj kija kad naidje na trulo
seno. Bili su napustili cyistinu i ponovo pocyeli lutati kroz
syarenilo svetlosti i senke, zagrljeni oko struka kad god
je staza bila dovoljno syiroka da idu uporedo. On primeti
kako joj je struk daleko meksyi sad kad na njemu nije
bilo esyarpe. Govorili su syapatom. Izvan cyistine, po
Dzyulijinim recyima, najbolje je bilo icji tiho. Ubrzo
stigosye do ivice syumarka. Ona ga zaustavi.
  >>Ne izlazi na otvoreno. Mozyda neko posmatra. Dok
smo iza granja, sigurni smo.<<
  Stajali su u senci leskovog zybunja. Sunce koje se
cedilo kroz bezbrojno lisycje bilo im je josy uvek toplo na
licu. Vinston pogleda livadu na koju je syumarak izlazio i
oseti cyudan, spori syok prepoznavanja. Poznavao ju je iz
vida. Stara, popasena utrina po kojoj je vijugala stazica
a ovde-onde videli su se krticjnjaci. U nazubljenoj zyivici
na suprotnom kraju, brestove grane su se jedva primet-
no povijale na povetarcu, a lisycje im se blago komesyalo u
gustim masama, kao zyenska kosa. Mora biti da negde
blizu, ali van vidnog polja, tecye potok sa zelenim
plicjacima u kojima se igraju ribice!
  >>Nije li ovde negde u blizini potok?<< prosyaputa.
  >>Jeste, na ivici one druge livade. Ima i riba, velikih.
Mozyesy lepo da ih gledasy kako lezye u plicjacima u vrbaku
i masyu repom.<<
  >>Pa to je skoro kao u Zlatnom kraju,<< promrmlja on.
  >>Syta?<<
  >>Nisyta. To je jedan predeo koji sam ponekad video u
snu.<<
  >>Gledaj!<< prosyaputa Dzyulija.
  Na jednu granu, ni pet metara od njih i skoro u visini
njihovih lica, besye sleteo drozd. Mozyda ih nije ni video.
On je bio na suncu, oni u hladu. Rasyiri krila, ponovo ih
pazyljivo sklopi, za trenutak sazye glavu kao da odaje
pocyast suncu, a onda mu se iz grla izli bujica pesme. U
popodnevnoj tisyini pesma je odjekivala neobicyno gla-
sno. Vinston i Dzyulija su stajali pribijeni jedno uz
drugo, zacyarani. Muzika je tekla dalje, minut za

            [114]
minutom, sa zacyudjujucjim varijacijama, ne ponavljaju-
cji se ni jedan jedini put, kao da je ptica namerno isticala
svoju virtuoznost. Ponekad bi prekinula pesmu na
nekoliko sekundi, rasyirila i ponovo sklopila krila; zatim
bi isturila svoje syarene grudi i ponovo zapevala punim
grlom. Vinstom ju je posmatrao s nekim nejasnim
osecjanjem posytovanja. Za koga, za syta peva ta ptica?
Ne posmatra je ni njen par, ni njen suparnik. Syta je
navodi da sedi na ivici samotnog syumarka i tocyi svoju
muziku u nisytavilo? On se upita da u blizini ipak nije
sakriven kakav mikrofon. On i Dzyulija su govorili samo
tihim syapatom; mikrofon ne bi uhvatio njih, nego
drozda. Mozyda na drugom kraju zyice sedi kakav sitan
cyovek nalik na bubasyvabu i pazyljivo slusya -- slusya <1to.>1
Ali poplava muzike mu postepeno izbaci sve misaone
kombinacije iz glave. Drozdova pesma kao da je bila
tecynost koja se izlivala na njega i mesyala sa suncem koje
se probijalo kroz lisycje. On prestade misliti i samo je
osecjao. Devojcyin struk koji je njegova ruka obuhvatala
bio je topao i mek. On je okrete sebi, tako da su stajali
grudi uz grudi; njeno telo kao da se ulivalo u njegovo.
Kuda god polazio rukama, bilo je podatno kao voda.
Usta im se sljubisye; to je sad bilo nesyto sasvim razlicyito
od malopredjasynjih osytrih poljubaca. Kad su odmakli
lica jedno od drugog, oboje uzdahnusye duboko. Ptica se
poplasyi i odlete lepecjucji krilima.
  Vinston prisloni usne na njeno uvo. >><1Sad>1<<, syapnu on.
  >>Nemoj ovde<<, odsyaputa ona. >>Hajdemo natrag u
skrovisyte. Tamo je sigurnije.<<
  Zyurno, lomecji ovde-onde po koju grancyicu, oni se
uputisye krivudavim puteljkom do proplanka. Kad se
nadjosye u krugu mladih izdanaka, ona se okrete i sucyeli
se s njim. Oboje su disali burno, ali njoj se u uglovima
usana ponovo besye pojavio osmeh. Jedan trenutak je
stajala i posmatrala ga, a zatim se ne gledajucji masyi
patent-zatvaracya na svom kombinezonu. I -- da! sve se
desi skoro isto onako kao u njegovom snu. Gotovo isto
onako brzo kako je zamisyljao, ona strzye svoju odecju; a
kad ju je odbacila u stranu, uradila je to onim istim

                                    [115]
velicyanstvenim pokretom koji kao da brisye celu jednu
civilizaciju. Telo joj je na suncu sjajilo belinom. Ali u
prvom trenutku on joj nije gledao telo; pogled mu je bio
prikovan za njeno pegavo lice i jedva primetni, smeli
osmeh. Klecye pred nju i uze je za ruke.
  >>Jesi li ovo vecj nekad radila?<<
  >>Razume se. Stotine puta... pa dobro, desetine
puta.<<
  >>Sa cylanovima Partije.<<
  >>Da, uvek s njima.<<
  >>Sa cylanovima Uzye partije?<<
  >>To ne, s tim svinjama ne. Ali ima ih puno koji bi
<1hteli,>1 samo da imaju priliku. Nisu oni toliki sveci kakvi
se prave.<<
  Srce mu poskocyi. Ona je to radila desetine puta: zyeleo
je da su u pitanju stotine -- hiljade puta. Sve syto je
nagovesytavalo porok uvek ga je ispunjavalo bezumnom
nadom. Ko zna, mozyda je Partija ispod povrsyine odista
trula, mozyda je njen kult pozyrtvovanja i odricanja samo
lazy pod kojom se skriva iskvarenost. Kad bi mogao sve
da ih zarazi gubom, ili sifilisom! Bilo syta da uradi syto
kvari, syto slabi, syto rusyi! On je povucye nanizye; sad su
klecyali lice u lice.
  >>Slusyaj. Syto si visye musykaraca imala, to te visye volim.
Razumesy li to?<<
  >>Da, sasvim.<<
  >>Mrzim cyistotu, mrzim dobrotu! Zyelim da nestanu
sve vrline. Zyelim da ceo svet bude porocyan do srzyi
kostiju. <<
  >>Dragi, onda bi trebalo da ti savrsyeno odgovaram. Ja
sam upravo porocyna do srzyi kostiju.<<
  >>Volisy li ti ovo? Mislim, ne samo sa mnom; da li
uopsyte volisy da se...?<<
  >>Obozyavam. <<
  To je bilo ono syto je iznad svega zyeleo da cyuje. Ne
samo ljubav prema jednoj jedinki, nego zyivotinjski
nagon, prosta neizdiferencirana zyelja, to je bila sila koja
cje Partiju razbiti u komade. On je pritisnu na travu,
medju popadale zvoncyicje. Ovog puta nije bilo tesykocja.

            [116]
Ubrzo im se dizanje i spusytanje grudi vrati na normalnu
brzinu; s nekom prijatnom bespomocjnosycju, oni se
razdvojisye. Sunce kao da je peklo jacye. Oboma se
spavalo. On se masyi odbacyenog kombinezona i upola je
pokri njime. Gotovo smesta zaspasye i spavali su oko
pola sata.
  Vinston se probudi prvi. Probudivsyi se, sede i zagleda
se u pegavo lice koje je i dalje mirno spavalo na
podmetnutom dlanu kao na jastuku. Ako se izuzmu
usta, nije se moglo recji da je lepa. Kad bi se pogledalo
izbliza, videla bi se i pokoja borica oko ocyiju. Kratka
crna kosa bila je izvanredno gusta i meka. Pade mu na
pamet da josy uvek ne zna ni njeno prezime ni adresu.
  Mlado, zdravo telo, sada bespomocjno u snu, probu-
di u njemu osecjanje sazyaljenja, zyelju da je sytiti. No ona
nezynost bez misli, koju je osecyao pod leskom dok je
pevao drozd, ne vrati mu se do kraja. On skloni
kombinezon i zagleda se u gladak beli bok. U prosylosti,
pomisli on, musykarac bi posmatrao zyensko telo, nasyao
da je ono pozyeljno, i tu je pricyi bio kraj. No danas nije
moglo biti ni cyiste ljubavi ni cyiste zyelje. Ni jedno
osecjanje nije cyisto, jer je sve pomesyano sa strahom i
mrzynjom. Njihov zagrljaj bio je bitka, njihov orga-
zam pobeda. Ono syto su ucyinili bilo je udar na Partiju.
Bilo je politicyki akt.



  3.


>>Ovde mozyemo josy jedanput<<, recye Dzyulija. >>Po pravilu
je sigurno oticji u isto skrovisyte dvaput. Razume se, to
tek za mesec-dva.<<
  Cyim se probudila, ponasyanje joj se besye izmenilo.
Postade budna i poslovna, obucye se, zaveza esyarpu oko
pojasa, i pocye se baviti detaljima povratka. Cyinilo se
prirodnim da taj posao prepusti njoj. Ona je ocyigledno
imala prirodnog lukavstva koje je Vinstonu nedostaja-

                                     [117]
lo; uz to je odlicyno poznavala okolinu Londona, stekav-
syi to znanje na bezbroj kolektivnih marsyeva. Put kojim
mu je rekla da se vrati bio je potpuno razlicyit od onoga
kojim je dosyao; i vodio je do sasvim druge zyeleznicyke
stanice. >>Putem kojim si dosyao nikad se ne vracjaj<<, recye
ona, kao da iznosi kakav vazyan princip. Objasni mu da
cje oticji prva, a da on potom treba da sacyeka pola sata
pre nego syto i sam krene.
  Besye mu rekla i gde cje se, posle cyetiri dana, sastati
iducji put. To je bila ulica u jednoj od siromasynijih
cyetvrti, gde se nalazila pijaca koja je obicyno bila
pretrpana i bucyna. Ona cje se vrteti oko tezgi, pravecji se
da trazyi pertle ili konac. Ako oceni da je situacija cyista,
isymrknucje se u maramicu kad se on priblizyi; ako ne, on
treba da prodje kao da je ne poznaje. S malo srecje, usred
gomile sveta, mocji cje da porazgovaraju cyetvrt sata i
zakazyu sledecji sastanak.
  >>A sad moram da idem<<, recye cyim je on zapamtio
uputstva. >>Moram da budem natrag u devetnaest i
trideset. Imam dva sata posla za Omladinsku ligu
protiv seksa: da delim letke, ili tako nesyto. Sranje.
Hocjesy da me ocyistisy? Da nemam neku grancyicu u kosi?
Sigurno? Onda do videnja, ljubavi, do vidjenja!<<
  Ona mu se baci u narucyje, poljubi ga gotovo grubo i
sledecjeg trenutka se probi kroz mladice i nestade u
syumarku, pravecji pri tom vrlo malo syumova. On josy
uvek nije znao njeno prezime i adresu. To, medjutim,
nije znacyilo nisyta: bilo je nezamislivo da se mogu sastati
bilo gde u zatvorenom prostoru ili razmeniti ikakvu
pismenu poruku.
  Stvari su posyle tako da se na proplanak u syumarku
visye nisu ni vratili. Tokom maja imali su josy samo jednu
priliku kad su uspeli da spavaju zajedno. To se desilo u
drugom od skrovisyta za koja je Dzyulija znala, zvoniku
neke srusyene crkve, u gotovo pustom kraju u okolini
grada, gde je pre trideset godina pala atomska bomba.
Mesto je bilo izvrsno kao skrovisyte; put do njega je,
medjutim, bio vrlo opasan. U ostalim prilikama mogli
su se sastajati samo na ulici, svaki put drugoj, i nikad ne

           [118]
duzye od pola sata. Na ulici se uvek moglo razgovarati,
na izvestan nacyin. Dok su plutali pretrpanim ulicama,
ne sasvim jedno do drugog, i nikad se ne gledajucji,
vodili su cyudan, isprekidan razgovor koji se palio i gasio
kao svetionik: prekidali su ga iznenada kad bi se nasyli u
blizini telekrana ili spazili uniformu nekog cylana Partije
kako se priblizyava, nastavljali ga posle nekoliko minuta
usred recyenice, presecali ga napola kad bi se rastali na
ugovorenom mestu a potom ga nastavljali sledecjeg
dana gotovo bez uvoda. Ispostavi se da je Dzyulija
sasvim naviknuta na razgovor na takav nacyin, koji je
nazivala >>razgovor u nastavcima<<. Isto tako je umela,
zacyudo, da govori ne pokrecjucji usne. Samo jednom, za
gotovo mesec dana svakovecyernjeg sastajanja, podje im
za rukom da se poljube. Isyli su cjutke nekom sporednom
ulicom (Dzyulija nikad nije govorila ako se nisu nalazili
u nekoj od glavnih ulica) kad se zacyu zaglusyujucji
prasak, zemlja se zatrese, a vazduh pomracyi; Vinston se
nadje kako lezyi na boku, izubijan i preplasyen. Ocyigledno
je negde sasvim blizu pala raketna bomba. On odjed-
nom spazi Dzyulijino lice na nekoliko santimetara od
svog, mrtvacyki belo, belo kao kreda. Cyak su joj i usne
bile bele. Mrtva! On je stezye uza se i primeti da je lice
koje ljubi zyivo i toplo. No na usne mu se hvatalo nesyto
prasynjavo. Lica su im oboma bila pokrivena gustim
slojem krecyne prasyine.
  Bilo je vecyeri kad su stizali na mesto sastanka i morali
se mimoicji bez ikakvog znaka, jer je iza ugla upravo
izisyla patrola, ili iznad glave stajao helikopter. No cyak i
da je bilo manje opasno, nacji vremena za sastanak bilo
bi ipak tesyko. Vinstonova radna nedelja iznosila je
syezdeset sati, Dzyulijina cyak i visye; slobodni dani su im
zavisili od pritiska posla i nisu se cyesto poklapali. U
svakom slucyaju, Dzyulija je retko imala potpuno slobod-
no vecye. Provodila je zacyudno mnogo vremena na
predavanjima i demonstracijama, raznosecji materijale
za Omladinsku ligu protiv seksa, krojecji zastave za
Nedelju mrzynje, skupljajucji priloge za kampanju syte-
dnje, i bavecji se ostalim slicynim poslovima. To se

                                    [119]
isplacjivalo, kako je govorila; predstavljalo je kamufla-
zyu. Cyovek koji se drzyi manjih pravila mozye krsyiti vecja.
Ona je cyak navela Vinstona da stavi hipoteku na josy
jedno od svojih slobodnih vecyeri i prijavi se za preko-
vremeni rad u fabrici municije, za syta su se zagrizyeniji
cylanovi Partije javljali dobrovoljno. I tako je on pocyeo,
po jedno vecye svake nedelje, provoditi cyetiri sata,
navrcjucji jedan na drugi male metalne predmete,
verovatno delove upaljacya za bombe, paralisan od
dosade, u losye osvetljenoj fabricykoj hali punoj promaje
gde se lupa cyekicja sumorno mesyala sa muzikom telekra-
na.
  Kad su se sastali u crkvenom tornju, ispunisye rupe u
svom dotadasynjem isprekidanom razgovoru. Bilo je
vrelo popodne. U tesnoj cyetvrtastoj prostorijici iznad
zvona vazduh je bio vruck i ustajao; osecjao se nepodno-
syljiv smrad golubijeg izmeta. Razgovarali su satima,
sedecji na prasynjavom podu prekrivenom grancyicama; s
vremena na vreme neko bi od njih dvoje ustao da baci
pogled kroz pusykarnicu i utvrdi da se niko ne priblizya-
va.
  Dzyulija je imala dvadeset syest godina. Zyivela je u
zyenskom domu sa josy trideset devojaka (>>Vecyito u
zyenskom smradu! Nemasy pojma koliko mrzim zyene!<<
rekla je uzgred), a radila je, kao syto je i mislio, u
Odeljenju proze. Volela je svoj posao, koji se uglavnom
sastojao od toga syto je trebalo rukovati i odrzyavati
jedan jak, ali kapriciozan elektricyni motor. Nije bila
>>strasyno pametna<< ali je volela da radi rukama i rad sa
masyinama joj je padao lako. Umela je da opisye ceo
proces sastavljanja romana, od opsyte direktive Komite-
ta za planiranje pa sve do poslednjeg glacyanja u
takozvanoj >>glanc-grupi<<. No konacyni proizvod je nije
interesovao. Bila je, po svojim recyima, >>slaba musyterija
za knjige<<. Knjige su za nju bile jednostavno roba koja
se mora proizvoditi, kao pekmez ili pertle.
  Nije se secjala nicyega pre prvih godina syeste decenije, a
od svih ljudi koje je poznavala, jedan jedini je cyesto
pricyao o predrevolucionarnim danima -- bio je to njen

           [120]
deda, koji je nestao kad joj je bilo osam godina. U sykoli
je bila kapiten hokejasyke ekipe, i dobila gimnasticyki
trofej dve godine uzastopce. Pre no syto se ucylanila u
Omladinsku ligu protiv seksa, bila je sekretar mesnog
aktiva Saveza omladine, a pre toga komandir odreda
u Sypijunima. Uvek je imala odlicynu karakteristiku. Cyak
je u svoje vreme bila izabrana (syto je predstavljalo
nesumnjiv znak dobrog ugleda) za rad u Pornosekciji,
pododseku Odeljenja proze koji je proizvodio trecjeraz-
rednu pornografiju za prole. Pornosekciju su oni koji su
radili u njoj nazivali >>masna kucja<<, primeti ona. Tu je
ostala godinu dana, radecji na proizvodnji knjizyica pod
naslovima <1Nestasyne pricye>1 ili <1Jedna nocj u devojacykom>1
<1pansionatu,>1 koje su, u zapecyacjenim paketicjima, ispod
ruke kupovali mladi proleteri pod utiskom da rade
nesyto zabranjeno.
  >>Kakve su te knjige?<< radoznalo upita Vinston.
  >>Smuti pa prospi. U stvari su dosadne. Postoji samo
syest zapleta, samo syto ih nesyto malo menjaju. Razume
se, ja sam radila samo na kaleidoskopima. U glanc-gru-
pi nisam bila. Nemam smisla za knjizyevnost, dragi --
cyak ni koliko treba za taj posao.<<
  Sa cyudjenjem je saznao da u Pornosekciji, sem syefova
odeljka, rade samo zyene, po teoriji da bi musykarci, cyiji
su seksualni nagoni manje podlozyni kontroli nego
zyenski, laksye podlegli uticaju pornografije s kojom bi
radili.
  >>Ne vole cyak ni da im rade udate zyene<<, dodade ona.
>>Devojke su uvek olicyenje cjistote, po njima. Ali kao syto
vidisy, jedna basy nije.<<
  Prvi put je vodila ljubav u syesnaestoj godini, sa nekim
syezdesetogodisynjakom, cylanom Partije, koji je kasnije
izvrsyio samoubistvo da izbegne hapsyenje. >>Basy dobro<<,
recye Dzyulija, >>inacye bi saznali za mene kad bi priznao.<<
Zatim su dosyli drugi. U njenim ocyima zyivot je bio
jednostavna stvar. Cyovek zyeli da mu bude lepo; >>oni<<,
to jest Partija, sprecyavaju ga u tome; on onda krsyi
pravila kako najbolje ume. Syto >>oni<< uskracjuju cyoveku
zadovoljstvo cyinilo joj se isto tako prirodnim kao i to

                                    [121]
syto cyovek treba da se stara da ga ne uhvate. Partiju je
mrzela, i svoju mrzynju iskazivala najgrubljim recyima,
ali je nije kritikovala u opsytem smislu. Za doktrinu
Partije nije imala interesovanja, sem onda kad je ova
neposredno pogadjala njen sopstveni zyivot. On primeti
da ona ne upotrebljava recyi iz Novogovora, osim onih
koje su presyle u svakodnevnu upotrebu. Za Bratstvo
nikad nije cyula, i nije htela da veruje u njegovo
postojanje. Svaki oblik organizovane bune protiv Parti-
je, koji je unapred bio osudjen na neuspeh, cyinio joj se
glupim. Pametno raditi znacyilo je krsyiti pravila a ipak
ostati zyiv. On se uzgred zapita koliko ih u mladjoj
generaciji mozye biti nalik na Dzyuliju -- u generaciji koja
je odrasla u svetu Revolucije, koja nije znala ni za syta
drugo; za koju je Partija bila nesyto neizmenljivo, kao
nebo; koja se nije bunila protiv njene vlasti vecj jedno-
stavno vrdala od nje, kao syto se zec uklanja od psa.
  O mogucjnosti da se uzmu nisu razgovarali. Mogucj-
nost je bila toliko bleda da nije vredela misli. Nikakav
komitet koji se da zamisliti ne bi odobrio njihov brak,
cyak i kad bi se Vinstonova zyena Ketrin i mogla nekako
ukloniti s puta. To je bilo beznadezyno cyak i kao san.
  >>Kakva ti je bila zyena?<< upita Dzyulija.
  >>Bila je -- da li znasy onu recy iz Novogovora:
<1dobromislen?>1 Syto znacyi: po prirodi ispravan, nesposo-
ban da pomisli losyu misao?<<
  >>Ne znam recy, ali takve ljude znam dobro.<<
  On joj pocye pricyati o svom braku, no ona je zacyudo
znala kako su susytinske stvari u osnovi izgledale.
Opisala mu je, mada nikad nije videla ni osetila, kako se
Ketrinino telo kocyi i kruti cyim bi je dotakao; kako se
cyinilo da ga gura od sebe cyak i onda kad ga je cyvrsto
grlila. Sa Dzyulijom mu nije bilo tesyko razgovarati o tim
stvarima; Ketrin je, u svakom slucyaju, odavno bila
prestala da bude bolna, i postala samo neprijatna,
uspomena.
  >>Mogao bih izdrzyati da nije bilo jedne stvari<<, recye
on, i ispricya joj o ledenoj predstavi na koju ga je Ketrin
naterivala svake nedelje u isti dan. >>Bilo joj je odvratno,

            [122]
ali je nisyta nije moglo sprecyiti da to radi. To je nazivala
-- ne, nikad necjesy pogoditi kako.<<
  >>Nasya obaveza prema Partiji<<, smesta recye Dzyulija.
  >>Otkud znasy?<<
  >>Dragi, pa i ja sam bila u sykoli. Predavanja o
seksualnom zyivotu jedanput mesecyno za omladinu
iznad syesnaest godina. I u Savezu omladine. Godinama
ti to tucaju u glavu. Verovatno im i pali, u vecjini
slucyajeva. Samo, razume se, nikad se ne zna; ljudi su
toliko dvolicyni.<<
  Ona nastavi u istom smislu. Kod Dzyulije je svaka
tema vodila njenoj seksualnosti. Cyim bi se razgovor ma
na koji nacyin dotakao te oblasti, ona je pokazivala
veliku inteligenciju. Za razliku od Vinstona, shvatala je
susytinu puritanizma koji je Partija propovedala. Nije u
pitanju bilo samo to syto seksualni nagon stvara svoj
sopstveni svet koji je Partiji van kontrole te ga zato
treba unisytiti, ako je mogucje. Vazynije je bilo to syto
seksualno lisyavanje stvara histeriju, koja je dobrodosyla
jer se mozye preobraziti u groznicu ratobornosti i
obozyavanje vodje. Ona je to iskazivala ovako:
  >>Kad spavasy sa zyenom, trosyisy energiju; a posle si sav
srecjan i ne dajesy pet para ni za syta. A oni ne podnose da
ti bude tako: hocje da stalno pucasy od energije. Sve to
marsyiranje gore-dole, klicanje, mahanje zastavama --
sve ti je to neizyivljen seks. Ako si srecjan u sebi, syta te
briga za Velikog Brata, i troletke, i Dva minuta mrzynje,
i sva ona njihova sranja?<<
  Istina je, pomisli on.  Izmedju askeze i politicyke
ispravnosti postoji neposredna, bliska veza. Jer kako bi
se onaj strah, ona mrzynja i ono ludacyko verovanje koje
Partija trazyi od svojih cylanova mogli odrzyati na potreb-
noj visini kao pokretacyka snaga? Seksualni impuls je
Partiji bio opasan, te ga je skrenula u stranu i iskoristila
za svoje potrebe. Slicyan trik su izveli i sa roditeljskim
instinktom. Porodica se nije mogla ukinuti; Partija je
cyak podsticala gotovo starinsku ljubav roditelja prema
deci. S druge strane, decu je sistematski okretala protiv
roditelja i ucyila da ih sypijuniraju i prijavljuju njihove

                                    [123]
sumnjive recyi i dela. Porodica je u stvari postala filijala
Policije misli. Na taj nacyin se postizalo da svi gradjani i
danju i nocju budu okruzyeni uhodama koji ih intimno
poznaju.
  U secjanje mu se najednom vrati Ketrin. Ketrin bi ga
nesumnjivo dostavila Policiji misli da nije bila preglupa
da u njegovim recyima otkrije politicyku neispravnost.
No u stvari ju je tog trenutka vratila u Vinstonovo
secjanje zagusyljiva popodnevna jara, od koje su mu po
cyelu izbile grasyke znoja. On pocye pricyati Dzyuliji o
necyemu syto se desilo, upravo syto se nije desilo, jednog
drugog vrelog letnjeg popodneva, pre jedanaest godina.
  Tada su imali za sobom tri ili cyetiri meseca braka. Bili
su se izgubili na jednom kolektivnom marsyu, negde u
Kentu. Zaostali su za drugima svega nekoliko koraka,
ali potom su skrenuli u pogresynom pravcu, i ubrzo su
morali naglo da se zaustave na ivici nekog napusytenog
kamenoloma odakle se nekad vadio krecynjak. Ivica se
obrusyavala, u pravoj liniji, kojih deset-dvadeset metara;
na dnu je lezyalo krupno kamenje. Naokolo nije bilo
nikoga da ga pitaju za put. Cyim je shvatila da su se
izgubili, Ketrin je postala vrlo nervozna. Biti, makar za
trenutak, odvojen od bucyne gomile izletnika ulivalo joj
je osecjanje da cyini nesyto losye. Htela je da se vrate putem
kojim su dosyli i potrazye ostale u drugom pravcu. No u
tom trenutku Vinston je primetio nekoliko cjubica slaka
koje su rasle u pukotinama stene ispod njih. Jedna je
bila dvobojna, karmin i cigla-crvena, iako je ocyigledno
rasla iz istog korena. Tako nesyto nikad ranije nije video,
te pozva Ketrin da dodje i pogleda.
  >>Gledaj, Ketrin! Pogledaj ono cvecje. Onaj bokor
dole pri dnu. Vidisy li da je dvobojan?<<
  Ona se vecj bila okrenula da podje, no za trenutak se
ipak vratila, prilicyno uznemirena. Cyak se i nagla preko
ivice da vidi kuda on pokazuje. Stajao je nesyto iza nje;
uhvatio ju je rukom za struk da je zadrzyi. U tom
trenutku mu je odjednom palo na pamet koliko su
potpuno sami. Nigde se nije videlo nijedno ljudsko bicje,
nije kretao nijedan list; cyak ni jedna ptica nije bila

            [124]
budna. Na takvom mestu je opasnost od skrivenog
mikrofona bila vrlo mala; a i da ga je bilo, mikrofon bi
uhvatio samo zvuke. Bio je najvreliji, najsanjiviji cyas
popodneva. Sunce je palilo po njima, znoj ga je golicao
po licu. I najednom mu je dosyla pomisao...
  >>Zasyto je nisi gurnuo?<< upita Dzyulija, >>Ja bih.<<
  >>Znam, draga, ti bi je stvarno i gurnula. I ja bih, da
sam tada bio ono syto sam sad. A mozyda bih -- nisam
siguran.<<
  >>Je li ti krivo syto nisi?<<
  >>Jeste. Sve u svemu, krivo mi je.<<
  Sedeli su jedno do drugog na prasynjavom podu. On je
privucye uza se. Glava joj se odmarala na njegovom
ramenu, a prijatan miris kose nadvladavao zadah
golubijeg izmeta. Vrlo je mlada, pomisli on, josy uvek
ocyekuje nesyto od zyivota, ne shvata da gurnuti neprijat-
nu osobu niz liticu ne resyava nisyta.
  >>U stvari ne bih izmenio nisyta<<, recye on.
  >>Zasyto ti je onda krivo syto je nisi gurnuo?<<
  >>Samo zato syto visye volim delanje od nedelanja. U
ovoj igri koju igramo, ne mozyemo pobediti. Neki
neuspesi su bolji od drugih, to je sve.<<
  Oseti kako joj se ramena izvijaju ne odobravajucji.
Uvek mu je protivrecyila kad je tako govorio. Nije
prihvatila kao zakon prirode da pojedinac uvek gubi.
Na neki nacyin je shvatala da je izgubljena, da cje je
Policija misli pre ili posle uhvatiti i ubiti, no drugim
delom svesti je verovala da je ipak izvodljivo sagraditi
potajni svet u kome se mozye zyiveti kako se hocje.
Trebalo je samo srecje, lukavstva i smelosti.  Nije
razumevala da srecja ne postoji, da jedina pobeda lezyi u
dalekoj buducjnosti, dugo posle njene smrti, da je od
onog trenutka kad se objavi rat Partiji najbolje smatrati
sebe lesyom.
  >>Mi smo mrtvaci<<, recye on.
  >>Nismo josy mrtvi<<, prozaicyno recye Dzyulija.
  >>Ne fizicyki. Josy syest meseci, godinu dana -- mozyda
pet godina. Ja se bojim smrti. Ti si mlada, dakle
verovatno je se bojisy josy visye nego ja. Ocyigledno,

                                    [125]
trudicjemo se da je odlozyimo syto visye mozyemo. Ali tu
nema velike razlike. Dokle god ljudi ostanu ljudi, zyivot i
smrt su isto.<<
  >>Ah, kojesyta! S kim bi radije spavao, sa mnom ili s
kosturom? Zar ne volisy syto si zyiv? Zar ne volisy da osetiys:
evo, ovo sam ja, ovo mi je ruka, ovo mi je noga, stvarno
postojim, cyvrsta sam, zyiva sam! Zar ne volisy <1ovo?>1<<
  Ona se izvi i pribi se grudima uz njega. On oseti njene
dojke, zrele i cyvrste, kroz kombinezon. Njeno telo kao
da je nesyto od svoje mladosti i elana prelivalo u njegovo.
  >>Volim<<, recye on.
  >>Onda prestani da mi govorisy o smrti. A sad slusyaj,
dragi: moramo da se dogovorimo za iducji put. Mogli bi
basy i da ponovo odemo na ono mesto u syumi. Nismo
odavno, sad mozye. Samo sad cjesy morati drugim putem.
Sve sam isplanirala. Podjesy vozom -- ne, cyekaj; nacrtacju
ti.<<
  I, onako prakticyna, ona zgrnu cyetvorougao prasyine i
grancyicom izvadjenom iz golubijeg gnezda pocye na podu
crtati mapu.



  4.


Vinston se osvrnu po zapusytenoj sobici iznad Cyeringto-
nove radnje. Pored prozora, ogromni krevet je stajao
namesyten, pokriven otrcanom cjebadi i jastukom bez
navlake. Na plocyi kamina otkucavao je staromodni sat
sa brojcyanikom podeljenim na dvanaest cyasova. U
uglu, na stolu na sklapanje, iz polumraka je meko sjajio
stakleni pritiskivacy za papir koji je bio kupio u posle-
dnjoj poseti.
  U lozyisytu kamina stajala je ulubljena limena petrolej-
ska pecj, syerpica i dve syolje, koje mu je Cyerington dao na
upotrebu. Vinston zalozyi pecj i pristavi loncyicj. Bio je
doneo koverat pun kafe <1Pobeda>1 i nesyto tableta sahari-
na. Kazaljke na satu pokazivale su sedam i dvadeset: u

            [126]
stvari je bilo devetnaest i dvadeset. Ona je trebalo da
dodje u devetnaest i trideset.

  Ludost, ludost, govorilo mu je srce; svesna, neoprav-
dana, samoubilacyka ludost. Od svih zlocyina koje je cylan
Partije mogao pocyiniti, ovaj je bilo najtezye sakriti. U
stvari mu je zamisao uplovila u glavu u obliku vizije:
stakleni pritiskivacy koji se ogleda na povrsyini stola na
sklapanje. Ko syto je i predvidjao, Cyerington mu je bez
komplikacija izdao sobu. Ocyigledno mu je bilo milo syto
cje docji do nekoliko dolara stanarine.  Nije se ni
skandalizovao ni nametljivo pokazivao da zna syta je
posredi kad je postalo jasno da je Vinstonu soba
potrebna da bi u nju dovodio zyenu. Umesto toga,
gledao je nekud neodredjeno, ni u blizinu ni u daljinu, i
govorio uopsytenim recyima, s takvim taktom da se cyinilo
da je delomicyno nevidljiv. Rekao je da je mir nesyto
veoma dragoceno. Svako zyeli da ima neko mesto gde cje
povremeno biti sam. A kad neko zna da neko drugi ima
takvo mesto, stvar je normalnog dobrog vaspitanja da
to zadrzyi za sebe. Cyak je dodao, izgledajucji pri tom kao
da se potpuno topi u nevidljivost, da kucja ima dva
ulaza, i to jedan kroz zadnje dvorisyte, odakle se izlazilo
na sporednu ulicu.

  Pod prozorom se cyula necyija pesma. Vinston proviri,
zasyticjen muslinskom zavesom. Junsko sunce je josy uvek
bilo visoko na nebu, a u dvorisytu punom sunca, jedna
cyudovisyno krupna zyena, cyvrsta kao normanski stub,
misyicjavih crvenih podlaktica, s keceljom od jute prive-
zanom oko pojasa, tabala je gore-dole izmedju korita i
konopca za rublje, prikacyinjucji sytipaljkama niz cyetvrta-
stih belih predmeta, koje Vinston prepoznade kao
pelene. Kad god joj usta nisu bila zapusyena sytipaljka-
ma, pevala je snazynim kontraaltom:


  <1Besye to kratka ljubav bez nade>1
  <1Syto prodje brzo k'o aprilski dan,>1
  <1Al' od nezynih recyi i misli o srecji>1
  <1U srcu vecyno ostade san.>1

                                    [127]
Ta melodija je vecj nekoliko nedelja proganjala Lon-
don. Bila je to jedna od bezbroj slicynih pesama koje je za
prole pusytala u promet jedna podsekcija Muzicykog
odeljenja u Ministarstvu istine. Tekstovi su bili sasta-
vljani, bez ikakve ljudske intervencije, na aparatu
zvanom versifikator. No zyena je pevala tako melodicyno
da je od inacye odvratne besmislice postajala skoro
prijatna muzika. Vinston je cyuo zyeninu pesmu, struga-
nje njenih cipela po plocyama dvorisyta, decyje uzvike sa
ulice i, odnekud veoma daleko, slabu zuku saobracjaja,
a soba se ipak cyinila cyudno tiha, zato syto nije bilo
telekrana.
  Ludost, ludost, ludost! ponovo pomisli on. Nezami-
slivo je bilo da cje mocji dolaziti u ovu sobu duzye od
nekoliko nedelja a da ih policija ne uhvati. No pomisao
o skrovisytu koje cje biti samo njihovo, blizu, i izmedju
cyetiri zida, predstavljala je preveliko iskusyenje za oboje.
Neko vreme posle sastanka u zvoniku, bilo im je
postalo nemogucje da se nadju. Zbog Nedelje mrzynje
koja je predstojala, radno vreme je bilo drasticyno
produzyeno. Do Nedelje je preostajalo visye od mesec
dana, ali su obimne, komplikovane pripreme svakome
zadavale naknadni posao. Najzad im je oboma posylo za
rukom da izrade slobodno popodne u isti dan. Bili su se
dogovorili da odu na onaj isti proplanak. Vecye pre toga
videli su se za trenutak na ulici. Dok su se kao slucyajno
priblizyavali jedno drugom u gomili, Vinston skoro da je
i nije gledao; no jedan kratak pogled mu je bio dovoljan
da primeti da je bledja nego obicyno.
  >>Propala stvar<<, promrmljala je ona cyim je ocenila da
je sigurno govoriti. >>Mislim, za sutra.<<
  >>Syta?<<
  >>Sutra popodne. Ne mogu da dodjem.<<
  >>Zasyto?<<
  >>Ono redovno.  Ovog meseca sam dobila nesyto
ranije.<<
  Za trenutak je bio van sebe od besa. Tokom onih
mesec dana koliko ju je poznavao, priroda njegove zyelje
za njom bila se izmenila. U pocyetku je tu bilo vrlo malo

            [128]
istinske cyulnosti. Njihovo prvo seksualno opsytenje bilo
je samo cyin volje. No posle drugog stvari su se izmenile.
Miris njene kose, ukus njenih usta, dodir njene kozye
kao da su se uvukli u njega, ili u vazduh koji ga je
okruzyavao. Ona mu besye postala fizicyka potreba, nesyto
syto nije samo zyeleo nego na syta je smatrao da ima i
pravo. Kad mu je rekla da ne mozye docji, u njemu se
rodilo osecjanje kao da mu je podvalila. No upravo ih je
u tom trenutku gomila gurnula jedno uz drugo, i ruke
su im se slucyajno susrele. Ona mu nakratko stezye vrhove
prstiju, pokretom koji nije budio zyelju, nego ljubav.
Palo mu je na pamet da je, kad se sa zyenom zyivi zajedno,
razocyaranje ovakve vrste prirodan i redovan dogadjaj; i
obuze ga duboka nezynost, kakvu prema njoj dotle josy
nije osetio. Pozyeleo je da su njih dvoje par koji za sobom
ima deset godina braka. Pozyeleo je da mogu da hodaju
ulicama, ali otvoreno i bez straha, da razgovaraju o
nevazynim stvarima i kupuju sitnice za domacjinstvo.
Pozyeleo je, najvisye od svega, da imaju neko mesto gde bi
bili sami a da se ne osete obaveznim da spavaju zajedno
svaki put kad se nadju. Ne tog trenutka, ali sutradan,
pala mu je na pamet misao da iznajmi sobu kod
Cyeringtona. Kad je to predjlozyio Dzyuliji, ona se slozyila
neocyekivano spremno. Oboje su znali da je to ludilo,
svesno priblizyavanje grobu. Dok je sedeo na ivici
kreveta cyekajucji je, on ponovo pomisli o podrumima
Ministarstva ljubavi.  Cyudno, pomisli on, kako se
predodredjeni uzyas pojavljuje i nestaje iz svesti. Tu je,
smesyten negde u vremenu buducjem, i prethodi smrti
isto onako sigurno kao syto devedeset devet prethodi
stotini. Ne mozye se izbecji, ali se mozyda mozye odlozyiti; a
ipak cyovek umesto toga, svaki cyas skracjuje razmak do
njega nekim svesnim, voljnim cyinom.
  U tom trenutku na stepenicama se zacyusye zyurni
koraci. U sobu ulete Dzyulija. Nosila je torbu za alat od
grubog mrkog platna, kakvu je ponekad vidjao da nosi
gore-dole po Ministarstvu. On podje napred da je uzme
u narucyje, no ona se oslobodi prilicyno zyurno, delom
zato syto je josy uvek drzyala torbu za alat.

                                    [129]
  >>Strpi se malo<<, recye ona. >>Pusti me da ti pokazyem
syta sam donela. Jesi li doneo one odvratne kafe <1Pobeda?>1
I znala sam da cjesy doneti. Mozyesy da je bacisy, necje nam
trebati. Gledaj ovamo. <<
  Ona klecye na kolena, otvori torbu i izbaci nekoliko
francuskih kljucyeva i jednu odvrtku koji su lezyali pri
vrhu. Ispod njih je bilo nekoliko uredno spakovanih
paketicja od papira. Prvi koji je dodala Vinstonu cyinio se
pod prstima cyudan, a ipak nekako poznat. Bio je
napunjen necyim tesykim, slicynim pesku, syto se ugibalo
gde god ga cyovek takne.
  >>Nije valjda syecjer?<< recye on.
  >>Pravi syecjer. Ne saharin, nego syecjer. A evo i vekna
hleba -- pravi beli, a ne ono nasye djubre -- i teglica
dzyema. Evo i konzerva mleka -- ali gledaj! Ovim se
najvisye ponosim. Morala sam da ga uvijem u krpu od
dzyaka, jer bi se inacye...<<
  No nije mu bilo potrebno recji zasyto ga je uvila. Miris
je vecj ispunjavao sobu, bogati, vreli miris koji mu se
cyinio isparenjem iz detinjstva, no koji se josy uvek
ponekad mogao uhvatiti, u kakvom hodniku pre nego
syto se zalupe vrata, ili na prepunoj ulici, syiren vetrom i
nanjusyen samo za trenutak pre no syto se izgubi.
  >>Kafa<<, promrmlja on, >>prava kafa.<<
  >>Kafa koju pije Uzya partija<<, recye ona. >>Imam celo
kilo.<<
  >>Kako si uspela da nabavisy sve ovo?<<
  >>Sve je to roba za Uzyu partiju. Nisyta te svinje ne
ostavljaju drugima, basy nisyta. Samo, razume se, sluge i
kelneri kradu, pa -- ali gledaj, imam i paketicj cyaja.<<
  Vinston cyucynu pored nje i otcepi jedan ugao.
  >>Pravi cyaj. A ne ono nasye lisycje borovnice.<<
  >>Ima ga puno u poslednje vreme. Osvojili su Indiju,
ili tako nesyto<<, ravnodusyno recye ona. >>Ali slusyaj, dragi,
sad se okreni da me ne gledasy jedno tri minuta. Sedi na
drugi kraj kreveta. Nemoj mnogo blizu prozora. I ne
okrecji se dok ti ne kazyem.<<
  Vinston se zamisyljeno zagleda kroz muslinsku zave-
su. Dole u dvorisytu, zyena crvenih ruku josy uvek je

            [130]
marsyirala gore-dole izmedju korita i konopca. U jed-
nom trenutku izvadi iz usta dve sytipaljke i zapeva,
duboko se unosecji:

  <1Kazyu da vreme sve rane lecyi>1,
  <1Kazyu da se uvek zaboravi sve,>1
  <1Al' mladost je prosyla i starost vecj dosyla>1
  <1A ja josy pamtim cyasove te.>1

Cyinilo se da celu tu nedotupavnu pesmu zna napamet.
Glas joj je plovio navisye s mekim letnjim vazduhom,
vrlo melodicyan, pun neke srecjne melanholije. Dobijao
se utisak da bi bila savrsyeno zadovoljna kad bi junsko
vecye bilo beskrajno a zaliha rublja neiscrpna, da tu osta-
ne josy hiljadu godina, vesyajucji pelene i pevajucji besmi-
slicej Pade mu na pamet cyudna cyinjenica da nikad nije
cyuo nijednog cylana Partije da peva spontano i sam.
Tako syta bi pomalo cyak mirisalo na neispravnost, pred-
stavljalo opasnu ekscentricynost, kao razgovaranje sa
samim sobom. Mozyda se ljudima peva samo onda kad
su na ivici gladovanja.
  >>Sad mozyesy da se okrenesy<<, recye Dzyulija.
  On se okrete, i za trenutak je gotovo nije prepoznao.
Ocyekivao je u stvari da cje je videti golu. Ali nije bila
gola. Promena je bila daleko vecja. Bila se nasyminkala.
  Po svemu sudecji, na putu do kucje je krisyom usyla u
neku radnju u jednoj od proleterskih cyetvrti i kupila
kompletnu garnituru kozmeticykog pribora. Usne su joj
bile jako nakarminisane, obrazi narumenjeni, nos na-
puderisan; cyak je i ispod ocyiju imala nesyto od cyega su
izgledale sjajnije. Ceo posao nije bio obavljen osobito
vesyto, no Vinstonovi kriterijumi u tim stvarima nisu bili
osytri. On nikad nije video, ni zamisyljao, cylanicu Partije
sa nasyminkanim licem. Dzyulija se besye toliko prolepsyala
da se on zapanji. Dodavsyi samo malo boje na prava
mesta, postala je ne samo mnogo lepsya no i daleko
zyenstvenija. Kratka kosa i decyacyki kombinezon samo
su pojacyavali taj utisak. Kad ju je uzeo u zagrljaj,
nozdrve mu preplavi talas sinteticykog mirisa ljubicyice.

                                    [131]
On se seti polumraka u podrumskoj kuhinji, i bezubih
usta one zyene. Ona je imala isti taj parfem; no u tom
trenutku mu to nije smetalo.
  >>I parfem!<< uzviknu on.
  >>Jeste, dragi, i parfem. A znasy syta cju josy da uradim?
Gledacju da nadjem pravu zyensku haljinu, i nosicju je
umesto ovih blesavih pantalona. Nosicju svilene cyarape
i visoke sytikle! U ovoj sobi cju biti zyena, a ne cylanica
Partije.<<
  Strgosye odecju sa sebe i legosye u ogromni krevet od
mahagonija. Vinston se tada prvi put svukao u njenom
prisustvu. Dotle se previsye stideo svog bledog i mrsyavog
tela, sa otecyenim venama na listovima i belom pegom
iznad glezynja. Cyarsyava nije bilo, ali je cjebe na kome su
lezyali bilo izlizano i glatko, a velicyina i elasticynost
kreveta iznenadisye ih oboje. >>Sigurno je pun buva, ali
basy nas briga<<, recye Dzyulija. Takav bracyni krevet se visye
nije mogao videti nigde sem u proleterskim kucjama.
Vinston je kao dete ponekad spavao u takvom krevetu;
Dzyulija nikad, koliko se mogla setiti.
  Ubrzo padosye u kratak san. Kad se Vinston probu-
dio, kazaljke na starom satu vecj su bile domilele gotovo
do devet. Nije se micao, jer je Dzyulija spavala s glavom
na njegovoj savijenoj ruci. Skoro sva syminka bila je sisyla
na njegovo lice i na jastuk, no jedan lak potez rumenila
josy uvek joj je isticao lepotu jagodice. Zyuti zrak sunca
na zalasku pade preko podnozyja kreveta i osvetli
kamin, gde je voda u loncyicju burno kljucyala. Dole u
dvorisytu zyena visye nije pevala, ali su s ulice dopirali slabi
decyji uzvici. On se uzgred pitao da li je u ukinutoj
prosylosti bilo obicyna stvar da lezye ovako u krevetu na
svezyini letnje vecyeri musykarac i zyena, bez odecje, da
spavaju jedno s drugim kad im se prohte, da pricyaju o
cyemu im se prohte, nicyim primorani da ustanu; vecj
jednostavno lezye i slusyaju mirne zvuke syto dolaze spolja.
To sigurno nikad nije bilo svakidasynja stvar. Dzyulija se
probudi, protrlja ocyi i podizye se na lakat da pogleda
prema pecji.
  >>Pola vode vecj isparilo<<, recye. >>Sad cju ja da ustanem

           [132]
i skuvam kafu. Imamo josy sat. U koliko gase u tvojoj
zgradi?<<
  >>U dvadeset tri i trideset.<<
  >>Kod mene u domu u dvadeset tri. Samo mora se biti
josy i pre, jer... ej! Gubi se odatle, pogani stvore!<<
  Ona se najednom izvi u krevetu, dohvati cipelu s
poda i zavitla je u ugao decyacykim trzajem ruke, istim
onim pokretom kojim je onog jutra tokom Dva minuta
mrzynje hitnula recynik na Goldsytajna.
  >>Syta to bi?<< iznenadjeno upita on.
  >>Pacov. Videla sam ga kako je proturio njusyku.
Tamo u cjosyku ima rupa. Ako nisyta drugo, bar sam ga
dobro uplasyila.<<
  >>Pacovi!<< promrmlja Vinston. >>U ovoj sobi!<<
  >>Ima ih svuda<<, ravnodusyno odvrati Dzyulija, pono-
vo lezyucji. >>Kod mene u domu ima ih cyak i u kuhinji. U
nekim delovima Londona sve vrvi od njih. Jesi li znao
da napadaju decu? Da, da. U tim krajevima ima ulica
gde zyena ni dva minuta ne sme da ostavi dete samo. Na
decu idu oni veliki, mrki. A syto je najgore, oni uvek . . .<<
  >><1Nemoj dalje!>1<< kriknu Vinston, cyvrsto zatvorenih
ocyiju.
  >>Mili! Pa ti si sav bled. Syta ti je? Je l' ti se gadi od
njih?<<
  >>Od svih uzyasa na svetu -- pacov!<<
  Ona se pripi uz njega i obavi ga svojim udovima, kao
da je htela da ga umiri toplinom svog tela. On ne otvori
ocyi odmah. Nekoliko trenutaka drzyalo ga je osecjanje da
se ponovo nalazi u kosymaru koji mu se, ovda-onda,
vracjao celog zyivota. Uvek je bio manje-visye isti. U
njemu je stajao pred zidom mraka, a s druge strane zida
nalazilo se nesyto nepodnosyljivo, nesyto previsye uzyasno
da bi mu se moglo pogledati u ocyi. U tom snu, najdub-
lje osecjanje mu je bilo samozavaravanje, jer je u stvari
znao syta se nalazi iza zida mraka. S ocyajnicykim
naporom, kao da cyupa deo sopstvenog mozga, mogao
bi cyak i da to nesyto izvucye na videlo. Uvek se budio ne
pronasyavsyi syta je to; ali na neki nacyin je imalo veze s
onim syto je Dzyulija govorila pre no syto ju je prekinuo.

                                    [133]
  >>Izvini<<, recye on, >>nije nisyta. Ne volim pacove, to je

sve.<<
  >>Ne brini, dragi, necje oni nama u sobu. Pre nego syto
odemo, ja cju malo jute u rupu. A iducji put kad dodjemo,
donecju maltera pa cju je propisno zapusyiti.<<
  Crni trenutak panike vecj je upola bio zaboravljen.
Malo postidjen, on sede i nasloni se na uzglavlje. Dzyulija
sidje s kreveta, navucye kombinezon i skuva kafu. Miris
koji se syirio iz loncyicja bio je tako snazyan i uzbudljiv da
zatvorisye prozor da ga ne bi ko spolja osetio i postao
znatizyeljan. Josy bolji od ukusa kafe bio je svilast izgled
koji joj je davao syecjer; syecjer, koji je Vinston gotovo
zaboravio posle godina na saharinu. S jednom rukom u
dzyepu, i drzyecji u drugoj komad hleba premazan dzye-
mom, Dzyulija je hodala po sobi, pogledajucji ravnodu-
syno u orman za knjige, predlazyucji najbolji nacyin da se
popravi sto na rasklapanje, spusytajucji se u izlizanu
naslonjacyu da vidi je li udobna, i razgledajucji besmiselni
sat sa dvanaest podeljaka s nekom podsmesyljivom
trpeljivosycju. Zatim donese stakleni pritiskacy do kreveta
da ga ispita na boljem svetlu. On joj ga uze iz ruke,
ocyaran, kao i uvek, mekim kao kisynica izgledom stakla.
  >>Syta mislisy, syta bi to moglo biti?<< upita ga Dzyulija.
  >>Nisyta -- hocju da kazyem, mislim da se nije koristilo
ni za syta. Zato mi se svidja. Komadicj istorije koji su
propustili da izmene. Poruka od pre sto godina, kad bi
znali da je procyitamo.<<
  >>A ona slika preko<< -- ona pokaza glavom graviru
na suprotnom zidu -- >>je li i to od pre sto godina?<<
  >>I visye. Rekao bih da ima i svih dvesta. Ko zna.
Danas se visye ne mozye saznati koliko je syta staro.<<
  Ona ode do gravire da je pogleda. >>Evo odavde je
ona besytija promolila njusyku<<, recye i udari nogom po
drvenoj oplati odmah ispod slike. >>Koje je ovo mesto.
Negde sam ga vecj videla.<<
  >>Crkva -- ili je bar bila crkva. Crkva Svetog Syimuna,
tako se zvala.<< Odlomak pesmice koju besye naucyio od
Cyeringtona vrati mu se u secjanje i on dodade, upola
nostalgicyno: <1Narandzya i limun, kazye Sveti Syimun!>1 Na
njegovo iznenadjenje, ona nastavi:

           [134]
  <1Dugujesy mi farting, kazye sveti Martin.>1
  <1Syta bi od mog duga, pita sveti Luka...>1

Dalje se ne secjam. Jedino sam zapamtila da se zavrsyava:
<1Evo ide svecjar da zapali svecje, evo ide dzyelat da ti glavu>1
<1secye!<<>1
  Kao dve polovine rabosya. Ali posle <1kaxye sveti Luka>1
morao je docji josy jedan stih. Mozyda bi se mogao
iskopati iz Cyeringtonovog secjanja na kakav umestan
podsticaj.
  >>Od koga si to naucyila?<< upita on.
  >>Od dede. Govorio mi je tu pesmicu kad sam bila
mala. Isparili su ga -- u svakom slucyaju, nestao je --
kad mi je bilo osam godina. Da mi je znati syta je limun<<,
nevezano dodade ona. >>Narandzye sam vidjala. To je
vocje, okruglo pa zyuto, s debelom korom.<<
  >>Ja se secjam limuna<<, recye Vinston. >>Pedesetih
godina bilo ih je dosta. To je isto vocje, samo kiselo; od
samog mirisa su trnuli zubi.<<
  >>Glavu dajem da iza ove slike ima buva<<, recye
Dzyulija. >>Jednog dana moram da je skinem pa da je
dobro ocyistim. Sad vecj treba da krenemo. Moram josy i
ovu syminku da skinem. Gnjavazya. Posle cju da ti
izbrisyem karmin s lica.<<
  Vinston josy nekoliko trenutaka ostade da lezyi. Soba
se mracyila. On se okrete prema svetlu i zagleda u
pritiskacy. Neiscrpno interesantna stvar na njemu nije
bio komadicj korala nego unutrasynjost samog stakla.
Staklo je bilo debelo, a ipak providno gotovo kao
vazduh. Sticao se utisak kao da je povrsyina stakla
nebeski svod koji zatvara ceo jedan svet sa svom
njegovom atmosferom. Cyinilo mu se da mozye ucji u
njega; u stvari je i bilo u njemu, zajedno sa stolom od
mahagonija, stolom na rasklapanje, starinskim satom,
gravirom i samim pritiskacyem. Pritiskacy je bio soba u
kojoj se nalazio, a koral Dzyulijin i njegov zyivot,
ucyvrsycjen u nekoj vrsti vecynosti u srcu kristala.



                                    [135]
  5.


Sajm besye nestao. Jedno jutro je dosylo, a njega nije bilo
na poslu; nekoliko nepromisyljenih prokomentarisalo je
njegovo odsustvo. Sledecjeg dana niko ga nije pomi-
njao. Trecjeg dana Vinston ode u vestibil Odeljenja
dokumentacije da pogleda oglasnu tablu. Na jednom
komadu papira bio je spisak cylanova rukovodstva syah-
kruzyoka; jedan od njih je bio i Sajm. Spisak je izgledao
isti kao pre -- nisyta nije bilo precrtano -- ali je bio za
jedno ime kracji. To je bilo dovoljno. Sajm besye prestao
da postoji; nikad nije ni postojao.
  Vreme je bilo nesnosno vrelo. U lavirintu Ministar-
stva aparati za klimatizaciju odrzyavali su u sobama bez
prozora normalnu temperaturu, ali na ulici su trotoari
pekli tabane, a smrad u metrou u vreme najvecje guzyve
bio je uzyasan. Pripreme za Nedelju mrzynje bile su u
punom jeku, i sluzybenici svih ministarstava su radili
prekovremeno. Procesije, mitinge, vojnicyke parade,
predavanja, izlozybe vosytanih figura, filmske predstave,
telekranske programe -- sve je to trebalo organizovati;
podizati tribine, praviti modele, sastavljati parole,
komponovati pesme, syiriti glasine, falsifikovati foto-
grafije. Dzyulijina radna jednica u Odeljenju proze bila je
oslobodjena proizvodnje romana i dobila je zadatak da
na brzinu izbacuje pamflete kojima se raspirivala mrzy-
nja. Vinston je, pored svog svakodnevnog posla, svako-
ga dana provodio sate nad kompletima Tajmsa, menja-
jucji i ulepsyavajucji vesti koje je trebalo citirati u govori-
ma. U nocjne sate, kad su se gomile raspojasanih prola
motale ulicama, u gradu se osecjala neka cyudno grozni-
cyava atmosfera. Raketne bombe su padale cyesycje nego
ikad, a ponekad bi se izdaleka cyule strahobne eksplozije
cyije poreklo niko nije umeo da objasni, i o kojima su
kruzyile neverovatne glasine.
  Nova pesma koja je trebalo da bude melodijska tema
Nedelje mrzynje (zvala se <1Pesma mrzynje>1) vecj je bila
komponovana i nebrojeno puta pusytana preko telekra-

            [136]
na. Imala je divljacyan, lajav ritam koji se ne bi mogao
sasvim nazvati muzikom; visye je podsecjao na lupu
dobosya. Kad su je urlali stoglasni horovi uz pratnju
koraka u marsyu, pesma je uterivala strah u kosti.
Dopala se prolima, i u ponocjnim ulicama se takmicyila
sa josy uvek popularnom <1Besye to kratka ljubav bez nade.>1
Parsonsova deca su je svirala i danju i nocju, nepodno-
syljivo, na cyesylju i komadu toalet-papira. Vinston je
uvecye imao visye posla nego ikad. Odredi dobrovoljaca
koje je organizovao Parsons pripremali su ulicu za
Nedelju mrzynje, syili zastave, crtali plakate, podizali
koplja za zastave po krovovima i, reskirajucji da slome
vrat, rastezali zyice s krova na krov da o njih okacye
zastavice. Parsons se hvalio da cje sama zgrada <1Pobeda>1
izvesiti cyetiri stotine metara zastave. Nalazio se u svom
elementu i bio je srecjan kao malo dete. Vrucjina i fizicyki
rad josy su mu davali i izgovor da uvecye oblacyi kratke
pantalone i kosyulju s otvorenim okovratnikom. Bio je
svuda u isto vreme, vukao, gurao, testerisao, zakuca-
vao, improvizovao, podsticao i bodrio sve i svakog, i iz
svakog pregiba na telu lucyio kiselkast znoj koji kao da je
dolazio iz nepresusynog izvora.
  Odjednom se u celom Londonu pojavio nov plakat.
Nije imao teksta; predstavljao je samo cyudovisyno veliku
figuru evroazijskog vojnika, tri ili cyetiri metra visokog,
s bezizraznim mongolskim licem i ogromnim cyizmama,
kako koracya drzyecji u visini kuka automat na gotovs.
Gledan iz bilo kog ugla, grlicj cevi, uvelicyan skracjenom
perspektivom, cyinio se uperen u posmatracya. Taj plakat
je bio zalepljen na svaki zid gde je bilo slobodnog mesta,
i po tirazyu cyak prevazilazio i portrete Velikog Brata.
Kod prola, koji su prema ratu obicyno bili ravnodusyni,
javljala se, pod razdrazyujucjim dejstvom propagande,
jedna od njihovih povremenih groznica rodoljublja.
Kao da su se zyelele uklopiti u opsyte raspolozyenje,
raketne bombe su ubijale visye ljudi nego obicyno. Jedna
je pala na prepun bioskop u Stepniju i zatrpala u
rusyevinama nekoliko stotina zyrtava. Sutradan je sve
stanovnisytvo te cyetvrti izisylo, u dugoj, otegnutoj koloni,

                                     [137]
na sprovod koji je potrajao satima i u stvari bio
protestni miting. Druga je pala na zapusyten komad
zemljisyta koji je sluzyio kao decyje igralisyte, i raznela u
komade nekoliko desetina dece. Na to je dosylo do novih
gnevnih demonstracija, pri cyemu je bila napravljena i
spaljena Goldsytajnova figura od voska, stotine plakata
s evroazijskim vojnikom zderano sa zidova i bacyeno na
lomacyu, a nekoliko radnji opljacykano u opsytoj guzyvi;
onda se pronese glas da sypijuni upravljaju bombama
pomocju radio-talasa, i svetina potpali kucju u kojoj je
zyiveo neki stari bracyni par za koji se sumnjalo da je
stranog porekla te se oboje ugusyisye.
  U sobici nad Cyeringtonovom radnjom, kad god su
imali vremena da tamo odu, Dzyulija i Vinston su lezyali
jedno uz drugo na krevetu bez cyarsyava, goli zbog
vrucjine. Onaj pacov se visye nije pojavljivao, ali stenice i
buve su se strahovito namnozyile po toplom vremenu.
To nije smetalo. Prljava ili cyista, soba je bila raj. Cyim bi
stigli, posuli bi celu sobu biberom kupljenim na crnoj
berzi, zbacili odecju sa sebe, voleli se oznojenim telima,
zatim zaspali i probudili se da vide kako su stenice zbile
redove i spremaju protivnapad.
  Cyetiri, pet, syest -- sedam puta su se sastali u junu.
Vinstona besye prosyla navika da pije dzyin u svako doba.
Visye nije osecjao potrebu. Dobio je u tezyini, otecyena
vena mu se smirila i ostavila za sobom samo mrku mrlju
iznad glezynja, jutarnji napadi kasylja su mu prestali. Visye
nije bilo nesnosno zyiveti, visye ga nije progonio impuls
da pravi grimase u telekran i da psuje iz sveg glasa. Sad
kad su imali bezbedno skrovisyte, nije mu cyak bilo tesyko
ni to syto mozye da se sastaje s Dzyulijom jedino na dva-tri
sata, pa i to retko. Vazyno je bilo to syto soba nad
starinarnicom mozye da postoji. Znati da ona postoji,
neoskrvnjiva, bilo je gotovo isto kao i biti u njoj. Soba je
bila svet za sebe, deo prostora koji je pripadao prosylo-
sti, po kome su se mogle kretati izumrle zyivotinje.
Cyerington je, mislio je Vinston, takodje jedna izumrla
zyivotinja. On se obicyno zaustavljao da porazgovara
nekoliko minuta s Ceringtonom pre no syto bi se popeo u

            [138]
sobu. Starac je vrlo retko izlazio iz kucje - ako je uopsyte
izlazio -- a, s druge strane, kupaca gotovo da nije ni
imao. Ziveo je kao duh izmedju male, mracyne radnjice i
josy manje kuhinjice gde je spremao sebi jelo i u kojoj se
izmedju ostalog nalazio ijedan neverovatno star gramo-
fon sa ogromnom trubom. Bilo mu je milo syto ima s kim
da razgovara. Dok je tapkao medju svojom bezvrednom
robom, sa svojim dugim nosom, naocyarima s debelim
staklom, i povijenim ramenima u somotskom kaputu,
delovao je visye kao skupljacy nego kao trgovac. S nekim
izbledelim odusyevljenjem doticao se ovog ili onog
komada starudije -- porculanskog zapusyacya, bojenog
poklopca polomljene burmutice, medaljona sa prame-
nom kose ko zna kog davno umrlog deteta -- nikad ne
trazyecji od Vinstona da kupi, nego samo da se divi.
Razgovarati s njim bilo je kao slusyati cincanje stare
izandale muzicyke kutijice. Iz zakutaka secjanja izvukao
je josy nekoliko odlomaka zaboravljenih decyjih pesmica.
Jedna je bila o punoj korpi jaja, druga o malenoj pcyeli,
trecja o djacima-djavolima. Kad god bi iskopao kakav
nov odlomak, rekao bi stidljivo se smesykajucji: >>Ucyinilo
mi se da bi vas moglo interesovati.<<
  I Vinston i Dzyulija su znali -- u izvesnom smislu, to
im je stalno bilo u pameti -- da ovo syto se desyava ne
mozye dugo trajati. Bilo je trenutaka kad im je saznanje
da ih neminovno cyeka smrt postajalo isto onako
opipljiva stvar kao i krevet na kome su lezyali, i tada bi se
pripijali jedno uz drugo s nekom ocyajnicykom cyulnosycju,
kao gresynik osudjen na prokletstvo koji grabi poslednju
mrvicu zadovoljstva pet minuta pre no syto cje na satu
izbiti cyas osude. No bilo je i trenutaka kad su imali
iluziju ne samo bezbednosti nego i trajnosti. Cyinilo im
se da im se nisyta zlo ne mozye desiti sve dok su u sobi.
Probiti se do nje bilo je tesyko i opasno, ali sama soba je
bila svetilisyte. To je bilo slicyno iluziji koju je Vinston
imao posmatrajucji stakleni pritiskacy:  da se u taj
stakleni svet mozye ucji i da se, kad se cyovek nadje unutra,
vreme mozye zaustaviti. Cyesto su se prepusytali fantazija-
ma o bekstvu. Srecja cje ih drzyati neogranicyeno i oni cje

                                     [139]
nastaviti svoju igru, kao i dosad, sve dok ih ne snadje
prirodna smrt. Ili cje Ketrin umreti pa cje Vinston i
Dzyulija, spretno manevrisyucji, uspeti da izdejstvuju
dozvolu da se uzmu. Ili cje zajedno izvrsyiti samoubistvo.
Ili cje nestati, izmeniti svoj izgled, naucyiti da govore kao
proli, zaposliti se u fabrici i prozyiveti zyivot u nekoj
sporednoj ulicyici, neotkriveni. No oboje su znali da su
sve to besmislice. U stvarnosti bekstvo nije bilo mogu-
cje. Cyak ni onaj jedini izvodjliv plan, samoubistvo, nisu
imali namere da sprovedu. Zyiveti od danas do sutra, od
jedne sedmice, do druge, rastezati sadasynjost koja nije
imala buducjnosti, bio je nepobediv nagon, kao syto je
nepobediv nagon plucja da uvlacye svaki novi dah sve
dok ima vazduha.
  A ponekad su govorili i o aktivnoj buni protiv
Partije, ali nisu znali ni kako da ucyine prvi korak. Cyak i
da je ono basnoslovno Bratstvo i postojalo, josy uvek bi
put do njega ostao tezyak. On joj je ispricyao o cyudnoj
bliskosti koja je postojala, ili se cyini da postoji, izmedju
njega i O'Brajena, i o impulsu koji mu je ponekad
dolazio: da prosto pride O'Brajenu, izjavi da je neprija-
telj Partije, i zatrazyi njegovu pomocj. Njoj se zacyudo to
nije ucyinilo nepromisyljenim. Bila je navikla da o ljudima
sudi po licu, te joj se cyinilo prirodnim da Vinston veruje
na osnovu jednog jedinog pogleda u magnovenju da se
O'Brajenu mozye verovati. Osim toga, verovala je da svi,
ili skoro svi, potajno mrze Partiju i da bi rado krsyili
pravila kad bi znali da cje procji nekazynjeni. Ali odbijala
je da poveruje da rasprostranjena, organizovana opozi-
cija postoji i da uopsyte mozye postojati. Pricye o Goldsytaj-
nu i njegovoj podzemnoj vojsci, kako je govorila, samo
su gomila gluposti koje je Partija izmislila za svoje
potrebe i u koje se cyovek morao pretvarati da veruje.
Ona je bezbroj puta, na mitinzima i spontanim demon-
stracijama, vikala na sav glas trazyecji smrt ljudi cyija
imena nikad nije ni cyula i u cyije navodne zlocyine nije ni
najmanje verovala. Kad su se odrzyavala javna sudjenja,
ona je bila na svom mestu u odredima omladinske
organizacije koji su opkoljavali sudove i danju i nocju,

            [140]
skandirajucji u razmacima >>Smrt izdajnicima!<< Tokom
Dva minuta mrzynje uvek je nadmasyivala sve ostale u iz-
vikavanju pogrda Goldsytajnu. A ipak je imala vrlo bledu
predstavu o tome koje Goldsytajn i kakvu doktrinu na-
vodno zastupa. Odrasla je posle Revolucije, i bila pre-
mlada da bi se secjala ideolosykih borbi syezdesetih godina.
Pojam nezavisnog politicykog pokreta bio je van njenih
mocji poimanja; a u svakom slucyaju, Partija je nepobe-
diva. Postojacje uvek, i uvek cje biti ista. Cyovek se mozye
buniti jedino potajnom neposlusynosycju ili, najvisye, usa-
mljenim cyinovima nasilja: ubistvom ili diverzijom.
  U izvesnom smislu bila je mnogo inteligentnija od
Vinstona, i daleko manje podlozyna partijskoj propa-
gandi. Jednom ga je, kad je zbog necyega pomenuo rat
protiv Evroazije, iznenadila rekavsyi da se po njenom
misyljenju taj rat uopsyte ne vodi. Raketne bombe koje su
svakodnevno padale na London ispaljivala je verovat-
no sama vlada Okeanije, >>samo da se ljudi plasye<<. Ta
misao mu doslovno nikad nije usyla u glavu. Ona je u
njemu podstakla cyak i neku zavist kad mu je rekla da joj
je tokom Dva minuta mrzynje najvecji problem kako da
ne prsne u smeh. No stavljalaje u sumnju ucyenje Partije
samo onda kad se doticalo njenog sopstvenog zyivota.
Cyesto je bila spremna da prihvati zvanicynu mitologiju
samo zato syto joj razlika izmedju istine i izmisyljotine nije
bila vazyna. Verovala je, na primer, posyto je to ucyila u
sykoli, da je Partija izmislila avion. (Vinston se seti da je
u vreme kad je on bio djak -- Partija tvrdila samo da je
izmislila helikopter; dvanaestak godina kasnije, kad je
Dzyulija isyla u sykolu, to isto je tvrdila i za avion; josy jedna
generacija, i Partija cje pripisati sebi da je izmislila i
parnu masyinu.) A kad joj je rekao da su avioni postojali
mnogo pre njegovog rodjenja, i daleko pre Revolucije,
to joj se nije ucyinilo ni najmanje vrednim pazynje.
Najzad, kakve veze ima ko je izmislio avion? Znatno
visye ga je pogodilo kad je iz neke njene slucyajne
primedbe zakljucyio da se ona ne secja da je Okeanija pre
cyetiri godine bila u ratu s Istazijom a u miru s
Evroazijom. Bilo je istina da je ceo rat smatrala

                                    [141]
namesytenom stvari; no bilo je ocyigledno da cyak nije ni
primetila da se promenilo ime neprijatelja. >>Mislila sam
da smo oduvek u ratu s Evroazijom<<, ravnodusyno mu je
rekla. To ga je malo poplasyilo. Avion je bio pronadjen
davno pre njenog rodjenja, ali je do izmene u ratu dosylo
pre svega cyetiri godine, kad je vecj uveliko bila odrasla.
Oko toga se prepirao s njom skoro cyetvrt sata. Na kraju
je uspeo da joj prisili secjanje da se vrati, sve dok se nije
nejasno podsetila da je nekad neprijatelj bio Istazija a
ne Evroazija. No cela stvar joj se i dalje cyinila neva-
zynom. >>Ko te pita?<< rekla mu je nestrpljivo. >>Uvek je je-
dan rat za drugim, a zna se da su sve vesti i tako gola lazy.<<
  Ponekad joj je pricyao o Odeljenju dokumentacije i
besramnim falsifikatima koje tamo cyini. To je nije
uzyasavalo. Na pomisao da lazyi postaju istine njoj se nije
stvarala provalija pod nogama. On joj ispricya o Dzyon-
su, Aronsonu i Raterfordu i osobito znacyajnom koma-
du papira koji je u jednom trenutku drzyao u ruci. To na
nju ne ostavi osobiti utisak. Isprva cyak nije ni shvatila u
cyemu je susytina pricye.
  >>Jesu li to bili tvoji prijatelji?<< upita ga.
  >>Nisu, nisam ih ni poznavao. Bili su cylanovi Uzye
partije. Sem toga, bili su mnogo stariji od mene. Oni su
iz starih dana, pre Revolucije. Jedva sam ih poznavao i
iz vidjenja.<<
  >>Pa syto se onda sekirasy? Partija i tako celo vreme
ubija ljude.<<
  On pokusya da je natera da shvati. >>Ovo je izuzetan
slucyaj. Nije u pitanju samo to syto je neko ubijen.
Shvatasy li da je prosylost, od jucye pa unatrag, ukinuta?
Ako je josy igde ima, onda je u nekoliko predmeta uz
koje nisu vezane nikakve recyi, kao syto je onaj komad
stakla. Mi vecj ne znamo doslovno nisyta o Revoluciji i
vremenu pre Revolucije. Svaki dokument je unisyten ili
falsifikovan, svaka knjiga preradjena, svaki spomenik,
svaka ulica, svaka zgrada prekrsytena, svaki datum
izmenjen. A taj proces se nastavlja iz dana u dan, iz
minuta u minut. Istorija se zaustavila. Ne postoji nisyta
sem beskonacyne sadasynjosti u kojoj Partija uvek ima

            [142]
pravo. Razume se, ja <1znam>1 da se prosylost falsifikuje, ali
necju nikad mocji da dokazyem, cyak ni onda kad sam ja
taj koji falsifikuje. Kad se falsifikat izvrsyi, ne ostaje
nikakav dokaz. Jedini dokazi su u mojoj glavi, ali ja
nikako ne mogu biti siguran da se iko drugi secja onoga
cyega i ja. I samo sam jednom u zyivotu, u tom slucyaju o
kome ti pricyam, zaista imao u ruci konkretan dokaz
<1posle>1 dogadjaja -- godinama posle dogadjaja.<<

  >>l syta ti je to vredelo?<<
  >>Nisyta, jer sam ga bacio posle nekoliko minuta. Ali
da mi se to desi danas, sacyuvao bih ga.<<
  >>Ja, vala, ne bih!<< recye Dzyulija. >>Ja sam sasvim
spremna da reskiram, ali samo za nesyto korisno, a ne za
parcyicje starih novina. I da si ga sacyuvao, syta bi mogao
da uradisy s njim?<<
  >>Verovatno nisyta narocyito. Ali to je bio dokaz.
Mogao je posejati sumnju ovde-onde, pod uslovom da
se usudim i pokazyem ga nekome. Ne verujem da cjemo
isyta mocji da izmenimo za nasyeg zyivota. Ali mogucje je
zamisliti male grupice otpora ovde-onde -- grupice
ljudi koji se udruzyuju, grupice koje postepeno rastu i
mozyda ostave nesyto pisano za sobom, da bi sledecja
generacija produzyila gde smo mi stali.<<
  >>Dragi, meni nije stalo do sledecje generacije. Meni je
stalo samo do <1nas>1.<<
  >>Ti si buntovnik samo od pojasa nanizye<<, recye joj on.
  Ona nadje da je to neverovatno duhovito i odusyevlje-
no ga zagrli.
  Za finese partijske doktrine nije imala nimalo intere-
sovanja. Kad god bi on pocyinjao da pricya o principima
englsoca, dvomisli, izmenljivosti prosylosti, i poricanju
objektivne stvarnosti, i da upotrebljava recyi iz Novogo-
vora, njoj je postajalo dosadno, zbunjivala bi se i
govorila da na to nikad ne obracja pazynju. Zna se da su
sve to budalasytine; zasyto se onda sekirati? Ona zna kad
da klicye a kad da vicye >>ua<<; to je sve syto cyoveku treba.
Ako bi i dalje govorio o tim pitanjima, ona bi -- imala
je tu nezgodnu naviku -- padala u san. Bila je jedna od
onih koji mogu zaspati u svakom trenutku i svakom

                                     [143]
polozyaju. Razgovarajucji s njom, on shvati kako je lako
prikazati fasadu politicyke ispravnosti a pri tom nemati
pojma sta ispravnost znacyi. U izvesnom smislu, pogledi
Partije najuspesynije su se nametali ljudima nesposob-
nim da ih shvate. Mogucje je bilo naterati ih da prihvate
najocyiglednija nasilja nad stvarnosycju, posyto nikad nisu
potpuno shvatali svu velicyinu onoga syto se od njih trazyi,
a za javni zyivot nisu bili dovoljno zainteresovani da bi
primetili syta se desyava. Zato syto nisu shvatili do kraja,
ostajali su normalni. Oni su jednostavno gutali sve, a to
syto bi progutali nije im sykodilo jer nije ostavljalo nisyta
za sobom, basy kao syto zrno kukuruza prolazi nesvareno
kroz telo kakve ptice.


  6.

Najzad se dogodilo. Ocyekivana poruka je stigla. Cyinilo
mu se da je na to cyekao celog zyivota.
  Isyao je dugim hodnikom u Ministarstvu, i stigao
skoro do mesta gde mu je Dzyulija tutnula ceduljicu u
syaku, kad je osetio da odmah za njim ide neko krupniji
od njega. Taj neko, ko god bio, malo se zakasyljao,
ocyigledno spremajucji se da progovori. Vinston se naglo
zaustavi i okrete. Ugleda O'Brajena.
  Najzad su stajali licem u lice; Vinston oseti samo
jedan impuls: da pobegne. Srce mu je zyestoko tuklo. Ne
bi bio sposoban da progovori. O'Brajen, medjutim,
produzyi istim korakom, za trenutak prijateljski polozyi
ruku na Vinstonovu misyicu, tako da obojica kretosye
dalje jedan uz drugog.  Zatim progovori, s onom
cyudnom ozbiljnom ucytivosycju po kojoj se razlikovao od
vecjine cylanova Uzye partije.
  >>Nadao sam se da cju imati prilike da porazgovaram s
vama<<j recye on. >>Neki dan sam cyitao u <1Tajmsu>1 jedan
vasy cylanak u Novogovoru. Vas Novogovor zanima s
naucyne tacyke gledisyta, zar ne?<<
  Vinston besye povratio nesyto kontrole nad sobom.
>>Tesyko da bi se moglo recji da je s naucyne tacyke gledisyta<<,

            [144]
recye. >>Ja sam samo amater. To nije moja oblast; nisam
nikad imao posla sa samim stvaranjem jezika.<<
  >>Ali se njime izvrsno sluzyite<<, recye O'Brajen. >>To ne
mislim samo ja. Nedavno sam razgovarao s jednim
vasyim prijateljem koji je zaista strucynjak. Za trenutak
mu se ne mogu setiti imena.<<
  Vinstonovo srce se opet bolno protrese. Taj o kome je
bila recy nije mogao biti niko drugi do Sajm. Ali Sajm je
bio ne samo mrtav nego ukinut, <1nelice.>1 Pomenuti ga
bilo bi smrtno opasno. O'Brajenova primedba je ocyi-
gledno trebalo da posluzyi kao signal, kao syifra. Ucye-
stvujucji zajedno s njim u malom cyinu zlomisli, O'Brajen
je od Vinstona nacyinio saucyesnika. Oni produzyisye
korakom niz hodnik, ali O'Brajen se najednom zausta-
vi. Gestom koji je uvek obezoruzyavao i odavao prija-
teljstvo, on popravi naocyari na nosu. Zatim nastavi:
  >>U stvari, hteo sam da vam kazyem da sam u vasyem
cylanku naisyao na dve recyi koje su zastarele. No u
upotrebi su bile sve do nedavno. Jeste li videli deseto
izdanje Recynika Novogovora?<<
  >>Nisam<<, recye Vinston. >>Mislio sam dajosy nije izisylo.
Mi se u Dokumentaciji josy uvek sluzyimo devetim.<<
  >>Deseto izdanje se necje pojaviti josy nekoliko meseci;
ali razdeljeno je nekoliko signalnih primeraka. Jedan
imam i ja. Mozyda bi vas interesovalo da pogledate?<<
  >>Veoma<<j recye Vinston, shvativsyi smesta kuda to
vodi.
  >>Neka od novih dostignucja upravo su ingeniozna.
Smanjenje broja glagola -- mislim da cje vas to osobito
zanimati. Kako cjemo: da li da vam posyaljem po kuriru?
Bojim se da cju zaboraviti; za te stvari nemam pamcjenje.
Mozyda ako biste vi dosyli do mene da vam ga dam?
Cyekajte. Dacju vam adresu.<<
  Stajali su ispred telekrana.  Pomalo rasejano,
O'Brajen pipnu po dzyepovima, zatim izvadi belezynik s
kozynim koricama i zlatnu hemijsku olovku. Odmah
ispod telekrana, u polozyaju da svako ko posmatra s
druge strane instrumenta mozye procyitati syta pisye, on
nazyvrlja adresu, otkide list i dade ga Vinstonu.

                                    [145]
  >>Kod kucje sam obicyno uvecye<<, recye, >>a ako ne
budem, moj sluga cje vam dati recynik.<<
  Potom ode, ostavivsyi Vinstona da drzyi listicj papira,
koji ovog puta nije trebalo kriti. On ipak pazyljivo naucyi
adresu napamet, i posle nekoliko sati ubaci papir u
rupu za pamcjenje zajedno sa gomilom drugih papira.
  Njihov razgovor je potrajao najvisye dva-tri minuta.
Cela epizoda mogla je imati samo jedno znacyenje. Bila
je smisyljena da bi Vinston saznao O'Brajenovu adresu.
To je bilo potrebno, jer se nicyija adresa nije mogla
doznati drukcyije no direktnim pitanjem. Nisu postojali
nikakvi imenici. Ono syto mu je O'Brajen u stvari rekao,
znacyilo je >>ako budesy pozyeleo da me vidisy, evo gde me
mozyesy nacji<<. Mozyda cje cyak u recyniku biti sakrivena
kakva poruka. No u svakom slucyaju jedno je bilo
sigurno. Zavera o kojoj je sanjao odista postoji, a on je
upravo dosegao njenu spoljnu ivicu.
  Znao je da cje se pre ili posle odazvati O'Brajenovom
pozivu. Mozyda sutradan, mozyda posle dugog odlaga-
nja -- nije bio siguran. Ono syto se desyevalo bio je samo
razvoj procesa koji je pocyeo pre nekoliko godina. Prvi
korak je bila potajna, nenamerna misao, a drugi
otpocyinjanje dnevnika. Onda je presyao s misli na recyi, a
s recyi na dela. Poslednji korak je ono syto cje se desiti u
podrumima Ministarstva ljubavi. On je to prihvatio.
Kraj je bio sadrzyan u pocyetku. Ali ipak je bilo strasyno;
ili, tacynije, slicyno prvom dahu smrti; osecjao se kao da je
u manjoj meri zyiv. Josy dok je razgovarao s O'Brajenom,
u trenutku kad je shvatio smisao njegovih recyi, osetio se
kao da mu je celo telo obuzela hladna drhtavica. Imao
je osecjanje da zakoracyuje u hladnu vlagu groba; a od
toga syto je oduvek znao da je grob tu i da ga cyeka nije
mu bilo mnogo bolje.







            [146]
  7.


Vinston se probudi ocyiju punih suza. Dzyulija se sanjivo
okrete pored njega, promrmljavsyi nesyto syto je verovat-
no bilo >>Syta je?<<
  >>Sanjao sam...<< pocye on, pa se presecye. Bilo je
previsye komplikovano da bi se moglo iskazati recyima.
Pored samog sna, postojalo je i secjanje vezano za njega
koje mu se vratilo u pamet u onih nekoliko sekundi
posle budjenja.
  On ponovo lezye, zatvorenih ocyiju, josy uvek natopljen
atmosferom sna. To je bio ogroman, svetao san u kome
kao da se ceo njegov zyivot pruzyao pred njim poput
predela u letnje vecye posle kisye. Sve se desyavalo u
unutrasynjosti staklenog pritiskacya, ali povrsyina stakla
besye postala nebeski svod, a ispod svoda sve se cyinilo
prepravljeno jasnom mekom svetlosycju u kojoj se moglo
videti do beskrajnih daljina. Ceo san je bio obuhvacjen
-- na neki nacyin cyak i sadrzyan -- u pokretu ruke koji je
napravila njegova majka, a posle trideset godina ona
Jevrejka koju je video u zyurnalu kako pokusyava da
zasytiti decyacyicja od metaka pre nego syto ih je helikopter
oboje razneo u komade.
  >>Znasy li<<, recje on, >>da sam do ovog trenutka verovao
da sam ubio svoju majku?<<
  >>A zasyto si je ubio?<< upita Dzyulija, gotovo spavajucji.
  >>Nisam je ubio. Ne fizicyki.<<
  U snu se setio trenutaka kad je poslednji put video
majku, a nekoliko sekundi pre budjenja vratio mu se sav
onaj venac sitnih dogadjaja koji su ga okruzyivali.
Posredi je bilo secjanje koje je godinama namerno
potiskivao iz glave. U pogledu datuma nije bio siguran,
ali kad se to desilo, nije mogao imati visye od dvanaest,
ako ne i samo deset, godina.
  Otac je pre toga vecj bio nestao; nije se mogao setiti
pre koliko vremena. Jasnije se secjao sulude nemirne
atmosfere tog vremena: povremenih uzbuna zbog bom-
bardovanja, sklonisyta u stanicama metroa, gomila
rusyevina na sve strane, nerazumljivih objava izlepljenih

                                    [147]
po uglovima ulica, bandi mladicja u kosyuljama iste boje,
ogromnih redova pred pekarama, isprekidane mitralje-
ske paljbe iz daljine -- i iznad svega, cyinjenice da hrane
nikad nije bilo dovoljno. Secjao se dugih popodneva
koja je provodio s ostalim decyacima preturajucji oko
kanti za djubre i gomila otpadaka, vadecji listove
kupusa, kore krompira, ponekad cyak i komadicje
ustajalog hleba koje su potom pazyljivo cyistili od pepela;
i cyekajucji da prodju kamioni koji su isyli izvesnom
odredjenom marsyutom a za koje se znalo da prevoze
stocynu hranu; kad su se truckali prelazecji preko
neravnina na putu, s njih bi ponekad palo nekoliko
komada uljane pogacye.
  Kad je otac nestao, majka nije pokazala nikakvo
iznenadjenje ni jaku patnju, ali se iznenada promenila.
Cyinilo se da je izgubila i najmanju trunku volje. Bilo je
ocyigledno, cyak i Vinstonu, da je cyekala nesyto syto se mora
desiti. Radila je sve syto je bilo potrebno -- kuvala,
prala, krpila, namesytala krevet, ribala pod, cyistila
kamin -- uvek veoma sporo i s cyudjnim odsustvom
suvisynih pokreta, kao vosytana lutka koja se krecje sama.
Njeno krupno i lepo telo kao da je samo od sebe
zapadalo u nepokretnost. Cyesto je satima sedela na
krevetu, gotovo nepomicyno, i ljuljala njegovu mladju
sestricu, sitno, bolesyljivo, veoma tiho dete od dve ili tri
godine, s licem koje je od iznurenosti izgledalo gotovo
majmunsko. Vrlo retko bi uzela Vinstona u narucyje;
tada bi ga dugo drzyala privijenog uza se, ne govorecji ni
recyi. Bilo mu je jasno, i pored malo godina i sebicynosti,
da je to na neki nacyin povezano sa nikad nepomenutim
dogadjajem koji tek syto se nije desio.
  Secjao se sobe u kojoj su zyiveli, mracyne, zagusyljive
prostorije s krevetom pokrivenim belom zastirkom koji
kao da ju je dopola ispunjavao. Secjao se resyoa na gas
koji je stajao u kaminu, i police na kojoj je bila hrana; a
u hodniku ispred vrata bio je umivaonik od pecyene
gline, koji su koristili stanari nekoliko soba. Secjao se
majcyinog tela nalik na kip kako se saginje nad resyo da
promesya nesyto u syerpi. Visye od svega secjao se stalne

            [148]
gladi i ogavnih zyestokih borbi u vreme jela. Stalno je
mucyio majku zapitkujucji je zasyto nema josy, vikao je i
izdirao se na nju (secjao se cyak i tonova svog glasa koji se
prerano pocyeo menjati pa bi ponekad zagrmeo cyudnim
baritonom), ili zyalostivno cmizdrio ne bi li mu dala visye
nego syto mu je pripadalo.  Majka je bila potpuno
spremna da mu da visye nego syto mu je pripadalo.
Uzimala je zdravo za gotovo da on, >>musyko<<, treba da
dobije vecji deo; no ma koliko mu davala, uvek je trazyio
josy. Pri svakom obroku preklinjala ga je da ne bude
sebicyan, da ne zaboravi da mu je sestrica gladna i da je i
njoj potrebna hrana, ali nije pomagalo. On bi drecyao od
besa kad bi prestala da mu sipa jelo, pokusyavao da joj
istrgne syerpu i kutlacyu, grabio zalogaje iz sestrinog ta-
njira. Znao je da cje majka i sestra zbog toga gladovati,
ali nije mogao da se uzdrzyi; cyak je smatrao da ima i pra-
vo na visye jela. Cyinilo mu se da ga razurlana glad u zye
lucu opravdava. Izmedju obroka, ako majka ne bi stra-
zyarila, stalno je krao iz kukavne zalihe hrane na polici.
  Jednog dana su dobili sledovanje cyokolade, koje nije
bilo vecj nedeljama, ako ne i mesecima. Sasvim se jasno
secjao dragocenog komadicja cyokolade. Na njih troje
zapalo je dve unce (u to vreme se josy uvek racyunalo na
unce). Bilo je ocyigledno da je to trebalo podeliti na tri
jednaka dela.  Odjednom, kao da je slusyao nekog
drugog, Vinston cyu sebe kako krupnim i grubim glasom
zahteva da mu se da ceo komad. Majka mu recye da ne
bude halapljiv. Izrodi se duga, jetka svadja, bez kraja i
konca, s uzvicima, moljakanjem, suzama, grdnjama,
cenkanjem. Njegova sicjusyna sestrica, grcyevito se drzyecji
za majku obema rukama, sasvim slicyna majmuncyetu,
sedela je i posmatrala ga preko majcyinog ramena
krupnim, zyalosnim ocyima. Na kraju majka odlomi tri
cyetvrtine cyokolade i dade Vinstonu; preostalu cyetvrtinu
dade njegovoj sestri. Devojcyica dohvati cyokoladu i tupo
se zagleda u nju, mozyda i ne znajucji syta je to. Vinston je
jedan trenutak stajao i posmatrao je. Zatim, hitrim



                                    [149]
skokom, istrzye komadicj cyokolade iz sestrine rucyice i
izlete na vrata.
  >>Vinstone! Vinstone!<< povika majka za njim. >>Vrati
se! Vrati sestri njenu cyokoladu!<<
  On stade, ali se ne vrati. Majcyine brizyne ocyi nisu
silazile s njegovog lica. Cyak i sad kad je razmisyljao o
svemu tome, nije znao syta je to syto se neposredno zatim
desilo. Shvativsyi da joj je nesyto oteto, njegova sestra
pocye slabasyno da cvili. Majka je obgrli rukom i stezye joj
glavicu sebi na grudi. Nesyto u tom pokretu govorilo mu
je da mu sestrica umire. On se okrete i pobezye niza
stepenice, dok mu je cyokolada u ruci postajala lepljiva.
  Majku visye nije video. Kad je pojeo cyokoladu, osetio
se malo postidjen i smucao se ulicama nekoliko sati, sve
dok ga glad nije oterala kucji. Kad se vratio, majke nije
bilo. U to vreme tako syta je vecj postajalo normalno. Iz
sobe nije nedostajalo nisyta sem majke i sestre. Nisu bile
ponele nisyta od odecje, cyak ni majcyin kaput. Ni posle
toliko godina nije bio siguran da li mu je majka mrtva.
Bilo je savrsyeno mogucje da su je oterali u logor za
prisilni rad. Syto se sestre ticye, mogli su je odvesti, kao i
Vinstona, u neku od kolonija za napusytenu decu (zvale
su se vaspitno-popravni centri) koje su podizane posle
gradjanskog rata; ili su je mozyda poslali u logor zajedno
s majkom, ili prosto ostavili negde da umre.
  San mu je josy uvek bio jasan u svesti, osobito onaj
zakriljujucji, zasytitnicyki pokret rukom u kome kao da je
bio sadrzyan sav njegov smisao. U secjanje mu se vrati
drugi san, koji je sanjao pre dva meseca. U njemu je
majka, onako isto kako je sedela na otrcanom krevetu
zastrtom belim pokrivacyem s detetom koje se cyvrsto
drzyalo za nju, sedela u potonulom brodu, duboko ispod
njega, i svakog minuta tonula sve dublje, ali josy uvek
gledala navisye, u njega, kroz sve tamniju vodu.
  On ispricya Dzyuliji o majcyinom nestanku. Ne otvara-
jucji ocyi, ona se okrete i smesti udobnije.
  >>Vidim da si u to vreme bio prava svinja<<, nerazgo-
vetno recye. >>Sva deca su svinje.<<
  >>Jeste. Samo u celoj pricyi je u pitanju to...<<

           [150]
  Po njenom disanju bilo je jasno da je ponovo
zapadala u san. Zyeleo je da mozye nastaviti pricyu o majci.
Po onome cyega se secjao o njoj, nije mislio da je bila
neobicyna zyena, josy manje da je bila inteligentna; a ipak
je u njoj bilo neke plemenitosti, neke cyistote, jednostav-
no zato syto su nacyela koja je posytovala bila njena licyna.
Njena osecjanja su bila njena sopstvena, i nisu se dala
izmeniti dejstvom icyega spoljnog. Ona ne bi ni pomislila
da nekoristan cyin postaje samim tim i besmislen. Kad
cyovek voli nekog, onda ga voli, i kad nema da mu da
nisyta drugo, daje mu bar ljubav. Kad je poslednjeg
ostatka cyokolade nestalo, majka je ipak zagrlila njego-
vu sestricu. To nije koristilo, nije menjalo nisyta, nije
proizvelo josy cyokolade, nije odagnalo detinju smrt, ni
njenu sopstvenu; ali joj se cyinilo sasvim prirodnim da
zagrli svoje dete. Ona zyena, izbeglica, u cyamcu takodje je
pokrila decyacyicja svojom rukom koja protiv metka nije
koristila nisyta visye no syto bi koristio list hartije. Ono
strasyno syto je Partija uradila bilo je u tome syto je ubedila
ljude da goli impulsi, gola osecjanja, ne vrede nisyta, a u
isto vreme im otela svu mocj nad materijalnim svetom.
U kandzyama Partije, ono syto cyovek osecja ili ne osecja,
syto cyini ili ne cyini, nije predstavljalo doslovno nikakvu
razliku. Bilo kako bilo, cyovek je nestajao, i visye se ni za
njega ni za njegove postupke nije cyulo. Bio je potpuno
izvucyen iz toka istorije. A ipak ljudima od pre svega dve
generacije to se ne bi cyinilo od prvenstvene vazynosti,
zato syto nisu ni pokusyavali da izmene istoriju. Njih je
vodio sistem licynih odanosti koji nisu ni dovodili u
pitanje. Vazyni su bili licyni odnosi; neki krajnje beznade-
zyan pokret, jedan zagrljaj, jedna suza, jedna recy samrt-
niku, mogli su imati vrednosti sami po sebi. Njemu
iznenada pade na pamet da su proli josy uvek ostali
takvi. Oni nisu bili odani jednoj partiji, ni jednoj zemlji,
ni jednoj ideji; bili su odani jedan drugom. Prvi put u
zyivotu on ne prezre prole niti pomisli o njima samo kao
o nepokretnoj masi koja cje jednog dana ozyiveti i
preporoditi svet. Proli su ostali ljudi. Nisu otvrdnuli u
dusyi. Drzyali su se primitivnih emocija koje je on morao

                                    [151]
da ponovo ucyi sa svesnim naporom. Mislecji te misli, seti
se, bez ocyigledne veze, kako je pre nekoliko nedelja
video odsecyenu syaku kako lezyi na ulici i gurnuo je
nogom u kanal kao da je koren kupusa.
  >>Proli su ljudska bicja<<, recye naglas. >>Mi nismo.<<
  >>Zasyto?<< upita Dzyulija, koja se besye ponovo probu-
dila.
  On malo razmisli. >>Da li ti je nekad palo na pamet<<,
recye, >>da bi najpametnije uradili da jednostavno izidje-
mo odavde pre nego syto bude kasno i da se visye nikad ne
vidimo?<<
  >>Jeste, dragi, nekoliko puta. Ali ipak necju.<<
  >>Dosad smo imali srecje<<, recye on, >>ali to ne mozye
trajati josy dugo. Ti si mlada. Izgledasy normalna i
bezgresyna. Ako se budesy cyuvala ljudi kao syto sam ja,
mogla bi ostati zyiva josy pedeset godina.<<
  >>Ne. Sve sam ja to preturila u glavi. Syta ti radisy, to cju i
ja. I ne budi tako malodusyan. Ja sam dosta vesyta da
sacyuvam glavu.<<
  >>Mozyda cjemo biti zajedno josy syest meseci -- godinu
dana -- ne mozyemo znati koliko. Na kraju cje nas sva-
kako razdvojiti. Shvatasy li koliko cjemo potpuno biti sa-
mi? Kad nas uhvate, necjemo mocji nisyta, doslovno nisyta,
da ucyinimo jedno za drugo. Ako priznam, streljacje te;
ako odbijem da priznam, opet cje te streljati. Nisyta syto
bih mogao recji, ili precjutati, necje mocji da odlozyi tvoju
smrt ni za pet minuta. Necju znati za tebe ni da li si
zyiva ili mrtva; ni ti za mene. Bicjemo potpuno nemocjni u
svakom pogledu. Jedino syto cje biti vazyno to je da ne iz-
dajemo jedno drugo, mada ni to necje znacyiti basy nisyta.<<
  >>Ako mislisy na priznavanje<<, recye ona, >>tu nema
gresyke, priznacjemo. Svi priznaju, uvek. Tu se ne mozye
nisyta. Mucye te.<<
  Ne mislim to. Priznati ne znacyi izdati. Syta se kazye i ura-
di nije vazyno: vazyno je samo syta se osecja. Ako bi me nate-
rali da prestanem da te volim -- to bi bila prava izdaja<<.
  Ona razmisli o tome. >>To ne mogu<<, recye najzad. >>To
jedino ne mogu. Mogu te naterati da kazyesy bilo syta --
<1bilo syta>1 -- ali ne mogu te naterati da u to verujesy. U dusyu
ne mogu da udju.<<

            [152]
  >>Ne<<, recye on s malo visye nade, >>ne; to je sasvim
tacyno. U dusyu ne mogu da udju. Ako mozyesy i dalje da
<1osecjasy>1 da vredi ostati cyovek, makar to ne dalo nikakvih
rezultata, onda si pobedio ti njih.<<
  On pomisli o telekranu i njegovom nikad zaspalom
uvu. Mogu te sypijunirati dan i nocj, ali ako ostanesy
priseban, josy uvek mozyesy da ih nadmudrisy. Uza svu
svoju vesytinu, josy uvek nisu pronasyli nacyin da cyitaju
ljudske misli. Mozyda je to manje istina kad se cyovek
nadje u njihovim rukama. Syta se desyavalo u unutrasynjo-
sti Ministarstva ljubavi nije se znalo, ali se moglo
pogoditi: mucyenja, droge, osetljivi instrumenti koji
registruju nervne reakcije, postepeno iznurivanje besa-
nicom, samocjom i upornim ispitivanjem. U svakom
slucyaju, cyinjenice je bilo nemogucje sakriti. Do njih su
mogli docji istragom ili iscediti iz samog cyoveka mucye-
njem. Ali ako cilj nije ostati zyiv nego ostati cyovek,
kakvu to razliku na kraju cyini? Osecjanja ti ne mogu
izmeniti; najzad, ne mozyesy ih izmeniti ni sam, sve i da
hocjesy. Mogu da iznesu na svetlo, do najsitnijih detalja,
sve syto si uradio, rekao i pomislio; ali sama dusya, cyiji su
postupci i samom tebi nejasni, ostaje neosvojiva.



  8.


Najzad; najzad; najzad su to ucyinili!
  Soba u kojoj su stajali bila je izduzyena i osvetljena
mekom svetlosycju. Telekran je bio utisyan do tihog
mrmora; debljina tamnoplavog tepiha davala je cyoveku
osecjanje da gazi po somotu. U suprotnom kraju sobe
sedeo je O'Brajen, ispod lampe sa zelenim abazyurom i s
gomilom papira levo i desno od sebe. Kad je sluga uveo
Dzyuliju i Vinstona, on nije ni podigao glavu.
  Vinstonu je srce lupalo tako jako da je sumnjao hocje
li mocji progovoriti. U glavi mu je bila samo jedna
misao: najzad, najzad; najzad smo to ucyinili. Bilo je
nepromisyljeno uopsyte dolaziti ovamo, a cyista ludost

                                    [153]
docji zajedno; mada su stigli razlicyitim putevima i sastali
se tek na O'Brajenovom pragu. No i da se samo udje u tu
kucju zahtevalo je nervni napor. Obicyan cyovek je samo u
vrlo retkim prilikama mogao da vidi kako kucje cylanova
Uzye partije izgledaju iznutra, ili da uopsyte udje u cyetvrt
gde su oni stanovali. Cela atmosfera ogromnog stambe-
nog bloka, bogatstvo i prostranstvo svega, nepoznati
mirisi dobrog jela i duvana, tihi i neverovatno brzi
liftovi su klizili gore-dole, sluge u belim bluzama kako
hitaju tamo-amo -- sve je to ulivalo zebnju. Iako je
imao dobar razlog syto je ovamo dosyao, ipak ga je na
svakom koraku proganjao strah da cje se iza ugla
pojaviti strazyar u crnoj uniformi, legitimisati ga i
narediti mu da se gubi. Medjutim, O'Brajenov sluga ih je
oboje pustio u kucju ne trepnuvsyi okom. To je bio sitan,
crnomanjast cyovek u beloj bluzi, s romboidnim, potpu-
no bezizraznim licem, kao u Kineza. Hodnik kroz koji
ih je proveo bio je zastrt mekim tepihom a oblozyen
svetlim tapetama i belom drvenom oplatom; sve je bilo
izvanredno cyisto. To je takodje ulivalo zebnju. Vinston
se nije secjao da je ikad video hodnik cyiji zidovi nisu bili
prljavi od dodira s ljudskim telima.
  O'Brajen je u ruci drzyao komad papira i pazyljivo ga
proucyavao. Krupno lice, pognuto tako da se videla
linija nosa, izgledalo je istovremeno surovo i inteligent-
no. Dvadesetak sekundi sedeo je nepomicyno. Onda
privucye diktograf i odsecyeno isycyita poruku u hibridnom
zyargonu Ministarstva:
  >>Tacyke jedan zarez pet zarez sedam odobrene celo-
sno predlog u tacyki syest dvaputvisye smesyan ivicyi sa
zlomisylju ponisytiti stop nepristup izgradnji pre prijema
procene rezyitrosykova za masyine stop kraj poruke.<<
  Lagano se dizye sa stolice i pridje im necjujno po
mekom tepihu. Zajedno sa novogovorskim recyima kao
da se bio oslobodio i jednog dela zvanicynog drzyanja, ali
bio je ipak natmureniji nego obicyno, kao da mu nije
drago syto ga uznemiravaju. Kroz uzyas koji je Vinston
vecj osecjao najednom se probi obicyna zbunjenost.
Cyinilo mu se sasvim mogucje da je napravio glupu

            [154]
gresyku. Jer kakvog je u stvari dokaza imao da je
O'Brajen politicyki zaverenik? Nikakvog sem kratkog
pogleda i jedne jedine dvosmislene primedbe; povrh
toga, samo svoje potajne nade koje su se zasnivale na
snu. Nije mu mogao pomocji cyak ni izgovor da je dosyao
po recynik, jer bi u tom slucyaju Dzyulijino prisustvo bilo
nemogucje objasniti. Prolazecji pored telekrana, O'Bra-
jen se necjega seti. Zaustavi se, okrete i pritisnu preki-
dacy na zidu. Cyu se osytar metalni zvuk. Glas ucjuta.
  Dzyulija se oglasi tihim zvukom, kratkim piskom
iznenadjenja. Vinston, iako pritisnut panikom, besye
toliko zaprepasycjen da se nije mogao uzdrzyati.
  >>Mozyete da ga iskljucyite!<< uzviknu.
  >>Da<<, recye O'Brajen, >>mozyemo da ga iskljucyimo.
Imamo tu privilegiju.<<
  Sad je stajao lice u lice s njima. Njegovo krupno telo
nadvisyivalo ih je, a izraz lica mu se josy uvek nije dao
desyifrovati. Cyekao je, pomalo strogo, da Vinston nesyto
kazye, ali syta? Cyak i sad je bilo sasvim lako mogucje da je
on prosto veoma zaposlen cyovek koji se nervozno pita
zasyto ga uznemiravaju. Svi su cjutali. S iskljucyenim
telekranom, u sobi je izgledalo smrtno tiho. Sekunde su
prolazile, beskrajne. Uz veliki napor, Vinston je gledao
O'Brajenu u ocyi. Onda se mrko lice najednom rasyiri u
nesyto syto je moglo licyiti na pocyetak osmeha. Onim
svojim karakteristicynim pokretom, O'Brajen popravi
naocyare na nosu.
  >>Da li da ja kazyem, ili cjete vi?<< upita on.
  >>Ja cju<<, smesta recye Vinston. >>Onaj aparat je zaista
iskljucyen?<<
  >>Da, sve je iskljucyeno. Sami smo.<<
  >>Dosyli smo ovamo zato syto...<<
  On zastade, prvi put shvativsyi koliko su mu motivi
nejasni. Posyto u stvari nije znao kakvu pomocj ocyekuje
od O'Brajena, nije mu bilo lako da kazye zasyto je
dosyao. On produzyi, znajucji da mu recyi zvucye i slabasyno i
pretenciozno:
  >>Verujemo da postoji neka zavera, neka tajna orga-
nizacija koja radi protiv Partije, i da ste vi u njoj. Zyelimo
da joj se prikljucyimo i radimo za nju. Mi smo neprijatelji

                                    [155]
Partije. Ne verujemo u principe englsoca. Mi smo
zlomislitelji. Osim toga smo i preljubnici. Ovo vam
govorim zato syto zyelimo da vam se stavimo na milost i
nemilost. Ako zyelimo da nas optuzyite josy za nesyto, mi
smo spremni.<<
  On stade i osvrte se, s osecjanjem da su se vrata
otvorila. Odista, sitni sluga zyutog lica besye usyao bez
kucanja. Vinston vide da nosi posluzyavnik sa bokalom i
cyasyama.
  >>Martin je nasy<<, mirno recye O'Brajen. >>Martine,
donesi picje ovamo. Stavi ga na okrugli stocyicj. Imamo li
dovoljno fotelja? Onda mozyemo sesti i razgovarati na
miru. Martine, donesi i sebi fotelju. Imamo poslovan
razgovor. Iducjih deset minuta nisi sluga.<<
  Cyovecyuljak sede, ne pokazujucji ni najmanje nelagod-
nosti, a ipak sa malo sluzyinskim ponasyanjem, kao sobar
kome se ukazuje kakva privilegija. Vinston ga je
posmatrao iskosa. Sinu mu da taj cyovek celog zyivota
igra odredjenu ulogu i da osecja da bi mu bilo opasno
odustati od glume ma i za trenutak. O'Brajen dohvati
bokal za grlicj i napuni cyasye nekom tamnocrvenom
tecynosycju. Ona u Vinstonu probudi nejasno secjanje na
nesyto syto je odavno video na nekom zidu ili oglasnom
panou -- ogromnu bocu sastavljenu od elektricynih
sijalica koja kao da se dizala i spusytala i tocyila svoju
sadrzyinu u cyasyu. Gledana odozgo, tecynost se cyinila
skoro crna, ali u bokalu je blistala kao rubin. Imala je
kiselo-sladak miris. On vide Dzyuliju kako podizye cyasyu i
mirisye s neskrivenom radoznalosycju.
  >>To se zove vino<<, recye O'Brajen s jedva primetnim
osmehom. >>O njemu ste bez sumnje cyitali u knjigama.
Bojim se, dodusye, da ga do Syire partije ne dolazi
mnogo.<< Lice mu se ponovo uozbilji; on podizye cyasyu:
>>Mislim da cje biti umesno da pocynemo zdravicom. U
zdravlje nasyeg vodje: u zdravlje Emanuela Goldsytajna.<<
  Vinston podizye cyasyu s prilicynom revnosycju. Vino je
bilo nesyto o cyemu je cyitao i sanjao. Kao i pritiskacy i
Cyeringtonove upola zapamcjene pesmice, pripadalo je
nestaloj, romanticynoj prosylosti; starostavnim danima,

            [156]
kako je imao obicyaj da je naziva u svojim tajnim
mislima. Zbog necyeg je uvek mislio da vino ima izrazito
sladak ukus, kao pekmez od kupina, i da smesta opija.
U stvari, kad je popio prvi gutljaj, oseti prilicyno
razocyaranje. Uistinu, posle godina pijenja dzyina, jedva
ga je i podnosio. On spusti praznu cyasyu.
  >>Dakle Goldsytajn nije izmisyljena licynost?<< upita.
  >>Nije, on je stvarna licynost, i zyiv je. A gde, to ne
znam.<<
  >>A zavera -- organizacija? Da li zaista postoji? Nije
izmisyljotina Policije misli?<<
  >>Nije, ona zaista postoji. Zovemo je Bratstvo. O
Bratstvu nikad necjete saznati mnogo visye sem toga da
postoji i da mu pripadate. O tome cju vam josy govoriti.<<
On baci pogled na svoj sat. >>Cyak i cylanovima Uzye
partije nije preporucyljivo da iskljucyuju telekran na duzye
od pola sata. Nije trebalo da dodjete zajedno; moracjete
oticji jedno po jedno. Vi, drugarice<<, on se nakloni Dzyu-
liji, >>vi cjete prvi. Imamo na raspolaganju oko dvadeset
minuta. Razumecjete da prvo moram da vam postavim
neka pitanja. Uopsyte uzev, syta ste spremni da radite?<<
  >>Sve za syta mislite da smo sposobni<<, odgovori
Vinston.
  O'Brajen se okrenuo u fotelji, tako da je sad bio licem
u lice s njim. Na Dzyuliju skoro da i nije obracjao pazynju,
ocyigledno smatrajucji da Vinston mozye govoriti i u
njeno ime. Kapci mu se za trenutak spustisye preko
ocyiju. Pocye postavljati pitanja tihim, bezizraznim gla-
som, kao da je u pitanju rutinska stvar, neki katihizis
za koji je vecj znao vecjinu odgovora.
  >>Spremni ste da polozyite svoje zyivote?<<
  >>Da<<.
  >>Spremni ste da pocyinite ubistvo?<<
  >>Da.<<
  >>Da cyinite dela sabotazye koja mogu doneti smrt
stotinama nevinih?<<
  >>Da.<<
  >>Da izdate svoju zemlju stranim silama?<<
  >>Da.<<

                                     [157]
  >>Spremni ste da varate, da falsifikujete, da ucenjuje-
te, da kvarite decu, da rasturate opojne droge, da
podsticyete na prostituciju, da syirite venericyne bolesti --
da ucyinite sve syto bi moglo dovesti do demoralizacije i
oslabiti mocj Partije?<<
  >>Da. <<
  >>Ako bi, na primer, nasyim interesima odgovaralo da
nekom detetu bacite u lice sumpornu kiselinu -- biste li
bili spremni i na to?<<
  >>Da. <<
  >>Spremni ste da izgubite svoj identitet i da ostatak
zyivota provedete kao kelner ili lucyki radnik?<<
  >>Da. <<
  >>Spremni ste da izvrsyite samoubistvo ako i kad vam
to naredimo?<<
  >>Da. <<
  >>Spremni ste, oboje, da se razdvojite i da se visye nikad
ne vidite?<<
  >>Ne<<, upade Dzyulija.
  Vinstonu se ucyini da je prosylo mnogo vremena pre no
syto je odgovorio. Za trenutak mu se cyak ucyinilo da je
izgubio mocj govora. Jezik mu se micao bez glasa,
uoblicyavajucji cyas jednu cyas drugu recy, nekoliko puta
uzastopce. Dok je nije izgovorio, nije ni znao koju cje recy
kazati. >>Ne<<, recye najzad.
  >>Dobro je syto ste mi rekli<<, recye O'Brajen. >>Treba da
znamo sve.<<
  On se okrete Dzyuliji i dodade nesyto manje bezizra-
znim glasom:
  >>Imate li u vidu da cje on, ako i ostane zyiv, mozyda biti
drugacyija licynost? Mozye se desiti da budemo prinudjeni
da mu stvorimo nov identitet. Lice, pokreti, oblik ruku,
boja kose -- cyak i glas cje nju mozyda biti drugacyiji. A
mozye se desiti da i vi sami postanete drugacyija osoba.
Nasyi hirurzi mogu da izmene cyoveka tako da ga niko ne
mozye poznati. To je ponekad potrebno. Ponekad cyak
amputiramo ruku ili nogu.<<
  Vinston se ne uzdrzya da baci josy jedan kos pogled na
Martinovo mongolsko lice. Nije primecjivao nikakve

            [158]
ozyiljke. Dzyulija je postala bledja za jednu nijansu tako
da su joj se pege isticale, no ipak je smelo gledala
O'Brajenu u ocyi. Ona promrmlja nesyto syto je izgledalo
kao odobravanje.
  >>Dobro. To je dakle u redu.<<
  Na stocyicju je bila srebrna kutija s cigaretama. Poma-
lo rasejano, O'Brajen je gurnu prema njima, uze jednu i
sam, i pocye polako koracyati gore-dole, kao da u hodu
bolje misli. Cigarete su bile veoma dobre, veoma debele
i cyvrsto zavijene, s neuobicyajeno svilenkastim papirom.
O'Brajen ponovo pogleda na sat.
  >>Martine, ti bi mogao da se vratisy u kuhinju<<, recye.
>>Ja cju za cyetvrt sata ponovo ukljucyiti telekran. Pre nego
syto odesy, pogledaj dobro lice ovim drugovima, da ih
zapamtisy. Ti cjesy ih josy vidjati. Ja mozyda necju.<<
  Isto onako kao i na ulazu, cyovecyuljkove ocyice im
preletesye preko lica. U njegovom ponasyanju nije bilo ni
trunke prijateljstva. Gledao im je lica da bi ih zapamtio,
ali nije imao nikakvo interesovanje za njih, ili se bar
tako cyinilo. Vinstonu pade na pamet da sinteticyko lice
mozyda i ne mozye menjati izraz. Bez recyi, i bez ikakvog
pozdrava, Martin izidje, necyujno zatvorivsyi vrata za
sobom. O'Brajen je hodao gore-dole, sjednom rukom u
dzyepu svog crnog kombinezona i drzyecji cigaretu u
drugoj.
  >>Mora vam biti jasno<<, recye on, >>da cjete se boriti u
tami. Uvek cjete i biti u tami. Primacjete naredjenja i
izvrsyavati ih, a da necjete ni znati zasyto. Kasnije cju vam
poslati jednu knjigu iz koje cjete saznati kakva je prava
priroda drusytva protiv koga se borimo i strategija
pomocju koje cjemo ga oboriti. Kad procyitate knjigu,
bicjete punopravni cylanovi Bratstva. Ali izmedju opsytih
ciljeva za koje se borimo i neposrednih zadataka
trenutka necjete znati nisyta. Ja vam kazyem da Bratstvo
postoji, ali vam ne mogu recji da li njegovih pripadnika
ima stotinu, ili deset miliona. Po onome syto cjete sami
znati necjete mocji da kazyete da li ih ima cyak i jedno tuce.
Imacjete tri ili cyetiri cyoveka za vezu; povremeno, kako
oni budu nestajali, zamenjivacjemo ih drugima. Posyto je

                                    [159]
ovo vasya prva veza, zadrzyacjemo je. Kad budete primali
naredjenja, ona cje dolaziti od mene. Ako nadjemo za
potrebno da stupimo u vezu s vama, to cje biti preko
Martina. Kad vas najzad uhvate, priznacjete. To je
neizbezyno. Ali mocji cjete da priznate vrlo malo stvari
sem svojih sopstvenih dela. Necjete mocji da izdate visye
od syacyice nevazynih ljudi. Verovatno necjete izdati ni
mene. Dotle cju vecj biti mrtav, ili postati druga licynost,
sa drugim licem.<<
  On nastavi da se krecje gore-dole po debelom mekom
tepihu. Uprkos glomaznosti, pokreti su mu na neki
nacyin bili laki. To se videlo cyak i u pokretu kojim je
gurao ruku u dzyepj ili obrtao cigaretu. Cyak visye nego
snaga, iz njega je izbijala neka sigurnost u sebe, i
razumevanje stvari pomesyano s malo ironije. Ma koliko
ozbiljan i predan bio, nije u sebi imao nicyega od one
iskljucyivosti koja odlikuje fanatike. Kad je govorio o
ubistvu, samoubistvu, venericynim bolestima, amputira-
nim udovima i izmenjenim licima, u tonu mu se
naslucjivao blagi podsmeh. Njegov glas kao da je
govorio: >>To je neizbezyno, to moramo da radimo, bez
kolebanja. Ali to necjemo raditi kad zyivot opet dobije
smisao.<< Vinstona zahvati talas divljenja, gotovo obozya-
vanja prema O'Brajenu. Za trenutak besye zaboravio
maglovit Goldsytajnov lik. Gledajucji u O'Brajenova
snazyna ramena i lice zatupljenih crta, tako ruzyno a ipak
tako civilizovano, bilo je nemogucje verovati da on
mozye biti pobedjen. Nije bilo lukavstva kome on nije
dorastao, ni opasnosti koju nije mogao predvideti.
Cyinilo se da je cyak i na Dzyuliju ostavio snazyan utisak.
Ona besye pustila da joj se cigareta ugasi, i pazyljivo ga
slusyala. O'Brajen nastavi:
  >>Svakako ste cyuli glasine o postojanju Bratstva.
Nema sumnje da ste stvorili svoju predstavu o njemu.
Verovatno ste zamisyljali ogroman svet zaverenika koji
se potajno sastaju u podrumima, pisyu poruke po
zidovima, prepoznaju jedan drugog po lozinkama ili
posebnim pokretima dlana. Nisyta od toga nije istina.
Pripadnici Bratstva nemaju nacyina da se prepoznaju;

            [160]
Goldsytajn, ako bi pao u ruke Policiji misli, ne bi mogao
da im da potpun spisak cylanova, niti ma kakav podatak
koji bi ih doveo do potpunog spiska. Takav spisak ne
postoji. Bratstvo se ne mozye iskoreniti zato syto ono nije
organizacija u obicynom smislu te recyi. Ne odrzyava ga
kao celinu nisyta do ideje, koja je neunisytiva. Ni vas necje
podrzyavati nisyta sem ideje. Necjete imati drugova, necje
imati ko da vas hrabri. Kad vas najzad uhvate, necje
vam niko pomocji. Nikad ne pomazyemo nasyim cylanovi-
ma. Najvisye syto mozyemo, i to kad je apsolutno potrebno
da se neko ucjutka, to je da ponekad prokrijumcyarimo
zyilet u zatvorenikovu cjeliju. Moracjete se navicji da zyivite
bez rezultata i bez nade. Neko vreme cjete raditi, onda cje
vas uhvatiti, onda cjete priznati, i na kraju cjete umreti.
To cje biti svi rezultati koje cjete videti. Ne postoji
nikakva mogucjnost da se za nasyeg zyivota oseti ma
kakva promena. Mi smo mrtvaci. Nasy jedini pravi zyivot
jeste u buducjnosti.  U njoj cjemo ucyestvovati kao
gomilice praha i komadicji kostiju. Ali koliko je ta
buducjnost udaljena ne mozye se znati. Mozyda i svih
hiljadu godina. Trenutno ne mozyemo nisyta sem da
malo-pomalo syirimo oblast duhovne normalnosti. Ne
mozyemo delati kolektivno. Mozyemo samo syiriti svoje
znanje upolje, od pojedinca do pojedinca, generaciju
za generacijom. Posyto smo suocyeni sa Policijom misli,
drugog nacyina nema.<<
  On stade i po trecji put pogleda na sat.
  >>Skoro vam je vreme da krenete, drugarice<<, recje
Dzyuliji. >>Cyekajte. Bokal je josy uvek dopola pun.<<
  Napuni cyasye i podizye svoju, drzyecji je za nozyicu.
  >>Za syta cjemo ovom prilikom?<< upita, josy uvek s
onom nijansom ironije. >>Za zbrku u redovima Policije
misli? Za smrt Velikog Brata? Za cyovecyanstvo? Za
buducjnost?<<
  >>Za prosylost<<, recye Vinston.
  >>Prosylost je vazynija<<, ozbiljno se slozyi O'Brajen.
Ispisye; trenutak zatim Dzyulija se dizye da podje. O'Brajen
skide s vrha ormana neku kutijicu i dade joj pljosnatu

                                     [161]
belu tabletu da stavi na jezik. Recye joj da je vazyno ne
mirisati na vino; liftbojevi su veoma vesyti da primete i
najmanje sitnice. Cyim se vrata za njom zatvorisye, on kao
da zaboravi da ona uopsyte postoji. Podje josy korak-dva
svojom putanjom, zatim stade.
  >>Treba da sredimo josy neke detalje<<, recye. >>Pretpo-
stavljam da imate neko skrovisyte?<<
  Vinston mu ispricya o sobi iznad Cyeringtonove radnji-
ce.
  >>Posluzyicje za prvo vreme. Kasnije cjemo vam udesiti
neko drugo mesto. Veoma je vazyno cyesto menjati jedan prime-
skrovisyte. U medjuvremenu cju vam poslati jedan prime-
rak <1knjige<<>1 -- cyak i O'Brajen, primeti Vinston, izgovara
tu recy kao da je napisana kurzivom -- >>Goldsytajnove
knjige, razume se, syto pre budem mogao. Mozyda cje
procji i nekoliko dana pre nego syto dodjem do nje. Nema
mnogo primeraka, kao syto vecj mozyete i zamisliti.
Policija misli ih pronalazi i unisytava gotovo isto onako
brzo koliko je mi sytampamo. To ne smeta mnogo.
Knjiga je neunisytiva. Ako bi unisytili i poslednji prime-
rak, bili bismo u stanju da je reprodukujemo gotovo
doslovce. Nosite li tasynu sa sobom na posao?<< dodade
on.
  >>Da, redovno.<<
  >>Kakva je?<<
  >>Crna, veoma iznosyena. Sa dva kaisya.<<
  >>Crna, dva kaisya, veoma iznosyena -- dobro. Jednog
dana u prilicyno bliskoj buducjnosti -- ne mogu vam recji
tacyan datum -- u jednom tekstu koji cje vam se dati u
rad bicje jedna pogresyno otkucana recy. Trazyicjete da vam
daju cyist tekst. Sutradan cjete pocji na posao bez tasyne.
Tokom tog dana, na ulici, pricji cje vam jedan cyovek,
dotacji cje vas po ramenu i recji >>Izvinite, mislim da ste
ispustili tasynu<<. U tasyni koju cje vam dati nalazicje se
Goldsytajnova knjiga. Vraticjete je za cyetrnaest dana.<<
  Za trenutak su obojica cjutali.
  >>Ostalo vam je josy nekoliko minuta pre nego syto
treba da odete<<, recye O'Brajen. Sresycjemo se -- ako se
uopsyte sretnemo --<<.

            [162]
  Vinston ga pogleda. >>Tamo gde nema mraka?<< recye
oklevajucji.
  O'Brajen klimnu glavom bez i najmanjeg traga
iznenadjenja. >>Tamo gde nema mraka<<, recye, kao da je
prepoznao aluziju. >>A u medjuvremenu, da li biste syta
zyeleli da kazyete pre nego syto odete? Neku poruku? Neko
pitanje?<<
  Vinston razmisli. Cyinilo mu se da visye nema syta da se
pita; josy manje mu je bilo do bombastih fraza. Umesto
bilo cyega syto bi imalo kakve veze sa O'Brajenom ili
Bratstvom, u glavu mu dodje neka kombinovana slika
mracyne sobe gde mu je majka provela poslednje dane,
sobicyka iznad Cyeringtonove radnje, staklenog pritiska-
cya i gravire u okviru od ruzyinog drveta. Skoro i ne
razmisyljajucji, on recye:
  >>Da li ste mozyda nekad cyuli jednu staru pesmicu koja
pocyinje: >>Narandzya i limun, kazye sveti Syimun<<?<<
  O'Brajen ponovo klimnu glavom. Zatim, s nekom
ozbiljnom ucytivosycju odrecitova celu strofu:

  <1Narandzya i limun, kazye sveti Syimun,>1
  <1Dugujesy mi farting, kazye sveti Martin>1 ;
  <1Syta bi od mog duga, pita sveti Luka;>1
  <1Kad dobijem para, Syordicy odgovara.>1

>>Znali ste poslednji stih!<< uzviknu Vinston.
  >>Da, znao sam poslednji stih. Bojim se da vam je sad
vreme da podjete. Ali cyekajte. Dozvolite da vam dam
jednu od onih tableta.<<
  Kad je Vinston ustao, O'Brajen mu pruzyi ruku.
Njegov snazyni stisak prosto zgnjecyi kosti u Vinstono-
vom dlanu. Kad je stigao do vrata, Vinston se okrete,
ali O'Brajen je vecj izgledao kao da ga upravo zabo-
ravlja. Cyekao je, drzyecji ruku na prekidacyu telekrana.
Iza njega se video pisacji sto s lampom zasencyenom zele-
nim abazyurom, diktograf i zyicyane korpe prepune pa-
pira. Incident je bio okoncyan. Vinston shvati da cje kroz
trideset sekundi O'Brajen nastaviti svoj prekinut i
vazyan partijski posao.

   9.

                                    [163]
Vinston je bio piktijast od umora. Piktijast je bila prava
recy. Spontano mu je pala na pamet. Telo kao da mu je
imalo ne samo slabost piktija nego i prozirnost. Cyinilo
mu se da bi mogao videti svetlost kroz ruku kad bi je
podigao. Stravicyan zamor od rada bio je iz njega iscedio
svu krv i limfu, i ostavio samo krhku konstrukciju
nerava, kostiju i kozye. Svi osecjaji kao da su se uvelicya-
li. Kombinezon mu je povredjivao ramena, trotoar ga
golicao po tabanima; cyak je i otvaranje i zatvaranje syake
bilo napor od koga su mu sykripali zglobovi.
  Za pet dana je isterao visye od devedeset sati rada, kao
i svi ostali u Ministarstvu. Sad je sve bio gotovo, i nije
imao doslovno nisyta da radi, nikakvog posla za Partiju,
do sutrasynjeg jutra. Mogao je provesti syest cyasova u
skrovisytu, i josy devet u svom krevetu. Laganim koraci-
ma, po blagom popodnevnom suncu, isyao je prljavom
ulicom ka Cyeringtonovoj radnji, pazecji da ne naleti na
patrolu, ali ipak iracionalno ubedjen da se tog popodne-
va niko necje mesyati u njegove poslove. Tesyka tasyna koju
je nosio udarala ga je po kolenu na svakom koraku, od
cyega su mu gore i dole po nozi prolazili trnci. U tasyni je
bila <1knjiga,>1 koja je kod njega bila vecj syest dana, ali koju
josy uvek nije stigao da otvori, cyak ni da pogleda.
  Syestog dana Nedelje mrzynje, posle povorki, govora,
pevanja, zastavica, plakata, filmova, vosytanih figura,
lupe dobosya i piske truba, toptanja nogu u marsyu,
sykripe tenkovskih gusenica, urlika nagomilanih aviona,
gruvanja topova - posle syest dana svega toga, kad se
ogromni orgazam treperavo priblizyavao kraju a opsyta
mrzynja protiv Evroazije zakuvala do takvog delirijuma
da bi masa bez daljeg rastrgala na komade one dve
stotine evroazijskih ratnih zlocyinaca koji je trebalo da
budu javno obesyeni poslednjeg dana, da ih se samo
mogla docyepati --  upravo je u tom trenutku bilo
objavljeno da je Okeanija u ratu s Istazijom. Evroazija
je bila saveznik.

            [164]
  Razume se, niko nije priznavao da je dosylo do
promene. Jednostavno je postalo poznato, iznenadno i
svuda u isto vreme, da je neprijatelj Istazija, a ne
Evroazija. Kad se to desilo, Vinston je upravo prisu-
stvovao demonstracijama na jednom od trgova u
centralnom delu Londona.  Bila je nocj; bela lica i
skerletne zastave bili su osvetljeni blesytavom svetlosycju
reflektora. Trg je do poslednjeg santimetra ispunjavala
masa od nekoliko hiljada ljudi, racyunajucji i grupu od
oko hiljadu osnovaca u uniformi Sypijuna. Na tribini
prekrivenoj skerletnom draperijom, govornik iz Uzye
partije, sitan mrsyav cyovek s nesrazmerno dugim ruka-
ma i velikom cjelavom glavom po kojoj se vuklo
nekoliko ravnih pramenova kose, potpaljivao je gomi-
lu. Patuljastog rasta, izoblicyen od mrzynje, jednom
syakom je stezao mikrofon za vrat a drugom, ogrom-
nom na kraju duge ruke, pretecji grabio vazduh iznad
glave. Glas, koji su zvucynici cyinili metalnim, tutnjao je
iznosecji beskrajni katalog zverstava, pokolja, raselja-
vanja, silovanja, mucyenja zarobljenika, bombardova-
nja civilnog stanovnisytva, neistinite propagande, nepra-
vedne agresije, prekrsyenih paktova. Bilo ga je nemogu-
cje slusyati a ne poverovati mu, pa potom ne planuti od
besa. Svakih nekoliko trenutaka, gnev gomile bi preki-
peo i govornikov glas bi zaglusyilo divljacyno, zyivotinjsko
urlanje koje se nekontrolisano izvijalo iz hiljada grla.
Najdivljacyniji krici su dolazili od osnovaca. Govor je
vecj potrajao kojih dvadeset minuta, kad je na platfor-
mu ustrcyao kurir i tutnuo govorniku u ruku svitak
papira. Ovaj ga je odmotao ne prekidajucji govor. Ni u
glasu ni u recyima mu se nije osetila nikakva razlika;
jedino su imena odjednom postala drukcyija. Bez recyi,
kroz gomilu je prosyao talas razumevanja. Okeanija je u
ratu s Istazijom! Sledecjeg trenutka stvori se neopisiva
guzyva. Zastave i plakati kojima je trg bio ukrasyen bili su
pogresyni! Na dobroj polovini nalazila su se pogresyna
lica. Sabotazya! Maslo Goldsytajnovih agenata! Usledio
je gnevni intermeco kad je gomila pocyela da dere
plakate sa zidova, cepa zastave na komade i gazi ih.

                                    [165]
Sypijuni su pocyinili cyuda od aktivnosti penjucji se po
krovovima i sekucji konopce sa kojih popadasye i
zaleprsyasye zastavice. No za dva-tri minuta sve je bilo
gotovo. Govornik, josy uvek stezyucji mikrofon za vrat,
pognutih ramena, grabecji slobodnom rukom po vazdu-
hu, besye nastavio svoj govor. Josy jedan minut, i u gomili
su ponovo odjeknuli divlji krici gneva. Mrzynja se
nastavila isto kao i pre, jedino je njen predmet bio
promenjen.
  Secjajucji se toga, Vinston je ponajvisye bio impresioni-
ran time syto je govornik iz jedne politike uskocyio u
drugu doslovno u pola recyi, ne samo bez zastoja nego
cyak i bez izmene u konstrukciji recyenice. No u tom
trenutku je bio zaokupljen drugim stvarima. U onom
trenutku nereda, dok je masa cepala plakate, bio mu je
prisyao neki cyovek cyije lice nije video, kucnuo ga po
ramenu i rekao >>Izvinite, mislim da ste ispustili tasynu.<<
Uzeo je tasynu rasejano, bez recyi. Znao je da cje procji
dani pre nego syto mu se ukazye prilika da je otvori. Cyim
se demonstracija zavrsyila, otisyao je pravo u Ministar-
stvo istine, iako je vecj bilo skoro dvadeset tri cyasa. To je
isto uradilo sve osoblje Ministarstva. Naredjenja da se
svi vrate na posao, koja su se vecj cyula s telekrana, bila su
skoro nepotrebna.
  Okeanija je u ratu s Istazijom; Okeanija je oduvek u
ratu s Istazijom. Veliki deo politicyke literature izdate
tokom poslednjih pet godina sad je bio zastareo.
Izvesytaje i dokumentaciju svih vrsta, novine, knjige,
brosyure, filmove, magnetofonske trake, fotografije --
sve je to trebalo ispraviti munjevitom brzinom. Iako
nije bila izdata nijedna direktiva, znalo se da nacyelnici
odeljenja zyele da u roku od jedne sedmice nigde ne
ostane nikakvog pomena o ratu s Evroazijom i savezni-
sytvu s Istazijom. Posao je bio prekomeran, i utoliko tezyi
syto se postupci koje je podrazumevao nisu mogli
nazvati pravim imenom. Celo osoblje Odeljenja doku-
mentacije radilo je osamnaest cyasova u dvadeset cyetiri,
sa dva prekida od po tri sata za spavanje. Iz podruma su
bili izneseni dusyeci i prostrti po hodnicima; obroci su se

            [166]
sastojali od sendvicya i kafe <1Pobeda>1 koje su servirke iz
menze raznosile na kolicima. Svaki put kad je prekidao
posao na ta tri sata, Vinston se trudio da obradi sav
materijal koji je imao na stolu, i svaki put kad se
dovlacyio natrag, lepljivih ocyiju i sav u bolovima, zaticao
je novu gomilu svitaka papira koja mu je pokrivala sto
kao snezyni smet, dopola zatrpavala diktograf i prelivala
se na pod, tako da mu je prvi posao uvek bio da ih zgura
na koliko-toliko urednu gomilu da bi imao mesta za
rad. Najgore od svega je bilo to syto posao ni izdaleka
nije bio potpuno mehanicyki. Cyesto je trebalo samo to da
se umesto jednog imena unese drugo, ali svaki iole
detaljan izvesytaj o dogadjajima zahtevao je pazynju i
fantaziju. Bilo je potrebno cyak i znatno poznavanje
geografije da bi se rat premestio s jednog dela sveta na
drugi.
  Trecjeg dana su ga ocyi vecj neizdrzyljivo bolele, a
naocyare je morao brisati svakih nekoliko minuta. Rad
je izgledao kao borba s nekim pretesykim fizicykim
zadatkom, necyim syto cyovek ima puno pravo da odbije, a
ipak neuroticyno tezyi da obavi. Ukoliko je uopsyte i imao
vremena da na to pomisli, nije ga uznemiravala cyinjeni-
ca syto je svaka recy koju je mrmljao u diktograf, svaki
potez hemijske olovke, smisyljena lazy. Bilo mu je stalo,
kao i svim ostalima u Odeljenju, da falsifikat bude
savrsyen. Ujutru syestog dana poplava svitaka malo
oslabi. Iz cevi cyitavih pola sata ne ispade nisyta; zatim
jedan svitak; zatim nisyta. Posao se svuda i u isto vreme
smanjivao blizyecji se kraju. Celim Odeljenjem prodje
dubok i tako recji potajan uzdah olaksyanja. Ogromno
delo, koje se nikad nije smelo pomenuti, bilo je
okoncyano. Sad je bilo nemogucje da iko dokazye pomocju
dokumenata da je uopsyte bilo rata s Evroazijom. U
dvanaest nula-nula neocyekivano dodje saopsytenje da su
svi radnici u Ministarstvu slobodni do sutradan ujutru.
Vinston, josy uvek nosecji tasynu u kojoj je bila <1knjiga>1 i
koju je drzyao izmedju nogu dok je radio a pod sobom
dok je spavao, ode kucji, obrija se, i skoro zaspa u kadi
iako je voda bila jedva visye no mlaka.

                                     [167]
  S nekim sladostrastnim sykripanjem u zglobovima on
se pope stepenicama do sobe iznad Cyeringtonove
radnje. Bio je umoran, ali ne visye sanjiv. Otvori prozor,
potpali prljavu malu pecj i pristavi loncyicj vode za kafu.
Dzyulija cje sticji za koji trenutak; u meduvremenu, tu mu
je bila <1knjiga.>1 Sede u zaprljanu naslonjacyu i odresyi
kaisyeve na taysni.
  Tesyka crna knjiga, nevesyto ukoricyena, bez ikakvog
imena i naslova na koricama. Redovi u knjizi su takodje
izgledali malo neravni.  Strane su bile izlizane na
ivicama i lako su se rasturale, kao da je knjiga prosyla
kroz mnogo ruku. Natpis na prvoj stranici glasio je:

  <1Emanuel Goldsytajn:>1
  <1TEORIJA I PRAKSA>1
  <1OLIGARHIJSKOG KOLEKTIVIZMA>1

Vinston pocye cyitati:

  <1Glava prva>1
  <1Neznanje je mocj>1

Tokom cele pisane istorije, a verovatno josy i od kraja
mladjeg kamenog doba, na svetu su postojale tri vrste
ljudi: Visyi, Srednji i Nizyi. Bili su izdeljeni na mnoge
potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov
brojni odnos, kao i medjusobni odnosi, varirao je iz
veka u vek; no u susytini se struktura drusytva nije
menjala. Cyak i posle ogromnih obrta i na izgled
neopozivih promena, uvek se ponovo uspostavljala ista
struktura, upravo kao syto se i zyiroskop uvek vracja u
stanje ravnotezye ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu
stranu.
  Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi...

Vinston prestade cyitati, najpre da bi uzyivao u tome syto
zaista <1cyita,>1 u udobnosti i bezbednosti. Bio je sam; bez
telekrana, bez uveta s one strane kljucyaonice, bez
nervoznog impulsa da se osvrne ili da pokrije stranu

            [168]
rukom. Blagi letnji vazduh igrao mu se uz obraz.
Odnekud izdaleka dopirali su decyji uzvici; u samoj sobi
nije bilo nikakvog zvuka do kucanja sata slicynog
grebanju kakvog insekta. On se spusti josy dublje u
naslonjacyu i podizye noge na resyetku pred ognjisytem
kamina. To je bilo blazyenstvo, to je bila vecynost.
Najednom, kao syto cyovek ponekad cyini s knjigom za
cyiju svaku recy zna da cje je procyitati i preprocyitavati, on
je otvori na drugom mestu i nadje se kod trecje glave.
Nastavi da cyita:

  <1Glava trecja>1
  <1RAT JE MIR>1

Cepanje sveta na tri velike superdrzyave bio je dogadjaj
koji se mogao predvideti -- koji je i bio predvidjen --
pre polovine dvadesetog veka. Utapanjem Evrope u
Rusiju i Velike Britanije u Sjedinjene Drzyave vecj su se
<1de facto>1 stvorile dve od tri drzyave koje danas postoje,
naime Evroazija i Okeanija. Trecja, Istazija, pojavila se
kao posebna celina tek posle josy jedne decenije zapetlja-
nih borbi. Granice izmedju ovih triju drzyava mestimicyno
su proizvoljne, a mestimicyno variraju zavisno od ratne
srecje, ali, uopsyte uzev, slede geografske medje. Evroazi-
ja obuhvata ceo severni deo evropskog i azijskog tla, od
Portugalije do Beringovog moreuza. Okeanija obuhva-
ta Severnu i Juzynu Ameriku, ostrva u Tihom okeanu,
ukljucyujucji i Britanska ostrva, Australaziju i juzyni deo
Afrike. Istazija, manja od ovih dveju, i sa nepreciznije
odredjenom zapadnom granicom, obuhvata Kinu i
zemlje juzyno od nje, japanska ostrva i veliki ali ne uvek
isti deo Mandzyurije, Mongolije i Tibeta.
  U jednoj ili drugoj kombinaciji, ove tri superdrzyave
stalno su u ratu, i to stanje traje vecj dvadeset pet
godina. Medjutim, rat visye nije ona ocyajnicyka, razorna
borba kao syto je bio u prvim decenijama dvadesetog
veka. To je rat ogranicyenih ciljeva izmedju suparnika
koji nisu u stanju da unisyte jedan drugog, koji nemaju
materijalnog uzroka za borbu, i koje ne deli nikakva

                                    [169]
istinska razlika u ideologiji. Ovo ne znacyi da su bilo
vodjenje rata bilo stav koji preovladava u odnosu na
njega, postali manje krvozyedni, ili u vecjoj meri vitesyki.
Naprotiv, ratna histerija je u svim zemljama sveobu-
hvatna i trajna, a silovanje, pljacyka, ubijanje dece,
porobljavanje celih naroda, i mere protiv zarobljenika
koje ponekad idu do kuvanja u ulju i spaljivanja zyivih
ljudi, smatraju se normalnim, a kad ih cyini sopstvena
strana a ne neprijateljska, dostojnim hvale. Ali u
fizicykom smislu, rat obuhvata veoma mali broj ljudi,
pre svega visoko kvalifikovane specijaliste, i prouzro-
kuje relativno mali broj zyrtava. Borbe se, kad do njih
uopsyte i dodje, vode na neodredjenim granicama o cyijem
geografskom polozyaju obicyan cyovek mozye samo da
nagadja, ili oko Plovecjih tvrdjava koje cyuvaju stratesyka
mesta na pomorskim putevima. U centrima civilizacije
rat ne znacyi nisyta visye do trajne nestasyice robe syiroke
potrosynje, i po koju eksploziju raketne bombe koja
eventualno prouzrokuje smrt nekoliko desetina ljudi.
Rat je u stvari izmenio svoj karakter. Tacynije, razlozi
zbog kojih se vodi rat razvrstani su po vazynosti na
drukcyiji nacyin. Motivi koji su u izvesnoj meri bili
prisutni u velikim ratovima s pocyetka dvadesetog veka
sad su postali dominantni, svesno su priznati i po njima
se postupa.
  Da bi se razumela priroda sadasynjeg rata -- jer je,
uprkos pregrupisavanjima do kojih dolazi svakih neko-
liko godina, josy uvek u pitanje jedan isti rat -- potrebno
je pre svega shvatiti da on nikako ne mozye imati
odlucyujucji znacyaj. Nijedna od triju superdrzyava ne
mozye se definitivno osvojiti, cyak ni kad su ostale dve
udruzyene protiv nje. Sve su one previsye izjednacyene po
ratnom potencijalu, a i prirodna odbrana im je prejaka.
Evroaziju sytite ogromna kopnena prostranstva, Okea-
niju syirina Atlantskog i Tihog okeana, a Istaziju
plodnost i vrednocja stanovnisytva. Osim toga, visye ne
postoji nisyta, u materijalnom smislu, oko cyega bi se
moglo boriti. Izgradnjom zatvorene privrede, u kojoj su
proizvodnja i potrosynja medjusobno uskladjene, presta-

            [170]
la je borba za trzyisyta, koja je bila jedan od glavnih
uzroka ranijih ratova, a trka za sirovinama je izgubila
zyivotnu vazynost koju je nekad imala. U svakom slucyaju
svaka od ove tri superdrzyave toliko je velika da skoro
sav materijal koji joj je potreban mozye dobiti na svojoj
teritoriji. Ukoliko ima direktnu ekonomsku svrhu, rat
se sada vodi samo za radnu snagu. Izmedju granica ovih
triju drzyava, a ni u cyijem stalnom posedu, nalazi se
nepravilni pravougaonik cyiji su uglovi Tanger, Braza-
vil, Darvin i Hongkong, a u kome zyivi otprilike petina
stanovnisytva sveta. Upravo se za posed nad ovim gusto
naseljenim oblastima i nad oblasycju Severnog pola ove
tri drzyave bore. U praksi, nijedna od njih nikad nema
vlast nad celom tom spornom oblasycju. Izvesni njeni
delovi stalno prelaze iz ruke u ruku, a ono syto diktira
beskonacyne promene u svrstavanju triju drzyava jeste
prilika da se ovaj ili onaj komad te oblasti zauzme
iznenadnom izdajom.
  Svaka od ovih sporednih teritorija sadrzyi nalazisyta
dragocenih minerala, a na nekima ima vazynih biljnih
proizvoda kao syto je kaucyuk, koji se u hladnijim
klimatskim pojasevima inacye mora proizvoditi sinteticy-
ki po relativno skupim metodima. No, pre svega, te
teritorije sadrzye neiscrpnu rezervu jeftine radne snage.
Sila koja ima vlast nad ekvatorijalnom Afrikom, ili
zemljama Srednjeg istoka, ili Juzynom Indijom, ili
Indonezijskim arhipelagom, poseduje isto tako i tela
desetina ili stotina miliona slabo placjenih i zyestoko
eksploatisanih kulija. Stanovnici ovih oblasti, koji,
manje ili visye otvoreno, imaju status robova, neprekid-
no prelaze iz ruku jednog u ruke drugog osvajacya, i
trosye se kao ugalj ili nafta u trci da se proizvede syto visye
oruzyja, zauzme syto visye teritorije, stekne vlast nad syto
visye radne snage, da bi se proizvelo syto visye oruzyja,
zauzelo syto visye teritorije, i tako u beskraj. Ovde treba
imati u vidu da se bitka retko vodi van granica spornih
oblasti. Granice Evroazije osciliraju izmedju basena
reke Kongo i severne obale Sredozemnog mora; ostrva
u Indijskom i Tihom okeanu stalno prelaze iz okeanij-

                                    [171]
skih u istazijske ruke i obratno; u Mongoliji granicyna
linija izmedu Evroazije i Istazije nikad nije stabilna; oko
Severnog pola sve tri zemlje polazyu pravo na ogromna
prostranstva koja su u stvari vecjim delom nenaseljena i
neistrazyena; ali ravnotezya sile uvek ostaje priblizyno ista,
a teritorija koja predstavlja centralni deo svake od ove
tri superdrzyave ostaje uvek netaknuta. Sem toga, rad
eksploatisanih naroda nastanjenih oko Ekvatora nije
istinski potreban svetskoj privredi. Taj rad ne doprinosi
nisyta bogatstvu sveta jer se svi njegovi proizvodi koriste
za rat, a cilj je rata uvek: biti u boljem polozyaju za
vodjenje sledecjeg rata. Svojim radom porobljeni narodi
omogucjavaju porast u tempu neprekidnog rata. No i
bez njih struktura svetskog drusytva, kao i proces kojim
se ono odrzyava, ne bi bili susytinski izmenjeni.
  Prvenstveni cilj modernog rata (u skladu sa principi-
ma, <1dvomisli,>1 taj cilj rukovodecji umovi Uzye partije
istovremeno priznaju i ne priznaju) jeste utrosyiti pro-
izvode masyine a da se pri tom ne povecja opsyti zyivotni
standard. Josy od kraja devetnaestog veka, problem
upotrebe visyka robe syiroke potrosynje je latentan u
industrijskom drusytvu. Danas, kad vrlo malo ljudskih
bicja ima dovoljno da jede, ovaj problem ocyigledno nije
presyan, a mogao je to ne postati cyak i da nije bilo dejstva
vesytacykog procesa unisytenja. Svet danasynjice je go,
gladan i rusyevan u poredjenju i sa svetom koji je po-
stojao pre 1914. godine, a kamoli sa imaginarnom bu-
ducjnosycju kojoj su se ljudi iz tog doba nadali. Pocyetkom
dvadesetog veka, vizija buducjeg drusytva u kome vlada-
ju neverovatno bogatstvo, neopterecjenost radom, red i
delotvornost -- blistav antisepticyan svet od stakla,
cyelika i snezynobelog betona -- bila je deo svesti bezma-
lo svakog obrazovanog cyoveka. Nauka i tehnika razvi-
jale su se neverovatnom brzinom, i cyinilo se sasvim
prirodnim pretpostaviti da cje se razvijati i dalje. To se
nije desilo, delom zbog osiromasyenja prouzrokovanog
dugim nizom ratova i revolucija, a delom zato syto je
naucyni i tehnicyki napredak zavisio od empirijskog
nacyina misyljenja koji se u strogo ustrojenom drusytvu

            [172]
nije mogao odrzyati.  U celini uzev, svet je danas
primitivniji no syto je bio pre pedeset godina. Neke
zaostale oblasti su uznapredovale; usavrsyeni su i razni
aparati -- uvek na neki nacyin povezani s ratovanjem ili
sypijunazyom -- ali eksperimentisanje i pronalazyenje se
uveliko ugasilo, a ogromna syteta koju je za sobom
ostavio atomski rat vodjen polovinom veka nije se
nikako popravila do kraja. No opasnosti koje masyina
nosi sa sobom josy uvek su prisutne. Od trenutka kad se
na svetu pojavila prva masyina, svakom inteligentnom
cyoveku postalo je jasno da je potreba za ljudskim
argatovanjem, dakle (u velikoj meri) i za ljudskom
nejednakosycju, prestala. Ako bi se masyina smisyljeno
koristila za tu svrhu, glad, dirincyenje, nepismenost i
bolest mogli bi se likvidirati za nekoliko generacija. I, u
stvari, mada se nije koristila za tu svrhu, no prosto
jednim automatskim procesom -- naime proizvodnjom
dobara koje je ponekad bilo nemogucje ne raspodeliti -
masyina je odista u velikoj meri podigla zyivotni standard
prosecynog cyoveka tokom nekih pedeset godina krajem
devetnaestog i pocyetkom dvadesetog veka.
  Ali takodje je bilo jasno da opsyte povecjanje bogatstva
preti da razori -- da je u stvari u izvesnom smislu vecj
razorilo -- hijerarhijsko drusytvo. U svetu u kome bi svi
imali kratko radno vreme, bili siti, zyiveli u kucji s
kupatilom i frizyiderom, i posedovali automobil ili cyak
avion, najocyigledniji i mozyda najvazyniji oblik nejedna-
kosti bi vecj bio nestao. Ako bi postalo opsyte, bogatstvo
ne bi predstavljalo nikakvu odliku. Nema sumnje da je
bilo mogucje zamisliti drusytvo u kome bi <1bogatstvo,>1 u
smislu licyne svojine i raskosyi, bilo ravnomerno raspode-
ljeno dok bi <1mocj>1 ostala u rukama male privilegovane
kaste. No u praksi takvo drusytvo ne bi dugo ostalo
stabilno. Jer ako bi svi podjednako uzyivali u dokolici i
sigurnosti, ogromne mase ljudi koje su u normalnim
prilikama zaglupljene siromasytvom, obrazovale bi se i
naucyile da misle svojom glavom; kad bi to uradile,
shvatile bi pre ili posle da privilegovana manjina nema
nikakvu korisnu funkciju i zbrisale bi je. U krajnjoj

                                     [173]
liniji, hijerarhijsko drusytvo mozye opstati samo na
temelju siromasytva i neznanja. Vratiti se poljoprivred-
noj prosylosti, kao syto su sanjali neki mislioci s pocyetka
dvadesetog veka, nije bilo prakticyno resyenje. To se
kosilo sa tendencijom ka mehanizaciji koja je skoro u
celom svetu postala kvaziinstinktivna; sem toga, svako
industrijski zaostalo drusytvo je vojnicyki bespomocjno i
ne mozye a da ne potpadne pod dominaciju, direktnu ili
indirektnu, svojih industrijski razvijenijih suparnika.
  Josy manje bi zadovoljilo resyenje da se mase odrzye u
siromasytvu time syto bi se smanjila proizvodnja dobara.
To se u velikoj meri dogodilo u poslednjoj fazi kapitali-
zma, priblizyno izmedju 1920. i 1940. godine. Privreda
mnogih zemalja bila je pusytena da stagnira, sa obradji-
vanjem zemlje se prestalo, investiciona oprema se nije
obnavljala, velikim delovima stanovnisytva bio je uskra-
cjen rad i davana drzyavna pomocj koja ih je samo dopola
odrzyavala u zyivotu. No to je takodje dovelo do vojne
slabosti, a posyto su lisyavanja koja su na taj nacyin
prouzrokovana bila ocyigledno nepotrebna, neminovno
je dosylo do suprotstavljanja. Problem se sastojao u
tome da se industrijska proizvodnja odrzyi a da se pri
tom ne uvecjava stvarno bogatstvo sveta. Roba se
morala proizvoditi, ali se nije smela raspodeljivati. U
praksi, jedini nacyin da se to postigne bio je: neprekidno
odrzyavati rat.
  Susytina rata je u unisytavanju, ne toliko Ljudskih
zyivota koliko proizvoda ljudskog rada.  Ratom se
razbijaju na komade, rasipaju u stratosferu, ili potapaju
u dubine mora materijalna dobra koja bi se inacye mogla
upotrebiti da stvore masama previsye udoban zyivot i,
prema tome, u krajnjoj liniji, da ih ucyine inteligentniji-
ma. Proizvodnja ratnog materijala, cyak kad se on i ne
unisytava, josy uvek predstavlja pogodan nacyin trosyenja
radne snage na proizvodnju stvari koje se ne mogu
potrosyiti. Jedna plovecja tvrdjava, na primer, sadrzyi
onoliko rada koliko bi bilo potrebno da se izgradi
nekoliko stotina teretnih brodova. Ona se na kraju
baca u staro gvozydje kao prevazidjena, s tim syto nikome

           [174]
nije donela nikakve materijalne koristi, posle cyega se uz
nov ogroman trud izgradjuje nova. U principu, ratna
proizvodnja se uvek planira tako da apsorbuje svaki
visyak koji mozye preostati posyto se podmire najnuzynije
potrebe stanovnisytva. U praksi se uvek procenjuje da su
potrebe stanovnisytva manje nego syto su u stvari, syto
dovodi do hronicyne nestasyice polovine zyivotnih potrep-
sytina; no to se smatra korisnim. Namerna je politika
odrzyavati cyak i povlasycjene grupe blizu same ivice
siromasytva, posyto stanje opsyte nestasyice povecjava zna-
cyaj malih povlastica i tako uvelicyava razliku izmedju
grupa. Po merilima s pocyetka dvadesetog veka, cyak i
cylanovi Uzye partije zyive monasykim, napornim zyivotom.
No i pored toga, ono malo raskosyi koju odista uzyivaju
-- veliki i lepo uredjeni stanovi, bolji kvalitet odecje, jela,
picja i duvana, dvoje ili troje slugu, privatni automobil
ili helikopter -- smesytaju ih u svet drugacyiji od onoga u
kome zyive cylanovi Syire partije, a cylanovi Syire partije
imaju slicyne prednosti u poredjenju sa potlacyenom
masom koju nazivamo >>proli<<. Drusytvena atmosfera je
slicyna onoj u opsednutom gradu, gde posedovanje
komada konjetine predstavlja razliku izmedju bogat-
stva i siromasytva. A u isto vreme svest o tome da je
zemlja u ratu, dakle u opasnosti, cyini da ustupanje
celokupne mocji maloj kasti izgleda prirodan, neizbezyan
uslov da se ostane u zyivotu.
  Rat, kao syto cjemo videti, ne samo da vrsyi potrebno
unisytavanje, nego ga vrsyi na psiholosyki prihvatljiv
nacyin. U principu, bilo bi sasvim jednostavno utrosyiti
visyak rada u svetu time syto bi se podizali hramovi i
piramide, kopale i ponovo zatrpavale rupe, ili cyak
proizvodile pa onda spaljivale ogromne kolicyine robe.
No ovim putem bi se stvorila samo privredna, a ne i
emocionalna osnova hijerarhijskog drusytva. Ovde nije
u pitanju moral masa, cyiji je stav nevazyan sve dok ih
drusytvo primorava na stalni rad, nego moral same
Partije. I od najnizyeg cylana Partije zahteva se da bude
sposoban, vredan, pa cyak i inteligentan u izvesnim
uskim okvirima, ali je isto tako potrebno da bude i

                                    [175]
fanatik koji nisyta ne zna a veruje sve syto mu se kazye,
fanatik cyija su najcyesycja osecjanja strah, mrzynja, ulizisytvo
i orgijasticyni trijumf. Drugim recyima, potrebno je da
ima mentalitet koji odgovara ratnom stanju. Nije vazyno
da li se rat zaista vodi; a posyto odlucyujucje pobede ne
mozye biti, nije vazyno ni to da li rat tecye dobro ili losye.
Potrebno je samo da postoji ratno stanje. Cepanje
inteligencije, koje Partija trazyi od svojih cjlanova a koje
se laksye postizye u atmosferi rata, sada je gotovo
sveopsyte, ali je sve izrazyenije syto je stepen hijerarhije
vecji. Upravo su u Uzyoj partiji ratna histerija i mrzynja
prema neprijatelju najjacye. U svojstvu upravljacya, cylan
Uzye partije cyesto mora znati da je ova ili ona vest o ratu
neistinita; on mozye cyesto biti svetan toga da je ceo rat
lazyan i da se uopsyte ne vodi ili vodi u svrhe potpuno
drukcyije od zvanicyno objavljenih; ali to znanje se lako
neutralisye tehnikom <1dvomisli.>1 U medjuvremenu, nijedan
cylan Uzye partije se ni za trenutak ne koleba u svom
misticynom verovanju da se rat <1zaista>1 vodi, i da se mora
zavrsyiti pobedom Okeanije, koja cje tada postati ne-
osporni gospodar celog sveta.
  Svi cylanovi Uzye partije religiozno veruju u tu nastu-
pajucju pobedu i vlast nad svetom. Taj cje se cilj posticji ili
postepenim osvajanjem sve vecje teritorije i, na taj
nacyin, izgradnjom nepobedive nadmocjne sile, ili prona-
lazyenjem kakvog novog oruzyja od koga nema odbrane.
Na pronalazyenju novih oruzyja radi se bez prestanka, i to
je jedna od vrlo malo preostalih aktivnosti u kojoj
pronalazacyki i spekulativni duh mogu sebi nacji odusyka.
Danas u Okeaniji nauka, u starom smislu te recyi, skoro
da je prestala postojati. U Novogovoru ne postoji recy
koja znacyi >>nauka<<. Empirijski nacyin misyljenja, na
kome se zasnivaju sva naucyna dostignucja prosylosti, u
suprotnosti je sa osnovnim principima englsoca. Cyak i
do napretka u tehnologiji dolazi samo ako se proizvodi
tako usavrsyene tehnologije mogu na neki nacyin upotre-
biti za smanjenje ljudske slobode. U svim korisnim
vesytinama, svet ili stoji na mestu ili ide unatrag. Njive se
i dalje obradjuju plugom s konjskom vucyom, dok se

           [176]
knjige pisyu pomocju masyina. No u stvarima od zyivotne
vazynosti -- syto u stvari znacyi: u ratu i policijskoj
sypijunazyi --  empirijski pristup se podrzyava, ili u
najmanju ruku tolerisye. Partija ima dva cilja: da osvoji
celu povrsyinu zemlje i da zauvek unisyti svaku mogucj-
nost nezavisnog misyljenja. Odatle i dva velika problema
koje Partija namerava da resyi. Jedan je: kako saznati,
protiv njegove volje, syta drugo ljudsko bicje misli, a
drugi: kako za nekoliko sekundi, i bez prethodnog
upozorenja, ubiti nekoliko stotina miliona ljudi. U onoj
meri u kojoj josy uvek postoji, naucynoistrazyivacyki rad se
bavi samo tim pitanjima. Danasynji naucynik je ili
mesyavina psihologa i inkvizitora, koji do neverovatnih
detalja proucyava smisao izraza lica, pokreta, i tonova
glasa, i proverava dejstvo seruma, syok-terapije, hipnoze
i fizicykog mucyenja u izvlacyenju istine iz subjekta; ili je
hemicyar, fizicyar ili biolog koji se bavi samo onim
oblastima svoje struke koje imaju veze sa oduzimanjem
zyivota. U ogromnim laboratorijama u Ministarstvu
mira i u eksperimentalnim stanicama skrivenim u
brazilskim prasyumama, australijskoj pustinji, i izgu-
bljenim ostrvima Antarktika, ekipe strucynjaka rade
danju i nocju. Neki se bave jednostavno pozadinskim
pitanjima buducjih ratova; drugi konstruisyu sve vecje i
vecje raketne bombe, sve jacye i jacye eksplozive i sve
neprobojnije i neprobojnije oklope; trecji trazye nove,
smrtonosnije gasove, ili rastvorljive otrove koji se mogu
proizvesti u kolicyinama dovoljnim da unisyte vegetaciju
celih kontinenata, ili kulture zaraznih klica imunizova-
nih protiv svih mogucjih antitela; cyetvrti rade na
konstrukciji vozila koje cje mocji da se probija kroz
zemlju kao podmornica kroz vodu, ili aviona koji bi bio
nezavisan od svoje baze kao brod; peti ispituju josy
udaljenije mogucjnosti kao syto su usredsredjivanje sun-
cyanih zraka na odredjeno mesto putem socyiva smesytenih
hiljadama kilometara daleko u kosmosu, ili izazivanje
zemljotresa i plima korisycjenjem toplotne energije iz
sredisyta zemlje.
  Medjutim, nijedan od ovih projekata nikad ne stizye ni
blizu faze realizacije, i nijedna od tri superdrzyave nikad

                                    [177]
ne uspeva da u znacyajnijoj meri pretekne ostale dve. Syto
je josy vazynije, sve tri sile vecj poseduju, u obliku atomske
bombe, oruzyje daleko jacye od bilo kog koje su u stanju
da pronadju u naucynim istrazyivanjima koja se danas
vode. Iako Partija, drzyecji se svog obicyaja, tvrdi da ju je
ona pronasyla, atomska bomba se prvi put pojavila
cyetrdesetih godina ovog veka, a prvi put syire upotreblje-
na nekih deset godina kasnije. U to vreme je bilo bacyeno
na stotine takvih bombi na industrijske centre, uglav-
nom u evropskom delu Rusije, zapadnoj Evropi i
Severnoj Americi. Rezultat je bio taj da su se vladajucje
grupe u svim zemljama uverile da bi josy nekoliko
atomskih bombi znacyilo kraj organizovanog drusytva,
dakle i njihove mocji. Posle toga nije bacyena visye nijedna
bomba, mada nije bio zakljucyen -- cyak ni nagovesyten --
nikakav zvanicyan sporazum u tom smislu. Sve tri sile
jednostavno nastavljaju da proizvode atomske bombe i
da ih drzye na lageru za slucyaj odlucyujucje prilike koja cje
se, po njihovom opsytem verovanju, pojaviti pre ili
posle. U medjuvremenu je ratna vesytina vecj trideset ili
cyetrdeset godina ostala skoro na istom nivou, helikop-
teri se upotrebljavaju visye nego ranije, bombardere su
uveliko zamenili projektili sa sopstvenim pogonom, a
krhki pokretni bojni brod ustupio je mesto gotovo
nepotopivoj plovecjoj tvrdjavi; ali van toga uznapredo-
valo se vrlo malo. Tenk, podmornica, torpedo, mitra-
ljez, cyak i pusyka i rucyna bomba -- josy uvek su u
upotrebi, a uprkos vestima u sytampi i na telekranima o
beskonacynim pokoljima, ocyajnicyke bitke iz ranijih
ratova, u kojima su ljudi ginuli na stotine hiljada, pa
cyak i na milione, za nekoliko nedelja, visye se nikad nisu
ponovile.
  Nijedna od triju superdrzyava nikad ne pokusyava neki
manevar pri kome bi rizikovala ozbiljan poraz. Kad
god se preduzme kakva operacija syirih razmera, to je
obicyno napad iznenadjenja na dotadasynjeg saveznika.
Strategija koju sve tri sile vode, ili se pred sobom
pretvaraju da vode, uvek je ista. Plan se sastoji u tome
da se, kombinacijom borbe, cenkanja i dobro tempira-

           [178]
nih izdajnicykih napada, stekne krug baza koji bi potpu-
no okruzyavao jednu ili drugu drzyavu suparnicu, a onda
s tom drzyavom potpisye pakt o prijateljstvu i ostane s
njom u miru onoliko koliko je potrebno da se njene
sumnje uspavaju. Tokom tog vremena na svim bi se
stratesykim mestima prikupile rakete natovarene atom-
skim bombama; zatim bi se sve ispalile istovremeno;
njihovo dejstvo bi bilo tako razorno da bi odmazda bila
nemogucja. Na to bi se sa preostalom silom potpisao
pakt o prijateljstvu i pocyelo s pripremama za napad na
nju. Ovaj program, skoro da je i nepotrebno recji, cyista
je fantazija, i nemogucje ga je ostvariti. Sytavisye, borbe se
ne vode nigde sem u spornim oblastima oko Ekvatora i
Severnog pola; do invazije na neprijateljsku teritoriju
nikad ne dolazi. Ovo objasynjava cyinjenicu da su na
nekim mestima granice izmedju superdrzyava proizvo-
ljne. Evroazija bi, na primer, lako mogla osvojiti
Britanska Ostrva, koja su geografski deo Evrope; s
druge strane, Okeanija bi svoje granice lako mogla
prosyiriti do Rajne, pa cyak i do Visle. No time bi se
povredio princip koga se sve tri strane pridrzyavaju
mada ga nisu nikad formulisale: princip kulturnog
integriteta. Ako bi Okeanija osvojila oblasti koje su
nekad bile poznate kao Francuska i Nemacyka, bilo bi
potrebno ili zatrti sve njihovo stanovnisytvo -- syto bi
predstavljalo krupan fizicyki problem -- ili asimilirati
priblizyno sto miliona ljudi koji su, syto se tehnicykog
napretka ticye, priblizyno na nivou Okeanije. Sve tri
superdrzyave imaju taj isti problem. Za odrzyavanje
njihove strukture apsolutno je potrebno da ne bude
nikakvog dodira sa strancima izuzev, u ogranicyenoj
meri, ratnih zarobljenika i obojenih robova. Cyak se i na
trenutnog zvanicynog saveznika uvek gleda s najcrnjim
sumnjama. Sem ratnih zarobljenika, prosecyni gradjanin
Okeanije nikad ne vidi gradjanina Evroazije ili Istazije.
Isto tako, zabranjeno mu je da ucyi strane jezike. Ako bi
mu se dopustilo da dolazi u dodir sa strancima, on bi
otkrio da su to ljudska bicja slicyna njemu samom, i da je
najvecji deo onog syto mu je recyeno o njima lazy.

                                    [179]
Hermeticyki svet u kome on zyivi raspao bi se, a strah,
mrzynja i uverenje u sopstvenu ispravnost -- elementi od
kojih zavisi njegov moral -- mogli bi ispariti. Stoga sve
drzyave shvataju da, ma koliko puta Persija, Egipat,
Java i Cejlon presyli iz jednih ruku u druge, glavne
granice ne sme precji nisyta osim bombi.
     Ovo pokriva jednu cyinjenicu koja se nikad ne pomi-
nje naglas, ali se precjutno shvata i koristi kao osnova za
politicyke postupke, naime cyinjenica da su u sve tri
superdrzyave uslovi zyivota uglavnom isti. U Okeaniji je
vladajucja filozofija poznata kao englsoc, u Evroaziji se
zove neoboljsyevizam, a u Istaziji ima kinesko ime koje
se obicyno prevodi kao >>obozyavanje smrti, <<mada bi
tacyniji prevod bio >>negacija sopstvene licynosti<<. Gradja-
ninu Okeanije nije dopusyteno da sazna isyta blizye o
postavkama ovih dveju filozofija; njega jedino ucye da ih
se gnusya kao varvarskih nasilja nad moralom i zdravim
razumom. Uistinu se, medjutim, ove tri filozofije skoro i
ne razlikuju, a izmedju drusytvenih sistema cyiju ideolosyku
osnovu cyine nema nikakve razlike. Uvek je u pitanju
ista piramidalna struktura, isto obozyavanje polubozyan-
skog vodje, ista privreda koja se odrzyava neprekidnim
ratom i radi za neprekidni rat. Iz ovoga sledi da tri
superdrzyave ne samo da ne mogu pobediti jedna drugu
nego i da time ne bi stekle nikakvu korist. Naprotiv,
dokle god su u ratu, one podrzyavaju jedna drugu, kao
tri klipa kukuruza. I, po obicyaju, vladajucje grupe svih
triju sila istovremeno imaju i nemaju jasnu predstavu o
svojim delima. Oni su svoj zyivot posvetili osvajanju
sveta, ali isto tako znaju da je potrebno da se rat nastavi
bez kraja i pobede. U medjuvremenu, cyinjenica da
opasnosti od poraza nema omogucjava poricanje stvar-
nosti -- specijalnu karakteristiku englsoca i ostalih
dveju filozofija. Ovde je potrebno ponoviti ono syto smo
ranije rekli, naime da je rat, postavsyi trajan, iz osnova
izmenio svoj karakter.
     U prosylim vremenima rat je skoro po definiciji bio
dogadjaj koji se pre ili posle zavrsyava, obicyno jasnom
pobedom ili porazom. Isto tako, u prosylosti je rat bio

            [180]
jedan od glavnih instrumenata pomocju kojih su se
ljudska drusytva drzyala u dodiru sa fizicykom stvarnosycju.
Svi vladari u svim vremenima nastojali su da svojim
sledbenicima nametnu lazynu sliku stvarnosti, ali nisu
sebi mogli dopustiti luksuz da podrzyavaju bilo kakvu
iluziju koja bi mogla icji nausytrb vojnoj spremnosti. Sve
dok je poraz znacyio gubitak nezavisnosti, ili bilo koji
drugi rezultat koji se obicyno smatrao nepozyeljnim, mere
protiv poraza morale su biti ozbiljne. Fizicyke cyinjenice
se nisu mogle ignorisati. U filozofiji, ili religiji, ili etici,
ili politici, dva i dva moglo je biti pet, ali kad se
konstruisye top ili avion, moralo je biti cyetiri. Nespremni
narodi su uvek bivali, pre ili posle, pobedjeni; a borba za
spremnost je bila neprijatelj iluzijama. Sem toga, da bi
se postigla spremnost, trebalo je znati ucyiti od prosylosti,
syto je znacyilo da se morala imati manje-visye tacyna
predstava o tome syta se u prosylosti desyavalo. Razume
se, novine i udzybenici istorije su uvek bile pristrasni i
obojeni na odredjen nacyin, ali falsifikati ovakve vrste
koja se danas praktikuje nisu bili mogucji. Rat je bio
siguran branik duhovnog zdravlja, a syto se ticalo
vladajucjih klasa, verovatno i najvazyniji. Dok su se
ratovi mogli gubiti ili dobijati, nijedna vladajucja klasa
nije mogla biti potpuno neodgovorna.
  Ali kad postane doslovno neprekidan, rat istovreme-
no prestaje da biva opasan. Kad je rat neprekidan,
vojne potrebe nema. Tehnicyki napredak se mozye uspo-
riti, a najopipljivije cyinjenice porecji ili zanemariti. Kao
syto smo videli, istrazyivacyki rad koji se mozye nazvati
naucynim josy uvek se vrsyi za potrebe rata, ali u osnovi
predstavlja neku vrstu fantazije, pri cyemu cyinjenica da
on ne donosi rezultata pokazuje da rezultati nisu ni
vazyni. Spremnost, cyak ni vojna spremnost, visye nije
potrebna. U Okeaniji je jedino spremna Policija misli.
Posyto je svaka od ove tri superdrzyave nepobediva,
svaka je u stvari poseban svet u kome se svako izvrtanje
misyljenja mozye bezbedno vrsyiti. Stvarnost vrsyi svoj
pritisak samo kroz svakodnevne potrebe -- da se jede i
pije, da se ima odecja i krov nad glavom, da se ne pojede

                                    [181]
nesyto otrovno ili padne kroz prozor s najvisyeg sprata, i
tome slicyno. Odsecyen od spoljnjeg sveta i prosylosti,
stanovnik Okeanije je slicyan cyoveku u medjuzvezdanom
prostoru, koji nema nacyina da odredi syta je gore a syta
dole. Vladari takvih drzyava su apsolutni onako kako to
faraoni i cezari nikad nisu mogli biti.  Oni imaju
obavezu da cyuvaju svoje sledbenike od smrti od gladi u
nezgodno velikim kolicyinama, i da ostanu na onako isto
niskom nivou vojne tehnike kao syto su njihovi suparni-
ci; ali kad se taj minimum postigne, mogu da izoblicya-
vaju stvarnost kako im se prohte.
  Stoga je rat, ako ga merimo merilom prosylih ratova,
prosto-naprosto obmana. On je slicyan borbi izmedju
nekih prezyivara cyiji su rogovi smesyteni pod takvim
uglom da ne mogu povrediti jedan drugog. No iako je
nestvaran, rat nije bez znacyaja. On apsorbuje visyak
potrosyne robe i doprinosi odrzyavanju one posebne
mentalne atmosfere koja je potrebna hijerarhijskom
drusytvu. Rat, kao syto cjemo videti, danas predstavlja
cyisto unutrasynju stvar svake zemlje. U prosylosti su se
vladajucje grupe svih zemalja, iako su mogle uvidjati
svoje zajednicyke interese i stoga ogranicyavati ratna
razaranja, ipak borile jedna protiv druge, s tim syto je
pobednik uvek pljacykao pobedjenog. Danas se one
uopsyte ne bore jedna protiv druge. Rat vodi vladajucja
grupa protiv svojih sopstvenih podanika, a cilj rata nije
osvajanje tudje ili odbrana svoje teritorije, nego ocyuva-
nje strukture drusytva. Stoga je i sama recy >>rat<< postala
pogresyna. Verovatno bi bilo tacyno recji da je, postavsyi
neprekidan, rat prestao postojati. Onog posebnog
pritiska koji je vrsyio na ljude pocyev od mladjeg kamenog
doba pa do prvih deceni ja dvadesetog veka nestalo je, a
na njegovo mesto dosylo je nesyto sasvim drugo. Rezultat
bi bio skoro isti kad bi se tri superdrzyave saglasile da cje
umesto da se neprekidno bore, zyiveti u vecyitom miru, s
tim syto bi svaka bila zatvorena u svoje granice;jer u tom
slucyaju svaka od njih bi i dalje bila svet za sebe, zauvek
oslobodjen od otrezynjavajucjeg dejstva spoljne opasno-
sti. Mir koji bi bio zaista stalan bio bi isto syto i stalni rat.

            [182]
To je u stvari -- mada ga ogromna vecjina cylanova
Partije shvata samo u perifernom smislu -- pravi smi-
sao partijske parole: <1Rat je mir.>1
Vinston za trenutak prestade da cyita. Negde u daljini
zagrme raketna bomba. Blazyeno osecjanje da je sam sa
zabranjenom knjigom, u sobi bez telekrana, josy ga nije
napusytalo. Samocja i bezbednost bili su fizicyki osecjaji,
nekako pomesyani s umorom njegovog tela, mekocjom
naslonjacye, dodirom blagog vetricja koji je dolazio kroz
prozor i igrao mu se po obrazu. Knjiga ga je ocyarala, ili
bolje recji umirila. U izvesnom smislu nije mu kazivala
nisyta novo, no i to je bio deo privlacynosti. Kazivala je
ono syto bi rekao i on sam da je mogao svoje rasytrkane
misli dovesti u red. Bila je proizvod uma slicynog
njegovom, samo daleko jacyeg, sistematicynijeg, manje
opterecjenog strahom. On shvati da su najbolje knjige
upravo one koje ti kazuju ono syto znasy i sam. Upravo se
besye vratio prvoj glavi kad zacyu Dzyulijine korake na
stepenisytvu. On se podizye iz naslonjacye i podje joj u
susret. Ona ispusti na pod svoju torbu za alat i baci mu
se u zagrljaj. Bilo je prosylo visye od nedelju dana otkako
se nisu videli.
  Kad se razdvojisye, on joj recye: >>Dobio sam <1knjigu.<<>1
   >>Je li? Fino<<, recye ona bez mnogo interesovanja, i
klecye pored pecji da skuva kafu.
  Knjigu su ponovo pomenuli tek posle pola sata u
krevetu. Suton je bio taman toliko svezy da ih natera da
se pokriju. Odozdo su se cyuli poznati zvuci: pesma i
grebanje cipela po plocyama dvorisyta. Ona misyicjava
zyena crvenih ruku koju je Vinston video kad je prvi put
bio u sobi kao da je bila sastavni deo dvorisyta. Cyinilo se
da nema cyasa u toku dana kad nije hodala gore-dole
izmedju korita i konopca, naizmenicyno punecji usta
sytipaljkama i pevajucji iz puna srca. Dzyulija se besye
ugnezdila na svojoj polovini kreveta, i vecj se cyinilo da je
na ivici sna. On se masyi knjige, koja je lezyala na podu, i
uspravi se u sedecji stav, oslonjen na naslon kreveta.
  >>Moramo je procyitati<<, recye. >>Oboje. Svi pripadnici
Bratstva moraju da je procyitaju<<.

                                         [183]
  >>Cyitaj ti<<, recye ona ne otvarajucji ocyi. >>Cyitaj naglas.
Tako je najbolje. Usput cjesy mi objasynjavati.<<
  Kazaljke na satu pokazivale su syest, to jest osam-
naest. Imali su josy tri do cyetiri sata pred sobom. On
nasloni knjigu na kolena i pocye cyitati:

   <1Glava prva>1
   <1NEZNANJE JE MOCJ>1

Tokom cele pisane istorije, a verovatno josy i od kraja
mladjeg kamenog doba, na svetu su postojale tri vrste
ljudi: Visyi, Srednji i Nizyi. Bili su izdeljeni na mnoge
potkategorije, nosili su bezbroj raznih imena, a njihov
brojni odnos, kao i medjusobni odnos, varirao je iz veka
u vek; no u susytini se struktura drusytva nije menjala.
Cyak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih
promena, uvek se ponovo uspostavljala ista struktura,
upravo kao syto se i zyiroskop uvek vracja u stanje
ravnotezye ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu
stranu.

   >>Dzyulija, jesi li budna?<< upita Vinston.
   >>Jesam, ljubavi, slusyam te. Nastavi, divno je.<<
   On produzyi:

Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi. Cilj Visyih je da
ostanu gde su. Cilj Srednjih je da promene mesta s
Visyima. Cilj Nizyih, kad imaju cilj -- jer im je stalna
karakteristika to syto su previsye pritisnuti dirincyenjem
da bi bili visye no tek povremeno svesni icyega van
njihovog svakodnevnog zyivota -- jeste da ukinu sve
razlike i stvore drusytvo u kome cje svi biti jednaki. Tako
se kroz celu istoriju ponavlja bitka koja je u osnovnim
crtama uvek ista. Visyi ostaju na vlasti tokom dugih
perioda, ali pre ili posle uvek dodje trenutak kad izgube
bilo veru u sebe bilo sposobnost da efikasno vladaju,
bilo i jedno i drugo. Onda ih Srednji zbacuju s vlasti,
pridobivsyi prethodno za sebe Nizye, kojima tvrde da se
bore za slobodu i pravdu. Cyim postignu svoj cilj,

             [184]
Srednji potiskuju Nizye u njihov stari polozyaj slugu, a
sami postaju Visyi. Na to se od Nizyih ili bivsyih Visyih, ili iz
obe ove grupe, otcepi grupa novih Srednjih, i borba
pocyinje iz pocyetka. Od ovih triju grupa, jedino Nizyi ne
uspevaju cyak ni privremeno da ostvare svoje ciljeve.
Bilo bi preterano recji da kroz celu istoriju nije bilo
nikakvog materijalnog napretka. Cyak i danas, u perio-
du opadanja, prosecyan cyovek je fizicyki u boljoj situaciji
nego pre nekoliko stolecja. Ali nikakav napredak u
bogatstvu, nikakva civilizovanost ponasyanja, nikakva
reforma i nijedna revolucija nisu cyovecyanstvu priblizyile
jednakost ni za milimetar. S tacyke gledisyta Nizyih,
nijedna istorijska promena nije nikad znacyila isyta visye
do promene imena gospodara.
   Krajem devetnaestog veka, povratni karakter ovog
procesa postao je ocyigledan mnogim posmatracyima. Na
to su se pojavile sykole mislilaca koji su istoriju tumacyili
kao ciklicyan proces i tvrdili da je nejednakost neizme-
njiv zakon ljudskog zyivota. Razume se, ova doktrina je
uvek imala sledbenika, ali sad je nacyin na koji je
izlozyena bio znacyajno izmenjen. U prosylosti je potreba
za hijerarhijskim oblikom drusytva bila specificyna dok-
trina Visyih. Nju su propovedali kraljevi i aristokrati, a
takodje i njihovi paraziti: svesytenici, advokati i slicyni,
ublazyavajucji je obecjanjima o nadoknadi u zamisyljenom
svetu s one strane groba. Srednji su, dokle god su se
borili za vlast, uvek upotrebljavali recyi kao syto su
sloboda, pravda i bratstvo. Sada su, medjutim, ideju o
ljudskom bratstvu pocyeli napadati oni koji josy nisu bili
na upravljacykim polozyajima nego su se jednostavno
nadali da cje do njih uskoro dopreti. U prosylosti su
Srednji dizali revolucije pod zastavom jednakosti, a
zatim uspostavljali novu tiraniju cyim bi oborili staru.
Socijalizam, teorija koja se pojavila pocyetkom devet-
naestog veka i predstavlja poslednju kariku u lancu
misli koji sezye sve do robovskih pobuna iz anticykog
doba, josy uvek je bio jako inficiran utopisticykim
idejama prosylih vremena. No u svakoj varijanti socijali-
zma koja se pojavila otprilike od 1900. godine naova-

                                     [185]
mo, cilj da se uspostave sloboda i jednakost bio je sve
otvorenije napusyten. Novi pokreti koji su se pojavili
sredinom stolecja: englsoc u Okeaniji, neoboljsyevizam u
Evroaziji i obozyavanje smrti, kako se obicyno zove, u
Istaziji, imali su kao svesni cilj ovekovecyenje neslobode i
nejednakosti. Ovi novi pokreti su, razume se, ponikli iz
starih i imali tendenciju da zadrzye njihova imena i na
recyima se drzye njihove ideologije. No cilj svih njih bio je
da se u odredjenom trenutku zaustavi napredak i ukocyi
istorija. Vecj poznato klatno trebalo je da ucyini josy jedan
zamah i potom stane. Po obicyaju, Visye je trebalo da
svrgnu Srednji, koji bi na to postali Visyi; ali ovog puta,
primenjujucji svesnu strategiju, Visyi cje biti u stanju da
svoje polozyaje odrzye vecyno.
   Ove nove doktrine su nikle delom zbog nakupljenog
istorijskog znanja i porasta istorijske svesti, koja pre
devetnaestog veka skoro nije ni postojala. Ciklicyni tok
istorije sad je postao, ili se cyinio jasan; a ako je bio jasan,
onda je bio i izmenljiv. No glavni, susytinski uzrok je
bilo to syto je, josy pocyetkom dvadesetog veka, ljudska
jednakost postala tehnicyki mogucja. Josy uvek je bilo
istina da ljudi nisu jednaki po svojim urodjenim talenti-
ma i da se funkcije moraju specijalizovati tako da nekim
jedinkama daju prednost nad drugima; ali visye nije
postojala nikakva stvarna potreba za klasnim razlika-
ma ili velikim razlikama u bogatstvu. U ranijim vreme-
nima, klasne razlike su bile ne samo neizbezyne nego i
pozyeljne. Nejednakost je predstavljala cenu civilizacije.
Medjutim, razvoj masyinske proizvodnje je izmenio
situaciju.  Mada je i dalje bilo potrebno da ljudi
obavljaju razlicyite vrste poslova, visye nije bilo potrebe
da zyive na razlicyitim drusytvenim ili ekonomskim nivoi-
ma. Stoga, po misyljenju novih grupa koje je josy samo
jedan korak delio od stupanja na vlast, ljudska jedna-
kost visye nije bila ideal za koji se treba boriti, nego
opasnost koju treba sprecyiti. U primitivnija vremena,
kad pravedno i mirno drusytvo nije u stvari ni moglo
postojati, u ovo misyljenje je bilo relativno lako verovati.
Vizija zemaljskog raja u kome cje ljudi zyiveti zajedno

             [186]
kao bracja, bez zakona i bez mukotrpnog rada, hiljada-
ma godina nije napusytala ljudsku masytu. Ta vizija je cyak
u izvesnoj meri drzyala i grupe kojima su istorijske
promene donosile koristi. Naslednici francuske, engle-
ske i americyke revolucije delimicyno su i sami verovali u
svoje fraze o ljudskim pravima, slobodi govora, jedna-
kosti pred zakonom i slicyno, i cyak su dopusytali da im te
fraze u izvesnoj meri uticyu na ponasyanje. Medjutim, u
cyetvrtoj deceniji dvadesetog veka svi glavni tokovi
politicyke misli bili su autokratski. Zemaljski raj je bio
diskreditovan upravo u trenutku kad je postao mogucj.
Svaka nova politicyka teorija, ma kakvim se imenom
zvala, vodila je natrag u hijerarhiju i kruto ustrojstvo. A
u opsytem ogrubljavanju pogleda koje je pocyelo oko
1930. godine, postupci koji su odavno bili napusyteni,
ponekad i po nekoliko stotina godina -- hapsyenje bez
suda, pretvaranje ratnih zarobljenika u robove, javna
pogubljenja, mucyenje zatvorenika, uzimanje talaca i
raseljavanje celih naroda -- ne samo da su ponovo usyli
u obicyaj nego su ih tolerisali, pa cyak i branili, ljudi koji
su se smatrali prosvecjenim i naprednim.
   Englsoc i njegove suparnice pojavili su se kao
potpuno razradjene politicyke teorije tek posle jedne cele
decenije nacionalnih ratova, gradjanskih ratova, revolu-
cija i kontrarevolucija u svim delovima sveta. Medjutim,
njihov prvobitni oblik se dao naslutiti u raznim sistemi-
ma koji su se obicyno zvali totalitarnim i koji su se
pojavili nesyto ranije tokom dvadesetog veka; syto se ticye
glavnih crta buducjeg sveta koji je trebalo da se rodi iz
opsyteg haosa, one su odavno bile ocyigledne. Isto tako je
bilo jasno i kakva cje vrsta ljudi upravljati tim svetom.
Novu aristokratiju sacyinjavali su najvecjim delom biro-
krati, naucynici, tehnicyari, sindikalni rukovodioci, strucy-
njaci za reklamu i propagandu, sociolozi, nastavnici,
novinari i profesionalni politicyari. Ove ljude, koji su
potekli iz namesytenicyke srednje klase i gornjih kategori-
ja radnicyke klase, uoblicyio je i povezao jalovi svet
monopolisticyke industrije i centralizovanog upravlja-
nja. U poredjenju s odgovarajucjim ljudima iz prosylih

                                      [187]
stolecja, oni su bili manje lakomi, manje skloni raskosyi,
gladniji cyiste mocji i, iznad svega, svesniji onoga syto cyine
i jacyi u nameri da unisyte sve syto im se suprotstavi. Ova
poslednja razlika od presudnog je znacyaja. U poredjenju
s danasynjom, sve tiranije poznate iz istorije bile su
mlake i neefikasne. Vladajucje grupe su uvek bile u
izvesnoj meri zarazyene liberalnim idejama i zadovoljne
da ostave stvari nedovrsyene, da obracjaju pazynju samo
na ono syto njihovi podanici cyine, bez interesovanja za
ono syta ovi misle. Po savremenim merilima, cyak je i
srednjovekovna katolicyka crkva bila tolerantna usta-
nova. Razlog ovom je delom i to syto u prosylosti nijedna
vlada nije imala mocji da stalno nadgleda svoje gradjane.
Pronalazak sytamparije je, medjutim, olaksyao manipuli-
sanje javnim mnenjem, a film i radio su taj proces odveli
josy dalje. S razvojem televizije, i tehnicykim napretkom
koji je omogucjio da jedan isti instrument mozye istovre-
meno primati i odasyiljati, dosyao je kraj privatnom
zyivotu. Svaki gradjanin, ili bar svaki gradjanin dovoljno
vazyan da ga treba posmatrati, magao je dvadeset i cyetiri
cyasa dnevno biti okruzyen pogledima polici je i zvucima
propagande, dok su svi ostali putevi komuniciranja bili
zatvoreni. Prvi put se pojavila stvarna mogucjnost da se
iznudi ne samo potpuna pokornost volji drzyave nego i
potpuna istovetnost misyljenja o svim pitanjima.
   Posle revolucionarnog perioda syezdesetih godina XX
veka, drusytvo se pregrupisalo, kao i uvek, na Visye,
Srednje i Nizye. Medjutim, nova grupa Visyih, za razliku
od svih svojih prethodnika, nije delovala po instinktu;
ona je znala da joj je potrebno da ocyuva svoj polozyaj.
Ona je odavno shvatila da je jedina stabilna osnova
oligarhije kolektivizam. Bogatstvo i privlegije se naj-
laksye brane kad se poseduju zajednicyki. Takozvano
>>ukidanje privatne svojine<<, do koga je dosylo sredinom
stolecja, znacyilo je u stvari koncentraciju svojine u
daleko manji broj ruku nego ranije, ali s tom razlikom
syto su novi posednici bili grupa, a ne masa pojedinaca.
Pojedinacyno uzev, nijedan cylan Partije ne poseduje
nisyta sem sitnih licynih stvari. Kolektivno, Partija pose-

            [188]
duje sve syto postoji u Okeaniji, zato syto ima kontrolu
nad svim, a proizvodima raspolazye kako sama nadje za
shodno. U godinama posle Revolucije ona je bila u
stanju da na ovaj upravljacyki polozyaj stupi skoro
neometana, jer je ceo proces bio predstavljen kao
kolektivizacija. Uvek se pretpostavljalo da posle eks-
proprijacije kapitalisticyke klase mora docji socijalizam;
a kapitalisti su bez pogovora bili eksproprisani. Fabri-
ke, rudnici, zemlja, kucje, saobracjaj -- sve im je to bilo
oduzeto; a posyto nisu visye bili privatna, proizlazilo je da
su drusytvena svojina. Englsoc, koji je izrastao iz
prethodnog, socijalisticykog pokreta i nasledio njegovu
frazeologiju, u stvari je sproveo u zyivot najvazyniju tacyku
socijalisticykog programa; s rezultatom, prethodno
predvidjenim i nameravanim, da je ekonomska nejed-
nakost ovekovecyena.
   No problemi ovekovecyenja hijerarhijskog drusytva su
mnogo dublji. Vladajucja grupa mozye izgubiti vlast na
samo cyetiri nacyina. Ili biva pobedjena spolja, ili vlada
tako nevesyto da se mase pobune, ili dopusyta da se stvori
jaka i nezadovoljna grupa Srednjih, ili izgubi samo-
pouzdanje i volju da vlada. Ovi uzroci ne dejstvuju
pojedinacyno, a po pravilu su, u ovoj ili onoj meri,
prisutni sva cyetiri. Vladajucja klasa koja bi se znala
sacyuvati od svih njih mogla bi stalno ostati na vlasti. U
krajnjoj liniji, odlucyujucji cyinilac u ovome jeste mentalni
stav same vladajucje klase.
   Po zavrsyetku prve polovine ovog veka, prva opasnost
je u stvari prestala. Svaka od triju zemalja koje danas
dele svet <1de facto>1 je nepobediva, i mozye prestati da to
bude tek putem sporih demografskih procesa koje
jedna mocjna vlada mozye lako izbecji. Druga opasnost je
takodje samo teorijska. Mase se nikad ne bune same,
niti se bune samo zato syto su eksploatisane. U stvari, sve
dok im se ne dopusyta da steknu merilo po kome bi
pravile poredjenja, one cyak i nisu svesne da su eksploa-
tisane. Povratne privredne krize prosylih vremena bile su
potpuno nepotrebne i sad im se ne dopusyta da se pojave,
ali se drugi, isto tako krupni poremecjaji mogu pojaviti,

                                     [189]
i odista se pojavljuju, a da ne ostave politicykih rezultata,
jer ne postoji nacyin na koji bi se nezadovoljstvo moglo
jasno izraziti. Syto se ticye problema hiperprodukcije, koji
je u nasyem drusytvu latentan otkako je razvijena masyin-
ska tehnika, on se resyava putem stalnog ratovanja (vidi
<1Glavu trecju),>1 koje je takodje korisno utoliko syto moral
stanovnisytva odrzyava na potrebnom stepenu. Stoga bi,
s tacyke gledisyta nasyih sadasynjih upravljacya, jedina
istinska opasnost bila u otcepljivanju nove grupe
sposobnih, nedovoljno zaposlenih i vlasti zyeljnih ljudi, i
porast skepticizma i liberalizma u njihovim redovima.
Drugim recyima, problem se ticye vaspitavanja. Posredi je
problem trajnog uoblicyavanja svesti kako upravljacyke
grupe tako i one syire, izvrsyne grupe koja se nalazi
odmah ispod nje. Na svest masa je jedino potrebno
uticati negativno.
   Imajucji ove osnovne podatke pred sobom, lako je
zakljucyiti kakva je, uopsyte uzev, struktura okeanijskog
drusytva, makar je cyovek i ne poznavao. Na samom vrhu
piramide nalazi se Veliki Brat. Veliki Brat je nepogresyiv
i svemocjan. Za svaki uspeh, svako postignucje, svaku
pobedu, svaki naucyni pronalazak, sve znanje, svu
mudrost, svu srecju, svu vrlinu, smatra se da poticyu
direktno iz njegovog vodjstva i inspiracije. Velikog
Brata nije video niko. On je lice na plakatima, glas na
telekranu. Mozyemo biti manje-visye sigurni da on necje
ni umreti a vecj postoji znatna nesigurnost oko toga kad
se on rodio. Veliki Brat je ruho u kome se Partija
prikazuje svetu. Njegova funkcija je da bude zyizya u koju
cje se sticati ljubav, strah i posytovanje, dakle osecjanja
koja se laksye mogu imati prema jedinki nego prema
organizaciji. Ispod Velikog Brata dolazi Uzya partija,
cyije je cylanstvo ogranicyeno na syest miliona, ili nesyto
manje od dva odsto stanovnisytva Okeanije. Ispod Uzye
dolazi Syira partija, koja se, ako za Uzyu partiju kazyemo
da je mozak drzyave, mozye opravdano uporediti s
rukama. Ispod nje dolaze zaglupljene mase koje po
obicyaju nazivamo >>prolima<<, i koje sacyinjavaju oko 85
odsto stanovnisytva. Po nasyoj ranijoj klasifikaciji, proli

            [190]
su Nizyi, jer porobljeno stanovnisytvo ekvatorijalnih
zemalja koje stalno prelazi iz ruku jednog osvajacya u
ruke drugog, nije ni stalni ni potrebni deo strukture.
   U nacyelu, pripadnost ovim trima grupama nije
nasledjena. Teorijski uzev, dete roditelja cylanova Uzye
partije ne postaje automatski i samo njen cylan. Ulaz u
cylanstvo jedne ili druge partijske grane zavisi od
rezultata ispita koji se polazye u syesnaestoj godini. Isto
tako, nema nikakve rasne diskriminacije, niti izrazitije
dominacije jedne oblasti nad drugom. U najvisyim
redovima Partije mogu se nacji Jevreji, crnci, Juzynoame-
rikanci cyiste indijanske krvi, a oblasni upravljacyi se
uvek uzimaju iz redova stanovnisytva doticyne oblasti. Ni
u jednom delu Okeanije stanovnisytvo nema osecjanja da
je kolonijalno, da se njime upravlja iz neke udaljene
prestonice. Okeanija nema prestonicu, a njen titularni
syef je osoba za koju niko ne zna gde se nalazi. Sem syto
joj je engleski glavna <1lingua franca>1 a Novogovor
zvanicyni jezik, Okeanija nije ni na koji nacyin centralizo-
vana. Njene upravljacye ne vezuje krvno srodstvo nego
privrzyenost zajednicykoj doktrini. Istina je da je nasye
drusytvo podeljeno, i to podeljeno veoma strogo, u
kategorije koje na prvi pogled izgledaju nasledne.
Prelaza iz jedne u drugu kategoriju ima daleko manje
nego syto je bilo u kapitalizmu, pa cyak i u preindustrijsko
doba. Izmedju recyenih dveju grana Partije dolazi do
izvesne razmene, ali samo u onoj meri koju diktira
potreba da se slabicji iskljucye iz Uzye partije, a ambicio-
zni pripadnici Syire partije neutralisyu time syto cje im se
dati mogucjnost da avanzuju. Proleterima se u praksi ne
dopusyta da udju u Partiju. Najobdarenije medju njima,
one koji bi eventualno mogli postati jezgro nezadovolj-
stva, Policija misli jednostavno izdvaja i likvidira. No
ovo stanje stvari nije apsolutno stalno, niti predstavlja
stvar nacyela. Partija nije klasa u starom smislu te recyi.
Njoj nije cilj da prenese vlast na svoju decu kao takvu; i
ako ne bi bilo nikakvog drugog nacyina da se na
vrhovima odrzye najsposobniji ljudi, ona bi bila potpu-
no spremna da celu jednu novu generaciju regrutuje iz

                                     [191]
redova proletarijata. U prelomnim godinama, cyinjenica
da Partija nije nasledna grupa umnogome je pomogla
da se opozicija neutralisye. Socijalist starog kova, koji je
bio naucyen da se bori protiv necyega syto se zvalo >>klasna
privilegija<<, smatrao je da ono syto nije nasledno ne
mozye biti trajno. On nije uvidjao da kontinuitet jedne
oligarhije ne mora biti fizicyki, niti je razmisyljao o tome
da su nasledna aristokratska drusytva uvek bila kratkog
veka, dok su pristupne organizacije, kao syto je katolicy-
ka crkva, ponekad trajale stotinama i hiljadama godi-
na. Susytina oligarhijske vladavine nije nasledjivanje od
oca na sina nego odrzyavanje izvesnog pogleda na svet i
izvesnog nacyina zyivota, koje umrli namecju zyivima.
Vladajucja grupa je vladajucja grupa samo dotle dok
mozye sama imenovati svoje naslednike. Partiji nije stalo
da ovekovecyi svoju krv nego da ovekovecyi samu sebe.
Ako hijerarhijska struktura ostaje uvek ista, potpuno je
nevazyno <1ko>1 vlada.
  Sva verovanja, navike, ukusi, mentalni stavovi koji
karakterisyu nasye vreme u stvari su upravljeni na to da
ocyuvaju mistiku Partije i sprecye da se uvidi prava
priroda danasynjeg drusytva. Fizicyku pobunu, kao i bilo
kakav uvodni potez koji bi vodio pobuni, trenutno je
nemogucje ostvariti. Od proletarijata se nema cyega
bojati. Prepusyteni sebi, oni cje trajati iz generacije u
generaciju i iz stolecja u stolecje, radecji, mnozyecji se i
umirucji, ne samo bez ikakvog impulsa da se pobune
nego i bez mocji da zamisle da bi svet mogao biti
drugacyiji nego syto je danas. Oni bi mogli postati opasni
jedino ako bi napredak industrijske tehnike stvorio
potrebu da im se da vecje obrazovanje; ali posyto vojno i
trgovacyko suparnisytvo visye nije potrebno, nivo obrazo-
vanja u stvari se cyak spusyta. Syta mase smatraju ili ne
smatraju nije vazyno. Mozye im se dati intelektualna
sloboda jer intelekta i nemaju. S druge strane, u slucyaju
cylanova Partije ne mozye se tolerisati cyak ni najmanje
skretanje s misyljenja o najnevazynijim stvarima.
  Od rodjenja do smrti, cylan Partije zyivi pod paskom
Policije misli. Cyak i kad je sam, ne mozye biti siguran da

            [192]
je sam. Gde god bio, u snu ili na javi, na radu ili u
cyasovima odmora, u kupatilu ili u krevetu, mozye biti
nadgledan bez upozorenja i ne znajucji da ga nadgleda-
ju. Nisyta syto on radi nije nevazyno. Njegovi prijatelji,
njegov nacyin odmora, njegovo ponasyanje prema zyeni i
deci, njegov izraz lica kad je sam, recyi koje mrmlja u
snu, cyak i karakteristicyni pokreti njegovog tela, ljubo-
morno se ispituju. Ne samo stvarni prekrsyaj, nego i
svaka ekscentricynost, ma koliko sitna, svaka promena
navike, svaka nervozna radnja koja bi eventualno
mogla biti simptom unutrasynje borbe, bez daljeg cje biti
primecjena. On ni u kom pravcu nema nikakvu slobodu
izbora. S druge strane, njegove postupke ne regulisye
nikakav zakon niti ma kakav jasno formulisan kodeks
ponasyanja. U Okeaniji nema zakona. Misli i dela koji,
kad se otkriju, znacye sigurnu smrt, nisu zvanicyno
zabranjeni, a beskrajne cyistke, hapsyenja, mucyenja,
zatvaranja i isparivanja ne vrsye se kao kazna za
stvarno pocyinjene zlocyine nego jednostavno predsta-
vljaju sredstvo za uklanjanje osoba koje bi mozyda
mogle nekad u buducjnosti pocyiniti zlocyin. Od cylana
Partije se ne trazyi da ima samo ispravne misli nego i
ispravne instinkte. Mnoga verovanja i stavovi koji se od
njega trazye nikad se jasno ne formulisyu; niti se mogu
formulisati a da pri tom ne iznesu na videlo protiv-
recynosti urodjene englsocu. Onaj ko je po prirodi poli-
ticyki ispravan (u Novogovoru, <1dobromislen),>1 u svakoj cje
prilici znati, ne morajucji da razmisylja, koje je verovanje
pravo, a koja emocija pozyeljna. No u svakom slucyaju,
komplikovana mentalna dresura predjena u detinjstvu i
koncentrisana oko recyi <1zloustavljanje, crnobelo>1 i <1dvomi>1
<1sao,>1 oduzima mu volju i sposobnost da o bilo cyemu
misli dublje.
   Od cylana Partije se zahteva da nema privatnog
zyivota, niti odmora od entuzijazma. On treba da zyivi u
stalnom besnilu mrzynje prema stranim neprijateljima i
unutarsynjim izdajnicima, likovanja zbog pobeda i ni-
skopoklonstva pred mocji i mudrosycju Partije. Nezado-
voljstvo stvoreno ovakvim golim zyivotom bez radosti

                                     [193]
smisyljeno mu se okrecje spoljnim ciljevima putem Dva
minuta mrzynje i slicynih mehanizama, a razmisyljanja
koja bi eventualno mogla voditi skepsi ili buntovnisytvu
unapred mu ubija rano stecyena unutarnja disciplina.
Prva i najprostija faza te discipline, kojoj se mogu
poducyavati i mala deca, zove se, u Novogovoru,
<1zloustavljanje. Zloustavljanje>1 znacyi sposobnost zausta-
vljanja, kao po instinktu, na pragu bilo kakve opasne
misli. Ona obuhvata umecje da se ne shvate analogije, ne
vide logicyke gresyke, pogresyno razumeju i najjednostav-
niji argumenti ako se suprotstavljaju englsocu, i da se
oseti nezainteresovanost ili odbojnost prema svakom
toku misli koji mozye povesti u pravcu jeresi. Ukratko,
<1zloustavljanje>1 oznacyava zasytitnu glupost. Ali glupost
nije sama po sebi dovoljna. Naprotiv, politicyka isprav-
nost, u punom smislu te recyi, zahteva da se nad svojim
sopstvenim mentalnim procesima ima onakva kontrola
kakvu akrobata ima nad svojim telom. Okeanijsko
drusytvo u krajnjoj instanci pocyiva na verovanju da je
Veliki Brat svemocjan a Partija nepogresyiva. No posyto u
stvarnosti Veliki Brat nije svemocjan a Partija nije
nepogresyiva, postoji potreba za neumornom, stalnom
elasticynosycju u postupku s cyinjenicama. Ovde je kljucyna
recy <1crnobelo.>1 Kao i mnoge novogovorske recyi, ona ima
dva medusobno protivurecyna znacyenja. U odnosu na
protivnika, ona oznacyava naviku da se bez zazora tvrdi
kako je crno belo, suprotno jasnim cyinjenicama. U
odnosu na cylana Partije, ona oznacyava lojalnu sprem-
nost da se kazye da je crno belo kad to zahteva partijska
disciplina. No ona oznacyava josy i sposobnost da se
<1poveruje>1 da je crno ono syto je belo, sytavisye da crno <1jeste>1
belo, i da se zaboravi da se ikad verovalo drukcyije. To
zahteva neprestano menjanje prosylosti, syto je omogucje-
no sistemom misli koji zaista obuhvata sve ostalo, i koji
je u Novogovoru poznat kao <1dvomisao.>1
   Menjati prosylost potrebno je iz dva razloga, od kojih
je jedan sporedan i, da tako kazyemo, stvar predostro-
zynosti. Sporedan razlog je u tome syto cylan Partije, kao i
proleter, podnosi danasynje uslove zyivota delom i zato

            [194]
syto nema osnova za poredjenje. On mora biti odsecyen od
prosylosti isto onako kao syto mora biti odsecyen od
inostranstva, posyto je potrebno da veruje da zyivi bolje
no njegovi preci, i da prosecyni nivo materijalne udobno-
sti raste. No daleko se vazyniji razlog za podesyavanje
prosylosti nalazi u potrebi da se ocyuva nepogresyivost
Partije. Nije u pitanju samo to syto govore, statisticyke
podatke i dokumentaciju svih vrsta treba stalno azyuri-
rati da bi se pokazalo kako su predvidjanja Partije u
svim slucyajevima bila tacyna. U pitanju je takodje i to da
se ne sme priznati da je ikad bilo promene u doktrini ili
politicykom svrstavanju jer priznati promenu svog mi-
syljenja, ili cyak svoje politike predstavlja dokaz slabosti.
Ako je na primer Evroazija ili Istazija (svejedno koja)
neprijatelj danas, onda je morala to biti oduvek, a ako
cyinjenice govore drukcyije, onda treba izmeniti cyinjenice.
Tako se istorija uvek pisye iznova. Ovo svakodnevno
falsifikovanje prosylosti, koje vrsyi Ministarstvo istine,
onoliko je isto potrebno za stabilnost rezyima koliko i
teror i sypijunazya koju vrsyi Ministarstvo ljubavi.
   Izmenljivost prosylosti predstavlja centralno nacyelo
englsoca. Tvrdi se da dogadjaji iz prosylosti objektivno
ne postoje nego da traju samo u pisanim dokumentima i
ljudskom pamcjenju. Prosylost je sve ono u pogledu cyega
se dokumenti i pamcjenje slazyu. A posyto Partija ima
punu kontrolu nad dokumentima, i podjednako punu
kontrolu nad mozgovima svojih cylanova, proizlazi da je
prosylost onakva kakvom Partija zyeli da je prikazye. Isto
tako proizlazi da prosylost, iako je izmenljiva, ni u kojoj
konkretnoj prilici nije bila podvrgnuta izmeni; jer kad
joj se da onaj oblik koji je potreban u datom trenutku,
onda ta nova verzija <1jeste>1 prosylost, dakle nikakva
drukcyija prosylost nije ni mogla postojati. Ovo vazyi cyak i
onda kad, kao syto se cyesto desyava, isti dogadjaj treba
korenito izmeniti nekoliko puta u toku jedne godine.
Partija u svakom trenutku poseduje apsolutnu istinu, a
jasno je da se nesyto syto je apsolutna kategorija nije
nikad moglo razlikovati od onog syto je danas. Videcje-
mo da kontrola nad prosylosycju zavisi iznad svega od

                                     [195]
disciplinovanja pamcjenja. Uveriti se da se svi pisani
dokumenti slazyu sa trenutnom linijom Partije jeste cyisto
mehanicyki cyin. Medjutim, isto je tako potrebno <1secjati se>1
da su se dogadjaji odigrali na zyeljeni nacyin. A ako se
ukazye potreba da se secjanja preurede ili pisani doku-
menti diraju, onda je potrebno i <1zaboraviti>1 da si to
uradio. Vesytina da se to postigne mozye se naucyiti kao i
svaka druga mentalna tehnika. Nju odista i ucyi vecjina
cylanova Partije, a u svakom slucyaju svi koji su ne samo
politicyki ispravni nego i inteligentni. To se u Starogovo-
ru, sasvim otvoreno, zove >>kontrola nad stvarnosycju.<<
U Novogovoru se zove <1dvomisao,>1 mada pojam <1dvomisli>1
obuhvata i druge elemente.
   <1Dvomisao>1 znacyi umecje da se u svesti istovremeno
drzye dva protivrecyna verovanja, i da se prihvate oba.
Partijski intelektualac zna u kom pravcu treba da menja
svoje pamcjenje; on je dakle svestan da izneverava
stvarnost; ali primenom <1dvomisli>1 on se isto tako
uverava da stvarnost nije povredjena. Ovaj proces mora
biti svestan, inacye se ne mozye izvesti s dovoljnom
preciznosycju, ali isto tako mora biti i nesvestan, inacye bi
sa sobom nosio osecjanje lazyljivosti, dakle i krivice.
<1Dvomisao>1 se nalazi u samom srcu englsoca, posyto je
osnovni cyin Partije upotreba svesne prevare, s tim syto se
zadrzyava ona cyvrstina namere koja prati potpuno
posytenje. Govoriti svesne lazyi, a iskreno verovati u njih,
zaboravljati svaku cyinjenicu kad postane nezgodna, a
onda, kad postane potrebna, izvucji je iz zaborava za
onoliko vremena koliko je potrebno, poricati postoja-
nje objektivne stvarnosti a celo to vreme imati u vidu
stvarnost koja biva poricana -- sve to je neophodno
potrebno. Cyak i da se upotrebi sama recy <1dvomisao>1
potrebno je primeniti <1dvomisao;>1 jer upotrebljavajucji tu
recy, cyovek priznaje da zyonglira stvarnosycju; zatim, josy
jednom primenivsyi dvomisao, brisye to saznanje; i tako
do beskonacynosti, s tim syto je lazy uvek za jedan korak
ispred istine. U krajnjoj liniji, Partija je upravo pomocju
<1dvomisli>1 uspela -- i, koliko mozyemo znati, mozye josy
hiljadama godina uspevati -- da zaustavi tok istorije.

            [196]
   Sve oligarhijske grupe u prosylosti izgubile su vlast ili
zato syto su okosytavale ili zato syto su omeksyavale.
Postajale su ili tupave i arogantne i gubile sposobnost
da se prilagode novim prilikama pa su bivale svrgnute;
ili liberalne i plasyljive, cyinile ustupke onda kad je trebalo
da primene silu, i takodje bivale svrgnute. Drugim
recyima, propadale su ili zato syto su bile svesne ili zato
syto su bile nesvesne. Dostignucje Partije je u tome syto je
proizvela sistem misli u kome oba uslova mogu istovre-
meno postojati. Dominacija Partije ne bi mogla biti
trajna ni na kojoj drugoj osnovi. Onaj ko hocje da vlada,
i da vlada i dalje, mora biti sposoban da isycyasyi osecjanje
za stvarnost, jer tajna vlastodrsytva je u kombinovanju
vere u svoju nepogresyivost sa sposobnosycju da se ucyi na
gresykama iz prosylosti.
   Gotovo je nepotrebno recji da su najsuptilniji prakti-
cyari <1dvomisli>1 oni koji su je izmislili i koji znaju da je to
ogroman sistem mentalne prevare. U nasyem drusytvu,
oni koji su najdalje od toga da vide svet onakav kakav
jeste upravo su oni koji su najbolje upoznati sa svetskim
zbivanjima. Uopsyte uzev, syto je vecje razumevanje, vecja
je samoobmana; syto je cyovek inteligentniji, to je manje
mentalno zdrav. Jasna ilustracija za ovo jeste cyinjenica
da ratna histerija postaje sve zyesycja syto se cyovek visye
penje na drusytvenoj lestvici. Oni cyiji je pogled na rat
najblizy i racionalnom jesu potcyinjeni stanovnici spornih
teritorija. Za njih je rat samo trajna opasnost koja
prelazi gore-dole preko njihovih tela kao plima. Njima
je savrsyeno svejedno koja strana pobedjuje. Oni su
svesni da promena gospodara znacyi samo da cje raditi
iste poslove kao i pre, za nove gospodare koji s njima
postupaju kao i stari. Nesyto povlasycjeniji od njih proli,
samo su povremeno svesni rata. Kad se ukazye potreba,
kod njih se mozye podstacji pomena straha i mrzynje, ali
kad se prepuste samima sebi, oni su u stanju da po duge
periode zaborave da se rat i dalje vodi. Na pravi ratni
entuzijazam nailazi se upravo u redovima Partije, a
ponajpre Uzye partije. U pobedu nad celim svetom
najcyvrsycje veruju oni koji znaju da je to nemogucje. Ovo

                                     [197]
cyudnovato povezivanje suprotnosti -- znanja s nezna-
njem, cinizma s fanatizmom -- jedna je od glavnih
karakteristika okeanijskog drusytva. Zvanicyna ideologi-
ja obiluje protivrecynostima cyak i onda kad za njima
nema stvarne potrebe. Tako, na primer, Partija odba-
cuje i kalja svaki princip na kome je pocyivao prvobitni
socijalisticyki pokret, tvrdecji da to radi u ime socijali-
zma. Ona propoveda prezir prema radnicykoj klasi
kakvom nije bilo primera stotinama godina, a svoje
cylanove oblacyi u uniformu koja je nekad bila tipicyna za
fizicyke radnike, i koja je upravo zato i prihvacjena. Ona
sistematski podriva porodicynu solidarnost, a svog vodju
naziva imenom koje se direktno obracja osecjanju poro-
dicyne odanosti. Cyak i imena cyetiri ministarstva pomocju
kojih se nad nama vlada predstavljaju svojevrsnu
drskost utoliko syto namerno izvrcju cyinjenicyno stanje.
Ministarstvo mira se bavi ratom, Ministarstvo istine
lazyima, Ministarstvo ljubavi mucyenjem, a Ministarstvo
obilja izgladnjivanjem. Ove protivrecynosti nisu ni slu-
cyajne ni nastale kao rezultat obicyne hipokrizije: one
predstavljaju svesnu primenu <1dvomisli;>1 jer vlast se mozye
beskonacyno odrzyati u rukama jedino mirenjem proti-
vrecynosti. Iz prastarog ciklusa ne mozye se izicji ni na koji
drugi nacyin.  Ako se ljudska jednakost zyeli trajno
otkloniti --  onda preovladavajucje mentalno stanje
mora biti kontrolisano ludilo.
   No postoji jedno pitanje koje smo dosad gotovo
zanemarili. Ono glasi: <1zasyto>1 bi trebalo otkloniti ljudsku
jednakost? Pod pretpostavkom da smo mehanizam
procesa opisali tacyno, koji je razlog ovom ogromnom,
precizno isplaniranom naporu da se u datom trenutku
zaustavi istorija?
   Ovde smo doprli do centralne tajne. Kao syto smo
videli, mistika Partije, a pre svega Uzye partije, zavisi od
<1dvomisli.>1 No josy dublje od ovoga lezyi onaj prvobitni
razlog, onaj instinkt u koji se nikad nije sumnjalo, koji
je prvo doveo do prigrabljivanja vlasti, a tek kasnije
stvorio <1dvomisao,>1 Policiju misli, neprekidno ratovanje i
ostale potrebne priveske. Taj je razlog u tome syto...

            [198]
   Vinston primeti tisyinu, kao kad se primecjuje novi
zvuk. Ucyini mu se da je Dzyulija neko vreme bila vrlo
mirna. Lezyala je na boku, gola od pojasa navisye, s
dlanom ispod obraza i jednom crnom kovrdzyom koja
joj je pala preko ocyiju. Grudi su joj se sporo i
ravnomerno dizale i spusytale.
   >>Dzyulija.<<
   Nema odgovora.
   >>Dzyulija, jesi li budna?<<
   Nema odgovora.  Spavala je.  On sklopi knjigu,
pazyljivo je spusti na pod, lezye i povucye pokrivacy preko
Dzyulije i sebe.
   Razmisyljao je kako josy uvek nije saznao konacynu
tajnu. Bilo mu je jasno <1kako,>1 ali nije shvatao <1zasyto.>1 Prva
glava, kao ni trecja, nije mu u stvari objasnila nisyta syto
vecj nije znao, jedino je sistematizovala znanje koje je
vecj imao. No kad ju je procyitao, shvatio je jasnije nego
ikad da nije lud. Biti u manjini, makar i sam, ne znacyi
biti lud. Postoji istina, i postoji neistina; onaj ko se drzyi
istine, makar i nasuprot celom svetu, nije lud. Zyuti zrak
sunca na zapadu probi se koso kroz prozor i pade preko
jastuka. On zatvori ocyi. Od sunca na licu i devojcyinog
glatkog tela koje se doticalo njegovog u njemu se
probudi snazyno, sanjivo, samouvereno osecjanje. Bio je
bezbedan; sve je bilo u redu. On zaspa mrmljajucji.
>>Dusyevno zdravlje nije stvar statistike<<, s osecjanjem da
je u toj primedbi sadrzyana neka duboka mudrost.

Kad se probudio, pricyini mu se da je spavao dugo, ali
mu pogled na starinski sat recye da je svega dvadeset i
trideset. Josy malo je lezyao u polusnu; zatim se odozdo iz
dvorisyta ponovo razlezye pesma iz punih plucja:

   <1Besye to kratka ljubav bez nade>1
   <1Syto prodje brzo k'o aprilski dan,>1
   <1Al' od nezynih recyi i misli o srecji>1
   <1U srcu vecyno ostade san.>1

Nedotupavni sylager je, reklo bi se, josy uvek bio

                                     [199]
popularan. Mogao se cyuti svuda. Bio je nadzyiveo Pesmu
mrzynje. Od pesme se Dzyulija probudi, slasno protezye i
ustade iz kreveta.
   >>Gladna sam<<, recye. >>Da skuvamo josy kafe. Do
djavola! Pecj se ugasila, a voda se ohladila.<< Ona podizye
malu pecj i protrese je. >>Nema nafte.<<
   >>Mocji cjemo valjda da dobijemo od Cyeringtona.<<
   >>Cyudi me samo syto je bila puna. Proverila sam. Obucji
cju se<<, recye ona. >>Kao da je zahladnelo.<<
   Vinston takodje ustade i obucye se. Neumorni glas
pevao je i dalje:

   <1Kazyu da vreme sve rane lecyi,>1
   <1Kazyu da se uvek zaboravi sve,>1
   <1Al' mladost je prosyla i starost vecj dosyla>1
   <1A ja josy pamtim cyasove te.>1

Pripasujucji kaisy on ode do prozora. Sunce je vecj bilo
zasylo iza kucja; visye nije sijalo u dvorisyte. Kamene plocye
dvorisyta bile su mokre kao da su upravo oprane; imao je
osecjanje da je i nebo tek oprano, toliko je svetlo i svezye
bilo plavetnilo izmedju dimnjaka. Ona zyena je neumor-
no koracyala gore-dole, punecji usta sytipaljkama i pra-
znecji ih, prekidajucji i opet nastavljajucji svoju pesmu,
prikacyinjucji josy pelena, i josy, i josy. Pitao se da li je ona
pralja po zanatu, ili prosto rob dvadesetoro-tridesetoro
unucyadi. Dzyulija je prisyla i stala uz njega; zajedno se
zagledasye, skoro zacyarani, u snazynu priliku ispod prozo-
ra. Dok je posmatrao tu zyenu u njenom karakteristicy-
nom stavu, debelih ruku podignutih do konopca, s
izbacyenom zadnjicom, snazynom kao u kobile, prvi put
mu pade na pamet da je ona lepa. Ranije mu nikad nije
dolazila pomisao da zyena pedesetih godina, raskrupnja-
la do cyudovisynih razmera od mnogih porodjaja, zatim
ogrubela, ocyvrsla od rada dok joj meso nije postalo
grubo kao prezrela mrkva, mozye biti lepa. Ali ona je
odista bila lepa; najzad, pomisli on, zasyto i ne bi?
Izmedju tog cyvrstog, bezoblicynog tela, nalik na komadi-
nu granita, s rapavom crvenom kozyom, i tela devojke uz

            [200]
njega postojala je ista onakva veza kao i izmedju ruzyinog
ploda i rascvetale ruzye. Zasyto bi se plod smatrao losyijim
od cveta?
   >>Lepa je<<, promrmlja on.
   >>Ima sigurno metar u kukovima<<, recye Dzyulija.
   >>Takav je njen stil lepote<<, recye Vinston.
   Drzyao je Dzyuliju zagrljenu oko pasa; ruka mu je
obuhvatala ceo njen gipki struk. Od kuka do kolena,
njen bok je bio uz njegov. Iz njihovih tela nikad necje
izicji dete. To je bilo jedino syto nikad necje mocji da ucyine.
Tajnu su mogli prenositi jedino recyima, iz jednog uma u
drugi. Zyena u dvorisytu nije imala uma; imala je samo
snazyne ruke, toplo srce i plodnu utrobu. Pitao se koliko
je dece rodila. Mogla ih je lako imati i svih petnaest.
Imala je svoj trenutak procvata -- mozyda godinu dana
rusticyne lepote -- a onda se najednom raskrupnjala kao
oplodjena vocjka, dobila crvenu i grubu kozyu, i zyivot joj
se pretvorio u pranje, ribanje, kuvanje, metenje, brisa-
nje, krpljenje, ribanje, pranje rublja, prvo za decu,
zatim za unucyicje, kroz trideset neprekidnih godina. I na
kraju svega josy je pevala. Misticyno posytovanje koje je
osecjao prema njoj bilo je nekako pomesyano s prizorom
svetlog, jasnog neba, koje se iza dimnjaka prostiralo u
beskrajne daljine. Bilo je cyudno razmisyljati o tome kako
je nebo isto za sve, u Evroaziji i Istaziji isto kao i u
Londonu. A i ljudi pod tim nebom bili su manje-visye isti
-- svuda, na celom svetu, stotine hiljada miliona upravo
ovakvih ljudi, koji ne znaju da postoje i drugi, koje
razdvajaju zidovi mrzynje i lazyi, a koji su ipak gotovo
potpuno isti -- ljudi koji nikad nisu naucyili da misle, ali
koji u svoja srca, utrobe i misyicje slazyu snagu koja cje
jednog dana preokrenuti svet. Ako uopsyte ima nade,
ona je u prolima! Iako <1knjigu>1 nije procyitao do kraja,
znao je da to mora biti Goldsytajnova konacyna poruka.
Buducjnost pripada prolima. A da li je on, Vinston Smit,
mogao biti siguran da mu svet koji cje oni jednog dana
sagraditi necje biti isto onako stran kao i svet Partije?
Da, posyto cje u najmanju ruku to biti svet dusyevnog
zdravlja. Gde postoji jednakost, tu mozye biti normalno-

                                     [201]
sti. To cje se desiti pre ili posle, snaga cje se pretvoriti u
svet. Proli su besmrtni, u to se nije moglo sumnjati kad
se baci samo jedan pogled na onu herojsku priliku u
dvorisytu. Oni cje se na kraju ipak probuditi. A dok se to
ne dogodi, mada dotle mozye potrajati i hiljadu godina,
ostacje zyivi uprkos svemu, kao ptice, prenosecji iz tela u
telo vitalnost koju Partija nije imala i nije mogla ubiti.
  >>Secjasy li se<<, recye on >>onog drozda koji nam je pevao,
onog prvog dana, na ivici syumarka?<<
  >>Nije pevao nama<<, recye Dzyulija. >>Pevao je za svoju
dusyu. Cyak ni to. Prosto je onako pevao.<<
  Ptice pevaju, proli pevaju, Partija ne peva. Svuda na
svetu, u Londonu i Njujorku, u Africi, Brazilu, u
tajanstvenim, zabranjenim zemljama preko granice, na
ulicama Pariza i Berlina, u selima beskrajne ruske
ravnice, na trgovima Kine i Japana -- svuda je stajala
ta ista cyvrsta, nepobediva prilika, cyudovisynih oblika od
rada i radjanja, koja radi od rodjenja do smrti, a ipak
peva. Iz tih mocjnih bedara jednog dana mora potecji
rod svesnih bicja. Buducjnost je bila njihova; Dzyulija, on
i ostali bili su mrtvaci. Ali cyovek je mogao ucyestvovati u
toj buducjnosti ako odrzyava u zyivotu duh onako kako
oni odrzyavaju telo, i ako prenosi drugima tajno ucyenje
da su dva i dva cyetiri.
  >>Mi smo mrtvaci<<, recye on.
  >>Mi smo mrtvaci<<, poslusyno ponovi Dzyulija, kao
odjek.
  >>Vi ste mrtvaci<<, recye gvozden glas iza njihj
  Oni odskocyisye jedno od drugog. Vinstonova utroba
kao da se pretvori u led.  Vide belinu svuda oko
Dzyulijinih duzyica. Lice joj dobi mlecynozyutu boju. Dve
mrlje ruzya koje su joj josy stajale na jagodicama osytro su
se isticale, kao da nemaju nikakve veze sa kozyom na
kojoj su bile.
  >>Vi ste mrtvaci<<, ponovi gvozdeni glas.
  >>Bio je iza slike<<, dahnu Dzyulija.
  >>Bio je iza slike<<, recye glas. >>Ostanite kako stojite. Ne
micyite se dok vam se ne naredi.<<
  Pocyinje, najzad pocyinje! Nisu mogli nisyta do da se

            [202]
gledaju u ocyi. Bezyati, istrcyati iz kucje pre no syto bude
prekasno -- takva misao im nije padala na pamet. Bilo
je nezamislivo ne poslusyati gvozdeni glas sa zida. Nesyto
sykljocnu, kao kad se otkljucyava brava; na to se cyu tresak
razbijenog stakla. Slika besye pala na pod i otkrila
telekran.
  >>Sad nas mogu videti<<, recye Dzyulija.
  >>Sad vas mozyemo videti,<< recye glas. >>Stanite na
sredinu sobe. Ledja uz ledja. Sklopite ruke na potiljku.
Razmaknite se.
  Nisu se dodirivali, ali njemu se cyinilo da osecja kako
Dzyuljino telo drhti. Ili je drhtalo samo njegovo. Polazi-
lo mu je za rukom samo toliko da ne cvokocje zubima,
ali nad kolenima nije imao kontrole. Ispod njih, u kucji i
izvan kucje, cyu se tresak cyizama. Dvorisyte kao da je bilo
puno ljudi. Neko je nesyto vukao preko kamenih plocya.
Zyenina pesma besye naglo prestala. Cyu se dugi zveket
koji je odjekivao, kao da je neko bacio limeno korito
preko dvorisyta, zatim zbrka ljutih glasova koja se zavrsyi
u kriku bola.
  >>Kucja je opkoljena<<, recye Vinston.
  >>Kucja je opkoljena<<, recye glas.
  Cyu kako Dzyulijini zubi sykljocnusye. >>Sad bismo mogli
i da se oprostimo<<, recye ona.
  >>Sad biste mogli i da se oprostite<<, recye glas. Uto se
umesya neki sasvim drugi glas, tanak i odnegovan, koji
se Vinstonu ucyini odnekud poznat: >>Uzgred, kad smo
vecj kod toga: Evo ide svecjar da ti pali svecje, evo ide
dzyelat da ti glavu secye!<<
  Iza Vinstonovih ledja nesyto tresnu na krevet. Neko je
gurnuo vrh lestvica kroz prozor, razbivsyi pri tom okvir.
Neko se peo kroz prozor. Sa stepenisyta odjeknu tutanj
koraka. Soba se ispuni krupnim ljudima u crnoj
uniformi s potkovanim cyizmama na nogama i pendreci-
ma u rukama.

Vinston visye nije drhtao. Cyak je i ocyi jedva pokretao.
Bilo je vazyno samo jedno: ostati miran, ostati miran i ne
dati im izgovor da udare! Pred njim se zaustavi cyovek s

                                     [203]
glatkim bokserskim licem na kome su usta bila samo
prorez, zamisyljeno balansirajucji pendrek izmedju palca i
kazyiprsta. Vinston mu pogleda u ocyi. Osecjanje obnazye-
nosti, dok je drzyao ruke na potiljku a celo mu telo bilo
izlozyeno, besye skoro nepodnosyljivo. Onaj cyovek izbaci
vrh belog jezika, obliza mesto gde je trebalo da mu
budu usne, zatim prodje. Cyu se josy jedan tresak. Neko
besye uzeo stakleni pritiskacy sa stola i razbio ga u
komade o podnozyje kamina.
  Komadicj korala, sicjusyan uvojak ruzyicyastog, nalik na
ukras sa torte, zakotrlja se preko prostiracya. Kako je
sitan, pomisli Vinston, kako je uvek bio sitan! Iza njega
se cyu udah i tup tresak; nesyto ga zyestoko udari po
glezynju i skoro izbaci iz ravnotezye. Jedan od onih ljudi
besye tresnuo pesnicom Dzyuliju u solarni pleksus i
presamitio je kao britvu. Ona se pocye bacakati po podu,
borecji se za dah. Vinston se nije usudjivao da pomeri
glavu ni za milimetar, ali ponekad bi mu njeno pomo-
drelo lice dosylo u vidno polje. Uza sav strah koji ga je
stezao, on oseti njen bol u svome telu, samrtni bol koji
je ipak bio manje presyan od borbe za dah. Znao je kako
to izgleda: stravicyan, neizdrzyljiv bol koji neprestano
drzyi ali koji se josy ne mozye u svojoj punoj strahoti osetiti
jer je pre svega bilo potrebno mocji disati. Zatim je dva
cyoveka uhvatisye za kolena i ramena i iznesye iz sobe kao
vrecju. Vinston za trenutak spazi njeno lice, okrenuto
nanizye, izoblicyeno i zyuto, zatvorenih ocyiju, i josy uvek sa
po jednom mrljom ruzya na obrazima; i visye je nije video.
  Stajao je potpuno nepomicyno. Josy uvek ga niko nije
udario. Kroz glavu mu pocyesye proletati misli koje su
dolazile same od sebe, ali su mu se cyinile potpuno
nezanimljive. Pitao se da li su uhvatili Cyeringtona.
Pitao se syta su uradili onoj zyeni u dvorisytu. Primeti da
mu se ocyajno mokri, i oseti blago iznenadjenje, posyto je
to uradio pre samo dva ili tri sata. Primeti da sat na
kaminu pokazuje devet, to jest dvadeset i jedan. Ali
svetlo se cyinilo prejako. Zar u avgustu u devet sati uvecye
ne pocyinje da se mracyi? Pomisli da su se mozyda on i
Dzyulija ipak prevarili u vremenu - prespavali dvanaest

            [204]
sati i mislili da je dvadeset i trideset, dok je u stvari bilo
nula osam i trideset sledecjeg jutra. Ali tu misao nije
pratio dalje. Bila mu je nezanimljiva.
  U hodniku se cyusye novi, laksyi koraci. U sobu udje
Cyerington. Ljudi u crnim uniformama se odjednom
primirisye. Cyerington je takodje izgledao nesyto drukcyije.
Pogled mu pade na komadicje staklenog pritiskacya.
  >>Pokupite to<<, osytro recye on.
  Jedan od uniformisanih se sazye da ga poslusya.
Koknijevskog izgovora besye nestalo; Vinston najed-
nom shvati cyiji je glas malopre cyuo s telekrana. Cering-
ton je josy uvek imao na sebi svoj somotski kaput, ali
kosa, koja mu je nekad bila seda, sad je bila crna. Visye
nije nosio naocyare. On baci samo jedan, osytar, pogled
na Vinstona, kao da mu proverava identitet, zatim
prestade da obracja pazynju na njega. Josy uvek se mogao
prepoznati, ali visye nije bio onaj isti cyovek. Telo mu se
besye ispravilo i naoko poraslo. Lice mu je bilo izmenje-
no samo u detaljima, ali te sitne promene su ga ipak
potpuno preoblicyile. Crne obrve su bile man je cyupave,
bora visye nije bilo, cele crte lica bile su drukcyije; cyak je i
nos izgledao kracji. Toje bilo cyilo, hladno lice cyoveka od
svojih trideset pet godina. Vinstonu prodje kroz glavu
da sad prvi put u zyivotu posmatra, znajucji ko je u
pitanju, pripadnika Policije misli.


                                    [205]

TRECJI DEO








1.


Nije znao gde se nalazi. Verovatno u zgradi Ministar-
stva ljubavi; ali nije imao nacyina da to proveri.
  Nalazio se u sobi s visokom tavanicom i bez prozora,
sa zidovima od blistavog belog porculana. Skrivene
lampe ispunjavale su je hladnom svetlosycju; cyulo se neko
neprekidno zujanje, za koje je pretpostavljao da ima
neke veze s dovodom vazduha. Oko zida, prekinuta
samo vratima i, na zidu preko puta vrata, klozetskom
syoljom bez drvenog sedisyta, bila je klupa, ili polica,
taman toliko syiroka da se na njoj moglo sedeti. Bilo je
cyetiri telekrana, po jedan na svakom zidu.
  U stomaku je osecjao tup bol, koji ga nije napusytao
josy otkako su ga ugurali u zatvorena kola i odvezli. No
bio je i gladan; ta glad je bila nezdrava i grizla je.
Otkako je poslednji put jeo moglo je procji dvadeset
cyetiri sata, mozyda i svih trideset syest. Josy uvek nije znao,
a verovatno necje nikad ni saznati, da li je bilo jutro ili
vecye kad su ga uhapsili. Otkako su ga uhapsili nisu mu
dali da jede.
  Sedeo je syto je mirnije mogao na uzanoj klupi, ruku
prekrsytenih na kolenu. Vecj je naucyio da mora sedeti
mirno. Ako bi pravio neocyekivane pokrete, s telekrana
su se izdirali na njega. Ali neodoljiva potreba za jelom
zahvatala ga je sve visye. Iznad svega je zyudeo za
komadom hleba. Cyinilo mu se da u dzyepu kombinezona
ima nekoliko mrvica. To je cyak moglo biti -- ovo je
mislio zato syto ga je nesyto povremeno golicalo po nozi

            [206]
-- i kakvo krupnije parcye. Na kraju iskusyenje da dozna
syta je nadjacya strah; on gurnu ruku u dzyep.
  >>Smit!<< zaurla glas sa telekrana. >>6079 Smit V.! Vadi
ruku iz dzyepa!<<
  On ponovo sede mirno, ruku prekrsytenih na kolenu.
Pre nego syto su ga doveli u tu cjeliju, bili su ga bacili na
neko drugo mesto koje je moralo biti obicyan zatvor ili
privremena cjelija u koju su patrole zatvarale za prvo
vreme. Nije znao koliko su ga tamo zadrzyali; u svakom
slucyaju, nekoliko sati; bez cyasovnika i dnevnog svetla
bilo je tesyko izmeriti vreme. U cjeliji je bilo bucyno i
smrdljivo. Bila je slicyna onoj u kojoj se sad nalazio, ali
neopisivo prljava i vecyito prenatrpana; u njoj je bilo
deset do petnaest ljudi. Najvisye je bilo obicynih krimina-
laca, no bilo je i politicykih krivaca. On je cjutecji sedeo
uza zid, dok su ga prljava tela gurala, previsye obuzet
strahom i bolovima u trbuhu da bi obracjao mnogo
pazynje na svoju okolinu, ali mu je ipak pala u ocyi
zaprepasycjujucja razlika izmedju cylanova Partije i ostalih.
Cylanovi Partije su uvek bili cjutljivi i preplasyeni, dok
obicyne nije bilo briga ni za koga i ni za syta. Psovali su
strazyare, zyestoko se branili kad su im ovi oduzimali
stvari, pisali skaredne recyi po podu, jeli prokrijumcyare-
nu hranu koju su vadili iz tajanstvenih skrovisyta u
odecji, i cjak vikali u telekran kad bi pokusyao da
uspostavi red. S druge strane, neki od njih kao da su
dobro stajali sa strazyarima: zvali su ih po nadimcima i
nagovarali ih da im kroz sypijunku na vratima doture
koju cigaretu. I sami strazyari su se prema obicynim
kriminalcima ponasyali nekako uzdrzyljivije, cyak i kad su
morali da upotrebe silu. Govorilo se naveliko o logori
ma za prinudni rad, kuda je vecjina uhapsyenih ocyekivala
da bude odvedena. On saznade da u logorima >>mozye da
se zyivi<< ako cyovek ima dobra poznanstva i zna sve
>>cake<<. U logorima je bilo podmicjivanja, protekcije i
ucene, bilo je homoseksualnosti i prostitucije, bilo je
cyak i zabranjenog alkohola, destilisanog iz krompira.
Kapoi su bili samo obicyni kriminalci, narocyito gangste-
ri i ubice, koji su sacyinjavali svojevrsnu aristokratiju.

                                    [207]
Sve prljave poslove radili su politicyki krivci.
   Kroz cjeliju su neprestano prolazili hapsyenici svih
vrsta: trgovci drogama, lopovi, banditi, crnoberzijanci,
pijanci, prostitutke. Neki pijanci su bili tako ratoborni
da su ostali zatvorenici morali da ih savladjuju zajednicy-
kim snagama. U jednom trenutku cjetiri strazyara uneso-
sye ogromnu rusyevinu od zyene koja se otimala i drecyala,
drzyecji je svaki za po jedan kraj; imala je oko syezdeset
godina, velike obesyene dojke su joj se klatile a po licu
pali gusti pramenovi sede kose koja joj se u otimanju
besye rasycyupala. Strgosye joj s nogu bakandzye kojima se
ritala na njih i bacisye je Vinstonu na krilo, gotovo mu
polomivsyi butne kosti. Zyena se uspravi i isprati strazyare
krikom >>Da vam j..... mater!<< Zatim, primetivsyi da
sedi na neravnom, skliznu s Vinstonovih kolena na
klupu.
   >>Izvinjavaj, dusyo<<, recye ona. >>Nisam 'tela da sednem
na tebe; to su me gurnuli ovi govnari. Basy ne znaju da
postupaju s damom.<< Ona zastade, potapsya se po
grudima, i podrignu.  >>Izvini<<, recye. >>Nije mi basy
najbolje.<<
   Zatim se nazye i pocye obilno povracjati na pod.
   >>Ha, tako<<, recye sklopivsyi ocyi i zavalivsyi se. >>Ako ti je
muka, odma' povracjaj; ja to uvek govorim. Dok ti je josy
taze u stomaku.<<
   Ona ozyive, okrete se da josy jednom pogleda Vinstona,
koji kao da joj je smesta postao simpaticyan. Prebaci mu
debelu, mesnatu ruku preko ramena i privucye sebi,
duvajucji mu u lice miris piva i bljuvotine.
   >>Kako se zovesy, dusyo?<< upita ga ona.
   >>Smit<<, recye Vinston.
   >>Smit?<< recye zyena. >>To je basy cyudno. Ja se isto
prezivam Smit. Ko zna,<< sentimentalno dodade ona,
>>mozy' biti sam ti cyak i majka!<<
   Vinston pomisli da bi mu ona odista i mogla biti
majka. Imala je odgovarajucje godine i izgled; a mogucje
je da se ljudi ipak promene posle dvadeset godina u
logoru za prinudni rad.
   Drugi mu se niko nije obracjao. Obicyni kriminalci su

            [208]
u zacyudno velikoj meri ignorisali cylanove Partije. Zvali
su ih, s nekim ravnodusynim prezirom, >>politicyki<<.
Cylanovi Partije su se plasyili da razgovaraju bilo s kim, a
narocyito izmedju sebe. On je samo jednom, kad su dve
cylanice Partije bile zbijene jedna do druge, precyuo kroz
buku glasova nekoliko recyi prosyaptanih na brzinu;
posebno je cyuo da pominju neku >>sobu sto jedan<<, syto
nije razumeo.
   U ovu drugu cjeliju su ga doveli pre kojih dva ili tri
sata. Tupi bol u trbuhu nije ga nikako napusytao;
ponekad bi slabio a ponekad jacyao. Njegove misli su se
u istom ritmu syirile i suzyavale. Kad je jacyao, on je mislio
samo o bolu i svojoj zyelji za hranom. Kad je slabio,
zahvatala ga je panika. Bilo je trenutaka kad je sebi
tako zyivo predstavljao syta cje mu se desiti da mu se srce
davalo u galop a dah zaustavljao. Osecjao je udarce
pendrekom po laktovima a potkovanim cyizmama po
cevanicama; video je sebe kako se uvija na podu,
vrisytecji za milost kroz razbijene zube. O Dzyuliji goto-
vo da i nije mislio. Nije mu uspevalo da zadrzyi misli na
njoj. Voleo ju je i nije hteo da je izda; ali to je bila samo
gola cyinjenca koju je znao kao syto zna aritmeticyka
pravila. Nije osecjao nikakvu ljubav prema njoj; gotovo
nije ni razmisyljao o tome syta se s njom desyava. Cyesycje je
mislio na O'Brajena, s treperavom nadom. O'Brajen
sigurno zna da je on uhapsyen. Bratstvo, besye rekao on,
nikad ne pokusyava da spase svoje cylanove. No tu je bio i
zyilet; mogli bi mu doturiti zyilet ako hocje. On cje imati
mozyda pet sekundi pre no syto cyuvari stignu da ulete u
cjeliju. Osytrica cje se urezati u njega s nekom hladnocjom
koja pecye; cjak i prsti koji cje je drzyati bicje posecyeni do
kosti. Sve misli su se zaustavljale na njegovom bole-
snom telu, koje se drhtecji povlacyilo od najmanjeg bola.
Nije bio siguran da li cje upotrebiti zyilet cyak i ako mu se
zaista ukazye prilika. Bilo je prirodnije postojati iz
trenutka u trenutak i prihvatiti josy deset minuta zyivota,
iako je na njegovom kraju neizbezyno cyekalo mucyenje.
   Ponekad je pokusyavao da izbroji porculanske cigle u
zidovima cjelije. To je trebalo da bude lako, ali je on

                                     [209]
uvek na ovom ili onom mestu gubio racyun. Cyesycje se
pitao gde je i koje je doba dana. U jednom trenutku bio
bi siguran da je napolju puno dnevno svetlo; u sledecjem
isto tako siguran da je mrkli mrak. Instinktivno je znao
da se ovde svetla nikad ne gase. Tu nije bilo mraka; sad
je shvatio zasyto je O'Brajen razumeo aluziju. Na zgradi
Ministarstva ljubavi nije bilo prozora. Njegova cjelija se
mogla nalaziti u samom srcu zgrade, a mogla je biti i na
samoj ivici; mogla je biti deset spratova ispod zemlje
isto tako kao i trideset spratova iznad. U duhu se
pokretao s mesta na mesto i pokusyavao da po osecjaju u
telu odredi da li se nalazi visoko u vazduhu ili duboko
pod zemljom.
   Spolja se zacyusye koraci cyizama. Cyelicyna vrata se
otvorisye s treskom. Odsecynim korakom udje mlad oficir,
elegantna figura uniformisana u crnu uglacyanu kozyu i
cyije je bledo lice ravnih crta bilo nalik na vosytanu
masku. On dade znak strazyarima ispred vrata da uvedu
zatvorenika koga su vodili. U cjeliju utetura pesnik
Emplfort. Vrata ponovo tresnusye i zatvorisye se.
   Emplfort nacyini nekoliko nesigurnih pokreta s jedne
strane na drugu, kao da misli da postoje josy neka vrata
kroz koja treba procji, zatim se ustumara po cjeliji. Josy
nije bio primetio Vinstona. Pacjenicyke ocyi su mu bile
upravljene na zid, oko metar iznad Vinstonove glave.
Nije imao cipela: kroz rupe na cyarapama virili su
krupni, prljavi prsti. Videlo se i da je nekoliko dana bio
neobrijan. Strnjika brade pokrivala mu je lice sve do
jagodica i davala mu razbojnicyki izgled koji se nije
slagao s njegovim velikim slabacykim telom i nervoznim
pokretima.
   Vinston se malo trzye iz svoje letargije. Mora se
obratiti Emplfortu i rizikovati urlik s telekrana. Mozyda
je Emplfort bio taj koji treba da mu donese zyilet.
   >>Emplfort<<, recye on.
   S telekrana se ne zacyu urlik. Emplfort zastade, malo
se trgavsyi. Ocyi mu se polako usredsredisye na Vinstona.
   >>Smit!<< recye. >>Zar i ti?<<
   >>Za syta su te uhapsili?<<

            [210]
   >>Da ti pravo kazyem...<< On nespretno sede na klupu
prekoputa Vinstona. >>Postoji samo jedan zlocyin, zar
ne?<<
   >>I ti si ga ucyinio?<<
   >>Tako ispada.<<
   On stavi ruku na cyelo i za trenutak pritisyte slepoocyni
ce, kao da se necyega prisecja.
   >>Takve stvari se desyavaju<<, neodredjeno pocye.
>>Uspeo sam da se setim jedne prilike -- ukoliko je to
bila prilika. No nema sumnje da je to bila nepromisylje-
nost. Proizvodili smo definitivno izdanje Kiplingovih
pesama. Na kraju jednog stiha ostavio sam recy ,bog'.
Nisam mogao drukcyije!<< skoro rasrdjeno dodade. >>Nije
bilo mogucje izmeniti stih. Rima je bila ,svog'. Da li znasy
da u celom nasyem jeziku ima samo dvanaest rima na
>>og<<? Danima i danima sam lupao glavu. Ali druge
rime jednostavno <1nije bilo>1.<<
   Izraz lica mu se promeni. Srdzybe nestade; za trenutak
je izgledao skoro zadovoljan. Neka intelektualna toplo-
ta, radost pedanta koji je isycyeprkao kakvu beskorisnu
cyinjenicu zasja kroz prljavsytinu i cyekinje.
   >>Da li ti je kad palo na pamet<<, recye, >>da je celu
istoriju engleske poezije odredilo to syto u engleskom
jeziku nema dovoljno rima?<<
   Ne, ta misao Vinstonu nikad nije pala na pamet. Niti
mu se, pod datim okolnostima, cyinila vazynom ili pak
zanimljivom.
   >>Znasy li koje je doba dana?<< upita.
   Emplfort se ponovo trzye. >>O tome skoro nisam ni
mislio. Uhapsili su me -- pre dva dana -- ili cje biti tri?<<
Ocyi mu kliznusye oko zidova, kao da je upola ocyekivao
da negde nadje prozor. >>Ovde se ne primecjuje razlika
izmedju dana i nocji. Ne znam kako bi se moglo
izracyunati vreme.<<
   Josy nekoliko minuta su nevezano razgovarali, a
zatim, bez primetnog razloga, glas iz telekrana im
naredi da cjute. Vinston je sedeo cjutke, prekrsytenih
ruku. Previsye syirok da bi mogao udobno sesti na uzanu
klupu, Emplfort se vrpoljio, sklapajucji izduzyene prste

                                     [211]
prvo oko jednog kolena pa oko drugog. Telekran
zakevta na njega da sedi mirno. Vreme je prolazilo.
Dvadeset minuta, sat -- bilo je tesyko proceniti. Spolja
se josy jednom cyusye cyizme. Vinstonova utroba se zgrcyi.
Uskoro, vrlo uskoro, mozyda kroz pet minuta, mozyda
odmah, lupa cyizama cje znacyiti da je dosyao red na njega.
   Vrata se otvorisye. U cjeliju udje onaj oficir hladnog
lica. Kratkim pokretom ruke pokaza na Emplforta.
   >>Soba sto jedan<<, recye.
   Emplfort nespretno izidje izmedju dvojice strazyara,
dok mu se na licu cyitala nejasna uznemirenost ali i
neshvatanje.
   Prodje josy vremena, po svemu sudecji mnogo. Bol u
Vinstonovom stomaku besye ozyiveo. Misli su mu se
spoticale u krug, uvek po istoj stazi, kao pokvarena
plocya. Imao je samo syest misli. Bol u stomaku; komad
hleba; krv i vrisytanje; O'Brajen; Dzyulija; zyilet. Utroba
mu se josy jednom zgrcyi; tesyke cyizme su se priblizyavale.
Dok su se vrata otvarala, talas vazduha unese snazyan
zadah hladnog znoja. U cjeliju udje Parsons. Na sebi je
imao kratke pantalone kaki boje i sportsku kosyulju.
   Ovaj put se Vinston trzye i zaboravi.
   >> <1Ti>1 ovde!<< uzviknu.
   Parsons baci na Vinstona pogled u kome nije bilo ni
interesovanja ni iznenadjenja, vecj samo nesrecje. On
pocye nervozno da hoda gore-dole, ocyigledno ne mogav-
syi da se smiri. Svaki put kad bi ispravio punacyka kolena,
videlo se da se tresu. Ocyi su mu bile syirom otvorene i
buljile su u prazno, kao da se ne mozye uzdrzyati da ne
posmatra nesyto na srednjoj udaljenosti od sebe.
   >>Za syta su te uhapsili?<< upita Vinston.
   >>Za zlomisao!<< recye Parsons, skoro slinecji. Ton
njegovog glasa odavao je u isto vreme potpuno prizna-
vanje krivice i izvesnu uzyasnutu nevericu da se takva
jedna recy mozye odnositi na njega. On zastade ispred
Vinstona i pocye ga revnosno preklinjati: >>Syta mislisy,
necje me valjda streljati, a? Sigurno ne streljaju ako nisi
uradio nisyta -- ako samo imasy losye misli? Posyto misli ne
mogu da se izbegnu. Znam da saslusyavaju vrlo praved-

             [212]
no. Siguran sam da cje sa mnom pravedno. Imacje moj
dosje pred sobom, je l' tako? Pa ti bar znasy kakav sam
bio. Nisam bio losy. Ako nisam bio inteligentan, bar sam
bio aktivan. Davao sam sve od sebe za Partiju, zar
nisam? Syta mislisy, hocju li se izvucji sa pet godina? Ili
mozyda deset? Ja im mogu biti od koristi u radnom
logoru. Valjda necje da me streljaju syto sam samo
jedanput zgresyio?<<
   >>Jesi li kriv?<< upita Vinston.
   >>Sigurno da sam kriv!<< uzviknu Parsons bacivsyi
ponizan pogled na telekran. >>Ne mislisy valjda da cje
Partija uhapsiti nevinog?<< Njegovo zyablje lice se malo
smiri, cyak dobi pomalo bogougodan izraz. >>Zlomisao
je strasyna stvar, bacjo<<, sentenciozno recye on. >>Podmu-
kla. Zahvati cyoveka a da on to ni sam ne zna. Znasy kako
je mene uhvatila? U snu! Jeste, basy tako. Eto vidisy, ja
radio, trudio se da doprinesem syta sam mogao, -- a
nisam ni znao kakve sam to gadne stvari imao u glavi. A
onda sam pocyeo da buncam. Znasy syta su cyuli da
govorim?<<
   On snizi glas, kao neko ko je iz medicinskih razloga
primoran da izgovori kakvu skarednu frazu.
   >>,Dole Veliki Brat!' Jeste, basy sam to govorio. Po
nekoliko puta, kako mi kazyu. Medju nama recyeno,
bacjo, da znasy da mi je milo syto su me uhvatili pre nego
syto sam zabrazdio josy dalje. Znasy syta cju da im kazyem
kad me izvedu pred sud. ,Hvala vam', eto syta cju da
kazyem, ,hvala vam syto ste me spasli pre nego syto je
postalo kasno'.<<
   >>Ko te je potkazao?<< upita Vinston.
   >>Moja cjercyica<<, odgovori Parsons s nekim zyalobit-
nim ponosom. >>Slusyala je kroz kljucyaonicu. Cyula syta
sam govorio i odmah sutra otrcyala da javi patroli.
Pametna mala, a? A svega joj sedam godina. Nije mi
nisyta krivo syto me potkazala. U stvari, ponosim se. Vidi
se ipak da sam je vaspitao kako treba.<<
   On napravi josy nekoliko nervoznih koraka gore-dole,
bacivsyi nekoliko puta zyeljan pogled prema klozetskoj
syolji. Zatim iznenada smacye pantalone.

                                      [213]
   >>Izvini, bacjo,<< recye. >>Ne mogu da se uzdrzyim. To je
od ovog cyekanja.<<
   Spusti svoju zamasynu zadnjicu u syolju. Vinston pokri
lice rukama.
   >>Smit!<< dreknu glas iz telekrana. >>6079 Smit V!
Skini ruke s lica. Zabranjeno pokrivati lice u cjeliji.<<
   Vinston skide ruke s lica. Parsons je upotrebljavao
syolju, glasno i obilato. Onda se ispostavi da je kazancye
neispravno, te je cjelija nekoliko sati odvratno smrdela.
   Parsonsa odvedosye. Pocyesye da dolaze i odlaze, zago-
netno, novi zatvorenici. Jedna zyena besye poslana u
>>sobu sto jedan<<; Vinston primeti da se skupila i
promenila boju kad je cyula te recyi. Dodje jedan trenutak
kad je, ako su ga doveli ujutru, bilo popodne; ako su ga
doveli popodne, onda je bila ponocj. U cjeliji ih je bilo
syestoro. Svi su sedeli vrlo mirno. Prekoputa Vinstona
sedeo je cyovek bezbrada, zubata lica savrsyeno slicyna licu
kakvog velikog, bezopasnog glodara. Njegovi debeli,
ispeglani obrazi bili su tako naduveni pri dnu da je bilo
tesyko poverovati da u njima ne drzyi zalihe hrane.
Bledosive ocyi su mu stidljivo skakale s jednog lica na
drugo, i odmah skretale u stranu kad bi se srele sa ocyima
kog drugog.
   Vrata se otvorisye i strazyari uvedosye josy jednog cyoveka
od cyijeg izgleda Vinstona za trenutak prodjosye hladni
trnci. To je bio cyovek svakodnevnog, prosecynog izgle-
da, koji je mogao biti kakav inzyenjer ili tehnicyar. No lice
mu je bilo toliko izmrsyavelo da je od toga podilazila
jeza. Licyilo je na lobanju. Zato syto je bilo tako mrsyavo,
ocyi i usta su se cyinili nesrazmerno veliki, a ocyi su bile
pune ubilacyke, neumirive mrzynje prema nekome ili
necyemu.
   On sede na klupu nesyto dalje od Vinstona. Vinston ga
visye nije posmatrao, ali mu je izmucyeno lice slicyno
lobanji bilo tako zyivo u glavi kao da se nalazilo pred
samim ocyima. On odjednom shvati syta je posredi. Taj
cyovek je umirao od gladi. Ova misao kao da je u isto
vreme dosyla svima.  Na celoj klupi dodje do jedva
primetnog komesyanja. Ocyi cyoveka bez brade stalno su

             [214]
letele ka cyoveku s licem kao lobanja, zatim skretale s
osecjanjem krivice, potom se vracjale kao da ih vucye
kakva nesavladljiva sila. On se najednom pocye vrpoljiti
na mestu. Najzad ustade, nespretno otetura preko
cjelije, zavucye ruku u dzyep kombinezona, i, postidjena
izgleda, pruzyi prljav komad hleba cyoveku s licem kao
lobanja.
   S telekrana se zacyu besan, zaglusyujucji urlik. Cyovek
bez brade podskocyi. Cyovek s licem kao lobanja besye
hitro gurnuo ruke iza ledja, kao da pred celim svetom
pokazuje da odbija poklon.
   >>Bamsted!<< zaurla glas. >>2713 Bamsted Dzy.! Baci taj
hleb! <<
   Cyovek bez brade ispusti hleb na pod.
   >>Ostani gde si,<< recye glas. >>Okreni se vratima. Ne
micyi se.<<
   Cyovek bez brade poslusya. Veliki naduveni obrazi su
mu se neobuzdano tresli. Vrata se s treskom otvorisye.
Kad mladi oficir udje i zakoracyi u stranu, iza njegovih
ledja se pojavi nizak, zdepast strazyar ogromnih ruku i
ramena. On stade ispred cyoveka bez brade, a zatim, na
oficirov znak, uputi stravicyan udarac, unosecji u njega
svu tezyinu tela, pravo u usta cyoveka bez brade. Snaga
udarca kao da ovoga podizye s poda. On polete preko
cjelije i tresnu o podnozyje klozetske syolje. Za trenutak je
lezyao osyamucjen, dok mu je iz usta i nosa tekla tamna
krv. Od njega su se cyuli vrlo tihi jecaji, visye nalik na
cviljenje, koji su izgledali nesvesni. Zatim se okrete i
nesigurno uspravi na ruke i kolena. U potoku krvi i
pljuvacyke, iz usta mu ispadosye dve polovine vesytacyke
vilice.
   Zatvorenici su sedeli vrlo mirno, drzyecji ruke na
kolenima. Cyovek bez brade s naporom sede na svoje
mesto. Jedan obraz mu je dobijao tamnu boju. Usta mu
se behu nadula u bezoblicynu masu boje tresynje s crnom
rupom u sredini. S vremena na vreme na prsa kombine-
zona procurilo bi malo krvi. Sive ocyi su mu i dalje letele
od lica do lica, stidljivije nego ikad, kao da je hteo da
ispita koliko ga ostali preziru zbog njegovog ponizyenja.

                                     [215]
   Vrata se otvorisye. Kratkim potezom oficir pokaza na
cyoveka s licem kao lobanja.
   >>Soba sto jedan<<, recye.
   Pored Vinstona cyu se osytar uzdah i komesyanje. Cyovek
s licem kao lobanja besye se uistinu bacio na kolena pred
oficira, sklopljenih ruku.
   >>Druzye! Oficiru!<< zavapi. >>Nemojte me tamo! Zar
vam nisam vecj rekao sve? Syta josy zyelite da znate? Sve cju
vam priznati, sve! Samo mi recite syta hocjete i odmah cju
vam priznati. Napisyite i potpisacju -- syto god hocjete!
Samo ne sobu sto jedan!<<
   >>Soba sto jedan<<, recye oficir.
   Lice onog drugog, vecj veoma bledo, dobi boju koja
se Vinstonu dotle nije cyinila mogucjnom. To je bila,
jasno, nedvosmisleno, nijansa zelenog.
   >>Radite sa mnom syta god hocjete!<< kriknu. >>Vecj mi
nedeljama ne dajete hrane. Dokrajcyite me, pustite me
da umrem. Streljajte me. Obesite me. Osudite me na
dvadeset pet godina. Hocjete da vam izdam josy nekog?
Samo recite koga hocjete, ucyinicju sve syto zatrazyite.
Svejedno mi je ko, svejedno mi je syta cjete mu raditi.
Imam zyenu i troje dece. Najstarijem nema ni syest
godina. Dovedite ih sve pred mene i zakoljite: stajacju i
gledacju. Samo ne u sobu sto jedan.<<
   >>Soba sto jedan<<, recye oficir.
   Cyovek se izbezumljeno okrete i predje pogledom po
ostalim zatvorenicima, kao da je mislio da na svoje
mesto mozye staviti kakvu drugu zyrtvu. Ocyi mu se
zaustavisye na razbijenom licu cyoveka bez brade. On
ispruzyi mrsyavu ruku.
   >>Njega treba da vodite, a ne mene!<< povika. >>Niste
cyuli syta je govorio kad su mu razbili lice. Dajte mi
priliku i ponovicju vam svaku njegovu recy. <1On>1 je
neprijatelj Partije, a ne ja.<< Strazyari koraknusye napred.
Cyovekov glas poraste u urlik. >>Niste ga cyuli!<< ponovi.
>>Nesyto s telekranom nije u redu. <1On>1 je taj koji vam
treba. Vodite njega, ne mene!<<
   Dva snazyna strazyara behu se zaustavila da ga uhvate
za ruke. No on se upravo u tom trenutku baci preko

             [216]
poda i dograbi jednu od cyelicynih syipki na kojima je
stajala klupa, i pocye da zavija bez recyi, kao zyivotinja.
Strazyari ga dograbisye da ga otrgnu, ali on se drzyao s
iznenadjujucjom snagom. Vukli su ga mozyda dvadeset
sekundi. Zatvorenici su sedeli cjutecji, ruku prekrsytenih
na kolenima, i gledali su pravo pred sebe. Zavijanje
prestade; cyovek nije imao snaga visye ni za syta sem da se
drzyi. Onda se zacyu nov krik. Udarac strazyareve cyizme
besye mu slomio prste na jednoj ruci. Podigosye ga na
noge.
   >>Soba sto jedan<<, recye oficir.
   Oni izvedosye cyoveka s licem kao lobanja, koji je
hodao nesigurnim koracima, oborene glave, pazyljivo
drzyecji svoju zdrobljenu ruku; sva borbenost ga besye
napustila.
   Prodje mnogo vremena. Ako je cyovek s licem kao
lobanja bio izveden u ponocj, bilo je jutro; ako je bio
izveden ujutru, bilo je popodne. Vinston je vecj nekoliko
sati bio sam. Bol od sedenja na klupi bio je takav da je
cyesto ustajao i hodao po cjeliji, bez opomena s telekrana.
Onaj komad hleba je josy uvek lezyao onde gde ga je bio
ispustio cyovek bez brade. U pocyetku mu je bio potreban
veliki napor da ne gleda u tom pravcu, no glad ubrzo
ustupi mesto zyedji. Usta su mu bila lepljiva i puna
gadnog ukusa. Zujanje i nepromenljivo belo svetlo
behu mu stvorili neku nesvesticu, neku prazninu u
glavi. Ustajao bi jer mu je bol u kostima postajao
nepodnosyljiv, a zatim, gotovo smesta, ponovo sedao,
jer mu se u glavi previsye vrtelo da bi mogao ostati na
nogama. Kad god bi uspostavio imalo kontrole nad
svojim fizicykim osecjajima, vratio bi mu se strah.
Ponekad je, s nadom koja je bledela, mislio na
O'Brajena i zyilet. Bilo je mogucje da mu zyilet stigne u
hrani, ako mu opsyte budu dali da jede. Mislio je, nesyto
maglovitije, i o Dzyuliji. I ona negde pati, mozyda josy visye
nego on. Mozyda basy tog trenutka kricyi od bola. Mislio
je: >>Kad bih mogao da spasem Dzyuliju udvostrucyivsyi
moj bol, bih li to uradio? Bih.<< Ali to je bio samo
intelektualni zakljucyak, koji je doneo jer je znao da tako

                                     [217]
treba. Nije ga osecjao. Ovde se mogao osecjati samo bol i
prethodni ukus bola. Osim toga, mozye li cyovek koji trpi
bol zbog bilo cyega zyeleti da mu se bol pojacya? No na to
pitanje josy nije imao odjgovora. Cyizme su se ponovo
priblizyavale. Udje O'Brajen. Vinston skocyi na noge. Od
syoka ga besye napustila svaka opreznost. Prvi put posle
mnogo godina zaboravi na prisustvo telekrana.
    >>I vas su uhvatili!<< povika.
    >>Odavno su oni mene uhvatili<<, recye O'Brajen s
blagom, gotovo pokajnicykom ironijom. Zatim se izma-
cye u stranu. Iza njega se pojavi strazyar syirokih ramena s
dugim crnim pendjrekom u ruci.
    >>Znao si, Vinstone<<, recye O'Brajen. >>Nemoj se
zavaravati. Znao si -- oduvek si znao.<<
    Da, shvati on, oduvek je znao. Ali nije bilo vremena
da o tome misli. Video je samo pendrek u strazyarevim
rukama. Mozye ga udariti bilo gde: po temenu, po vrhu
uveta, po misyici, po laktu...



   Po laktu! On se skljoka na kolena, skoro paralisan,
drzyecji udareni lakat drugom rukom. Sve besye eksplodi-
ralo u zyuto svetlo. Nezamislivo, nezamislivo, da jedan
udarac mozye naneti toliki bol! Svetlo se razidje i on vide
O'Brajena i strazyara kako ga posmatraju odozgo.
Strazyar se smejao njegovom uvijanju. U svakom sluca-
ju, na jedno pitanje je dosyao odgovor. Nikad, ni zbog
cyega na svetu, ne mozye cyovek zyeleti jacyi bol. U pogledu
bola mozye se zyeleti samo jedno: da prestane. Na svetu
nema nicyeg goreg od fizicykog bola. Pred bolom nema
heroja, nema heroja, mislio je ponovo i ponovo dok se
uvijao na podu, uzaludno se drzyecji za onesposobljenu
levu ruku.



    2.


Lezyao je na necyemu syto se cyinilo kao poljski krevet,
samo syto je bilo na vecjoj visini odj tla i syto je on bio

              [218]
privezan tako da se nije mogao micati. Na lice mu je
padalo svetlo koje se cyinilo neuobicyajeno jako. Uz njega
je stajao O'Brajen i pazyljivo ga posmatrao. S druge
strane stajao je cyovek u belom mantilu koji je drzyao
sypric za potkozyne injekcije.
    Cyak i posyto su mu se ocyi otvorile, bio je u stanju da
samo postepeno razaznaje svoju okolinu. Imao je
utisak da je u ovu sobu izronio iz nekog sasvim drugog
sveta, nekog podvodnog sveta duboko ispod nje.
Koliko se nalazio u tom podvodnom svetu, nije znao.
Od trenutka kad su ga uhapsili nije video ni tame ni
dnevne svetlosti. Osim toga, secjanje mu visye nije bilo
neprekinuto. Bilo je trenutaka kad mu se svest, cyak i
ona vrsta svesti koja se ima u snu, zaustavljala i
nastavljala se posle intermeca praznine. No da li su se ta
intermeca merila danima ili mesecima, ili samo sekun-
dima, nije mogao da dokucyi.
    Kosymar je pocyeo s onim prvim udarcima u lakat.
Kasnije je shvatio da je sve syto se tada desilo samo uvod,
uobicyajeno ispitivanje kome se podvrgavaju skoro svi
zatvorenici. Postojao je dugi niz zlocyina -- sypijunazya,
sabotazya i slicyno -- koje je po pravilu svako morao
priznati. Priznanje je bilo formalnost, mada je mucyenje
bilo istinsko. Koliko je puta bio tucyen, koliko su
prebijanja trajala, nije se mogao setiti. Uvek je bilo pet
ili syest ljudi u crnim uniformama koji su ga istovremeno
tukli. Ponekad pesnicama, ponekad pendrecima, pone-
kad cyelicynim syipkama, ponekad cyizmama.  Bilo je
trenutaka kad se uvijao na podu, zyivotinjski neposra-
mljen, bacakajucji se ovamo-onamo da izbegne udarce,
cyime se samo otkrivao za nove, sve nove i nove udarce,
u rebra, u trbuh, u lakat, u cevanice, u preponu, u
mucyenje trajalo u beskonacynost i kad mu se cyinilo da
najsvirepije, najgadnije, najneoprostivije nije to syto ga
strazyari tuku i dalje nego syto se ne mozye na silu
onesvestiti. Bilo je trenutaka kad su ga zyivci toliko
izdavali da je pocyinjao kricyati za milost josy pre no syto bi
prebijanje pocyelo, kad je bilo dovoljno da samo vidi

                                     [219]
pesnicu stegnutu za udarac pa da pocyne priznavati
stvarne i izmisyljene zlocyine. Bilo je drugih trenutaka
kad je polazio s odlukom da ne prizna nisyta, kad su mu
svaku recy morali izvlacyiti na silu, kad bi za sekund
prestao stenjati izmedju dva udarca, i bilo je trenutaka
kad je slabasyno pokusyavao da ucyini ustupak, kad je
govorio sebi >>Priznacju, ali josy ne. Moram da izdrzyim
sve dok bol ne postane nepodnosyljiv. Josy tri udarca, josy
dva udarca, a onda cju im recji syta hocje.<< Ponekad su ga
prebijali tako da se jedva drzyao na nogama, a zatim
bacali na kameni pod cjelije kao vrecju krompira,
ostavljali nekoliko sati da dodje sebi, pa ga izvodili i
ponovo prebijali. Bilo je takodje i duzyih perioda opora-
vljanja. Secjao ih se nejasno,jer su mu vecjinom prolazili
u snu ili omami. Secjao se cjelije s krevetom od dasaka, s
nekom vrstom police na zidu i limenim umivaonikom, i
obroka tople supe i hleba, a pokatkad i kafe. Secjao se
mrgodnog berberina koji je dolazio da mu zgrebe bradu
i potkresye kosu, i poslovnih bezosecjajnih ljudi u belim
mantilima koji su mu pipali puls, ispitivali reflekse,
podizali ocyne kapke, prelazili po njemu grubim prstima
trazyecji slomljene kosti, i zabadali mu igle u ruku da ga
uspavaju.
  Prebijanja se proredisye i postadosye ponajvisye pretnja,
uzyas u koji su ga svakog trenutka mogli vratiti kad
njegovi odgovori nisu zadovoljavali. Sad ga visye nisu
ispitivali grubijani u crnoj uniformi nego partijski
intelektualci, omaleni okrugli ljudi hitrih pokreta i
blesytavih naocyara, koji su ga obradjivali na smenu po
deset ili dvanaest cyasova uzastopce. Ti drugi islednici
uvek su udesyavali da on stalno trpi neki slabiji bol, ali
njegov bol im nije bio glavni oslonac. Udarali su mu
syamare, vukli ga za usyi, primoravali ga da stoji na jednoj
nozi, nisu mu dopusytali da mokri, upravljali mu
blesytave sijalice u ocyi dok mu ne bi posyle suze; no cilj
svega toga je bio da ga ponize i unisyte mu sposobnost
prepiranja i rasudjivanja. Njihovo pravo oruzyje bilo je
stalno saslusyavanje koje se protezalo sat za satom;
saplitali su ga, pripremali mu zamke, izvrtali sve syto bi

             [220]
rekao, ubedjivali ga u svakom trenutku da lazye i
protivrecyi samom sebi dok na kraju ne bi pocyeo da
placye, od stida koliko i od nervnog umora. Ponekad bi
tokom jedne seanse zaplakao po pet--syest puta. Naj-
cyesycje su se izdirali na njega, vredjajucji ga i pretecji, kad
god bi oklevao da odgovori na neko pitanje, da cje ga
ponovo baciti strazyarima; no ponekad bi iznenada
promenili ton, nazivali ga drugom, zaklinjali ga u ime
englsoca i Velikog Brata, i pitali tuzynim glasom da li josy
uvek nema u srcu dovoljno odanosti Partiji da bi
pozyeleo da popravi gresyke koje je pocyinio. Posle sati
saslusyavanja, kad su mu zyivci bili iscepkani, cyak je i to
zaklinjanje bilo dovoljno da ga natera u razjadan placy.
Na kraju su ga uporni glasovi slomili potpunije nego
strazyarske pesnice i cyizme. Sveo se samo na usta koja su
govorila, i ruku koja je potpisivala sve syto se od njega
trazyilo. Jedina mu je briga bila da otkrije syta se od njega
trazyi da prizna, a zatim da to hitro prizna, pre nego syto
ga ponovo pocynu zastrasyivati. Priznao je da je ubio
ugledne cylanove Partije, rasturao subverzivne pamflete,
proneveravao drusytveni novac, prodavao vojne tajne,
vrsyio sabotazyu svake vrste. Priznao je da je josy od 1968.
godine bio istazijski sypijun. Priznao je da veruje u boga,
da obozyava kapitalizam i da je seksualno nenormalan.
Priznao je da je ubio svoju zyenu iako je znao, iako su i
njegovi islednici morali znati, da mu je zyena zyiva.
Priznao je da je godinama u licynom dodiru s Goldsytaj-
nom i da je bio cylan ilegalne organizacije u kojoj su se
nalazili skoro svi ljudi koje je poznavao. Priznati sve i
okriviti svakoga bilo je laksye. Osim toga, u celoj stvari je
i bilo neke istine. Bilo je istina da je on neprijatelj Partije,
a u ocyima Partije nije bilo razlike izmedju misli i dela.
  Bilo je i drugacyijih secjanja, koja su mu u svesti stajala
nepovezana, kao slike okruzyene sa svih strana crnilom.
  Nalazio se u cjeliji koja je bila ili mracyna ili osvetljena,
jer nije video nisyta do necyije ocyi. Negde u blizini, sporo i
ravnomerno, tiktakao je neki instrument. Ocyi su posta-
jale sve vecje i sjajnije. On najednom uzlete s mesta gde je
sedeo, zaroni u te ocyi i nestade ga.

                                     [221]
   Bio je privezan za stolicu okruzyenu brojcyanicima,
pod sijalicama zaslepljujucjeg sjaja. Neki cyovek u belom
mantilu posmatrao je brojcyanike. Spolja se zacyu bat
tesykih cyizama. Vrata se otvorisye s treskom. Umarsyira
oficir vosytana lica, za kojim su isyla dva strazyara.
   >>Soba sto jedan<<, recye oficir.
   Cyovek u belom mantilu se ne okrete. Nije gledao ni
Vinstona; posmatrao je samo brojcyanike.
   Kotrljao se niz ogroman hodnik, kilometar syirok,
pun velicyansvene, zlatne svetlosti, smejucji se na sav glas
i izvikujucji priznanja iz punog grla. Priznavao je sve,
cyak i ono syto je uspeo da zadrzyi pod mucyenjem. Pricyao je
istoriju svog zyivota publici kojoj je ona vecj bila
poznata. S njim su bili strazyari, oni drugi islednici, ljudi
u belim mantilima, O'Brajen, Dzyulija, Cyerington; svi su
se zajedjno kotrljali niz hodnik i smejali se na sav glas.
Nesyto stravicyno syto je lezyalo u buducjnosti bilo je
nekako preskocyeno te se nije desilo. Sve je bilo u redu,
bola visye nije bilo, poslednji detalj njegovog zyivota bio
je otkriven, shvacjen, oprosyten.
   Bio je posyao da ustane s kreveta od dasaka, upola
siguran da je cyuo O'Brajenov glas. Tokom svih saslusya-
nja, mada ga nikad nije video, Vinston je imao utisak da
je O'Brajen pored njega, iza same ivice vidnog polja.
O'Brajen je bio taj koji je svim upravljao. On je bio taj
koji je pujdao strazyare na njega i koji ih je sprecyio da ga
ubiju. On je bio taj koji je odlucyivao kad cje Vinston
urlikati od bola, kad cje se odmoriti, kad cje mu se dati da
jede, kad cje spavati, kad cje mu se u ruku pumpati
droge.  On je bio taj koji je postavljao pitanja i
predlagao odgovore. On je bio mucyitelj, on je bio
zasytitnik, on je bio inkvizitor, on je bio prijatelj. A
jednom -- Vinston nije bio siguran da li je to bilo u snu
pod dejstvom droge, ili u normalnom snu, ili cyak u
nekom trenutku jave -- jednom mu je u uvo zasyaputao
neki glas: >>Ne brini, Vinstone; ja bdim nad tobom.
Sedam godina sam te posmatrao. Sad je dosyao trenutak
preokreta. Spasycju te, ucyinicju te savrsyenim.<< Nije bio
siguran da li je glas bio O'Brajenov; no to je bio isti onaj

             [222]
glas koji mu je rekao >>Sresycjemo se tamo gde nema
mraka<<, u onom drugom snu, pre sedam godina.
   Nije se secjao da se saslusyanje zavrsyilo. Bio je naisyao
intermeco tame, a zatim se cjelija, ili soba, u kojoj je
sada bio pocyela polako uoblicyavati oko njega. Lezyao je
skoro sasvim ravno na ledjima; nije se mogao micati. Svi
kljucyni delovi tela bili su mu vezani. Cyak je i potiljak bio
na neki nacyin stegnut. O'Brajen ga je posmatrao
odozgo, ozbiljno i pomalo tuzyno. Vidjeno odozdo, lice
mu je izgledalo ogrubelo i istrosyeno, s kesicama pod
ocyima i crtama umora od nosa do brade. Bio je stariji no
syto je Vinston mislio; mogao je imati cyetrdeset pet-
pedeset godina. Jedna ruka mu je bila iznad nekog
brojcyanika iz cyijeg je gornjeg kraja virila poluzyica.
   >>Rekao sam ti<<, recye O'Brajen >>da cjemo se, ako se
opet sretnemo, sresti ovde.<< >>Da<<, recye Vinston.
   Bez ikakvog upozorenja sem malog pokreta
O'Brajenove ruke, talas bola mu preplavi telo. Bol je
uterivao strah u kosti jer mu se nije moglo odrediti
poreklo; Vinston je imao utisak da mu je nanesena
smrtonosna povreda. Nije znao da li se to stvarno
desyava ili se samo takav utisak stvara elektricynim
putem, ali osecjao je da mu neka sila krivi telo i
polagano raskida zglobove. Iako mu je bol naterao znoj
na cyelo, najgorije od svega bio strah da cje mu kicyma za
koji trenutak pucji. On stezye zube i pocye tegobno disati
na nos, pokusyavajucji da ostane nem syto duzye mozye.
   >>Ti se bojisy<<, recye O'Brajen posmatrajucji mu lice,
>>da cje se sledecjeg trenutka nesyto prebiti. Posebno se
plasyisy da cje to biti kicyma. Pred ocyima imasy jasnu sliku
prsyljenova kako prskaju i kicymene mozydine kako se
cedi iz njih. Je li tako, Vinstone?<<
   Vinston ne odgovori. O'Brajen vrati poluzyicu u
prvobitni polozyaj. Talas bola se povucye skoro istom
onom brzinom kojom je i naisyao.
   >>Ovo je bilo na cyetrdeset<<, recye O'Brajen. >>Mozyesy
videti da ovaj brojcyanik ide do sto. Molim te da imasy u
vidu, tokom celog nasyeg razgovora, da je u mojoj mocji
da ti nanesem bol u koje vreme hocju i do kog stepena

                                     [223]
hocju. Ako me budesy lagao, ili pokusyavao da vrdasy na
bilo koji nacyin, ili cyak pao ispod svog uobicyajenog nivoa
inteligencije, onog cjesy trenutka kriknuti od bola. Je li ti
to jasno?<<
   >>Jeste<<, recye Vinston.
   O'Brajen postade manje strog. Zamisyljeno popravi
naocyare i podje korak-dva po cjeliji. Kad je progovorio,
glas mu je bio blag i strpljiv. Izgledao je kao doktor,
nastavnik, cyak svesytenik, kome je pre stalo da objasni
nego da kazynjava.
   >>Ja se oko tebe trudim, Vinstone<<, recye, >>jer ti vredisy
truda. Ti savrsyeno dobro znasy syta je s tobom. To znasy
vecj godinama, iako si se borio protiv tog saznanja. Ti si
duhovno rastrojen. Patisy od losyeg pamcjenja. Nisi u
stanju da se setisy dogadjaja koji su se istinski odigrali, a
ubedjujesy sebe da se secjasy dogadjaja koji se nisu zbili. Na
srecju, ta bolest je izlecyiva. Ti se od nje nisi sam izlecyio
zato syto nisi hteo. Nisi bio spreman da ucyinisy jedan mali
napor volje. Ti se josy uvek -- ja to vrlo dobro znam --
grcyevito drzyisy svoje bolesti mislecji da je ona vrlina. Sad
cjemo uzeti jedan primer. S kojom silom je Okeanija
ovog trenutka u ratu?<<
   >>Kad su me uhapsili, Okeanija je bila u ratu s
Istazijom.<<
   >>S Istazijom. Dobro. I Okeanija je oduvek u ratu s
Istazijom, zar ne?<<
   Vinston udahnu, otvori usta da progovori, ali ne recye
nisyta. Nije skidao ocyiju s brojcyanika.
   >>Istinu, Vinstone, molim te istinu. <1Tvoju>1 istinu. Reci
mi cyega se po svom misyljenju secjasy.<<
   >>Secjam se da svega nedelju dana pre mog hapsyenja
uopsyte nismo bili u ratu s Istazijom. S njom smo bili u
saveznisytvu. Rat se vodio protiv Evroazije. Trajao je
cyetiri godine. A pre toga...<<
   O'Brajen ga zaustavi pokretom ruke.
   >>Josy jedan primer<<, recye on. >>Pre nekoliko godina
imao si ozbiljnu halucinaciju. Verovao si da trojica
ljudi, tri bivsya cylana Partije po imenu Dzyons, Aronson i
Raterford -- ljudi koji su bili pogubljeni zbog izdaje i

             [224]
sabotazye posyto su sve svoje zlocyine priznali u potpuno-
sti -- nisu krivi za zlocyine za koje su optuzyeni. Verovao
si da si video neoboriv dokumentarni dokaz da su
njihova priznanja lazyna. Postojala je izvesna fotografija
u pogledu koje si imao halucinacije. Verovao si da si je
odista drzyao u ruci. U pitanju je bila otprilike ovakva
fotografija.<<
   Izmedju O'Brajenovih prstiju pojavi se pravougaoni
komadicj papira. On se nekih pet sekundi nadje u
Vinstonovom vidnom polju. To je bila fotografija,
fotografija oko koje nije moglo biti sumnje.  <1Ona>1
fotografija. Jedna od kopija one fotografije koja je
prikazivala Dzyonsa, Aronsona i Raterforda na kongre-
su Partije u Njujorku, koja mu je slucyajno dosyla u ruke
pre jedanaest godina i koju je smesta unisytio. Pred
ocyima mu je bila samo trenutak, a zatim ponovo
nestala. Ali video ju je, nema sumnje da ju je video! On
ucyini ocyajnicyki, neizdrzyljivo bolan napor da oslobodi
gornju polovinu tela. No nije se mogao pomeriti ni za
santimetar. Za trenutak besye zaboravio na brojcyanik.
Hteo je jedino da ponovo podrzyi fotografiju u ruci, ili
bar da je vidi.
   >>Ona postoji!<< uzviknu.
   >>Ne<<, recye O'Brajen.
   On ode do drugog kraja sobe. Na zidu s te strane
nalazila se rupa za pamcjenje. O'Brajen podizye poklo-
pac. Nevidjen, slabasyni komad papira odleteo na talasu
vrelog tazduha; nestajao je u blesku plamena. O'Brajen
se okrete od zida.
   >>Pepeo<<, recye.  >>Pepeo koji se cyak ne mozye ni
prepoznati. Prah. Ne postoji. Nije uopsyte ni postojala.<<
   >>Ali ona je postojala! Ona postoji! Postoji u secjanju.
Ja je se secjam. Vi je se secjate.<<
   >>Ja je se ne secjam<<, recye O'Brajen.
   Vinston se ohladi. To je bila dvomisao. Oseti se
smrtno bespomocjan. Da je mogao biti siguran da
O'Brajen lazye, stvar ne bi imala znacyaja. No bilo je
savrsyeno mogucje da je O'Brajen zaista zaboravio
fotografiju. Ako je tako, onda je vecj zaboravio i da je

                                     [225]
porekao da je se secja, zatim zaboravio i sam cyin
zaboravljanja. Kako biti siguran da to nije jednostavno
podvala? Mozyda je to ludacyko isycyasyenje svesti zaista
mogucje; to je bila misao koja ga je porazyavala.
   O'Brajen ga je zamisyljeno posmatrao odozgo. Visye
nego ikad izgledao je kao ucyitelj koji se trudi oko deteta
koje je zastranilo, ali koje ipak mnogo obecjava.
   >>Postoji jedna partijska parola koja se odnosi na
prosylost<<, recye. >>Molim te ponovi je.<<
   >>,Ko kontrolisye prosylost, kontrolisye buducjnost; ko
kontrolisye sadasynjost, kontrolisye prosylost'<<, poslusyno
ponovi Vinston.
   >>,Ko kontrolisye sadasynjost, kontrolisye prosylost'<<,
recye O'Brajen klimajucji glavom, sporo i s odobrava-
njem. >>Da li ti, Vinstone, smatrasy da prosylost realno
postoji?<<
   Vinstona opet obuze osecjanje bespomocjnosti. Ocyi
mu poletesye brojcyaniku. Ne samo da nije znao da li cje
ga od bola spasti >>da<< ili >>ne<<; nije znao cyak ni za koji
on sam veruje da je tacyan.
   O'Brajen se blago nasmesyi. >>Vinstone, u metafizici
nisi jak,<< recye. >>Do ovog trenutka nisi ni razmisyljao syta
znacyi postojanje. Formulisacju preciznije. Da li prosylost
postoji konkretno, u prostoru? Da li negde postoji neko
mesto, neki svet cyvrstih predmeta, gde se prosylost josy
uvek odvija?<<
   >>Ne<<.
   >>Gde onda postoji prosylost, ako uopsyte postoji?<<
   >>U dokumentima. Zapisana.<<
   >>U dokumentima. I...?<<
   >>U svesti. U ljudskom pamcjenju.<<
   >>U pamcjenju. Vrlo dobro. Mi, Partija, kontrolisyemo
sva dokumenta i sve pamcjenje. Mi dakle kontrolisyemo i
prosylost, zar ne?<<
   >>Ali kako mozyete sprecyiti ljude da pamte?<< uzviknu
Vinston, ponovo za trenutak zaboravivsyi na brojcyanik.
>>Pamcjenje je nevoljno. Ono je van cyoveka.  Kako
mozyete kontrolisati pamcjenje? Moje niste stavili pod
kontrolu!<<

             [226]
   O'Brajen se ponovno namrgodi i polozyi ruku na
brojcyanik.
   >>Naprotiv<<, recye, >>ti ga nisi stavio pod kontrolu. To
te je i dovelo ovde. Ti si dospeo ovamo zato syto nisi
uspeo u poniznosti, u samodisciplini. Nisi hteo da
izvrsyisy onaj cyin pokoravanja koji je cena normalnosti.
Visye si voleo da budesy lud, da budesy manjina koja se
sastoji samo od jednog cyoveka. Vinstone, samo discipli-
novan duh mozye opazyati stvarnost. Ti verujesy da je
stvarnost nesyto objektivno, spoljno, syto postoji za sebe.
Ti isto tako verujesy da je priroda stvarnosti sama po
sebi ocyigledna. Kad zavaravasy sebe mislecji da nesyto
vidisy, ti pretpostavljasy da svi ostali vide isto syto i ti. Ali
ja ti velim, Vinstone, da stvarnost nije spoljna. Stvar-
nost postoji u ljudskoj svesti i nigde visye. I to ne u svesti
pojedinca, koja mozye gresyiti i koja, bilo kako bilo, brzo
umire; samo u partijskoj svesti, koja je kolektivna i
besmrtna. Istina je ono za syta Partija kazye da je istina.
Stvarnost se mozye opazyati samo kroz ocyi Partije. To je
cyinjenica koju morasy ponovo naucyiti, Vinstone. Za to je
potreban cyin samounisytenja, napor volje. Pre nego syto
cjesy postati normalan, morasy se poniziti.<<
   On zastade nekoliko trenutaka, kao da bi sagovorni-
ku dao vremena da njegove recyi shvati do kraja.
   >>Da li se secjasy<<, nastavi on, >>da si zapisao u svoj
dnevnik ,Sloboda, to je sloboda recji da su dva i dva
cyetiri'?<<
   >>Da<<, recye Vinston.
   O'Brajen podizye levu ruku, nadlanicom prema Vin-
stonu, sakrivsyi palac i rasyirivsyi preostala cyetiri prsta.
   >>Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?<<
   >>Cyetiri.<<
   >>A ako Partija kazye da nije cyetiri nego pet - koliko
onda?<<
   >>Cyetiri. <<
   Recy mu se zavrsyi u prigusyenom jauku. Kazaljka na
brojcyaniku besye uzletela na syezdeset pet. Po celom telu
mu izbi znoj. Vazduh mu je prodirao u plucja i izlazio s
dubokim stenjanjem koje nije mogao zaustaviti cyak ni

                                     [227]
kad je stegao zube. O'Brajen ga je posmatrao, drzyecji i
dalje cyetiri prsta rasyirena. Zatim povucye poluzyicu. Ovog
puta se bol samo malo ublazyi.
   >>Koliko prstiju, Vinstone?<<
   >>Cyetiri. <<
   Kazaljka se pope na syezdeset.
   >>Koliko prstiju Vinstone?<<
   >>Cyetiri! Cyetiri! Syta drugo da kazyem? Cyetiri!<<
   Kazaljka se mora biti popela josy visye, ali on je nije
pratio. Vid su mu ispunjavali krupno, strogo lice i cyetiri
prsta. Prsti su mu stajali pred ocyima kao stubovi,
ogromni, zamagljenih obrisa, pomalo zatreseni; ali bilo
ih je bez pogovora cyetiri.
   >>Koliko prstiju, Vinstone?<<
   >>Cyetiri! Prekinite, prekinite! Kako mozyete dalje?
Cyetiri! Cyetiri!<<        -
   >>Koliko prstiju, Vinstone?<<
   >>Pet! Pet! Pet!<<
   >>Ne, Vinstone, to ti necje vredeti. Lazyesy me. Ti josy
uvek mislisy da ih je cyetiri. Koliko prstiju, molim?<<
   >>Cyetiri! Pet! Cyetiri! Koliko hocjete. Samo prekinite,
prekinite ovaj bol!<<
   Odjednom se nadje kako sedi, s O'Brajenovom
rukom oko ramena. Bio je bez svesti nekoliko sekundi.
Spone koje su mu stezale telo bile su olabavljene. Bilo
mu je veoma hladno, zubi su mu cvokotali, niz obraze
su mu tekle suze. Za trenutak se pripi uz O'Brajena kao
dete, osecjajucji cyudno smirenje od njegove tesyke ruke na
svojim ramenima. Imao je osecjanje da je O'Brajen
njegov zasytitnik, da je bol nesyto syto dolazi spolja, i da je
O'Brajen taj koji cje ga od njega spasti.
   >>Sporo ucyisy, Vinstone<<, blago recye O'Brajen.
   >>Pa syta mogu?<< zacmolji on. >>Kako mogu da ne
vidim syta mi je pred ocyima. Dva i dva su cyetiri.<<
   >>Ponekad, Vinstone. Ponekad su pet. Ponekad su tri.
Ponekad sve troje istovremeno. Morasy se visye truditi.
Nije lako postati normalan.<<
   On polozyi Vinstona na krevet. Veze na udovima se
ponovo stegosye, ali bol besye isycyileo a drhtavica prestala;

             [228]
sad je samo osecjao slabost i hladnocju. O'Brajen mahnu
glavom cyoveku u belom mantilu, koji je celo to vreme
stajao nepomicyno. Ovaj se sazye i zagleda se izbliza u
Vinstonove ocyi, opipa mu puls, polozyi uvo na grudi,
kucnu ovde-onde; zatim klimnu prema O'Brajenu.
   >>Ponovo<<, recye O'Brajen.
   Bol preplavi Vinstonovo telo. Kazaljka je morala biti
na sedamdeset-sedamdeset pet. On ovog puta zatvori
ocyi. Znao je da su prsti josy tu, i da ih je cyetiri. Bilo je
vazyno jedino ostati u zyivotu dok ne prodje grcy. Visye nije
primecjivao da li jaucye ili ne. Bol se ponovo ublazyi. On
otvori ocyi. O'Brajen besye povukao poluzyicu natrag.
   >>Koliko prstiju, Vinstone?<<
   >>Cyetiri. Pretpostavljam da ih je cyetiri. Da mogu,
video bih pet. Pokusyavam da vidim pet.<<
   >>Syta zyelisy: da me ubedisy kako vidisy pet, ili da ih zaista
vidisy?<<
   >>Da ih zaista vidim.<<
   >>Ponovo<<, recje O'Brajen.
   Kazaljka se pope na osamdeset - mozyda i devedeset.
Vinston se samo povremeno secjao zasyto mu se zadaje
bol. Iza cyvrsto stisnutih kapaka izgledalo mu je da se
prsti - cyitava syuma prstiju - pokrecju kao u kakvoj igri,
preplicju i rasplicju, nestaju jedni iza drugih i ponovo se
pojavljuju. Pokusyavao je da ih izbroji, nije se visye secjao
zasyto. Znao je samo da je nemogucje izbrojati ih, i da je
to na neki nacyin posledica tajanstvene istovetnosti
izmedju pet i cyetiri. Bol se ponovo utisya. Kad je otvorio
ocyi, vide isti prizor. Bezbroj prstiju, nalik na drvecje u
pokretu, i dalje je prolazilo u oba pravca, ukrsytajucji se i
ponovo se razdvajajucji. On ponovo zazymuri.
   >>Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?<<
   >>Ne znam. Ne znam. Ubicjete me ako nastavite.
Cyetiri, pet, syest - najiskrenije vam kazyem da ne znam.<<
   >>To je vecj bolje<<, recye O'Brajen.
   U Vinstonovu ruku zabode se igla. Gotovo u istom
trenu po celom telu mu se rasyiri blazyena, lekovita
toplota. Bol je vecj bio dopola zaboravljen. On otvori
ocyi i zahvalno pogleda navisye, prema O'Brajenu. Na

                                     [229]
prizor krupnog, izboranog lica, tako ruzynog a tako
inteligentnog, srce mu se stezye.  Da se mogao pomacji,
ispruzyio bi ruku i stavio je O'Brajenu na rame.  Nikad ga
nije voleo dublje no tog trenutka, i to ne samo zato syto
mu je O'Brajen zaustavio bol. Bilo mu se vratilo staro
osecjanje da u osnovi nije vazyno je li O'Brajen prijatelj ili
neprijatelj. O'Brajen je bio cyovek s kojim se moglo
razgovarati. Mozyda cyoveku i nije toliko potrebno da
bude voljen koliko da bude shvacjen. O'Brajen ga je
mucyenjem doterao do ivice ludila, a za neko vreme cje ga
poslati i u smrt. To nisyta nije smetalo. U izvesnom
smislu dubljem od prijateljstva, njih dvojica su bili
intimni; mada to nijedan od njih nije iskazao recyima,
postojalo je neko mesto gde se mogu sresti i razgovara-
ti. O'Brajen ga je odjozgo posmatrao s izrazom lica koji
je nagovesytavao da i on sam misli tu misao. Kad je
progovorio, ton mu je bio lak i neusiljen.
   >>Znasy li gde se nalazisy, Vinstone?<<
   >>Ne znam. Nagadjam. U Ministarstvu ljubavi.<<
   >>Znasy li koliko si vremena ovde?<<
   >>Ne znam. Danima, nedeljama, mesecima - verovat-
no mesecima.<<
   >>A zasyto mislisy da mi dovodimo ljude ovamo?<<
   >>Da ih naterate da priznaju.<<
   >>Ne, nije zato. Pokusyaj ponovo.<<
   >>Da ih kaznite.<<
   >>Ne!<< uzviknu O'Brajen. Glas mu se besye naglo
promenio, a lice odjednom postalo istovremeno strogo
i uzbudjeno. >>Ne! Ne da samo izvucyemo priznanje, ne
da samo kaznimo. Hocjesy da ti kazyem zasyto smo te
doveli ovamo? Da te izlecyimo! Da te ucyinimo normal-
nim! Molim te da shvatisy, Vinstone, da niko koga
dovedemo ovamo ne izlazi iz nasyih ruku neizlecyen! Nas
ne zanimaju ti glupavi zlocyini koje si pocyinio. Partiju ne
zanima otvoreni cyin: jedino do cyega je nama stalo jeste
misao. Mi se ne zaustavljamo na tome da unisytavamo
svoje protivnike; mi ih menjamo. Shvatasy li syta hocju
time da kazyem?<<
   Bio je nagnut nad Vinstona. Tako izbliza, lice mu je

             [230]
izgledalo ogromno, a vidjeno odozdo, cyinilo se strahovi-
to ruzyno. Sem toga, bilo je ispunjeno nekim zanosom,
nekom ludacykom predanosycju. Vinstonu se ponovo
skupi srce. Da je bilo mogucje, uvukao bi se u krevet josy
dublje. Bio je siguran da cje O'Brajen povucji poluzyicu iz
cyiste obesti. Medjutim, O'Brajen se u tom trenutku
okrete i podje nekoliko koraka gore-dole. Zatim nasta-
vi, manje zyestoko:
   >>Pre svega treba da shvatisy da ovde nema mucyenika.
Cyitao si o verskim progonima u prosylosti. U srednjem
veku postojala je inkvizicija. Ona je propala. Cilj joj je
bio da iskoreni jeres, a postigla je to da ju je ojacyala. Na
svakog jeretika koga je spalila na lomacyi pojavljivalo se
na hiljade novih. Zasyto? Zato syto su se pokajali; u stvari
ubijala ih je zato syto se nisu pokajali. Ljudi su umirali
zato syto se nisu hteli odrecji svojih pravih verovanja.
Prirodno, sva slava je pripadala zyrtvi, a sva sramota
inkvizitoru koji ju je spaljivao. Kasnije, u dvadesetom
veku, pojavili su se totalitaristi: nemacyki nacisti i ruski
komunisti. Staljinisti su proganjali jeretike svirepije
nego inkvizicija. Sem toga, cyinilo im se da su iz gresyaka
u prosylosti izvukli pouku; u svakom slucyaju, znali su da
ne smeju stvarati mucyenike. Pre no syto su izvodili svoje
zyrtve na javne procese, namerno su im unisytavali
dostojanstvo. Iscrpljivali su ih mucyenjem i samocjom
sve dok ti ljudi nisu postali bedne, kukavne ruine, koje
su priznavale sve syto im se stavi u usta, ruzyile same sebe,
optuzyivale se medjusobno i krile se jedne iza drugih,
cvilecji za milost. Pa ipak se posle nekoliko godina cela
stvar ponovila. Mrtvi ljudi postali su mucyenici, a
njihovo ponizyenje bilo je zaboravljeno. I opet: zasyto?
Pre svega zato syto su njihova priznanja bila ocyigledno
iznudjena i neistinita. Mi takve gresyke ne pravimo. Sva
priznanja koja se ovde izreknu istinita su. Mi ih cyinimo
istinitim. A iznad svega, ne dopusytamo da se mrtvi
dignu protiv nas. Ne bi smeo dalje zamisyljati da cje te
potomstvo osvetiti, Vinstone. Potomstvo necje ni cyuti za
tebe. Bicjesy potpuno izvucyen iz toka istorije. Pretvoricje-
mo te u gas i razvejati u stratosferu. Od tebe necje ostati

                                     [231]
nisyta: ni ime u spisku ni secjanje u glavi. Bicjesy unisyten u
prosylosti kao i u buducjnosti. Necjesy biti postojao.<<
   Zasyto onda gubite vreme mucyecji me? pomisli Vinston
s trenutnom gorcyinom. O'Brajen se zaustavi u pola
koraka kao da je Vinston to izgovorio naglas. Njegovo
krupno ruzyno lice se priblizyi, malo suzyenih ocyiju.
   >>Ti sad mislisy<<, recye on, >>zasyto gubimo vreme i
prethodno te saslusyavamo, kad nameravamo da te
potpuno unisytimo, tako da nisyta syto kazyesy ili uradisy ne-
cje imati nikakvog znacyaja. To si mislio, zar ne?<<
   >>Da<<, recye Vinston.
   O'Brajen se jedva primetno osmehnu. >>Ti si feler u
tkanini, Vinstone. Ti si mrlja koja se mora izbrisati. Zar
ti nisam malocyas rekao da se mi razlikujemo od
progonitelja iz prosylosti? Mi se ne zadovoljavamo
negativnom poslusynosycju, cyak ne ni najponiznijim po-
koravanjem. Kad nam se najzad budesy predao, to mora
biti po tvojoj slobodnoj volji. Mi ne unisytavamo
jeretika zato syto nam se suprotstavlja; dokle god nam se
suprotstavlja, mi ga uopsyte ne unisytavamo. Mi ga
preobracjamo, zarobljavamo srzy njegove svesti, mi ga
preoblicyavamo. Mi sazyizyemo sve zlo i sve iluzije u nje-
mu; pridobijamo ga za svoju stranu, i to ne na izgled,
nego istinski - on postaje srcem i dusyom nasy. Mi od
njega prvo stvorimo nasyeg cyoveka pa ga tek onda ubija-
mo. Nepodnosyljivo nam je da igde na svetu postoji po-
gresyna misao, ma koliko bila tajna i nemocjna. Cyak ni u
trenutku smrti ne mozyemo dopustiti nikakva skretanja.
U prosylosti je jeretik, iducji na lomacyu, i dalje bio jeretik;
propagirao je svoju jeres, zanosio se njome. Cyak je zyrtva
staljinskih cyistki mogla nositi bunt u svojoj glavi dok je
isyla hodnikom cyekajucji metak. Ali mi cyinimo mozak
savrsyenim pre nego syto ga raznesemo. Zapovest starih
despotskih sistema bila je ,Nemoj'. Zapovest totalitar-
nih sistema bila je ,Budi'. Nasya zapovest je ,<1Jesi'.>1 Niko
koga dovedemo ovde visye ne ustaje protiv nas. Svakoga
ocyistimo do kraja. Cyak i ona tri bedna izdajnika u cyiju si
nevinost nekad verovao - Dzyons, Aronson i Raterford
- i njih smo na kraju slomili. U njihovom saslusyavanju

             [232]
ucyestvovao sam i ja. Video sam ih kako se polagano
iscrpljuju, cvile, puze, placyu - i to na kraju ne od straha,
nego jedino od kajanja. Kad smo s njima bili gotovi, bili
su samo ljusyture ljudi. U njima nije bilo visye nicyega sem
zyalosti zbog onoga syto su ucyinili, i ljubavi prema
Velikom Bratu. Bilo je dirljivo videti koliko su ga voleli.
Molili su da ih streljamo odmah, da bi umrli dok im je
mozak josy cyist.<<

   Glas mu besye postao gotovo sanjalacyki. Na licu su
mu se opet videli onaj zanos i ono ludacyko odusyevljenje.
Ne pretvara se, pomisli Vinston; nije dvolicyan; on
veruje u ono syto govori. Najvisye ga je mucyila sopstvena
intelektualna nedoraslost. Posmatrao je tesyku a ipak
elegantnu priliku kako koracya gore-dole, kako mu ulazi
i izlazi iz vidnog polja. O'Brajen je u svakom pogledu
bio vecji od njega. On sam nije imao, niti ikad mozye
imati, nijednu misao koju O'Brajen nije josy odavno
upoznao, ispitao i odbacio. U O'Brajenovom duhu bio
je <1sadrzyan>1 Vinstonov. No u tom slucyaju, kako je
mogucje da O'Brajen bude lud? Mora biti da je lud on,
Vinston. O'Brajen se zaustavi i pogleda ga odozgo.

   >>Nemoj zamisyljati da cjesy se spasti, Vinstone, ma
koliko nam se potpuno predao. Mi ne sytedimo nikog ko
je jednom zastranio. Cyak i ako nam se prohte da te
pustimo da odzyivisy svoj zyivot do prirodne smrti, ni tad
nam necjesy pobecji. Syta ti se desi ovde, ostaje zauvek.
Shvati to unapred. Smozydicjemo te do stepena odakle
nema povratka. Ovde cje ti se dogoditi stvari od kojih se
nikad necjesy oporaviti, makar zyiveo hiljadu godina. Visye
nikad necjesy mocji da imasy obicyna ljudska osecjanja. U
tebi cje sve biti mrtvo. Visye nikad necjesy biti kadar da
osetisy ljubav, prijateljstvo, radost zyivota, smeh, rado-
znalost, hrabrost, posytenje. Bicjesy syupalj. Mi cjemo te
isprazniti, a potom ispuniti samima sobom.<<

   On zastade i dade znak cyoveku u belom mantilu.
Vinston oseti kako mu se neki tesyki aparat smesyta iza
glave. O'Brajen sede na krevet, te mu je lice bilo skoro
na istom nivou s Vinstonovim.

                                      [233]
   >>Tri hiljade<<, recye, govorecji preko Vinstonove glave
cyoveku u belom mantilu.
   Dva meka tampona, blago ovlazyena, pritisnusye Vin-
stonove slepoocynice. On uzdrhta. Bicje bola, nekog
novog bola. O'Brajen polozyi svoju ruku na njegovu,
ohrabrujucji, gotovo nezyno.
   >>Ovog puta te necje boleti<<, recye on. >>Gledaj me
pravo u ocyi.<<
   U tom trenutku se zbi razorna eksplozija ili nesyto syto
je licyilo na eksploziju, mada nije bio siguran da li je bilo i
zvuka. No u svakom slucyaju video je zaslepljujucji
blesak. Nije ga bolelo nisyta, jedino se osetio nemocjan.
Iako je vecj lezyao na ledjima kad se to desilo, imao je
cyudan utisak da je oboren na ledja nekim strasynim,
bezbolnim udarcem. Sem toga, nesyto mu se i u glavi bilo
promenilo. Dok mu se vid ponovo izosytravao, on se seti
gde je i prepoznade lice koje je gledalo u njegovo; ali
negde je postojala neka praznina, kao da mu je iz mozga
izvadjen komad.
   >>Procji cje<<, recye O'Brajen. >>Pogledaj me u ocyi. S
kojom je zemljom Okeanija u ratu?<<
   Vinston razmisli. Znao je syta znacyi recy Okeanija, i da
je on gradjanin Okeanije. Secjao se takodje i Evroazije i
Istazije, ali ko je s kim u ratu nije znao. Nije se cyak ni
secjao nikakvog rata.
   >>Ne secjam se.<<
   >>Okeanija je u ratu s Istazijom. Secjasy li se sad?<<
   >>Da. <<
   >>Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom. Od pocyetka
tvog zyivota, od pocyetka Partije, od pocyetka istorije, rat
traje bez prekida, uvek isti rat. Secjasy li se toga?<<
   >>Da. <<
   >>Pre jedanaest godina stvorio si legendu o trojici ljudi
koji su bili osudjeni na smrt zbog izdaje. Tvrdio si da si
video komad papira koji je dokazivao njihovu nevinost.
Takav komad papira nikad nije postojao. Ti si ga
izmislio, a kasnije si poverovao u njega. Sad se secjasy
upravo onog trenutka kad si ga izmislio. Secjasy li se?<<
   >>Da.<<

            [234]
   >>Malopre sam podigao prste na ruci i pokazao ti.
Video si pet prstiju. Secjasy li se?<<
   >>Da.<<
   O'Brajen podizye prste leve ruke, sakrivsyi palac.
   >>Ovde ima pet prstiju. Vidisy li pet prstiju?<<
   >>Da. <<
   I zaista ih je video toliko, za jedan kratak trenutak,
pre nego syto mu se predeo svesti izmenio. Video je pet
prstiju, bez ikakve deformacije.  Onda sve ponovo
postade normalno, i stari strah, mrzynja i zgranutost se
vratisye i skolisye ga. No postojao je trenutak - nije znao
koliki, mozyda trideset sekundi - jasnocje i sigurnosti,
kad je svaka nova O'Brajenova sugestija ispunjavala po
jedno prazno mesto i postajala apsolutna istina, kad je
dva i dva moglo isto tako lako biti tri kao i pet, da je to
bilo potrebno. Taj trenutak besye izbledeo pre nego je
O'Brajen spustio ruku; no, iako se nije dao povratiti,
ostao je u secjanju, kao syto u secjanju ostaje kakav
intenzivan dozyivljaj iz nekog udaljenog doba zyivota,
doba kad je cyovek bio sasvim druga licynost nego u
trenutku secjanja.
   >>Sad vidisy<<, recye O'Brajen >>da je to, bilo kako bilo,
mogucje.<<
   >>Da<<, recye Vinston.
   O'Brajen ustade zadovoljna lica. Levo od njega
Vinston spazi cyoveka u belom mantilu kako odbija vrh
ampule i puni sypric. O'Brajen se okrete Vinstonu s
osmehom, i, gotovo na stari nacyin, popravi naocyare na
nosu.
   >>Secjasy li se da si napisao u dnevniku<<, recje, >>da je
svejedno jesam li ti prijatelj ili neprijatelj, posyto sam, u
najmanju ruku, cyovek koji te razume i s kojim se mozye
razgovarati? Imao si pravo. Ja volim da razgovaram s
tobom. Dopada mi se ustrojstvo tvog intelekta. Podse-
cja me na moje, s tom razlikom syto si ti lud. Pre nego syto
zavrsyimo ovu seansu, mozyesy mi postaviti nekoliko
pitanja, ako hocjesy.<<
   >>Bilo kakvih?<<
   >>Kakvih hocjesy.<< On vide da su Vinstonove ocyi na

                                      [235]
brojcyaniku. >>Iskljucyen je. Koje ti je prvo pitanje?<<
  >>Syta ste uradili s Dzyulijom?<< upita Vinston.
   O'Brajen se ponovo osmehnu. >>Izdala te je, Vinsto-
ne. Smesta, bez rezerve. Retko sam kad video da nam
neko pristupa tako brzo. Da je vidisy, jedva bi je poznao.
Sav bunt, sve obmane, sva ludost, sva iskvarenost duha
- sve je to isterano iz nje. To je bilo savrsyeno obracjenje,
sykolski primer.<<
   >>Mucyili ste je?<<
   O'Brajen ostavi ovo bez odgovora. >>Sledecje pitanje<<,
recye.
   >>Da li Veliki Brat postoji?<<
   >>Razume se da postoji. Partija postoji. Veliki Brat je
otelovljenje Partije.<<
   >>Da li on postoji u istom smislu kao i ja?<<
   >>Ti ne postojisy<<, recye O'Brajen.
   Njega ponovo napade osecjanje bespomocjnosti. Poz-
navao je, ili bar mogao zamisliti, argumente kojima bi
se dokazalo da on ne postoji; ali oni su bili besmislice,
igra recyima. Zar i sama izjava >>ti ne postojisy<< ne sadrzyi
logicyki apsurd? Ali syta vredi to recji? Duh mu se skupi
pri pomisli na neporecive, ludacyke argumente kojima bi
ga O'Brajen srubio.
   >>Mislim da postojim<<, umorno recye. >>Svestan sam
postojanja svoje licynosti. Rodjen sam, i umrecju. Imam
ruke i noge. Zauzimam odredjeno mesto u prostoru.
Nijedno cyvrsto telo ne mozye zauzimati to isto mesto u
isto vreme. Da li Veliki Brat postoji u tom smislu?
   >>To nije vazyno. On postoji.<<
   >>Hocje li Veliki Brat umreti?<<
   >>Razume se da necje. Kako bi mogao da umre?
Sledecje pitanje.<<
   >>Da li Bratstvo postoji?<<
   >>To, Vinstone, necjesy saznati nikad. Ako resyimo da te
pustimo na slobodu kad budemo gotovi s tobom, ako
docyekasy i devedesetu, ni tad necyesy saznati da li je na to
pitanje odgovor da ili ne. Dokle god budesy zyiv, to cje u
tvojoj glavi ostati neresyena zagonetka.<<
   Vinston je lezyao cjutecji. Grudi su mu se dizale i

            [236]
spusytale malo ubrzanije. Josy uvek nije bio postavio ono
pitanje koje mu je prvo dosylo u glavu. Znao je da ga
mora postaviti, a ipak mu se cyinilo da jezik odbija da ga
izgovori. Na O'Brajenovom licu moglo se procyitati da
ga to zabavlja. Cyinilo se cyak da mu i naocyare imaju neki
ironicyan sjaj. Zna, pomisli Vinston, zna syta cju ga pitati!
Na tu pomisao, iz njega grunusye recyi:
   >>Syta je u sobi sto jedan?<<
   O'Brajenu se izraz lica ne promeni. On odgovori
suvo:
   >>Znasy ti syta je u sobi sto jedan, Vinstone. Svako zna
syta je u sobi sto jedan.<<
   On podizye prst prema cyoveku u belom mantilu.
Seansa je ocyigledno bila gotova. U Vinstonovu ruku se
zari igla. On gotovo istog trenutka utonu u dubok san.



   3.


>>Tvoje lecyenje ima tri faze<<, recye O'Brajen. Ucyenje,
shvatanje i prihvatanje. Vreme je da udjesy u drugu fazu.<<
   Kao i uvek, Vinston je lezyao na ledjima. No odnedav-
na su mu veze bile labavije. Josy uvek su ga vezivale za
krevet, ali sad je mogao da malo pokrene kolena,
okrene glavu s jedne strane na drugu i da podigne ruke
u laktu. Brojcyanik je takodje postao manje uzyasan. Od
njegovih udara spasavala ga je hitrina duha; O'Brajen
je povlacyio rucyicu uglavnom samo onda kad je Vinston
ispoljavao neinteligenciju. Ponekad bi prosyla cela sean-
sa a da O'Brajen ne upotrebi brojcyanik. Vinston nije
znao koliko je seansi bilo. Ceo taj proces kao da se
protezao dugo, beskrajno - verovatno nedeljama - a
razmaci izmedju seansi trajali su katkad nekoliko dana a
katkad samo sat ili dva.
   >>Lezyecji ovde<<, recye O'Brajen, >>cyesto si se cyudio - cyak
si i mene pitao - zasyto Ministarstvo ljubavi trosyi toliko
vremena i truda na tebe. Dok si bio slobodan, zbunjiva-

                                      [237]
lo te je, u osnovi, to isto pitanje. Bio si u stanju da
shvatisy mehanizam drusytva u kome zyivisy, ali ne i
njegove pokretacyke motive. Secjasy li se da si napisao u
dnevniku ,Jasno mi je <1kako;>1 nije mi jasno <1zasyto>1'? I
upravo kad si pocyeo razmisyljati o onome ,zasyto', pocyeo
si da sumnjasy u svoju normalnost. Procyitao si <1knjigu,>1
Goldsytajnovu knjigu; ili bar neke delove. Da li si odatle
saznao isyta syto vecj nisi znao?<<
   >>Vi ste je procyitali?<< upita Vinston.
   >>Ja sam je napisao. To jest, ucyestvovao sam u
pisanju. Kao syto znasy, nijedna knjiga se ne proizvodi
samostalno.<<
   >>Je li istina ono syto u njoj pisye?<<
   >>Syto se opisa ticye, jeste. Medjutim, program akcije
koji ona iznosi susyta je besmislica. Potajno nagomilava-
nje znanja - postepeno syirenje prosvecjenosti - konacyno
proleterska revolucija - zbacivanje Partije s vlasti. Ti si i
sam predvideo da cje to pisati u njoj. Sve je to besmislica.
Proleteri se necje nikad pobuniti, ni za hiljadu godina, ni
za milion. Ne mogu. Ne moram ti recji zasyto: ti to znasy i
sam. Ako si ikad gajio snove o ustanku, morasy ih
napustiti. Partija se ni na koji nacyin ne mozye zbaciti s
vlasti. Vladavina Partije je vecyna. To treba da ti bude
polazna tacyka u daljem razmisyljanju.<<
   On se priblizyi krevetu. >>Vecyna!<< ponovi. >>A sad da se
vratimo na pitanja ,kako' i ,zasyto'. Tebi je prilicyno jasno
<1kako>1 se Partija odrzyava na vlasti. Sad mi reci <1zasyto>1 se mi
drzyimo vlasti. Syta nas na to pokrecje? Zasyto zyelimo mocj?
Hajde, govori<<, dodade kad mu Vinston nije odgovo-
rio.
   Vinston ipak ne progovori josy trenutak-dva. Besye ga
savladalo osecjanje zamorenosti. S O'Brajenovog lica
ponovo je zracyila jedva primetna ludacyka zanesenost.
Znao je unapred syta cje O'Brajen recji. Da Partija ne zyeli
vlast radi sebe same nego za dobro vecjine. Da ona zyeli
vlast zato syto su ljudi iz masa slabicji i kukavice koji ne
mogu izdrzyati slobodu niti se suocyiti s istinom, te da im
zato moraju rukovoditi i sistematski ih obmanjivati
drugi, jacyi od njih. Da cyovecyanstvo mora birati izmedju

             [238]
slobode i srecje, i da je, za ogromnu vecjinu, srecja bolja.
Da je Partija vecyiti zasytitnik slabih, sekta predana
jedinstvenom idealu koja cyini zlo da bi stvorila dobro,
koja zyrtvuje svoju srecju za srecju drugih. Strasyno je to,
pomisli Vinston, strasyno je to syto cje O'Brajen verovati u
sve ovo kad bude izrekao ove recyi. Vidi mu se po licu.
O'Brajen zna sve. Zna hiljadu puta bolje no Vinston u
kakvom ponizyenju zyivi ogromna masa ljudi i kojim ih
lazyima i varvarskim delima Partija odrzyava u takvom
stanju. On je shvatio sve, odmerio sve, i zakljucyio da
nisyta od toga nije vazyno; krajnji cilj opravdava sve. Syta
se mozye, pomisli Vinston, protiv ludaka koji je inteli-
gentniji nego ti, koji pravicyno saslusya tvoje argumente a
zatim jednostavno nastavlja sa svojim ludilom?
   >>Vi rukovodite nama za nasye dobro<<, recye slabim
glasom. >>Vi verujete da ljudi nisu sposobni da upravlja-
ju sami sobom i stoga...<<
   On se trzye i skoro kriknu. Kroz telo mu besye prosyao
udar bola. O'Brajen besye povukao poluzyicu do trideset
pet.
   >>Glupost, Vinstone, glupost!<< uzviknu. >>Morao bi
biti pametniji. <<
   Vrati poluzyicu na mesto i nastavi:
   >>Ja cju ti sad recji odgovor na moje pitanje. Evo u
cyemu je stvar. Partija zyeli mocj jedino i iskljucyivo radi
same mocji. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas
samo mocj. Ni bogatstvo, ni raskosy, ni dug zyivot, ni
srecja; samo mocj, cyista mocj. Syta znacyi cyista mocj,
shvaticjesy odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhij-
skih grupa iz prosylosti utoliko syto znamo syta radimo.
Svi ostali, cyak i oni koji su nam bili slicyni, bili su
kukavice i licemeri. Nemacyki nacisti i staljinisti su nam
po svojim metodima bili vrlo blizu, ali nikad nisu imali
hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili,
mozyda cyak i verujucji u to, da su se docyepali vlasti ne
zyelecji, i na ogranicyeno vreme; da odmah iza ugla lezyi raj
u kome cje svi ljudi biti slobodni i jednaki. Mi nismo
takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je
se odrekne. Mocj nije sredstvo, mocj je cilj. Ne usposta-

                                     [239]
vlja se diktatura da bi se sacyuvala revolucija nego se
podizye revolucija da bi se uspostavila diktatura. Cilj
progonjenja je progonjenje. Cilj mucyenja je mucyenje.
Cilj mocji je mocj. Da li sad pocyinjesy da me shvatasy?<<
   Vinstona iznenadi, kao syto ga je i ranije iznenadjivao,
zamor na O'Brajenovom licu. Bilo je jako, mesnato i
brutalno, bilo je puno inteligencije i neke uzdrzyane
strasti pred kojom se osecjao bespomocjan; ali bilo je i
umorno. Ispod ocyiju su bile kesice, kozya je visila s
jagodica. O'Brajen se nazye nad njega, namerno mu
primicyucji istrosyeno lice.
   >>Ti sad mislisy<<, recye on, >>da je moje lice staro i
izmoreno. Mislisy kako govorim o mocji, a nesposoban
sam da sprecyim makar raspadanje svog sopstvenog
tela. Zar ne mozyesy da shvatisy, Vinstone, da jedinka nije
nisyta visye do cjelija? Zamor cjelije je elan organizma. Da
li se umire kad se odseku nokti?<<
   Okrete se na drugu stranu i ponovo zakoracya po sobi,
drzyecji jednu ruku u dzyepu.
   >>Mi smo svesytenici mocji<<, recye. >>Bog, to je mocj. No
syto se tebe ticye, mocj je trenutno samo recy. Vreme je da
steknesy predstavu o tome syta znacyi mocj. Pre svega treba
da shvatisy da je mocj kolektivna stvar. Jedinka je mocjna
samo kad prestane biti jedinka. Tebi je poznata parola
Partije: ,Sloboda je ropstvo.' Je li ti padalo na pamet da
se ona mozye cyitati i natrasyke? Ropstvo je sloboda.
Usamljen - slobodan - cyovek cje uvek biti porazyen.
Tako mora biti, jer je svakom ljudskom bicju sudjeno da
umre, syto je najvecji od svih poraza. Ali ako je u stanju
da se potpuno, do kraja potcyini, ako se mozye utopiti u
Partiju tako da su on i Partija jedno, onda je svemocjan i
besmrtan. Drugo syto treba da shvatisy jeste da mocj znacyi
mocj nad ljudskim bicjima. Nad telom - ali pre svega nad
duhom. Mocj nad materijom - spoljnom stvarnosycju,
kako bi je ti nazvao - nema znacyaja. Nasya vlast nad
materijom je vecj apsolutna.<<
   Vinston za trenutak zaboravi brojcyanik. Pokusya da
se podigne u sedecji stav, i uspe samo da se bolno
istegne.

             [240]
         >>Ali kako mozyete imati vlast nad materijom?<< eks-
plodira. >>Vi nemate vlast cyak ni nad klimom, cyak ni nad
silom tezye. Da i ne govorimo o bolestima, fizicykom
bolu, smrti . . .<<
   O'Brajen ga ucjutka pokretom ruke. >>Mi imamo vlast
nad materijom zato syto imamo vlast nad duhom.
Stvarnost je sadrzyana u lobanji. Postepeno cjesy naucyiti,
Vinstone. Nema nicyega syto mi ne mozyemo. Da budemo
nevidljivi, da lebdimo u vazduhu - syta god hocjesy. Ja bih
mogao uzleteti s ovog poda kao mehur sapunice kad
bih hteo. Ali necju, jer Partija to necje. Ti bi se morao
okanuti tih shvatanja iz devetnaestog veka o prirodnim
zakonima. Mi pravimo prirodne zakone.<<
   >>Nije istina! Vi ne vladate cyak ni ovom planetom. A
Evroazija i Istazija? Njih josy niste osvojili.<<
   >>Nije vazyno. Pobedicjemo ih kad nam bude odgova-
ralo. No cyak i da ih ne pobedimo, syta bi to smetalo? Mi
ih mozyemo jednostavno iskljucyiti iz svesti. Okeanija je
ceo svet.<<
   >>Ali i sama zemlja je samo zrnce prasyine. A cyovek je
sicjusyan - bespomocjan! Otkad on postoji. Zemlja je
milionima godina bila nenastanjena.<<

   >>Kojesyta. Zemlja je stara koliko i mi, nisyta starija.
Kako bi mogla biti starija? Sve syto postoji, postoji samo
kroz ljudsku svest.<<
   >>Ali stene su pune kostiju izumrlih zyivotinja -
mamuta, mastodonata i ogromnih gmizavaca koji su
postojali daleko pre nego syto se uopsyte cyulo za cyoveka.<<

   >>Vinstone, jesi li ti video te kosti? Razume se da nisi.
Njih su izmislili biolozi iz devetnaestog veka. Pre
cyoveka nije postojalo nisyta. Posle cyoveka, ako on ikad
nestane s lica zemlje, necje biti nicyeg. Van cyoveka ne
postoji nisyta. <<
   >>Ali van nas je ceo kosmos. Pogledajte zvezde! Neke
od njih su udaljene milionima svetlosnih godina. One su
nam zauvek van dohvata.<<

   >>Syta su zvezde?<< ravnodusyno recye O'Brajen. >>Pla-
micyci udaljeni koji kilometar. Da hocjemo, mogli bismo

                                     [241]
sticji do njih. Ili ih izbrisati. Zemlja je centar vasione.
Sunce i zvezde se okrecju oko nje.<<
   Vinston ucyini josy jedan grcyevit pokret. Ovog puta nije
rekao nisyta. O'Brajen nastavi kao da odgovara na
izrecyenu primedbu:
   >>Razume se, za izvesne svrhe to nije istina. Kad
plovimo okeanom, ili kad predvidjamo pomracyenje,
cyesto nam je pogodno da pretpostavimo da se zemlja
okrecje oko sunca i da su zvezde udaljene milione
miliona kilometara. Ali syta s tim? Mislisy li da nismo u
stanju da stvorimo dvostruki sistem astronomije? Zvez-
de mogu biti i blizu i daleko, vecj prema tome kako nam
je potrebno. Mislisy li da nasyi matematicyari nisu tome
dorasli? Jesi li zaboravio dvomisao?<<
   Vinston ponovo potonu u krevet. Syta je god govorio,
brz odgovor ga je lomio kao tojaga. A ipak je znao,
<1znao,>1 da je u pravu. Verovanje da van sopstvenog duha
ne postoji nisyta - pa valjda postoji neki nacyin da se
dokazye da je pogresyno? Zar nije josy odavno u prosylosti
oboreno? Za to verovanje postojalo je cyak i ime, ali ga se
nije mogao setiti. O'Brajenove usne, dok ga je posma-
trao odozgo, iskrivisye se u blag osmejak.
   >>Rekoh ti, Vinstone<<, recye on, >>da si u metafizici
slab. Recy koje pokusyavasy da se setisy jeste solipsizam. Ali
gresyisy. To nije solipsizam. Kolektivni solipsizam, ako
hocjesy - to da. Ali to je druga stvar; cyak sasvim
suprotna. Ali skrenuli smo s pravca<<, dodade izmenje-
nim tonom. >>Prava mocj, mocj za koju se mi moramo
boriti i danju i nocju, nije mocj nad stvarima nego nad
ljudima.<< Zastade, i za trenutak ponovo postade slicyan
ucyitelju koji ispituje bistrog djaka: >>Kazyi mi, Vinstone,
kako jedan cyovek uspostavlja svoju mocj nad drugim?<<
   Vinston razmisli. >>Primoravajucji ga da pati<<, recye.
   >>Upravo tako. Primoravajucji ga da pati. Nije dovolj-
na samo pokornost. Ako ne pati, kako cjesy znati da se
pokorava tvojoj volji, a ne svojoj? Mocj se sastoji u
nanosyenju bola i ponizyenja. Mocj se sastoji u tome da se
ljudski duh razbije na komade a potom sastavi u zyeljeni
oblik. Da li ti sad biva jasno kakav svet mi stvaramo?

             [242]
Taj svet je potpuna suprotnost onim glupavim hedoni-
sticykim utopijama koje su zamisyljali reformatori u
prosylosti. Svet straha, izdajstva i muke, svet u kome se
gazi i biva zgazyen, svet koji cje s procesom rafiniranja
postajati nemilosrdniji. Napredak u nasyem svetu znacyi-
cje napredak ka povecjanju bola. Stare civilizacije su
tvrdile da se zasnivaju na ljubavi i pravdi. Nasya se
zasniva na mrzynji. U nasyem svetu necje biti drugih
emocija do straha, gneva, trijumfa i samounizyenja. Sve
ostalo cjemo unisytiti - sve. Vecj slamamo misaone navike
koje su prezyivele iz perioda pre Revolucije. Raskinuli
smo vezu izmedju deteta i roditelja, izmedju cyoveka i
cyoveka, i izmedu cyoveka i zyene. Visye se niko ne usudjuje
da veruje supruzi, detetu, prijatelju. No u buducjnosti
necje biti ni supruga ni prijatelja. Deca cje se oduzimati
od majki po porodjaju, kao jaja od kokosyke. Seksualni
instinkt cje biti unisyten. Produzyavanje vrste bicje formal-
nost koja cje se obavljati jednom godisynje, kao syto se
produzyuje knjizyica za snabdevanje. Ukinucjemo orga-
zam. Nasyi neurolozi upravo rade na tome. Necje biti
odanosti, sem odanosti Partiji. Necje biti ljubavi' sem
ljubavi prema Velikom Bratu. Necje biti smeha, sem
smeha pobedioca nad pobedjenim. Necje biti umetnosti,
necje biti knjizyevnosti, necje biti nauke. Kad postanemo
svemocjni, nauka nam visye necje biti potrebna. Necje biti
razlike izmedju lepog i ruzynog. Necje biti radoznalosti,
necje biti uzyivanja u zyivotu. Sva konkurentska zadovolj-
stva bicje unisytena. Ali uvek - to nemoj zaboraviti,
Vinstone - uvek cje biti opijenosti od mocji, sve vecje i sve
suptilnije. Uvek, u svakom trenutku, postajacje uzbudje-
nje pobede, drazy gazyenja po neprijatelju koji je bespo-
mocjan. Ako hocjesy sliku o buducjnosti, zamisli cyizmu
kako gazi ljudsko lice - zauvek.<<
   On zastade, kao da je ocyekivao da cje Vinston
progovoriti. Vinston besye pokusyao da se ponovo utopi
u povrsyinu kreveta. Nije mogao da izusti ni recy. Cyinilo
mu se da mu se srce sledilo. O'Brajen produzyi:
   >>I zapamti da je to zauvek. Uvek cje biti tog lica po
kome treba gaziti. Jeretik, neprijatelj drusytva, uvek cje

                                     [243]
postojati da bismo ga mogli ponovo pobedjivati i
ponizyavati. Sve kroza syta si prosyao otkako si nam
dopao u ruke - sve cje se to nastaviti, i to josy gore.
Sypijuniranja, izdaje, hapsyenja, mucyenja, pogubljenja,
nestajanja, necje nikad prestati. Taj svet cje biti svet
straha isto koliko i trijumfa. Syto bude jacya, Partija cje
biti bezobzirnija; syto je slabiji otpor, to je jacyi despoti-
zam. Goldsytajn i njegove jeresi zyivecje vecyito. Svakog
dana, svakog trenutka, bicje porazyavane, obezvredjiva-
ne, ismevane, popljuvane - a ipak cje uvek prezyivljavati.
Ova drama koju sam s tobom igrao sedam godina
odigravacje se opet i opet, generaciju za generacijom,
uvek u sve suptilnijem obliku. Uvek cjemo imati jeretika
pred sobom, prepusytenog nama na milost i nemilost,
koji vrisyti od bola, slomljen, dostojan prezira - i koji cje
se na kraju potpuno pokajati, spasen od samog sebe,
koji cje od svoje volje puziti do nasyih stopa. To je svet
koji pripremamo, Vinstone. Svet pobede za pobedom,
trijumfa za trijumfom; beskrajnog pritiskanja, pritiska-
nja, pritiskanja na zyivac mocji. Vidim da pocyinjesy da
shvatasy kako cje taj svet izgledati. Ali na kraju cjesy
prevazicji golo shvatanje. Prihvaticjesy ga i postati deo
njega.
   Vinston se besye dovoljno povratio da mozye govoriti.
>>Ne mozyete!<< recye slabim glasom.
   >>Syta mislisy tom primedbom, Vinstone?<<
   >>Ne mozyete stvoriti takav svet koji ste mi sad opisali.
To je san. Takav svet je nemogucj.<<
   >>Zasyto?<<
   >>Nemogucje je zasnovati jednu civilizaciju na strahu,
mrzynji i surovosti.<<
   >>Zasyto ne?<<
   >>Ne bi imala vitalnosti. Izvrsyila bi samoubistvo.<<
   >>Kojesyta. Ti si pod utiskom da mrzynja iscrpljuje visye
nego ljubav. Zasyto bi bila takva? Pa i kad bi bila, syta
onda? Recimo da mi resyimo da se istrosyavamo brzye.
Recimo da ubrzamo tempo zyivota tako da ljudi postanu
senilni u tridesetoj godini. Pa syta? Zar ne mozyesy shvatiti
da smrt jedinke nije smrt? Partija je besmrtna.<<

            [244]
   Kao i obicyno, od njegovog glasa Vinston se oseti
smlavljen i bespomocjan. Uz to se bojao da cje O'Brajen
ponovo povucji poluzyicu na brojcyaniku. No ipak nije
mogao da cjuti. Slabasyno, bez argumenata, bez icyega syto
bi ga podrzyavalo sem neiskazivog straha od onoga syto
je O'Brajen rekao, on se vrati u napad.
   >>Ne znam -- ne ticye me se. Nekako cjete vecj propasti.
Nesyto cje vas vecj pobediti. Pobedicje vas zyivot.<<
   >>Mi vladamo zyivotom, Vinstone, na svim njegovim
nivoima. Ti zamisyljasy da postoji nesyto syto se zove
ljudska priroda, syto cje se razgneviti od nasyih dela i
okrenuti protiv nas. Ali ljudsku prirodu stvaramo mi.
Cyovek se mozye mesiti do beskonacynosti. Ili si se mozyda
vratio svom starom verovanju da cje se proleteri ili
robovi dicji i zbaciti nas. Izbaci to iz glave. Oni su
bespomocjni, kao zyivotinje. Cyovecyanstvo -- to je Parti-
ja. Ostali su van njega; nevazyni su.<<
   >>Ne ticye me se. Na kraju cje vas potucji. Pre ili posle cje
vas prozreti, a onda cje vas razbiti u paramparcyad.<<
   >>Vidisy li ti kakav dokaz da se to desyava?<<
   >>Ne. Ja u to verujem. <1Znam>1 da cjete propasti. Postoji
nesyto u vasioni -- ne znam, neki duh, neki princip -- syto
nikad necjete pobediti.<<
   >>Verujesy li ti u boga, Vinstone?<<
   >>Ne.<<
   >>Pa syta je to onda, koji je taj princip koji cje pobediti?<<
   >>Ne znam. Duh cyoveka.<<
   >>A da li ti sebe smatrasy cyovekom?<<
   >>Da.<<
   >>Ako jesi, Vinstone, onda si poslednji. Tvoja vrsta je
izumrla; naslednici smo mi. Shvatasy li da si <1sam?>1 Ti si
van istorije, ti ne postojisy.<< Ponasyanje mu se promeni;
on recye nesyto grublje: >>I smatrasy se moralno visyim od
nas, s nasyim lazyima i nasyom svireposycju?<<
   >>Da, smatram se visyim.<<
   O'Brajen ne recye nisyta. Govorila su neka druga dva
glasa. Posle jednog trenutka Vinston primeti da je jedan
od tih glasova njegov. To syto se cyulo bio je magnetofon-
ski snimak razgovora koji je vodio s O'Brajenom one

                                     [245]
vecyeri kad je pristupio Bratstvu. On se sad cyu kako
obecjava da cje lagati, krasti, falsifikovati, ubijati,
podsticati uzimanje droga i prostituciju, syiriti venericyne
bolesti, bacati vitriol deci u lice. O'Brajen ucyini kratak,
nestrpljiv pokret, kao da bi rekao da je stvar nevredna
prikazivanja. Zatim okrete prekidacy i glasovi ucjutasye.
   >>Ustani s kreveta<<, recye.
   Veze se behu olabavile. Vinston se spusti na pod i
nesigurno uspravi.
   >>Ti si poslednji cyovek<<, recye O' Brajen. >>Ti si zatocynik
ljudskog duha. Videcjesy se kakav si. Skini odecju.<<
   Vinston odresyi komad kanapa koji mu je drzyao
kombinezon. Patent-zatvaracy su mu odavno bili isycyu-
pali. Nije se mogao setiti da li je i jedan put skinuo svu
odecju sa sebe otkako su ga uhapsili. Ispod kombinezo-
na telo su mu obavijale prljave zyucjkaste krpe, koje on
jedva prepoznade kao ostatke donjeg rublja. Dok ih je
skidao sa sebe, primeti trokrilno ogledalo na suprot-
nom kraju sobe. Priblizyi mu se, zatim se zaustavi u pola
koraka. Iz grla mu se besye oteo nehoticyan krik.
   >>Hajde, hajde<<, recye O'Brajen. >>Stani izmedju krila.
Videcjesy se i iz profila.<<
   Vinston besye zastao jer ga je bilo strah. Prema njemu
je isyla povijena, siva, kosturna prilika. Plasyio je visye njen
izgled nego samo saznanje da je ta prilika on. On se
priblizyi staklu. Lice te spodobe izgledalo je izbacyeno
upolje zbog pognutog drzyanja. Izgubljeno, hapsyenicyko
lice sa cyvorugavim cyelom koje je prelazilo u cjelavo teme,
iskrivljen nos i jagodice stucyenog izgleda iznad kojih su
ocyi bile uzyarene i budne. Obrazi su bili izborani, a usta
izgledala upala. Svakako je posredi bilo njegovo lice, ali
mu se cyinilo da se ono promenilo manje nego on u sebi.
Ono syto bi se na njemu videlo bilo bi drukcyije od onog
syto je osecjao. Bio je delimicyno ocjelavio. U prvom
trenutku je pomislio da je i posiveo, ali sivo mu je bilo
samo teme. Sem ruku i kruga lica, celo mu je telo bilo
sivo od davnasynje prljavsytine koja se upila u kozyu.
Ovde-onde pod prljavsytinom videle su se crvene braz-
gotine od rana, a kod cylanaka je prosyireno mesto na

             [246]
veni bilo zapaljena masa s koje se ljusytila kozya. No
istinski ga je prestravilo to syto mu je telo bilo toliko
smrsyalo. Grudni kosy mu je bio uzan kao u kostura; noge
su se bile tako istanjile da su u kolenu bile syire nego u
butini. Sad je video syta je O'Brajen mislio kada je
promenuo profil.  Krivina kicyme je zaprepasycjivala.
Mrsyava ramena su bila pognuta, cyinecji od grudi
ulegnucje, tanki vrat kao da se savijao nadvoje pod
tezyinom lobanje. Da je trebalo pogadjati, rekao bi da je
u pitanju telo syezdesetogodisynjaka koji pati od kakve
opake bolesti.
   >>Ponekad si mislio<<, recye O'Brajen, >>da moje lice --
lice cylana Uzye partije -- izgleda staro i strosyeno. Syta
mislisy o svom?<<
   On zgrabi Vinstona za rame i obrte ga tako da se
nadjosye licem u lice.

   >>Pogledaj u kakvom si stanju!<< recye. >>Pogledaj tu
prljavsytinu po celom telu. Pogledaj to blato izmedju
prstiju na nogama. Pogledaj tu odvratnu ranu na nozi iz
koje ti se cedi gnoj. Primecjujesy li da zaudarasy kao jarac?
Verovatno visye i ne primecjujesy. Pogledaj koliko si
smrsyao. Vidisy li? Mogu da sastavim palac i kazyiprst oko
tvoje misyice. Mogao bih ti prelomiti vrat kao syargarepu.
Znasy li da si izgubio dvadeset pet kilograma otkako si
nam pao u ruke? Cyak ti i kosa opada, u celim
pramenovima. Gledaj!<< On dohvati Vinstona za kosu i
povucye; u ruci mu ostade pramen dlaka. >>Otvori usta.
Devet, deset, jedanaest -- imasy josy jedanaest zuba.
Koliko si imao kad si dosyao ovamo? I ovo malo syto ti je
ostalo ispada ti iz glave. Gledaj!<<

   On dohvati jedan od Vinstonovih preostalih prednjih
zuba izmedju snazynog palca i kazyiprsta. Kroz Vinstono-
vu vilicu sevnu bol. O'Brajen mu besye isycyupao zub iz
korena. Zatim ga baci preko cjelije.
   >>Trulisy<<, recye, >>raspadasy se. Syta si ti? Vrecja djubreta.
Sad se okreni i ponovo pogledaj u ogledalo. Vidisy li tu
spodobu koja te gleda? To je poslednji cyovek. Ako si ti
cyovek, onda je to cyovecyanstvo. A sad se obuci.<<

                                     [247]
   Sporim, krutim pokretima, Vinston se pocye oblacyiti.
Do tada nije primecjivao koliko je mrsyav i slab. U glavi
mu se vrtela samo jedna misao: da se u zatvoru nalazi
duzye nego syto mu se cyinilo. Zatim ga, dok je ponovo
navlacyio svoje bedne krpe, iznenada preplavi sazyaljenje
prema svom upropasycjenom telu. Pre no syto je postao
svestan syta cyini, on se skljoka na stolicyicu koja je stajala
pored kreveta i briznu u placy. Bio je svestan svoje
ruzynocje, svoje nespretnosti -- svezyanj kostiju u odvrat-
no prljavom rublju koji sedi i placye pod grubim belim
svetlom -- ali se nije mogao zaustaviti. O'Brajen mu
polozyi ruku na rame, gotovo ljubazno.
   >>Necje to vecyno trajati<<, recye. >>Mozyesy se spasti kad
god zazyelisy. Sve zavisi od tebe.<<
   >>Vi ste to ucyinili!<< zajeca Vinston. >>Vi ste me doveli u
ovo stanje.<<
   >>Ne, Vinstone, ti si sam sebe doveo do njega. Ti si
prihvatio kad si krenuo protiv Partije. Sve je to bilo
sadrzyano u tvom prvom delu. Nije se desilo nisyta syto nisi
i sam predvideo.<<
   On zastade, zatim produzyi:
   >>Potukli smo te, Vinstone. Slomili smo te. Video si
kakvo ti je telo. Duh ti je u istom stanju. Ne mislim da ti
je ostalo josy mnogo ponosa. Tukli su te, batinali,
vredjali; vrisytao si od bola, valjao si se na podu u
sopstvenoj krvi i bljuvotini. Cvilio si za milost, izdao si
sve i svakoga. Mozyesy li mi navesti ijedno ponizyenje kroz
koje nisi prosyao?<<
   Vinston besye prestao da placye, mada su mu se suze i
dalje cedile iz ocyiju. Podizye pogled ka O'Brajenu.
   >>Nisam izdao Dzyuliju<<, recye.
   O'Brajen ga zamisyljeno pogleda odozgo. >>Ne<<, recye
on, >>ne; to stoji. Nisi izdao Dzyuliju.<<
   Ono cyudno posytovanje prema O'Brajenu, koje nisyta
nije moglo unisytiti, ponovo zapljusnu Vinstonovo srce.
Kako je inteligentan, pomisli on, kako je inteligentan!
Nije se nikad desilo da O'Brajen ne shvati syta mu on
kazye. Svako drugi bi mu smesta odvratio da je izdao
Dzyuliju. Jer syta nisu iscedili iz njega pod mukama?

             [248]
Rekao im je sve syto je znao o njoj, o njenim navikama,
njenom karakteru, prosylosti; priznao je do najbeznacyaj-
nije sitnice sve syto se desyavalo na njihovim sastancima,
sve syto je govorio njoj i ona njemu, priznao je gozbe
namirnicama sa crne berze, blud, maglovite planove
protiv Partije -- sve. A ipak, u onom smislu koji je
davao toj recyi, ipak je nije izdao. Nije prestao da je voli;
osecjanja koja je imao prema njoj ostala su ista.
O'Brajen je bez objasynjenja razumeo syta je on mislio.
   >>Recite mi<<, upita ga Vinston, >>hocje li me skoro
streljati?<<
   >>Dotle mozye potrajati josy dugo<<, recye O'Brajen. >>Ti
si tezyak slucyaj. Ali ne gubi nadu. Mi izlecyimo svakog,
pre ili posle. Na kraju cjemo te streljati.<<



   4.


Bilo mu je mnogo bolje. Popravljao se i jacyao iz dana u
dan, ako se moglo govoriti o danima.
   Belo svetlo i zujanje ostali su nepromenjeni, ali cjelija
je bila nesyto udobnija nego ostale u kojima je bio. Na
krevetu od dasaka bio je dusyek i jastuk; imao je i
stolicyicu. Bili su ga okupali, a potom ga prilicyno cyesto
pusytali da se pere u limenom lavoru. Cyak su mu davali i
tople vode za to.  Dali su mu novo rublje i cyist
kombinezon, mazali su mu otecyenu venu nekom masycju
koja je ublazyavala svrab. Izvadili su mu preostale zube i
dali vesytacyku vilicu.
   Prosylo je mnogo nedelja, ako ne i meseci. Da je bio
imalo zainteresovan, mogao je da prati proticanje
vremena, jer su ga hranili u razmacima koji su izgledali
pravilni. Procenjivao je da mu daju tri obroka na
dvadeset cyetiri cyasa; ponekad se maglovito pitao da li ga
hrane nocju ili danju. Hrana je zacyudo bila dobra, s
mesom za svaki trecji obrok. Jednom su mu dali cyak i
kutiju cigareta. Syibica nije imao, ali mu je vecyito cjutljivi

                                     [249]
strazyar davao vatre. Prvi put kad je pokusyao da pusyi
besye mu pripala muka, ali nije popustio. Kutija mu je
potrajala dugo: pusyio je samo po pola cigarete posle
svakog obroka.
   Dali su mu tablicu za cyiji je jedan ugao bila privezana
krizyulja. Iz pocyetka ih nije upotrebljavao. Cyak i budan,
bio je u potpunoj apatiji. Cyesto bi izmedju dva obroka
odlezyao gotovo ne pokrecjucji se, cyas spavajucji a cyas se
budecji u nejasne fantazije u kojima je bilo previsye i
otvoriti ocyi. Josy odavno je bio navikao da spava s jakim
svetlom na licu. Nije mu smetalo; jedina je razlika bila u
tome syto su mu snovi bili povezaniji. Celo to vreme
sanjao je mnogo, i uvek lepe snove. Bio je u Zlatnom
kraju, ili sedeo medju velicyanstvenim rusyevinama osvet-
ljenim suncem, s majkom, sa Dzyulijom, s O'Brajenom
-- nije radio nisyta, prosto je sedeo na suncu i razgova-
rao s njima o mirnim stvarima. Misli koje je imao na
javi uglavnom su bile o tim snovima. Sad kad je
podsticaj koji je davao bol bio uklonjen, cyinilo se da je
izgubio mocj intelektualnog naprezanja. Nije mu bilo
dosadno, nije imao zyelje za razgovorom ili razonodom.
Prosto biti sam, ne biti tucyen ni saslusyavan, biti sit i sav
cyist, savrsyeno ga je zadovoljavalo.
   Postepeno je pocyeo da provodi sve manje vremena u
snu, ali josy uvek ga nisyta nije gonilo da ustaje. Zyeleo je
jedino da mirno lezyi i osecja kako mu se u telu skuplja
snaga. Opipavao bi se ovde-onde, nastojecji da se uveri
da to nije iluzija, da mu se misyicji zaista debljaju a kozya
zatezye. Najzad se uspostavi van svake sumnje da se
popravio; noge su mu u butinama bile neporecivo
deblje nego u kolenima. Posle toga, iz pocyetka s
oklevanjem, pocye redovno izvoditi vezybe. Uskoro je bio
u stanju da predje tri kilometra, merecji ih koracima po
cjeliji, i ugnuta ramena mu se pocyesye ispravljati. Onda
pokusya da radi komplikovanije vezybe; tu se zaprepasti i
oseti ponizyen otkrivsyi syta sve nije sposoban da uradi.
Nije mogao da se krecje brzye no hodom, nije mogao da
drzyi stolicyicu u ispruzyenoj ruci, nije mogao da stoji na
jednoj nozi a da ne izgubi ravnotezyu. Cyucynuvsyi, otkri da

            [250]
se mozye uspraviti na jedvite jade, s uzyasnim bolovima u
butinama i listovima. Lezye potrbusyke i pokusya da se
podigne rukama. Nije vredelo: nije mogao da se
pomakne ni za santimetar. No posle nekoliko dana --
posle nekoliko obroka -- cyak i taj poduhvat mu podje za
rukom. Dodje vreme kad je bio u stanju da se tako
podigne syest puta uzastopce. Pocye cyak da se ponosi
svojim telom i da gaji povremeno verovanje da mu se i
lice vracja u predjasynje normalno stanje. Jedino kad bi
slucyajno stavio ruku na cjelavo teme setio bi se izbora-
nog, rusyevnog lica koje ga je onog dana pogledalo iz
ogledala.
   Duh mu postade aktivniji. On sede na krevet od
dasaka navalivsyi se ledjima na zid, s tablicom na
kolenima, i smisyljeno se dade na posao da se prevaspita.
   Bilo je sasvim jasno da je kapitulirao. Sad vide da je u
stvari pocyeo da kapitulira josy davno pre no syto je doneo
tu odluku. Od trenutka kad se nasyao u zgradi Ministar-
stva ljubavi -- da, cyak i tokom onih minuta kad su on i
Dzyulija stajali bespomocjni dok im je gvozdeni glas
govorio syta da rade -- shvatio je svu lakoumnost, svu
povrsynost svog pokusyaja da se usprotivi mocji Partije.
Sad je znao da ga je svih tih sedam godina Policija misli
posmatrala kao insekta pod lupom. Nije bilo nijednog
fizicykog cyina, nijedne izgovorene recyi, koje nisu primeti-
li, nijednog misaonog procesa koji nisu bili u stanju da
pogode. Cyak su i ono belicyasto zrnce prasyine na
koricama dnevnika uvek pazyljivo vracjali na mesto.
Pusytali su mu magnetofonske snimke, pokazivali foto-
grafije. Na nekima su bili on i Dzyulija zajedno. Da, cyak
i... Visye se nije mogao boriti protiv Partije. Osim toga,
Partija je bila u pravu. Tako je moralo biti: kako bi
besmrtni, kolektivni mozak mogao da pogresyi? Kojim
se spoljnim merilom mogu proveravati njegovi zakljucy-
ci? Dusyevno zdravlje je stvar statistike. U pitanju je
samo to da se naucyi misliti onako kako oni misle. Samo
syto. . .!
   Krizyulja mu se medju prstima cyinila debela i nezgrap-
na. On pocye da zapisuje misli koje su mu dolazile u

                                     [251]
glavu. Prvo napisa krupnim, nespretnim sytampanim
slovima:

   <1SLOBODA JE ROPSTVO>1

Zatim gotovo bez predaha ispisa ispod toga:

   <1DVA I DVA SU PET>1

Ali tu se pojavi neka prepreka. Kao da je uzmicao pred
necyim, duh mu se nije mogao usredsrediti. Znao je da
zna syta je na redu, ali za trenutak nije mogao da se seti.
Uspe da se seti samo svesnim naporom; misao mu nije
dosyla sama od sebe. On napisa:

   <1BOG JE MOCJ>1

Prihvatao je sve. Prosylost je izmenljiva. Prosylost se
nikad nije menjala. Okeanija je u ratu s Istazijom,
Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom. Dzyons, Aronson
i Raterford su krivi za sve cyime ih je optuzyba teretila. On
nikad nije video fotografiju koja je pobijala njihovu
krivicu. Ona uopsyte nije ni postojala; on ju je izmislio.
Setio se da se secjao protivrecynih stvari, no to su bile
lazyne uspomene, proizvodi samozavaravanja. Kako je
sve to bilo lako! Treba se samo predati; sve ostalo dolazi
samo po sebi. To je kao kad cyovek pliva uz struju koja
ga gura natrag ma koliko se naprezao, a zatim najed-
nom resyi da se okrene i podje niza struju umesto protiv
nje. Nisyta se nije menjalo sem plivacyevog polozyaja: ono
predodredjeno je u svakom slucyaju cyekalo na kraju. Sve
je bilo lako sem...!
   Sve mozye biti istina. Takozvani prirodni zakoni su
kojesytarija. Zemljina tezya je besmislica. >>Ja bih mo-
gao<<, rekao mu je O'Brajen, >>uzleteti s ovog poda kao
mehur sapunice, kad bih hteo.<< Vinston to razradi.
>>Ako on <1misli>1 daje uzleteo s poda, i ako ja u isto vreme
<1mislim>1 da ga vidim kako uzlecje, onda se to zaista
desyava.<< Odjednom, kao potopljena olupina koja se

             [252]
najednom probija na povrsyinu vode, u glavu mu se
probi misao: >>Ne desyava se. Mi samo zamisyljamo da se
desyava. To je halucinacija.<< On je smesta odgurnu u
stranu. Gresyka je bila ocyigledna. Podrazumevalo se da
postoji >>stvarni<< svet gde su se odvijala >>stvarna<<
zbivanja. Ali kako takav svet mozye postojati? Syta
znamo o bilo cyemu, sem onoga syto saznajemo preko
svog duha? Sve syto se dogadja, dogadja se u duhu. Syta
god se desyava u duhu, odista se desyava.
   Nije imao tesykocja da ukloni tu gresyku; nije bio ni u
opasnosti da joj podlegne. On ipak shvati da ta misao
nije ni trebalo da mu dodje u pamet. Duh treba da stvori
sebi neku slepu mrlju kad god se ukazye kakva opasna
misao. Taj proces bi trebalo da bude automatski,
instinktivan. U novogovoru se zvao <1zloustavljanje.>1
   On se dade na vezybanje u <1zloustavljanju.>1 Predstavi
sebi tvrdnje >>Partija kazye da je zemlja pljosnata<<,
>>Partija kazye da je led tezyi od vode<< -- i izvezyba se da ne
primecjuje ili da ne shvata argumente koji su tome
protivrecyili. Nije bilo lako. Bila je potrebna velika mocj
rezonovanja i improvizacije. Na primer, aritmeticyki
problemi koji su proizlazili iz tvrdnje >>dva i dva su pet<<
bili su van njegovih intelektualnih mocji. Bila je takodje
potrebna i izvesna duhovna gimnastika, sposobnost da
se u jednom trenutku primenjuje najsuptilnija logika, a
u drugom previdjaju i najgrublje logicyke gresyke. Glu-
post je bila isto toliko potrebna koliko i inteligencija, i
isto toliko tesyko dostizyna.
   Celo to vreme pitao se jednim delom svesti kad cje ga
streljati. >>Sve zavisi od tebe<< besye mu rekao O'Brajen;
no znao je da ne postoji nikakav svesni cyin kojim bi
mogao priblizyiti trenutak streljanja. Taj trenutak mozye
docji za deset minuta, ili za deset godina. Mogu ga
godinama drzyati u samici, mogu ga poslati u logor za
prinudni rad, mogu ga neko vreme i pustiti na slobodu
kao syto katkad rade. Bilo je savrsyeno mogucje da cje se,
pre nego syto bude streljan, cela drama hapsyenja i
saslusyavanja ponovo odigrati. Jedno je bilo sigurno:
smrt nikad ne dolazi u ocyekivanom trenutku. Po

                                     [253]
tradiciji -- neizrecyenoj tradiciji: to se nekako uduvek
znalo mada se nikad nije cyulo izgovoreno -- pucali su s
ledja, bez upozorenja, dok zyrtva ide hodnikom od jedne
cyelije do druge.
   Jednog dana -- mada >>jednog dana<< nije pravi izraz;
moglo je isto tako biti i pola nocji; dakle: jednom -- on
zapade u cyudno, blazyeno sanjarenje. Isyao je hodnikom
ocyekujucji metak. Znao je da cje ga iducjeg trenutka
metak pogoditi. Sve je bilo sredjeno, izgladjeno, pomire-
no. Nije visye bilo sumnji, prepirki, bola, straha. Telo mu
je bilo zdravo i snazyno. Hodao je lakim koracima, s
radosycju od kretanja i osecjanjem da hoda po suncu. Visye
nije bio u uzanim belim hodnicima Ministarstva ljubavi
nego u onom ogromnom prolazu obasjanom suncem,
syirokom cyitav kilometar, kojim je prolazio u delirijumu
izazvanom drogama. Bio je u Zlatnom kraju i hodao
putanjom preko starog pasynjaka koji su zecyevi sav
popasli. Osecjao je kratku gipku travu pod nogama i
sunce na licu. Na ivici poljane blago su se njihali
brestovi, a negde iza njih bio je potocyicj u cyijim su se
zelenim virovima ispod vrba igrale ribice.
   Odjednom se trzye, sav uzyasnut. Po kicymi mu izbi
znoj. Bio je cyuo svoj glasni krik:
   >>Dzyulija! Dzyulija! Dzyulija, ljubavi moja! Dzyulija!<<
   Za trenutak ga salete halucinacija:  vide je pred
sobom. Cyinilo se da nije samo s njim, nego u njemu. Bilo
mu je kao da mu je usyla u samo tkivo kozye. Tog
trenutka ju je voleo daleko visye nego kad su bili zajedno
i slobodni. Isto tako je znao da je ona negde zyiva i da joj
je potrebna njegova pomocj.
   On ponovo lezye i pokusya da se pribere. Syta je to
uradio? Koliko cje godina ovaj trenutak slabosti dodati
njegovom zatocyenisytvu?
   Josy jedan trenutak, i on cje cyuti bat cyizama u hodniku.
Oni necje pustiti da ovaj izliv prodje nekazynjen. Sad
znaju, ako nisu i odranije znali, da on krsyi sporazum
koji je zakljucyio s njima. Pokorio se Partiji ali je josy uvek
mrzi. U prosylosti je pod maskom konformiste nosio
jereticyki duh. Sad se povukao korak dalje: u duhu se

            [254]
predao, ali se nadao da cje dusyu ocyuvati netaknutu. Zna
da nije u pravu, ali visye voli da ne bude. Oni cje to
razumeti -- O'Brajen cje razumeti. Sve je izisylo na videlo
u tom jednom jedinom glupavom kriku.
   Moracje da pocyne iz pocyetka. To mozye potrajati
godinama. On predje rukom preko lica, trudecji se da
upamti novi oblik. U obrazima su bile duboke bore,
jagodice su pod rukom bile osytre, nos spljosyten. Osim
toga, otkako se poslednji put video u ogledalu, dobio je
i nove vilice. Nije lako odrzyati nedokucyiv izraz na licu
kad cyovek ne zna kako mu lice izgleda. U svakom
slucyaju, sama kontrola nad crtama lica nije dovoljna.
On prvi put shvati da cyovek koji hocje da sacyuva tajnu
mora da je sakrije i od samog sebe. Mora celo vreme
znati da je ona tu, ali ne sme je, dokle god ne postane
potrebna, pustiti da u bilo kom obliku kome se mozye
dati ime prodre u svest. Od sada mora da ima ne samo
ispravne misli nego i ispravna osecjanja, ispravne snove.
A celo to vreme mora da cyuva mrzynju u sebi, kao
grudvu materije koja je deo njega a ipak nepovezana s
njim, kao cistu.
   Jednog dana cje odlucyiti da ga streljaju. Ne mozye se
znati kad, ali se nekoliko sekundi unapred mozye
pogoditi. Pucaju uvek s ledja dok cyovek ide hodnikom.
Deset sekundi cje biti dosta. Za to vreme se svet u njemu
mozye preokrenuti. I onda, najednom, bez ijedne recyi,
bez zastajanja u hodu, bez promene i u jednoj jedinoj
crti lica --  najednom cje kamuflazya spasti i: bum!
opalicje topovi njegove mrzynje. Mrzynja cje ga ispuniti
kao ogroman prasytav plamen. I u tom istom trenutku:
bum! Opalicje metak, prekasno -- ili prerano. Pre nego
syto mu budu pridobili mozak, oni cje ga razneti.
Jereticyka misao cje biti nekazynjena, nepokajana, van
njihovog domasyaja zauvek. Oni cje probusyiti rupu u
svom sopstvenom savrsyenstvu. Umreti mrzecji ih -- to
je sloboda.
   On zatvori ocyi. To je bilo tezye nego prihvatiti
intelektualnu disciplinu. U pitanju je bilo samoponizye-
nje, samosakacjenje. Moracje da zaroni u najgnusniju

                                     [255]
gnusobu.  Syta josy ima strasynije, syta josy ima gadnije?  On
pomisli na Velikog Brata. Ogromno lice (zato syto se
stalno vidjalo na plakatima uvek se cyinilo da ima metar
u syirinu) sa gustim crnim brkovima i ocyima koje su
pratile cyoveka, izidje mu pred ocyi kao samo od sebe.
Koje je njegovo pravo osecjanje prema Velikom Bratu?
   U hodniku se cyu tezyak bat cyizama. Cyelicyna vrata se
otvorisye s treskom. U cjeliju udje O'Brajen. Iza njega je
stajao oficir vosytana lica i strazyari u crnoj uniformi.
   >>Ustani<<, recye O'Brajen. >>Hodi ovamo.<<
   Vinston stade pred njega. O'Brajen ga dohvati
snazynim rukama za ramena i unese mu se u lice.
   >>Mislio si da me prevarisy<<, recye on >>To ti je bilo
glupo. Ispravi se. Pogledaj me u lice.<<
   On zastade, zatim nastavi blazyim glasom:
   >>Popravljasy se. Intelektualno, s tobom je gotovo sve
kako treba. Nisi napredovao jedino emocionalno. Reci
mi, Vinstone -- i zapamti, bez lazyi; ti znasy da uvek
primecjujem lazy - reci mi: koje je tvoje pravo osecjanje
prema Velikom Bratu?<<
   >>Mrzim ga.<<
   >>Mrzisy ga. Dobro. Znacyi da je dosylo vreme da ucyinisy i
poslednji korak. Morasy zavoleti Velikog Brata. Nije
dovoljno da mu se samo pokoravasy; morasy ga voleti.<<
   On pusti Vinstona blago ga gurnuvsyi prema strazyari-
ma.
   >>Soba sto jedan<<, recye.


   5.


U svakoj fazi svog zatocyenisytva znao je, ili mu se cyinilo
da zna, na kom se mestu te zgrade bez prozora nalazi.
Verovatno je bilo malih razlika u vazdusynom pritisku.
Cjelije gde su ga strazyari tukli bile su pod zemljom. Soba
u kojoj ga je O'Brajen saslusyavao bila je visoko, blizu
krova.  Ova prostorija je bila mnogo metara pod
zemljom, na najdubljem mestu dokle se mozye docji.

             [256]
   Bila je vecja od gotovo svih ostalih cjelija u kojima je
bio. No on je jedva i primecjivao okolinu. Primetio je
jedino da su pravo ispred njega bila dva stocyicja, oba
pokrivena zelenom cyohom. Jedan je bio na svega metar-
dva ispred njega, a drugi nesyto dalje, blizu vrata. Bio je
u sedecjem stavu privezan za stolicu tako cyvrsto da nije
mogao pokrenuti nisyta, cyak ni glavu. Glavu mu je
otpozadi nesyto stezalo tako da je morao gledati pravo
preda se.
   Za trenutak je bio sam, zatim se vrata otvorisye i
O'Brajen udje.
   >>Jednom si me pitao<<, recye O'Brajen, >>syta je u sobi
sto jedan. Ja sam ti rekao da odgovor znasy i sam. Svi
znaju. U sobi sto jedan je najgora stvar na svetu.<<
   Vrata se ponovo otvorisye. Udje strazyar koji je nosio
nesyto od zyice, neku kutiju ili korpu. On je stavi na
udaljeniji sto. Od O'Brajena Vinston nije mogao da vidi
syta je to.
   >>Najgora stvar na svetu<<, recye O'Brajen, >> varira
zavisno od jedinke. Za nekog je to biti zyiv zakopan, za
drugog biti spaljen, ili udaviti se, ili biti nabijen na
kolac, ili pedeset drugih smrti. Ima slucyajeva kad je
najgora stvar na svetu nesyto sasvim beznacyajno, cyak ne
ni smrtonosno.<<
   On se besye malo pomerio u stranu tako da je Vinston
mogao bolje da vidi onaj predmet na stolu. To je bio
cyetvrtast kavez od zyice, s rucyicom za nosyenje na gornjem
kraju. Za prednji kraj bilo je pricyvrsycjeno nesyto nalik na
macyevalacyku masku, s udubljenom stranom napolju.
Iako je kavez lezyao tri-cyetiri metra od njega, Vinston
vide da je uzduzynom pregradom podeljen na dvoje, i da
se u svakom odeljku nalazi po jedan stvor. To su bili
pacovi.
   >>U tvom slucyaju<<, recye O'Brajen, >>najgora stvar na
svetu su pacovi.<<
   Josy cyim je video kavez, kroz Vinstona je prosyla neka
jeza predosecjanja, neki strah od neznano cyega. No tog
trenutka mu najednom postade jasno syta znacyi onaj
maskoliki deo. Utroba kao da mu se pretvori u vodu.

                                      [257]
   >>Ne mozyete!<< kriknu visokim, napuklim glasom.
>>Ne biste valjda! Ne biste valjda! Pa to je nemogucje.<<
   >>Da li se secjasy<<, recye O'Brajen, >>trenutka panike koji
ti je dolazio u snovima? Ispred tebe je bio zid mraka, a u
usyima ti je bucyalo. S druge strane zida nalazilo se nesyto
uzyasno. Znao si da znasy syta je to, ali se nisi usudjivao da
mu pogledasy u ocyi. S druge strane zida su se nalazili
pacovi.<<
   >>O'Brajene!<< recye Vinston naprezyucji se da ovlada
svojim glasom. >>Vi znate da to nije potrebno. Syta trazyite
od mene?<<
   O'Brajen mu ne dade neposredan odgovor. Najzad
progovori, onako ucyiteljski kako je ponekad imao
obicyaj. Gledao je zamisyljeno nekud u daljinu, kao da se
obracja publici iza Vinstonovih ledja.
   >>Sam po sebi<<, recye on, >>bol nije uvek dovoljan. Ima
situacija u kojima se cyovek odupire bolu, cyak i dok ne
izdahne. Ali za svakog postoji nesyto neizdrzyljivo --
nesyto o cyemu se ne mozye ni misliti. To nema veze sa
hrabrosycju i kukavicylukom. Cyovek koji pada s neke
visine nije kukavica ako se u padu uhvati za uzye. Cyovek
koji izranja iz duboke vode nije kukavica ako napuni
plucja vazduhom. To je jednostavno instinkt koji se ne
mozye unisytiti. Isti je slucyaj s pacovima. Za tebe, oni su
neizdrzyljivi. Oni predstavljaju oblik pritiska kome se ne
mozyesy odupreti, cyak i kad bi hteo. Stoga cjesy ucyiniti ono
syto se od tebe trazyi.<<
   >>Ali syta, syta? Kako cju to ucyiniti ako ne znam syta je?<<
   O'Brajen podizye kavez i premesti ga na blizyi sto,
spustivsyi ga pazyljivo na cyohu. Vinstonu zapisyta krv u
usyima. Imao je osecjanje da sedi u potpunoj usamljeno-
sti. Nalazio se usred ogromne puste ravnice, ravne
pustinje natopljene suncem, preko koje su mu svi zvuci
dolazili iz neizmernih daljina. No ipak je kavez s
pacovima bio nepuna dva metra od njega. Pacovi su bili
ogromni. Bili su u onom dobu kad im njusyka postaje
tupa i krvozyedna a krzno prelazi iz sive boje u mrku.
   >>Iako je glodar<<, recye O'Brajen, josy uvek se obracjaju-
cji nevidljivoj publici, >>pacov je mesozyder. To znasy. Cyuo

             [258]
si syta se desyava u siromasynim cyetvrtima ovog grada.
Ima ulica gde zyene ne smeju da ostave malo dete samo u
kucji, cyak ni na nekoliko minuta, jer bi ga inacye pacovi
svakako napali. U vrlo kratkom roku oglodali bi ga do
kostiju. Oni takodje napadaju bolesnike i samrtnike. Sa
zacyudujucjom inteligencijom raspoznaju koji se ljudi ne
mogu braniti.<<

   Iz kaveza se zacyu zyestoka cika. Vinstonu se ucyini da
dopire izdaleka. Pacovi su se tukli; pokusyavali su da
dohvate jedan drugog kroz pregradu. On cyu i duboko
ocyajnicyko stenjanje. Ucyini mu se da i ono dolazi
odnekud van njega.

   O'Brajen podizye kavez i u istom trenutku pritisnu
nesyto na njemu. Nesyto sykljocnu. Vinston se izbezumlje-
no naprezye da se otrgne sa stolice. Nije vredelo: svaki
deo tela, cyak i glava, bili su cyvrsto stegnuti. O'Brajen
primacye kavez na nepun metar od Vinstonovog lica.

   >>Pritisnuo sam prvu polugu<<, recye on. >>Konstrukcija
ovog kaveza ti je jasna. Maska cje ti nalecji na lice, ne
ostavljajucji nikakav izlaz. Kad pritisnem ovu drugu
polugu, vrata kaveza cje se podicji. Izgladnele zyivotinje
cje izleteti kao meci. Jesi li kad video pacova u skoku?
Naletecje ti na lice i odmah zagristi u njega. Neki put idu
pravo na ocyi. Neki put progrizu kroz obraze i navale na
jezik.<<
   Kavez se primicao; vecj je bio sasvim blizu. Vinston
cyu niz osytrih krika koji kao da su dolazili iz vazduha
iznad njegove glave. Ipak se zyestoko borio protiv
panike. Smisliti, smisliti nesyto makar u preostalom
delicju sekunde -- jedina nada je bila u tome. Odjednom
ga po nozdrvama udari odvratan ustajao zadah zyivoti-
nja. U njemu se uskomesya mucynina; on se gotovo
onesvesti. Sve se bilo pomracyilo. Za trenutak je bio
izvan sebe, zyivotinja koja urla. No ipak izroni iz mraka
grcyevito se drzyecji jedne misli. Mozye se spasti na jedan
jedini nacyin. Mora podmetnuti neko drugo ljudsko
bicje, <1telo>1 nekog drugog ljudskog bicja, izmedju sebe i
pacova.

                                      [259]
   Krug maske je vecj bio toliko blizu da se od njega nije
videlo visye nisyta. Vratanca od zyice bila su mu na svega
dva-tri pedlja od lica. Pacovi su znali syta se sprema.
Jedan je poskakivao, a drugi, stari olinjali deda iz
kanalizacije, stajao uspravno, stezyucji ruzyicyastim syapa-
ma syipke kaveza, i krvozyedno njusykao. Vinston vide
brkove i zyute zube. Ponovo ga zahvati crna panika. Bio
je slep, bespomocjan, bez misli.
   >>To je bila uobicyajena kazna u vreme kineskog
carstva<<, recye O'Brajen, didakticyki kao i pre.
   Maska mu se navlacyila na lice. Zyica mu se ocyesya o
obraz. A onda -- ne, to nije bilo olaksyanje, samo nada,
sicjusyan komadicj nade. Prekasno, mozyda prekasno. No
samo <1jedno>1 bicje na koje mozye da prenese svoju kaznu --
<1jedno jedino>1 telo koje mozye da gurne izmedju sebe i
pacova. I pocye izbezumljeno da urla, da ponavlja iz sveg
glasa:
   >>Dzyuliji! Dzyuliji! Ne meni! Dzyuliji! Svejedno mi je syta
cjete joj! Iskidajte joj lice, oderite je do kostiju. Ne meni!
Dzyuliji! Ne meni!<<
   Padao je unazad, u neizmerne dubine, sve dalje od
pacova. Josy uvek je bio privezan za stolicu, ali besye
propao kroz pod, kroz zidove zgrade, kroz zemlju, kroz
okeane, kroz atmosferu, u vasionu, u medjuzvezdani
prostor -- sve dalje, dalje, dalje od pacova. Bio je
udaljen neznano koliko svetlosnih godina, ali O'Brajen
je i dalje stajao uz njega. Josy uvek je osecjao hladnocju
zyice na obrazu. Ali kroz tamu koja ga je obavijala on cyu
josy jedno metalno sykljocanje. Znao je da su se vratanca
zatvorila a ne otvorila.


   6.


Kafana <1Pod kestenom>1 bila je gotovo prazna. Padajucji
koso kroz prozor, zyut suncyev zrak je padao na prasynja-
ve plocye stolova. Bilo je petnaest cyasova; samotno doba
dana. Iz telekrana se cedila muzika metalnog zvuka.

             [260]
   Vinston je sedeo u svom uobicyajenom uglu, zagledan
u praznu cyasyu. Katkad bi podigao pogled na ogromno
lice koje ga je gledalo sa suprotnog zida. Ispod njega je
pisalo <1VELIKI BRAT TE POSMATRA.>1 Kelner se
pojavi nepozvan i napuni mu cyasyu dzyinom <1Pobeda,>1
istresavsyi u nju i nekoliko kapljica iz druge boce kroz cyiji
je zapusyacy prolazila cevcyica. To je bio saharin s
karanfilicjem, specijalitet kafane.
   Vinston je slusyao telekran.  Iz njega je trenutno
izlazila samo muzika, ali svakog cyasa se ocyekivao
specijalni bilten Ministarstva mira. Novosti s africykog
fronta bile su krajnje uznemirujucje. Brige o tom frontu
vracjale su mu se celog dana. Jedna evroazijska armija
(Okeanija je u ratu s Evroazijom; Okeanija je oduvek u
ratu s Evroazijom) kretala se na jug stravicynom brzi-
nom. Podnevni bilten nije pominjao nijednu odredjenu
oblast, no bilo je verovatno da se borbe vecj vode oko
usycja Konga. Brazavil i Leopoldvil su bili u opasnosti.
Nije se moralo gledati na mapu da bi se shvatilo syta to
znacyi. Nije u pitanju bio samo gubitak centralne Afrike;
prvi put u celom ratu bila je ugrozyena i sama teritorija
Okeanije.
   U njemu planu neko jako osecjanje, ne sasvim strah
nego neko neodredjeno uzbudjenje, zatim se zagasi. On
prestade da misli o ratu. Tih dana nije mogao da se
koncentrisye ni na syta duzye od nekoliko trenutaka. On
podizye cyasyu i ispi je u jednom gutljaju. Kao i uvek, dzyin
ga protrese, gotovo natera da povrati. Picje je bilo
odvratno. Karanfilicj i saharin, koji su, onako otuzyni,
vecj i sami bili gadni, nisu mogli da sakriju tupi uljasti
miris; a najgore je od svega bilo to syto mu je miris dzyina,
koji ga je pratio dan i nocj, bio u svesti neraskidivo vezan
sa zadahom onih...
   Nikad ih nije imenovao, cyak ni u mislima; koliko mu
je bilo mogucje, nije ih ni zamisyljao. Oni su bili nesyto
cyega je samo upola bio svestan, nesyto syto mu se vrzma
tik uz lice, neki miris koji mu se uporno drzyao nozdrva.
Dok se dzyin u njemu dizao, on podrignu kroz ljubicyaste
usne. Otkako su ga pustili bio se ugojio, pa cyak i

                                     [261]
povratio svoju staru boju --  u stvari, i visye nego
povratio. Crte lica su mu zadebljale, kozya na nosu i
jagodicama ogrubela i pocrvenela, cyak je i cjelavo teme
bilo previsye ruzyicyasto. Kelner, i ovog puta nepozvan,
donese syahovsku tablu i poslednji broj <1Tajmsa>1, savijen
na strani sa syahovskim problemom. Zatim, videvsyi da je
Vinstonova cyasya prazna, donese bocu s dzyinom i napuni
je. Vinston nije morao da narucyuje. Znali su njegove
navike. Syahovska tabla ga je uvek cyekala, sto u uglu bio
uvek rezervisan; cyak i kad je kafana bila puna on je za
svojim stolom sedeo sam jer niko nije hteo da bude
vidjen u njegovoj blizini. Nikad se nije trudio da racyuna
koliko je popio. U nepravilnim razmacima podnosili su
mu komad prljave hartije za koji su govorili da je racyun,
no imao je utisak da mu stalno naplacjuju manje. No
bilo bi mu svejedno i da je obratno. Sad je uvek imao
para. Imao je cyak i posao, sinekuru placjenu daleko
bolje no njegova ranija sluzyba.

   Muzika s telekrana prestade. Program nastavi spike-
rov glas. Vinston podizye glavu, ali posredi nije bio
bilten s fronta. Samo kratko saopsytenje Ministarstva
obilja da je u prethodnom tromesecyju norma desete
troletke za proizvodnju pertli premasyena za dvadeset
osam odsto.

   On ispita syahovski problem i postavi figure.  U
pitanju je bila komplikovana zavrsynica, pri cyemu je
trebalo upotrebiti i dva konja. >>Beli vucye i dobija u dva
poteza.<< Vinston podizye pogled na portret Velikog
Brata. Beli uvek matira, pomisli on s nekim maglovitim
misticizmom. Uvek je tako udesyeno, bez izuzetka. Ni u
jednom syahovskom problemu od pocyetka sveta nije
pobedjivao crni. Ne simbolizuje li to vecyitu, nepromen-
ljivu pobedu dobra nad zlim? Ogromno lice ga je
posmatralo, puno smirene snage. Beli uvek matira.

   Glas iz telekrana zastade i nastavi drukcyijim i mnogo
ozbiljnijim tonom: >>Upozoravate se da budete spremni
za vazyno saopsytenje u petnaest i trideset. Petnaest i
trideset! U pitanju su vesti od najvecjeg znacyaja. Pazite

             [262]
da ih ne propustite. Petnaest i trideset!<< Zveketava
muzika ponovo zasvira.
   Vinstonu zalupa srce. To cje biti bilten s fronta;
instinkt mu je govorio da cje vesti biti losye. Celog dana
su mu se, s malim naletima uzbudenja, vracjale misli o
strahobnom porazu u Africi. Cyinilo mu se da gleda
evroazijsku armiju kako kulja preko nikad prekora-
cyene granice i prodire na vrh Afrike kao kolona mrava.
Zar nije bilo mogucje nekako ih napasti s boka? U glavi
mu je jasno stajao obris zapadnoafricyke obale. On
podizye belog konja i pomacye ga preko table. Tu je pravo
mesto. Josy dok mu je pred ocyima bila crna horda koja
juri na jug, on vide drugu silu, neobjasynjivo skupljenu,
kako im najednom prodire u pozadinu i preseca
kopnene i pomorske komunikacije. Cyinilo mu se da
svojom zyeljom ozyivljava tu drugu silu. Ali treba dejstvo-
vati brzo. Ako ovladaju celom Afrikom, ako se docyepa-
ju aerodroma i podmornicykih baza na Rtu dobre nade,
presecji cje Okeaniju nadvoje. To bi moglo znacyiti svasyta:
poraz, rasulo, ponovnu podelu sveta, propast Partije!
On duboko udahnu. U dusyi mu se borila cyudna smesya
osecjanja -- mada to nije bila smesya u pravom smislu --
tacynije, nekoliko uzastopnih slojeva osecjanja, pri cyemu
se nije moglo znati koji je sloj najnizyi.
   Grcy prodje. On vrati belog konja na mesto, ali za
trenutak se nije mogao usredsrediti na problem. Misli
mu ponovo odlutasye. On skoro nesvesno ispisa prstom
po prasyini na stolu:

   2 + 2 =

>>U dusyu ti ne mogu ucji<<, besye mu rekla ona. Ipak su
mogli. >>Syta ti se ovde desi ostaje <1zauvek<<,>1 besye rekao
O'Brajen. To je bila prava recy. Od nekih stvari, svojih
sopstvenih dela, cyovek se ne mozye oporaviti. U grudima
mu nesyto bude ubijeno: spaljeno, sazyezyeno.
   Video se s njom; cyak i razgovarao. Nije bilo opasno.
Znao je, skoro instinktivno, da za njegove postupke
visye gotovo i nemaju interesovanja. Da je bilo ko od

                                     [263]
njih dvoje hteo, mogao je udesiti da se nadju josy jednom.
Sreli su se u stvari sasvim slucyajno, u Parku, jednog
osytrog, ocyajjno hladnog martovskog dana, kad je zemlja
bila nalik na gvozydje i sva trava se cyinila mrtvom, a nigde
nije bilo nijednog pupoljka sem nekoliko syafrana koji
su se probili iz zemlje da ih vetar rasycyerecyi. Hitao je
svojim putem, smrznutih ruku i sa suzama od vetra, kad
je vide na nepunih deset metara od sebe. Odjednom mu
bi jasno da se promenila na neki tesyko opisiv nacyin. Oni
se skoro mimoidjosye bez ikakvog znaka, a zatim se on
okrete i podje za njom, ne previsye revnosno. Znao je da
nema opasnosti, da se niko ne bi zainteresovao za njih.
Ona je cjutala. Posyla je ukoso preko trave kao da
pokusyava da ga se otrese, zatim se pomirila s njegovim
prisustvom pored sebe. Ubrzo se nadjosye okruzyeni
iskidanim zybunjem bez lisycja, nekorisnim bilo kao
skrovisyte bilo kao zasytita od vetra. Stadosye. Bilo je
zverski hladno. Vetar je zvizydao kroz grancyice i tresao
retke syafrane. On je zagrli oko pojasa.
   Telekrana nije bilo, ali je sakrivenih mikrofona
moralo biti; sem toga, bili su na vidiku. To nije imalo
znacyaja; nisyta nije imalo znacyaja. Mogli su lecji na
zemlju i uraditi <1ono>1 da su hteli. Na samu pomisao njemu
se sledi meso na kostima. Ona nicyim ne odvrati na
zagrljaj; nije se cyak ni trudila da se oslobodi. On sad
vide syta se promenilo u njoj. Lice joj je bilo zyucje, a preko
cyela i slepoocynice, delimicyno sakrivena kosom, prelazila
je brazgotina; ali promena nije bila u tome. U pitanju je
bilo to syto joj se struk prosyirio i, na neki cyudan nacyin,
ukrutio. On se seti kako je jednom, posle eksplozije
raketne bombe, pomagao da se iz rusyevina izvucye lesy, i
kako se zacyudio ne syto je mrtvac bio neverovatno tezyak,
nego syto je bio tako ukocyen i nezgodan za nosyenje: kao
da je bio od kamena a ne mesa i kostiju.
   Nije pokusyavao da je poljubi; nisu ni govorili. Kad su
se vracjali preko trave, ona ga prvi put pogleda pravo u
lice, kratkim pogledom, punim prezira i odbojnosti. On
se upita da li je to samo zbog necyega iz prosylosti ili ju je
odbijao i zbog svog naduvenog lica i vode koju mu je

             [264]
vetar stalno izvlacyio iz ocyiju. Sedosye na dve gvozdene
stolice, jedno pored drugog, ali ne previsye blizu. Vide da
se ona sprema da progovori. Ona pomeri svoju ne-
zgrapnu cipelu nekoliko santimetara i namerno prebi
jednu grancyicu. Primeti da su joj stopala izgledala syira.
   >>Izdala sam te<<, otvoreno recye ona.
   >>Izdao sam te<<, recye on.
   Ona baci na njega josy jedan kratak i odbojan pogled.
   >>Ponekad<<, recye ona >>ponekad ti zaprete necyim --
necyim cyemu se ne mozyesy odupreti' o cyemu cyak ne mozyesy
ni misliti. I onda kazyesy: >>Nemojte meni, uradite to
nekom drugom, uradite to tome i tome.<< Posle mozyesy i
da se pretvarasy da je to bio samo trik, da si to rekao
samo da bi prestali i da to u stvari ne mislisy. Ali to nije
istina. U onom trenutku zaista tako mislisy. Mislisy da
nema drugog nacyina da se spasesy, i potpuno si spreman
da se spasesy na takav nacyin. I prosto <1pozyelisy>1 da se to desi
tom drugom. Nije ti stalo koliko cje on da se mucyi.
Stalo ti je samo do sebe.<<
   >>Stalo ti je samo do sebe<<, ponovi on kao odjek.
   >>A posle toga ne osecjasy se onako isto prema tom
drugom.<<
   >>Ne<<, recye on, >>ne osecjasy se onako isto.<<
   Cyinilo se da se visye nema syta recji. Vetar im je tanke
kombinezone lepio za telo. Skoro najednom postade
nezgodno sedeti i cjutati; sem toga, bilo je previsye
hladno da bi se moglo sedeti nepokretno. Ona recye da
mora na metro i ustade da podje.
   >>Moramo se josy koji put videti<<, recye on.
   >>Da<<, recye ona, >>moramo se josy koji put videti.<<
   Neko vreme ju je neodlucyno pratio, pola koraka iza
nje. Visye nisu progovorili. Nije se u stvari trudila da ga
se otrese, ali je isyla upravo toliko brzo da on nije mogao
uporedo s njom. Resyio se da je otprati do stanice
metroa, ali mu najednom to vucyenje za njom po
hladnocji postade besmisleno i neizdrzyljivo. Bila ga je
obuzela zyelja ne toliko da se odvoji od Dzyulije koliko da
se vrati u kafanu <1Pod kestenom,>1 koja mu nikad nije bila
privlacynija nego u tom trenutku. Pred ocyi mu izidje

                                     [265]
syahovskom tablom i nepresusynim dzyinom. Tamo cje pre
svega biti toplo. Sledecjeg trenutka, ne sasvim slucyajno,
on dopusti grupici prolaznika da ga izdvoji od Dzyulije.
Preko volje pokusya da je sustigne, zatim uspori korak,
okrete se i podje u suprotnom pravcu. Kad je presyao
pedeset metara, okrete se. Na ulici nije bilo mnogo
sveta, ali Dzyuliju vecj nije mogao da raspozna. Bilo koja
od desetak silueta koje su hitale niz ulicu mogla je biti
njena. Mozyda se njeno raskrupnjalo, ukrucjeno telo visye
nije ni moglo prepoznati s ledja.
   >>U onom trenutku<<, rekla mu je, >>zaista tako
mislisy.<< On i jeste tako mislio. Nije samo rekao, nego je
to zaista i pozyeleo. Pozyeleo je u tom trenutku da nju, a
ne njega, bace onim...
   U muzici koja se cedila s telekrana nesyto se izmeni.
Pojavi se neka reska, podrugljiva nota, neka zyuta nota.
A onda -- to se mozyda nije ni desyavalo, mozyda je to bilo
samo secjanje u muzicykom ruhu -- neki glas zapeva:

   <1Pod kestenom senke duge>1
   <1Prodadosmo jedno drugo.>1 . .

U ocyi mu navresye suze. Kelner koji je prolazio pored
stola primeti da mu je cyasya prazna i donese bocu sa
dzyinom.
   Podizye cyasyu i pomirisa je. Picje je sa svakim gutljajem
postajalo ne manje odvratno nego josy odvratnije. Ali
bilo je postalo element u kome je plivao, njegov zyivot,
njegova smrt i njegovo vaskrsenje. Dzyin mu je svake
nocji donosio omamu i svakog jutra podizao ga iz
mrtvih. Kad se budio, retko pre jedanaest nula-nula,
slepljenih kapaka, izgorelih usta, i s osecjanjem da mu je
kicyma prebijena, ne bi se mogao ni dicji iz vodoravnog
polozyaja da mu nisu pored kreveta stajale boca i cyajna
syoljica. U podnevne sate je sedeo zacakljena lica, s
bocom pod rukom, i slusyao telekran. Od petnaest nula-
-nula do zatvaranja postajao je deo inventara u kafani
<1Pod kestenom.>1 Visye se nikog nije ticalo syta radi, visye ga

             [266]
nije budio nikakav pisak, visye ga nijedan telekran nije
korio. Povremeno, mozyda dvaput nedeljno, odlazio je u
Ministarstvo istine, u prasynjavu kancelariju koja je
izgledala napusytena, i tamo obavljao nesyto malo posla,
upravo onoga syto se nazivalo poslom. Bio je postavljen
za cylana pododbora pri nekom pododboru, izdanku
jednog od bezbrojnih odbora koji su se bavili manjim
tesykocjama nastalim u pripremanju jedanaestog izdanja
recynika Novogovora. Sastavljali su nesyto syto se zvalo
>><1ad hok>1 izvesytaj<<, ali o cyemu je taj izvesytaj trebalo da
bude, nikad nije konacyno saznao. To je imalo neke veze
s pitanjem da li zareze treba stavljati u zagrade ili van
zagrada. U njegovom pododboru bilo ih je josy cyetvoro,
svi slicyni njemu. Bilo je dana kad su se sastajali i odmah
potom rasturali, iskreno priznajucji jedni drugima da
zaista nema syta da se radi. No bilo je i dana kad su se
skoro revnosno davali na posao, pedantno i s velikim
zyarom sastavljali zapisnike, pravili nacrte drugih infor-
macija koje nikad nisu zavrsyavali -- kad je prepirka
oko toga syta je to zbog cyega se navodno prepiru
postajala neverovatno komplikovana i zakukuljena, sa
cepidlacyenjem oko definicija, s ogromnim skretanjima,
svadjama -- cyak pretnjama da cje se stvar izneti pred visye
rukovodstvo. Onda bi najednom iz njih isparila sva
energija, i sedeli bi oko stola, gledajucji se ugasyenim
ocyima, kao duhovi koji blede kad petao kukurikne.
   Telekran za trenutak ucjuta. Vinston ponovo podizye
glavu. Bilten! Ali ne, samo su menjali plocyu. Iza ocynih
kapaka imao je mapu Afrike. Kretanje armija sacyinja-
valo je dijagram: crna strela koja se probija horizontal-
no na istok, preko repa bele. Kao da trazyi potporu, on
podizye pogled na neuzbudjeno lice s portreta. Da li je
uopsyte mogucje da ova druga strela ne postoji?
   Interesovanje mu ponovo popusti. On popi josy jedan
gutljaj dzyina, podizye belog konja i povucye jedan potez
za probu. Syah. No to ocyigledno nije bio pravi potez,
jer...
   Nepozvano, u glavu mu se vrati secjanje. On vide
sobu osvetljenu svecjom, ogroman krevet s belim pokri-

                                     [267]
vacyem i sebe, decyaka od devet-deset godina, kako sedi
na podu, mucjka kockice i odusyevljeno se smeje. Majka
je sedela prekoputa njega i takodje se smejala.

   To se po svemu sudecji desilo nekih mesec dana pre
nego syto je ona nestala. Taj trenutak je bio trenutak
pomirenja, kad je upornu glad u trbuhu bio zaboravio,
a ranija ljubav prema majci za trenutak ponovo ozyivela.
Dobro se secjao dana, raskvasyenog od kisye; voda je
curila po oknu a svetlo bilo previsye mutno da bi se
moglo cyitati. Dosada dvoje dece u mracynoj, pretrpanoj
spavacjoj sobi postala je neizdrzyljiva. Vinston je cvilio i
kukumavcyio, uzaludno zahtevao hranu, motao se po
sobi pomerajucji stvari i udarajucji nogama o drvenu
oplatu sve dok susedi nisu pocyeli udarati po zidu, dok je
mladje dete svaki cyas plakalo. Na kraju mu je majka
rekla: >>A sad budi dobar pa cju ti doneti igracyku.
Divnu igracjku -- mnogo cje ti se dopasti<<; zatim je
otisyla na kisyu, u malu svasytarnicu u blizini koja je josy
uvek povremeno radila, i vratila se s kartonskom
kutijom u kojoj je bila igra >>cyovecye, ne ljuti se<<. Josy
uvek se secjao mirisa vlazynog kartona. Pribor za igru je
bio bedan. Tabla je bila ispucala, a sitne drvene kockice
tako losye secyene da su jedva lezyale na strani. Vinston je
posmatrao igru naduren i nezainteresovan. No tada mu
je majka zapalila komadicj svecje, pa su seli na pod da
igraju. Ubrzo se jako uzbudio i potcikivao dok su
figurice s nadom napredovale s jednog polja na drugo a
onda bivale >>pojedene<< i morale se vracjati na pocyetno
polje. Odigrali su osam igara i dobili svako po cyetiri.
Njegova sicjusyna sestrica, premala da bi razumela igru,
sedela je poduprta jastukom i smejala se posyto su se i
njih dvoje smejali. Celo jedno popodne bili su srecjni
zajedno, kao u njegovom ranijem detinjstvu.

   On izbaci tu sliku iz svoje svesti. To je bila lazyna
uspomena. Povremeno su ga uznemiravale lazyne uspo-
mene. One nisu imale znacyaja, dokle god cyovek zna syta
su u stvari. Neke stvari su se desile, neke druge nisu. On
se okrete syahovskoj tabli i ponovo podizye belog konja.

             [268]
Figura skoro u istom trenutku pade i zveknu na tabli.
Vinston se trgao kao da mu je u telo zabodena igla.
   Osytar trubni znak probi vazduh. Bilten! Pobeda! Kad
se pre vesti cyuje ovaj trubni znak, to uvek znacyi pobedu.
Po kafani prodje neko elektricyno uzbudjenje. Cyak su se i
kelneri trgli i nacyuljili usyi.
   Trubni znak je oslobodio neopisivu buku. S telekra-
na je vecj blebetao uzbudjen glas, no josy ga u samom
pocyetku gotovo zaglusy i klicanje spolja.  Novost je
obletela ulice kao cyarolijom. Od onog syto je izlazilo iz
telekrana Vinston je cyuo taman toliko da shvati da se
sve desilo onako kako je predvideo: ogromna armija
prebacyena brodovima, iznenadan udar u neprijateljsku
pozadinu, bela strela koja prodire preko repa crne.
Kroz opsytu buku probijali su se odlomci trijumfalnih
fraza: >>Kapitalan stratesyki manevar... savrsyena koor-
dinacija... krajnje rasulo... pola miliona zarobljeni-
ka... potpuna demoralizacija... vlast nad celom Afri-
kom... kraj rata sagledljiv.. . pobeda... najvecja pobeda
u ljudskoj istoriji... pobeda, pobeda, pobeda!<<
   Vinstonove noge su ispod stola pravile grcyevite
pokrete. Nije se ni pomakao sa svog mesta, ali u duhu je
trcyao, brzo trcyao, bio je s gomilom na ulici, klicyucji do
ogluvljenja.  On ponovo podizye pogled na portret
Velikog Brata. Kolos koji je pregazio svet! Stena o koju
su uzaludno udarale azijske horde! On pomisli kako je
pre deset minuta --  da, svega deset minuta -- u
njegovom srcu josy uvek bilo nedoumice oko toga da li
cje vesti s fronta znacyiti pobedu ili poraz. Ah, nestalo je
nesyto visye od evroazijske vojske!  Mnogo se toga
promenilo u njemu od onog prvog dana u Ministarstvu
ljubavi, ali konacyna, neophodna, lekovita promena se
do tog trenutka josy nije odigrala.
   Glas s telekrana i dalje je sipao svoju pricyu o
zarobljenicima, plenu i pokolju, ali vika s ulice besye
malo zamrla. Kelneri su se vracjali svome poslu. Jedan
od njih pride s bocom dzyina. Sedecji u svom blazyenom
snu, Vinston nije obracjao pazynju na njega dok mu je
ovaj punio cyasyu. Visye nije ni trcyao ni klicao. Nalazio se

                                     [269]
ponovo u Ministarstvu ljubavi, gde mu je sve bilo
oprosyteno, gde mu je dusya bila bela kao sneg. Nalazio se
na optuzyenicykoj klupi, priznavao sve, prokazivao
svakoga. Koracyao je hodnikom oblozyenim belim plocyi-
cama, s osecjanjem da hoda po suncu, i s naoruzyanim
strazyarom za ledjima. Dugo ocyekivani metak mu je
prodirao u mozak.
   On se zagleda u ogromno lice. Cyetrdeset godina mu je
trebalo da sazna kakav je to osmeh sakriven ispod crnih
brkova. O svirepog, nepotrebnog nesporazuma! O
svojeglavog samoizgnanstva od roditeljskih grudi! Niz
nos mu pocurisye dve suze s mirisom dzyina. Ali bilo je u
redu, sve je bilo u redu, borba je bila zavrsyena. Bio je
izvojevao pobedu nad sobom. Voleo je Velikog Brata.
   [270]
   PRILOG







   PRINCIPI NOVOGOVORA


Novogovor je bio zvanicyni jezik Okeanije, stvoren da bi
zadovoljio ideolosyke potrebe englsoca, ili engleskog
socijalizma. Godine 1984. josy nije postojao niko ko je
upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor
kao svoje jedino sredstvo opsytenja. Novogovorom su
bili pisani uvodnici u <1Tajmsu,>1 no oni su predstavljali
<1tours de force,>1 koje je mogao obaviti samo specijalist.
Ocyekivalo se da cje Novogovor konacyno zameniti
Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi
nazvali) otprilike do 2050. godine. U medjuvremenu je
on sve visye osvajao, s tim syto su cylanovi Partije nastojali
da sve cyesycje upotrebljavaju novogovorske recyi i grama-
ticyke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija
koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u
devetom i desetom izdanju Recynika novogovora, bila je
privremena; sadrzyala je veliki broj suvisynih recyi i
arhaicynih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi
cjemo se ovde baviti konacynom, usavrsyenom verzijom,
sistematizovanom u jedanaestom izdanju Recynika.
   Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo
kojim bi se izrazyavala filozofija i duhovne navike
sledbenika englsoca nego da onemogucji sve ostale
nacyine misyljenja. Namera je bila da, kad Novogovor
bude prihvacjen jednom zauvek a Starogovor zabora-
vljen, svaka jereticyka misao -- to jest, misao koja bi bila
u neskladu s principima englsoca -- bude doslovno
nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od recyi.

                                     [271]
Recynik Novogovora je bio sastavljen tako da da tacyan i
cyesto veoma suptilan izraz svakom znacyenju koje bi
cylan Partije legitimno zyeleo da prenese sagovorniku ili
cyitaocu, iskljucyujucji pri tom sva druga znacyenja kao i
mogucjnost da se do njih dodje posrednim putem. To se
postizalo delimicyno izmisyljanjem novih recyi, no pre
svega izbacivanjem nepozyeljnih recyi i uklanjanjem
neortodoksnih znacyenja iz preostalih recyi; cyak uklanja-
njem svih sekundarnih znacyenja ukoliko je mogucje.
Navesycjemo jedan primer. Recy <1slobodan>1 je postojala i u
Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u recyenica-
ma kao syto su >>Ovo sedisyte je slobodno<< ili >>Bicju tako
slobodan da vas zamolim za jedan zyilet.<< U starom
smislu >>politicyki slobodan<< ili >>intelektualno slobo-
dan<< nije se mogla upotrebiti, posyto politicyka i intelek-
tualna sloboda visye nisu postojale ni kao pojmovi, zbog
cyega su nuzyno bile bezimene. Sasvim nevezano s
izbacivanjem jereticykih recyi, suzyavanje recynika je bilo
samo sebi cilj; nijednoj recyi koja nije bila neophodna
nije se dopusytalo da ostane u zyivotu. Novogovor je bio
zamisyljen ne da prosyiri nego da <1suzi>1 krug pojmova
dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo
smanjivanje broja recyi na minimum.
   Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav
poznajemo danas, mada bi mnoge recyenice Novogovo-
ra, cyak i kad ne bi sadrzyale novostvorene recyi, bile jedva
razumljive danasynjem cyitaocu koji govori engleski.
Novogovorske recyi bile su podeljene u tri posebne
kategorije, poznate kao recyenik <1A,>1 recynik <1B>1 (ili kombi-
novane recyi) i recynik <1C.>1 Bicje jednostavnije govoriti o
svakoj kategoriji posebno, no gramaticyke osobenosti
jezika cjemo razmotriti u odeljku posvecjenom recyniku
A, posyto za sve tri kategorije vazye ista pravila.

<1Recynik A.>1 Recynik <1A>1 se sastojao od recyi potrebnih u
svakodnevnim stvarima -- jelu, picju, radu, oblacyenju,
penjanju i silazyenju stepenicama, vozynji u vozilima,
obradjivanju vrta, kuvanju i slicynom. Sastojao se goto-
vo u potpunosti od recyi koje vecj imamo -- <1udariti,>1

            [272]
<1trcyati, pas, drvo, kucja, njiva>1 --  ali u poredjenju s
danasynjim engleskim recynikom njihov broj je bio
izvanredno mali, dok su im znacyenja bila odredjena
daleko strozye. Sve dvosmislenosti i nijanse znacyenja bile
su istrebljene. U onoj meri u kojoj je to uopsyte mogucje,
novogovorska recy iz ove kategorije nije bila nisyta drugo
do jedan <1staccato>1 zvuk koji izrazyava <1jedan jedini>1 jasno
razumljiv pojam. Recynik <1A>1 bi bilo nemogucje upotrebiti
u knjizyevnosti ili u diskusiji o politici ili filozofiji.
Njegova svrha je bila da izrazyava jednostavne, celishod-
ne misli, koje su se obicyno ticale konkretnih predmeta ili
fizicykih dela.
   Gramatika Novogovora imala je dve jasno izrazyene
osobenosti. Prva je bila gotovo potpuna univerzalnost
svih vrsta recyi. Svaka recy (u principu je to vazyilo i za vrlo
apstraktne recyi kao syto su <1ako>1 ili <1kad>1) mogla se
upotrebiti i kao glagol, i kao imenica, i kao pridev, i kao
prilog. Izmedju imenicynog i glagolskog oblika, ukoliko
su poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike.
Ovo pravilo je samo po sebi unisytilo veliki broj
arhaicynih oblika. Recy <1misliti,>1 na primer, u Novogovoru
nije postojala. Njeno mesto zauzimala je recy <1misao,>1 koja
je sluzyila i kao glagol i kao imenica. Ovde se nije
primenjivao nikakav etimolosyki princip: u nekim slucya-
jevima je zadrzyavan prvobitni imenicyni obliki, a u nekim
glagolski. Cyak i kad glagol i imenica srodnog znacyenja
nisu bili etimolosyki povezani, cyesto se iz jezika izbaciva-
lo bilo jedno bilo drugo. Recy <1secji,>1 na primer, nije
postojala; njeno znacyenje je sadrzyala recy <1nozy,>1 koja se
upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek
srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka
-<1asto>1 imenici (koja je istovremeno bila i glagol), a prilozi
dodavanjem nastavka -<1sno.>1 Tako je, na primer, <1brzina->1
<1sto>1 znacyilo >>brz<<, a <1brzinosno>1 znacyilo >>brzo<<. Neki od
nasyih danasynjih prideva -- <1dobar, jak, velik, crn, mek>1 --
upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je
bio veoma mali. Za njima se osecjala slaba potreba, jer
se skoro svaki pridev mogao izvesti dodavanjem na-
stavka -<1asto.>1 Nijedan od danasynjih priloga nije se

                                     [273]
zadrzyao, sem onih koji se vecj zavrsyavaju na -<1sno;>1
novogovorski pridevi su se bez izuzetka izvodili doda-
vanjem nastavka -<1sno.>1 Prilog <1blizu>1 na primer, glasio je
<1blizinosno.>1
  Sem toga, suprotnost svakoj recyi -- ovo je takodje, u
principu, vazyilo za sve vrste recyi -- izvodila se dodava-
njem prefiksa <1ne->1, a pojacyavanje dodavanjem prefiksa
<1visye->1, ili, za josy pojacyanije oblike, <1dvaputvisye->1. Tako je,
na primer, <1nehladno>1 znacyilo <1topao (topla, toplo),>1 dok je
<1visyehladno>1 znacyilo <1vrlo hladan,>1 a <1dvaputvisyehladno>1 znacyi-
lo >>izuzetno hladan<<. Takodje je bilo mogucje, kao i u
danasynjem engleskom, menjati gotovo svaku recy doda-
vanjem predmetaka <1pre-, po-, pod->1, itd. Ovim nacyinima
bilo je mogucje drasticyno smanjiti broj recyi. Postojanje
prideva <1dobar,>1 na primer, cyinilo je izlisynim pridev <1losy,>1
posyto se zyeljeni smisao mogao izraziti isto tako dobro
-- u stvari,josy i bolje -- recyju <1nedobro.>1 Svaki put kad su
dve recyi sacyinjavale prirodan par suprotnosti, ceo se
posao sastojao u tome koju odbaciti. <1Taman,>1 na primer
se moglo zameniti pridevom <1nesvetlo,>1 ili <1svetao>1 pride-
vom <1netamno,>1 po zyelji.
  Druga karakteristicyna crta gramatike Novogovora
bila je pravilnost. Uz nekoliko izuzetaka, koje cjemo
navesti nizye, svi su nastavci bili podvrgnuti istim
pravilima. Prosylo vreme svih glagola obrazovalo se
dodavanjem nastavka -<1o>1 na trecje lice jednine. Prosylo
vreme od <1icji,>1 na primer, glasilo je <1ideo,>1 od sresti <1sretneo>1
itd. Mnozyina se po pravilu obrazovala dodavanjem
nastavka i, tako da je recy <1cyovek>1 davala <1cyoveci, prut>1 --
<1pruti,>1 a <1lav>1 -- <1lavi.>1 Svi pridevi su se poredili po istom
pravilu, tako da su komparativ i superlativ od <1dobar>1 (u
Novogovoru <1dobro,>1 posyto su svi pridevi bili srednjeg
roda) glasili <1dobrije>1 i <1najdobrije.>1
  Jedine nepravilnosti bile su dopusytene kod zamenica,
pokazanih i odnosnih, i pomocjnih glagola. Bilo je
takodje i izvesnih nepravilnosti u gradjenju recyi, diktira-
nih potrebom da se govori brzo i lako. Recy tesyka za
izgovor, ili recy koja se mogla pogresyno cyuti, smatrala se
<1ipso facto>1 losyom recyi; stoga se ponekad, radi eufonije,

            [274]
zadrzyavao arhaicyni oblik ili unosila naknadna slova.
No ova se potreba uglavnom osetila u vezi s recynikom
<1B. Zasyto>1 se lakocji izgovora pridavala tolika vazynost,
videcjemo u daljem tekstu ovog eseja.

<1Recynik B.>1 Recynik <1B>1 se sastojao od recyi namerno
sastavljenih u politicyke svrhe; naime od recyi koje su ne
samo u svakom slucyaju imale politicyki smisao, nego i
imale za cilj da onome ko ih izgovara nametnu zyeljeni
mentalni stav. Bez potpunog razumevanja principa na
kojima je pocyivao englsoc, te recyi je bilo tesyko upotre-
bljavati pravilno. U nekim slucyajevima, one su se mogle
prevesti na Starogovor, pa cyak i na recyi iz recynika <1A,>1 ali
obicyno uz dugo parafraziranje i obavezno po cenu
izvesnih finesa. Recyi <1B>1 predstavljale su neku vrstu
verbalne stenografije, koja je cyesto cele krugove ideja
izrazyavala u svega nekoliko slogova, i koja je u isto
vreme bila preciznija i imala vecju udarnu mocj nego
obicyan jezik.
  Sve recyi <1B>1 bile su kombinovane. Sastojale su se od
dve ili visye recyi, ili delova dveju ili visye recyi, stopljenih
ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je
odatle proisticao uvek je bio istovremeno glagol i
imenica, i menjao se po uobicyajenim pravilima. Da
uzmemo samo jedan primer: recy <1dobromisao,>1 koja je
znacyila, u veoma grubom prevodu, >>ideolosyka i politicy-
ka ispravnost<<, ili, posmatrana kao glagol, >>misliti na
ideolosyki i politicyki ispravan nacyin<<. Njeni oblici su bili:
glagol i imenica, <1dobromisao,->1 prosylo vreme i prilog
vremena prosylog, <1dobromislio,>1 prilog vremena sadasy-
njeg, <1dobromislecji,->1 pridev, <1dobromisleno,->1 prilog, <1dobro->1
<1mislenosno,->1 glagolska imenica, <1dobromislitelj.>1
  Recyi <1B>1 se nisu gradile ni po kom etimolosykom planu.
Mogle su se sastavljati od svih vrsta recyi, poredjanih bilo
kojim redom i kresanih na bilo koji nacyin koji ih je cyinio
lakim za izgovor ne oduzimajucji im pri tom smisao.
Posyto je ovde bilo tezye posticji eufoniju, nepravilni oblici
su bili cjesycji nego u recyniku <1A.>1 Na primer, pridevski
oblici od <1dobromisao>1 i <1zloseks>1 glasili su <1dobromisleno>1 i

                                    [275]
<1zloseksualno,>1 jer bi pravilni oblici <1dobromisaoasto>1 i
<1zloseksasto>1 bili nezgodni za izgovor. U principu, medju-
tim, svim recyima <1B>1 mogli su se dodavati pravilni
nastavci, koji su u svim slucyajevima bili jednaki.
  Neke recyi <1B>1 imale su veoma istancyano znacyenje, jedva
shvatljivo nekome ko nije vladao jezikom kao celinom.
Uzmimo na primer jednu tipicynu recyenicu iz <1Tajmsovih>1
uvodnika: <1Staromislitelji ne trbuhosecjaju englsoc.>1 Naj-
kracji prevod te recyenice na Starogovor bi bio: >>Oni cyiji
je nacyin misyljenja formiran pre Revolucije ne mogu u
potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socija-
lizma.<< No to ne bi bio tacyan prevod. Pre svega, da bi se
potpuno shvatila gornja novogovorska recyenica, mora-
la bi se imati jasna predstava o tome syta znacyi <1englsoc.>1
Sem toga, samo onaj ko je dobro upucjen u englsoc
mozye do kraja shvatiti punu snagu recyi <1trbuhosecjati,>1
naime slepo i odusyevljeno prihvatiti, syto je danas tesyko
zamislivo; ili punu snagu recyi <1staromisao,>1 koja je bila
neraskidivo vezana sa predstavom zla i dekadencije.
Medjutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih
recyi, medju njima i recyi <1staromisao,>1 nije se sastojala
toliko u tome da izrazyavaju znacyenja koliko da ih
unisytavaju. Znacyenje tih recyi, kojih je po prirodi stvari
bilo malo, bilo je prosyireno do te mere da su obuhvatale
cele grupe drugih recyi; te druge recyi, posyto je njihovo
znacyenje sada prenosio jedan jedini lako razumljiv
izraz, mogle su se odbaciti i zaboraviti. Najvecja tesykocja
koju su imali sastavljacyi recynika novogovora nije bila u
izmisyljanju novih recyi nego u tome da tacyno utvrde syta
novoizmisyljene recyi znacye; to jest da utvrde koje grupe
ostalih recyi one ukidaju samim svojim postojanjem.
  Kao syto smo vecj videli na slucyaju recyi <1slobodan,>1 recyi
koje su nekad imale jereticyko znacyenje bile su ponekad
posytedjene, buducji pogodne za upotrebu; no u tom
slucyaju bile su ocyisycjene od svih nepozyeljnih sekundard-





            [276]
nih znacyenja. Bezbroj drugih recyi -- <1cyast, pravda, moral,>1
<1internacionalizam, demokratija, nauka>1 i <1religija>1 -- jed-
nostavno su prestale da postoje. Njihovo znacyenje je
obuhvatala -- i obuhvatajucji ga, ukidala -- syacyica
uopsytenih recyi. Sve recyi koje su bile vezane za pojmove
slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna
jedina recy, <1zlomisao>1 (misaoni zlocyin), dok je sve recyi
vezane za pojmove objektivnosti i racionalizma obu-
hvatala recy <1staromisao.>1 Vecja preciznost bila bi opasna.
Od cylana Partije se zahtevalo shvatanje slicyno onome
koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao, bez
nekih detalja, da svi ostali narodi obozyavaju >>lazyne
bogove<<. Nije mu bilo potrebno da zna da se ti bogovi
zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot itd.; syto je manje
znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On
je znao za Jehovu i Jehovine zapovesti; znao je, prema
tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i drugim
atributima lazyni. Na priblizyno isti nacyin, cylan Partije je
znao koje je ponasyanje pravilno, a u vrlo maglovitom,
uopsytenom smislu znao kakva su skretanja od njega
mogucja. Njegov seksualni zyivot, na primer, u potpuno-
sti su regulisale dve novogovorske recyi: <1zloseks>1 (sek-
sualni nemoral) i <1dobroseks>1 (krepost). Recy <1zloseks>1
obuhvatala je sve seksualne prestupe -- blud, preljubu,
homoseksualnost i ostale perverzije -- kao i normalno
seksualno opsytenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati
ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali
jednaku krivicu i, po pravilu, svi kazynjavani smrcju. U
recyniku <1C>1, koji se sastojao od izraza koji se koriste u
nauci i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim
seksualnim skretanjima daju specijalni nazivi, ali obicy-
nom gradjaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao
syta znacyi <1dobroseks>1 -- naime, normalni seksualni odnos
izmedju muzya i zyene, s jedinom svrhom da se zacynu deca,
bez fizicykog zadovoljstva po zyenu; sve ostalo je bilo
<1zloseks.>1 U Novogovoru je retko bilo mogucje icji za
kakvom jereticykom misli dalje od saznanja da je ona
jereticyka; dalje od te granice nisu postojale recyi da tu
misao izraze.

                                    [277]
  Nijedna recy iz recynika <1B>1 nije bila ideolosyki neutralna.
Medju njima je bilo mnogo eufemizama. Recyi <1logodmor>1
(logor za prinudni rad) i <1Minimir>1 (Ministarstvo mira, tj.
Ministarstvo rata) imale su znacyenje gotovo potpuno
suprotno od nominalnog. S druge strane, neke recyi su
izrazyavale otvoreno i prezirno shvatanje prave prirode
okeanijskog drusytva. Primer ovoga je recy <1prolokljuk,>1
koja je oznacyavala zabavu niske vrste i lazyne vesti
kojima je Partija kljukala mase. Bilo je zatim i dvosmi-
slenih recyi, koje su bile pohvalne kad su se odnosile na
Partiju, a pogrdne kad su se odnosile na njene neprijate-
lje. No pored ovih, bilo je i recyi koje su na prvi pogled
izgledale nisyta drugo do obicyne skracjenice, a kojima
ideolosyku boju nije davalo znacyenje nego sama njihova
konstrukcija.
  Koliko je to uopsyte bilo mogucje, u recynik <1B>1 se
ubacivalo sve syto je imalo ili moglo imati bilo kakvog
politicykog znacyenja. Nazivi svih organizacija, svih
grupa ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i
svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da dobiju
zyeljeni oblik -- jednu jedinu recy, laku za izgovor, koja
sadrzyi najmanji mogucji broj slogova potreban da ukazye
iz kog korena poticyu. U ministarstvu istine, na primer,
odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston Smit,
zvalo se <1dokodel,>1 odeljenje proze <1prozodel,>1 odeljenje za
tele-programe <1teleodel>1 itd. Cilj ovoga nije bio samo da
usytedi u vremenu. Josy u prvim decenijama dvadesetog
veka, >>teleskopirane<< recyi i izrazi bili su jedna od
karakteristicynih crta politicykog jezika; primecjeno je
bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skracjenica
najizrazyenija u totalitarnim drzyavama i organizacija-
ma. Primeri za ovo su recyi <1Naci, Gestapo, Kominterna,>1
<1Inprekor, Agitprop.>1 U pocyetku je ta praksa prihvacjena
gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovo-
dila svesno. Primetilo se naime da se tim skracjivanjem
naziva suzyavalo i na suptilan nacyin menjalo znacyenje
izraza, utoliko syto su se tim postupkom od njih otkidale
sve asocijacije koje bi inacye povlacyili. Izraz <1Komunisticy>1
<1ka internacionala,>1 na primer, stvara kombinovanu sliku

            [278]
opsyteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada,
Karla Marksa i Pariske komune. S druge strane, recy
<1Kominterna>1 stvara samo sliku cyvrsto sastavljene organi-
zacije i precizno odredjenog doktrinarnog programa.
Ona se odnosi na nesyto syto se raspoznaje gotovo isto
onako lako kao sto ili stolica, i syto ima isto tako suzyenu
svrhu. <1Kominterna>1 je recy koja se mozye izgovoriti skoro
bez razmisyljanja, dok je <1Komunisticyka internacionala>1
izraz na kome se cyovek mora zadrzyati bar na trenutak.
Na isti nacyin, asocijacije koje priziva recy <1Ministin>1 su
daleko malobrojnije i laksye ih je kontrolisati. Otuda
navika da se izrazi skracjuju kad god je mogucje, ali i
gotovo preterana pazynja koja se posvecjivala lakocji
izgovora.
  U Novogovoru, eufonija je nadjacyavala sve ostale
momente sem preciznosti znacyenja. Njoj je uvek zyrtvo-
vana gramaticyka pravilnost kad se to smatralo potreb-
nim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici,
imati kratke i odsecyne recyi oko cyijeg znacyenja ne mozye
biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje
proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Recyi
iz recynika <1B>1 cyak su dobijale u snazi zbog toga syto su
medjusobno bile veoma slicyne. Skoro bez izuzetaka, te
recyi -- <1Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmis>1
(Policija misli) i bezbroj ostalih -- bile su dvoslozyne ili
troslozyne, s tim syto je naglasak pravilno padao na prvi i
poslednji slog. Upotrebljavati ih znacyilo je govoriti
blebetavo, nacyinom koji je istovremeno bio <1staccato>1 i
monoton. A to se upravo i trazyilo. Cilj je bio odvojiti, u
najvecjoj mogucjoj meri, govor -- osobito ako su u
pitanju bile stvari koje nisu bile ideolosyki neutralne --
od misyljenja. U stvarima svakodnevnog zyivota bilo je
bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmi-
sliti pre nego syto cje se nesyto recji, ali cylan Partije koji se
nadje u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju
politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje
pravilna misyljenja isto onako automatski kao syto
mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio
osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pruzyao gotovo

                                    [279]
nepogresyiv instrument, a samo tkivo recyi, njihov osytri
zvuk i izvesna namerna ruzynocja koja je bila u skladu s
principima englsoca, pruzyala mu je dalju pomocj na tom
putu.
  Tu mu je i pomagala cyinjenica syto je izbor recyi bio
vrlo mali. U odnosu na nasy, recynik Novogovora je bio
krajnje skucyen, s tim syto su se neprestano stvarali novi
nacyini pomocju kojih se mogao josy visye suziti. Novogo-
vor se razlikovao od vecjine ostalih jezika upravo po
tome syto mu se recynik svake godine suzyavao umesto da
se syiri. Svako suzyavanje je predstavljalo dobitak, jer syto
je izbor manji, manje je i iskusyenje da se razmisylja.
Tvorci Novogovora su se nadali da cje se konacyno
dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz
grkljana, bez ikakvog ucyesycja visyih mozydanih centara.
Taj cilj je otvoreno priznavala recy <1patkogovor,>1 koja je
znacyila >>gakati kao patka<<. Kao i razne druge recyi iz
recynika B, ona je imala dva znacyenja. Ukoliko su
misyljenja izrazyena tim gakanjem bila politicyki ispravna,
smisao je bio pohvalan: rekavsyi za jednog od partijskih
govornika da je <1dvaputvisyedobar patkogovoritelj, Tajms>1
mu je napravio srdacyan i dragocen kompliment.

<1Recynik C.>1 Recynik <1C>1 je dopunjavao prva dva, i sastojao
se samo od naucynih i tehnicykih izraza. Oni su bili slicyni
naucynim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i
poticali su iz istih korena, s tim syto se i u njihovom
slucyaju po obicyaju vodilo racyuna da se nepozyeljna
sekundarna znacjenja izbace. Za njih su vazyila ista
gramaticyka pravila kao i za recyi iz prva dva recynika. I u
obicynom i u politicykom govoru upotrebljavalo se vrlo
malo recyi <1C.>1 Svaki naucyni radnik ili tehnicyar mogao je
nacji sve potrebne recyi u spisku koji se odnosio na
njegovu uzyu struku, ali mu je retko davano visye od
syacyice recyi sa drugih spiskova. Broj recyi zajednicykih za
sve liste bio je vrlo mali, a ni u jednom recyniku nije
postojala recy koja bi izrazyavala funkciju nauke kao
navike duha ili metoda misyljenja, nezavisno od pojedi-
nacynih grana. Sytavisye, ni sama recy >>nauka<< nije posto-

           [280]
jala, posyto je svako znacyenje koje bi mogla imati bilo
vecj u dovoljnoj meri sadrzyano u recyi <1englsoc>1.
Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo
nemogucje izraziti kakvo jereticyko misyljenje, sem na
veoma niskom nivou. Razume se, bilo je mogucje
izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza.
Moglo se, na primer, recji <1Veliki Brat je nedobro.>1 No
takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi
predstavlja besmisao, ne bi se mogla podrzyati logicykim
rezonovanjem, jer potrebnih recyi nije bilo. Anti-englsoc
misli mogle su postojati samo u nejasnom obliku bez
recyi; mogle su se izraziti samo veoma uopsytenim recyima
koje su spajale ujedno i osudjivale cyitave grupe raznovr-
snih jeresi a da ih pri tom nisu blizye odredjivale.
Novogovor se u stvari mogao upotrebljavati za jereticy-
ke misli samo ponovnim prevodjenjem nekih recyi na
Starogovor. Na Novogovoru bi, na primer, bilo mogu-
cje recji <1Svi cyoveci su jednaki,>1 ali samo u onom smislu u
kome bi se na Starogovoru moglo recji <1Svi ljudi su>1
<1ridjokosi:>1 ta recyenica naime ne bi sadrzyala nikakvu
gramaticyku gresyku, ali bi izrazyavala ocyiglednu neistinu
-- da su svi ljudi jednakog rasta, tezyine ili snage. Pojam
politicyke jednakosti visye nije postojao, tako da je iz recyi
<1jednak>1 bilo izbacyeno to sekundarno znacyenje. Godine
1984, kad je Starogovor josy uvek predstavljao normal-
no sredstvo opsytenja, teorijski je postojala opasnost da
se cyovek koji upotrebljava novogovorske recyi seti i
njihovog prvobitnog znacyenja. U praksi, nikome ko je
bio dobro upucjen u <1dvomisao>1 nije bilo tesyko da to
izbegne, no za nekoliko generacija nestala bi cyak i sama
mogucjnost da se pogresyi.  Cyovek koji je odrastao
govorecji Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi
znao da je <1jednak>1 nekad znacyilo >>politicyki jednak<< ili
<1slobodan>1 znacyilo >>intelektualno slobodan<<, upravo kao
syto cjovek koji nikad nije cyuo za syah ne mozye znati za
sekundarno znacyenje recyi <1kraljica>1 ili <1top.>1 Mnoge gresyke
i zlocyine taj cyovek ne bi mogao pocyiniti prosto zato syto
bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba
imati u vidu i to da bi karakteristike Novogovora

                                    [281]
vremenom postajale sve naglasyenije -- recyi bi bilo sve
manje a njihova znacyenja bi bila sve osytrije omedjena,
cyime bi se smanjila i sama mogucjnost da se upotrebe u
nedolicyne svrhe.
  Kad Starogovor bude jednom zauvek prevazidjen,
bicje prekinuta poslednja veza s prosylosycju. Istorija je vecj
bila preradjena, ali su odlomci knjizyevnosti iz prosylih
vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde josy uvek
postojali, te ih je neko ko bi i dalje pamtio Starogovor
mogao procyitati. U buducjnosti bi takvi odlomci, cyak i
kad bi kojim slucyajem ostali neunisyteni, bili nerazumlji-
vi i neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije
mogao prevesti nijedan pasus, ukoliko se nije odnosio
na kakav tehnicyki postupak ili kakvu vrlo jednostavnu
svakodnevnu radnju, ili vecj sam po sebi bio politicyki u
skladu s principima englsoca (dobromisleno, kako bi se
to reklo na Novogovoru). To je prakticyno znacyilo da se
nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije
mogla prevesti u celini. Predrevolucionarna knjizyev-
nost se mogla podvrcji samo ideolosykom prevodu -- to
jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na
primer onaj dobro poznati stav iz Deklaracije nezavi-
snosti:

  <1Za ocyigledne istine drzyimo da su svi ljudi jednaki>1
  <1stvoreni, da ih je Tvorac nekim neotudjivim pravima>1
  <1obdario, i da se pravo na zyivot, slobodu, i trazyenje srecje>1
  <1mezydu tim pravima nahode. Da se radi ostvarenija tih>1
  <1prava mezydu ljudima vlade postavljaju, cyija mocj poticye>1
  <1iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god koja>1
  <1vlada pocyne tome na sytetu raditi, pravo narodno da>1
  <1izmeni je ili ukine, i novu vladu postavi...>1

Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogo-
vor, a da se pri tom ocyuva prvobitni smisao. Najpribli-
zyniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj stav
sazyme u jednu jedinu recy, <1zlomisao.>1 Prevod celog stava
mogao bi biti samo ideolosyki, i on bi Dzyefersonove recyi
pretvorio u panegirik apsolutizmu.

            [282]
  Veliki deo knjizyevnosti prosylih vremena vecj je u
stvari bio izmenjen na taj nacyin. Iz razloga prestizya bilo
je pozyeljno sacyuvati uspomenu na izvesne istorijske
licynosti, uskladivsyi pri tom njihova dostignucja s filozo-
fijom englsoca. Stoga su se u to vreme sa Starogovora
na Novogovor prevodili Syekspir, Milton, Svift, Bajron,
Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu,
njihove prvobitne tekstove, kao i sve syto je preostalo iz
knjizyevnosti prosylih vremena, cyekalo je unisytenje. To
prevodjenje se odvijalo sporo i s tesykocjama, te se nije
ocyekivalo da cje poduhvat biti gotov pre prve ili druge
decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takodje cyisto
utilitarne literature -- neophodnih tehnicykih prirucyni-
ka i slicynog -- u velikim kolicyinama; s njima je takodje
trebalo postupiti na isti nacyin. Uglavnom je iz tog
razloga -- da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove
prethodne prevode -- bilo odredjeno da se Novogovor
konacyno prihvati tek 2050. godine.

          [283]